Tумачења посланице Римљанима

[JESSY]

10. A slava i cast i mir svakome koji cini dobro, a najpre Judejcu i Jelinu.

 

U onome sto dalje sledi apostol namerava da dokaze da niti obrezanje koristi niti neobrezanje skodi, a zatim da ukaze na neophodnost vere, koja opravdava coveka. On zbog toga na pocetku unizava judejstvo. Primeti njegovu mudrost: govori o onome sto je bilo do dolaska Hristovog, da je svet bio ispunjen porokom i da su svi bili podlozni kazni, najpre Judejac a zatim i Jelin. Priznavsi za nesumnjivo da ce neznabozac biti kaznjen za zlo, otuda izvodi zakljucak da ce on biti nagradjen za dobro. Ako su i nagrada i kazna posledica dela, onda su zakon i obrezanje vec postali suvisni, i ne samo suvisni, nego Judejcu pripremaju i vecu kaznu. Ako se neznabozac optuzuje zato, sto se nije rukovodio prirodom a zatim i prirodnim zakonom, onda se daleko vise osudjuje Judejac, koji je, pored tog rukovodjenja, bio vaspitan i u Zakonu. Tome se priklanja rec apostola. Sada prepoznaj smisao reci. Pod Jelinima ovde ne podrazumeva idolopoklonike, nego bogobojazljive ljude koji zive pobozno iako nemaju Zakon. Takvi su bili Melhisedek, Jov, Ninevljani i, najzad, Kornilije.

Na isti nacin misli i na Judejce koji su ziveli do dolaska Hristovog. Nastojeci da dokaze da obrezanje nema nikakvu snagu, obraca paznju na drevna vremena i pokazuje da nije bilo nikakve razlike izmedju bogobojazljivih neznabozaca i vrlinskih Judejaca. Ako pak Judejci ni do dolaska Hristovog ni po cemu nisu prevazilazili neznabosce, kada je judejstvo bilo posebno slavno, onda ga utoliko pre ne prevazilazi ni sada, kad je Zakon ukinut. Tako govori apostol, nameravajuci da srusi gordost Judejaca, koji nisu prihvatali one, sto su potekli od neznabostva.

Slava, kaze, i cast, i mir. Zemaljska dobra svagda imaju neprijatelje, povezana su s nespokojstvom, izlozena zavisti i lukavstvu i, cak i kad im niko spolja ne preti, sam onaj, koji ih poseduje, u mislima je uznemiren; medjutim, slava i cast u Bogu nasladjuju se mirom i tudje im je nespokojstvo u pomislima, jer nisu podlozni lukavstvu. Kako je izgledalo neverovatno da se casti udostoji neznabozac, koji nije slusao Zakon i Proroke, dokazuje im to time sto je Bog nelicemeran. Bog, kaze, ne obraca paznju na to ko je ko, nego ispituje dela. Ako pak po delima nema razlike izmedju Judejca i Jelina, onda nista ne sprecava da se i ovaj drugi udostoji iste casti kao i prvi. Kada je, dakle, ukinut zakon, ne preuznosi se, Judejine, pred onim koji ti je, dolazeci iz neznabostva ali cineci dobra dela, bio jednak cak i onda, kada je tvoje judejstvo bilo slavno.

 

12. Jer koji bez zakona sagresise, bez zakona ce i izginuti, a koji pod zakonom sagresise, po zakonu ce se osuditi,

 

Prethodno je dokazao, da je neznabozac udostojen iste casgi kao i Judejac. Sada pak dokazuje da ce u vreme osude i Judejca stici kazna. Neznabosci, kaze, bez zakona sagresise, tj. nisu bili pouceni zakonu i zato ce bez zakona i izginuti, tj. bice lakse kaznjeni jer nece imati zakon da ih razoblici, posto bez zakona znaci: ne podlezu osudi prema zakonu. Naprotiv, Judejac je sagresio pod zakonom, tj. buduci poucavan zakonu, zbog cega ce i sud primiti, tj. bice osudjen po zakonu, kao onaj sto podleze zakonu koji ga razoblicuje i izlaze vecoj kazni.

Kako ti, Judejine, govoris da ti nije potrebna blagodat, jer ces se opravdati zakonom? Evo, dokazano je da nemas nikakve koristi od zakona!

 

13. Jer nisu pravedni pred Bogom oni koji slusaju zakon; oni, koji su slusali zakon, pred ljudima mogu da izgledaju casno, ali pred Bogom nije tako, jer ce se pred Njim opravdati oni koji ispunjavaju zakon.

[JESSY]

14. Jer kad neznabosci, nemajuci zakona, cine od prirode sto je po zakonu, oni nemajuci zakon sami su sebi zakon. 15. Oni dokazuju da je u srcima njihovim zpisano ono stoje po zakonu, posto svedoci savest njihova.

 

Dokazuje ono sto govori protiv Judejaca i vodi rec s mudrom vestinom, kako se ne bi pokazalo da on toboze govori protiv zakona. Kao da hvali i uzvisuje zakon, govori da zasluzuju divljenje oni koji nemaju zakon " od prirode", tj. imaju ubedjenje u mislima. Njima, naime, zakon nije bio ni potreban: medjutim, oni su zakon ispunili, zapecativsi u svoja srca ne pisane reci nego dela i koristeci se, kao svedocanstvom o dobru, savescu i prirodnim mislima. Ovde govori o tri zakona: o pisanom zakonu, o prirodnom zakonu i o zakonu dela.

Neznabosci, nemajuci zakona. Kakvog zakona? Pisanog.

Cine od prirode ono stoje po zakonu. Po kakvom zakonu? Po zakonu koji se ispoljava u delima.

Nemajuci zakona. Kakvog? Pisanog.

Sami su sebi zakon. Kako to? Rukovodeci se priodnim zakonom.

Oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono sto je po zakonu. Kakvom zakonu? Zakonu u delima. Prema toku besede, trebalo je da kaze ovako: kad neznabosci, nemajuci zakona, po prirodi cine ono sto je zakonito, onda oni daleko prevazilaze one, sto su pouceni u zakonu. Apostol, medjutim, nije tako rekao, nego se blaze izrazio: Sami su sebi zakon. Time dokazuje da se i u drevna vremena, i pre nego sto je dat zakon, ljudski rod nalazio pod tim istim Promislom. Time takodje zatvara usta onima, koji kazu: zasto Hristos nije ranije i od samog pocetka dosao da nauci tvorenju dobra? On, je kaze, od pocetka u svakoga polozio poznanje dobra i zla; medjutim, kad je video da to ne pomaze, na kraju je dosao Sam.

 

I posto se misli njihove medju sobom optuzuju ili opravdavaju. 16. Na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po evandjelju mojemu kroz Isusa Hrista.

 

Od tih reci zapocinje novu besedu, jer apostol sada govori o tome na koji ce se nacin suditi svim ljudima uopste. U dan suda stajace ispred nas nase sopstvene misli, da nas osude ili da nas opravdaju, i coveku na tom sudu nece biti potrebni drugi tuzioci ni drugi branioci. Da bi povecao strah, ne kaze: "gresi" nego: tajna dela. Ljudi mogu da sude jedino javnim delima, a Bog ce kaze, suditi tajnim delima kroz Isusa Hrista, tj. Otac kroz Sina, jer Otai ne sudi nikome, nego je sav sud predao Sinu (Jn. 5; 2).

Mozes i ovako da razumes reci "kroz Isusa Hrista": prema evandjelju mome, koje mi je predao Isus Hristos. Ovde nagovestava da evandjelje ne propoveda nista neprirodno nego da obznanjuje ljudima ono, sto je ljudima od pocetka nagovestavala sama priroda, tj. da i evandjelje svedoci o sudu i kazni.

[JESSY]

17. Gle, ti se zoves Judejac i oslanjas se na zakon, i hvalis se Bogom. 18. I znas volju (Njegovu), i umes da razlikujes sta je dobro, naucen od zakona.

 

Rekavsi da neznaboscu koji izvrsava zakon nista vise nije potreb-no, nabraja, najzad, prednosti Judejaca u koje su se ovi uzdali i gordili se njima pred neznaboscima. Najpre govori o imenu Judejaca, jer je ono pred-stavljalo ogromno preimucstvo, kao i sada ime hriscana. Nije rekao: "Ti si Judejac", nego zoves se Judejac jer je istiniti Judejac onaj koji ispoveda kao takav, buduci da ime "Juda" znaci ispovedanje.

I oslanjas se na zakon - ne trudis se, ne koracas i ne istrazujes sta bi trebalo ciniti nego imas zakon, koji te bez tvog truda poucava u svemu.

Hvalis se Bogom, tj. da te Bog ljubi i da te pretpostavlja ostalim ljudima; obracanje ljubavi Bo-zije u sredstvo za prezir bica iste vrste predstavlja znak krajnjeg bezu-ilja.Iznas volju Njegovu (Boziju).

I umes da razlikujes, tj. da odlucujes sta bi trebalo ciniti a sta ne. Pod umes da razlikujes treba podrazumevati "ono sto dolikuje" ili "ono sto svakome koristi".

 

19. I smatras da si vodja slepima, svetlost onima koji su u mraku, 20. Vaspitac nerazumnima, ucitelj deci, koji ima olicenje (obrazac) znanja i istine u zakonu.

 

Prethodno je govorio da slusanje zakona ne donosi nikakvu korist, ako mu nije prisajedinjeno i njegovo izvrsenje, jer nisu pravedni pred Bogom oni koji slusaju zakon, nego ce se opravdati oni koji ispunjavaju zakon (st. 13).

Sada govori i nesto vise, odnosno, cak i kad bi bio ucitelj, ako ne ispunjavas zakon ne samo da ne zadobijas nikakvu korist nego privlacis na sebe jos vecu kaznu. Posto su Judejci bili veoma gordi zbog svog dostojanstva ucitelja, time posebno dokazuje da su dostojni podsmeha. Kada kaze: Vodja slepima, ucitelj deci i ostalo, time izobrazava nadmenost Judejaca, koji su sebe nazivali vodjama, svetloscu i uciteljima, dok su one, sto su preobraceni iz neznabostva, imenovali kao one sto se nalaze u tami, decu i neznalice. Ti, medjutim, oblicje (obrazac) znanja i istine nemas u delima i u zaslugama, nego u zakonu, oslanjajuci se na njega kao na izobrazenje vrline. Neko, na primer, ima carevu sliku i sam nista ne preslikava s nje, nego oni koji je nemaju i koji ga (cara) nisu videli, verno podrazavaju ovo izobrazenje.

Dakle, svaki ucitelj izobrazava u dusi ucenika poznanje dobra, a time i samu istinu. Ako on to ostvari i u stvarnosti, bice savrsen; u protivnom slucaju bice onakav, kakve apostol sada osudjuje. Neki su pod oblicjem (obrascem) podrazumevali neverodostojan vid istine. Ti, kaze, imas poznanje i blagocesce koji nisu istiniti, nego krivotvoreni i prikriveni laznim vidom.

[JESSY]

21. Zar ti, dakle, koji ucis druge, sebe ne ucis? 22. Ti, koji propovedas da se ne krade, krades? Koji govoris da se ne cini preljuba, cinis preljubu? Ti koji se gadis na idole, krades svetinju? 23. Zar ti koji se hvalis zakonom, prestupanjem zakona vredjas Boga? 24. Jer se Ime Bozije zbog vas huli medju neznaboscima, kao sto je napisano.

 

Svoju misao izlaze u vidu pitanja, postidjujuci one sto se hvale da su oni ucitelji. Kradjom svetinje se naziva otimanje onoga, sto je posveceno idolima. Iako su se gnusali idola, nadvladalo ih je srebroljublje i zbog sramne koristi dotakli su se onoga sto je posveceno idolima. Nakon toga izlaze najtezu krivicu, govoreci: hvalis se zakonom, kao da si kroz zakon preuzvisen cascu od Boga, a prestupanjem zakona vredjas Boga.

Medjutim, da se ne bi pomislilo da samo on optuzuje Judejce, naveo je i njihovog tuzioca, proroka Isaiju, isticuci dve njihove krivice: ne samo da su oni sami uvredili Boga, nego i druge vode ka tome, i ne samo da ih ne uce da zive po zakonu, nego ih uce onome, sto je protivno tome, uce ih da hule na Boga, a sto je protivno zakonu. Naime, videvsi njihovu iskvarenost, govore: zar takve treba da ljubi Bog? Zar je bog, koji ljubi takve, istinski Bog?

 

25. Jer obrezanje koristi, ako zakon isiunjavas; ako li si prestupnik zakona, tvoje obrezanje je neobrezanje postalo.

 

Buduci da su Judejci veoma postovali obrezanje, nije na samom pocetku rekao da je suvisno i beskorisno, nego ga na recima dopusta, dok ga na delu odbacuje i kaze: saglasan sam da je obrezanje korisno, ali onda kad ispunjavas zakon. Nije rekao da je ono beskorisno, da ne bi pomislili da ponizava obrezanje, nego dokazuje da Judejac nema obrezanje, govo-reci: Obrezanje je tvoje neobrezanje postalo. Dokazuje, dakle, da Judejac nije obrezan po srcu.

Podrazumeva dva vida obrezanja i dva vida neobrezanja: jedno je spoljasnje a drugo unutrasnje. Drugim recima, spoljasnje obrezanje je telesno, kad se neko obrezuje po telu, dok se duhovno obrezanje sastoji u odbacivanju telesnih strasti. O telesnom obrezanju se govori onda, kad neko ostane neobrezan po telu, dok se o duhovnom obrezanju radi onda, kad neko, imajuci neznabozacku dusu ni najmanje ne odseca strasti. Pavlova misao je sledeca: ako si obrezan po telu, ali ne izvrsavas ono sto je zakonom ustanovljeno, ti si jos uvek neobrezan, neobrezan po duhu. Na isti nacin, onaj, koji je neobrezan po telu, ali izvrsava ono sto je zakonom ustanovljeno, obrezan je po duhu, jer je on lisen telesnih strasti. To objasnjava i u nastavku. Saslusaj.

 

26. Ako, dakle, neobrezani cuva zapovesti zakona, zar se nece njegovo neobrezanje racunati za obrezanje?

 

Ne kaze da neobrezanje prevashodi obrezanje, jer bi to bilo isuvise bolno (za njih), nego kaze: Racunace mu se za obrezanje. Zbog toga je istinsko obrezanje dobro delanje; na isti nacin rdjavo delanje je neobrezanje. Zapazi da nije rekao: "ako neobrezani ocuva zakon" jer je, verovatno, pretpostavljao da bi neko mogao da prigovori: da li neobrezan covek uopste moze da ocuva zakon, kad i samo neobrezanje predstavlja narusavanje zakona? Kako se izrazio? Zapovesti zakona, tj. zapovesti, za koje se nadaju da ce se njihovim izvrsenjem opravdati. Obrezanje, naime, nije bilo delo nego stradanje, kakvo je pretrpeo onaj sto su ga obrezivali, zbog cega se ne moze ni zvati opravdanjem zakona. Ono je dato kao znak, da Judejce ne bi mesali s neznaboscima.

[JESSY]

27. I onaj, koji je po prirodi neobrezan a ispunjava zakon, osudice tebe koji si pored Pisma i obrezanja prestupnik zakona! 28. Jer nije onaj Judejac sto je spolja, niti je ono obrezanje sto je spolja, po telu. 29. Nego je ono Judejac koji je to iznutra, i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom; takvomeje pohvala ne od ljudi nego od Boga.

 

Ovde jasno pokazuje da podrazumeva dva neobrezanja, jedno prirodno a jedno svojevoljno, koje se pojavljuje kad, kao sto je receno, covek ni najmanje ne odseca telesne strasti. Podrazumeva i dva obrezanja, jedno telesno a drugo obrezanje srca duhom.

Neobrezani, kaze, po prirodi, imajuci obrezanje strasti kroz ispunjenje zakona ili kao sto je receno, imajuci opravdanje zakonom, osudice, tj. optuzice - ne obrezane (jer mu je bilo tesko da tako govori) - nego tebe, koji si spolja uistinu obrezan po telu ali si neobrezan po srcu, optuzice te, dakle, kao prestupnika opravdanja zakona. Na taj nacin on ne prekoreva obrezanje (koje, kako se cini, uvazava), nego njegovog narusioca ili prestupnika. Zatim, posto je jasno odredio i to, ko je istinski Judejac, objasnjava i da su Judejci sve cinili iz slavoljublja.

Jer nije, kaze, ono Judejac sto je spolja... nego je ono Judejac koji je to iznutra, koji ne cini nista zato da bi se culima videlo, nego duhovno shvata i subotu, i zrtvu, i ociscenje. Kada kaze: obrezanje srca duhom, on postavlja put za hriscanski nacin zivota i ukazuje na neophodnost vere, jer verovanje srcem i duhom ima pohvalu od Boga Koji ispituje srca i ni u cemu ne sudi po telu. Iz svega toga sledi da je uvek potreban zivot.

Pod imenom neobrezanog ili neznabosca on, kao sto je receno, ne podrazumeva idolopoklonika nego blagocestivog i vrlinskog coveka koji se, medjutim, ne pridrzava judejskih obreda.

[JESSY]

TRECA GLAVA

 

1. Kakvo je, dakle, preimucstvo Judejca, ili kakva je korist obrezanja? 2. Mnogo, u svakom pogledu. Prvo, sto su im poverene reci Bozije. 3. Jer sta ako neki ne verovase? Zar ce njihovo neverovanje veru Boziju ukinuti? 4. Nikako!

 

Odbacivsi sve zapovesti zakona recima: Kakvo je, dakle, preimucstvo Judejca, on vidi da ce se odatle prirodno izroditi prigovor i predupredjuje ga. Kakav je to prigovor? Sledeci: ako u tim zapovestima nema nikakve koristi, zasto je onda uopste izabran judejski narod? On taj prigovor razresava s njemu svojstvenom mudroscu. Na recima se saglasava i kaze da je velika korist Judejcima, a kao dokaz za to ne navodi zasluge Judejaca nego darove Bozije. Nije rekao da Judejci u velikoj meri prevashode ostale narode zbog toga sto su izvrsili ovo ili ono, nego zato sto su im poverene reci Bozije. To je, medjutim, dobrocinstvo Bozije, a ne njihovo prevashodstvo. Sta znaci: poverene! Date, predate.

Bog je Judejce smatrao dostojnima i zato im je poverio nebeska otkrovenja. Govoreci tako, on ih spolja stiti; medjutim, i pored svega toga, on im predocava novu optuzbu, dokazujuci da oni nisu poverovali recima Bozijim, koje su sluzile njihovoj casti. Tu optuzbu, pak, ne iznosi u svoje ime i kao da kaze sledece: kakva je korist Judejcima od toga, sto su dobili otkrovenje Bozije, kada mu nisu poverovali? Cini se da i taj prigovor razresava, ne opravdavajuci Judejce nego Boga.

Ako nisu poverovali, da li je to od Boga? Zar je njihovo neverovanje ukinuti veru Boziju, tj. otkrovenje i dobrocinstvo koje im je predato? Neverovanje Judejaca ne samo da ni na koji nacin ne steti Bogu, nego, naprotiv, dokazuje i Njegovo veliko covekoljublje, jer Bog lisava dobrocinstva one, sto ce Ga kasnije uvrediti. Vidis li kako je Judejce optuzio onim istim, cime su se hvalili, odnosno, time sto su dobili zakon?

 

4. Bog je istinit, a covek je svaki laza, kao sto je napisano: Da se opravdas u recima svojim i da pobedis kad Ti sude.

 

Prethodno je rekao da neki nisu poverovali. Medjutim, pokazalo se da neverujuci nisu neki, nego svi. Usled toga, da ne bi ogorcio Judejce, premudro vodi besedu i ono, sto se pokazalo u iskustvu, izlaze u vidu pretpostavke. Pretpostavimo, kaze, da su svi bili neverujuci. Sta odatle sledi? I u tom slucaju Bog se opravdava.

Drugim recima, ako se prosudi i uporedi sta je Bog darovao Judejcima i kako su se oni ponasali pred Njim, pravednost ostaje na Bozijoj strani, kao sto govori i David (v. Ps. 50; 6).

 

5. Ako li nasa nepravda objavljuje Boziju pravednost, sta cemo reci? Zar je Bog nepravedan kada pokazuje gnev? Kao covek Govorim. 6. Nikako! Jer kako bi onda Bog mogao suditi svetu!

 

Ovde iznosi jedan prigovor. Neki bi mogli da kazu: ako iz toga, sto nam je Bog ucinio dobrocinstvo a mi se pokazali kao nezahvalni, sledi da se On pokazuje kao jos pravedniji, zasto se onda On gnevi, tj. zasto nas kaznjava, kad smo mi posgali uzrok Njegovog opravdanja i pobede? Takav je prigovor. Apostol ga razresava veoma mudro i razoblicujuci Judejce. Iz toga, sto te Bog kaznjava, ne sledi da si ti uzrok pobede Bozije, jer je nepravedno za pobednika da kaznjava onoga, koji je bio uzrok njegove pobede. Bog, medjutim, nije nepravedan; u protivnom, kako bi Bog sudio svetu, ako bi On bio nepravedan? Usled toga, kad te Bog kaznjava, a On nije nepravedan, sledi da ti za Njega nisi postao uzrok pobede time, sto si gresio, jer je Bog mogao da pobedi i u slucaju da se ti nisi pokazao kao rdjav. Reci: Govorim kao covek imaju takav smisao. Tako, kaze, odgovaram, opravdavajuci Boga prema ljudskom rasudjivanju, tj. onoliko, koliko moze da odgovori razborit covek: dejstva Bozija imaju neke nama nerazumljive osnove, prevazilaze ljudski razum i nije im potrebna nasa zastita.

[JESSY]

7. Jer ako se istina Bozija kroz moju laz pokaza obilno na slavu Njegovu, zasto jos i ja kao gresnik da budem osudjen? 8.I zar cemo, kao sto nas grde i kao sto kazu neki da mi govorimo, ciniti zlo da dodje dobro? Njihova je osuda pravedna.

 

Ponavlja ono sto je prethodno vec receno, da bi razjasnio. Ako se kroz moj prestup Bog pokazao kao pravedan i veran, zasto bi, najzad, osudjivali mene, koji sam bio na korist slavi Bozijoj? U takvom slucaju ja ne zasluzujem osudu, nego nagradu. Ako je pak to pravedno, onda ce biti pravedno i ono sto neznabosci govore o nama. Kad su neznabosci culi Pavlove reci: Gde se umnozi Greh, onde sejos vecma umnozi blagodat (Rim. 5; 20), izlozili su ih podsmehu i tvrdili da hriscani toboze govore: cinicemo zlo da bi proisteklo dobro, gresicemo jos vise, da bi se umnozila blagodat. Te reci neznabozaca, koje su izgovorili da bi nam se narugali i da bi nas izlozili podsmehu, mogu se primeniti i u ovom slucaju, ako dopustimo da Bog projavljuje Svoju dobrotu zahvaljujuci nasoj porocnosti i neblagodarnosti.

U stvarnosti, medjutim, nije tako. Rec neznabozaca je rec onih, koji svagda govore laz. Njihova je osuda pravedna, tj. oni ce pravedno biti kaznjeni. Prema tome, ja time sto gresim ne postajem uzrok opravdanja Bozijeg, jer bivam osudjen kao gresnik; ako bih gresio radi slave Bozije, ne bih bio osudjen.

 

9. Sta dakle? Imamo li prednost? Nikako! Jer prethodno dokazasmo da su i Judejci i Jelini svi pod grehom. 10. Kao sto je napisano: Nema nijednog pravednog. 11. Nema onoga koji razume, nema onoga koji trazi Boga. 12. Svi zastranise i zajedno nevaljali postase; nema ga koji cini dobro, nema bas nijednoga. 13. Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varahu, otrov je aspidin pod usnama njihovim. 14. Usta su im puna kletve i gorcine. 15. Noge su im brze da prolivaju krv. 16. Pustos i beda je na putevima njihovim. 17. I puta mirnog ne poznase. 18. Nema straha Bozijega pred ocima njihovim.

 

Posto je prethodno rekao da Judejci imaju izvesnu prednost (preimucstvo, prevashodstvo) jer im je poveren i predat zakon, sada dokazuje da oni po svojim delima nemaju nikakvu prednost. Buduci da nisu sacuvali ono sto im je povereno, izlozeni su jos vecoj osudi. Usled toga, iako su, kao od Boga izabrani, imali neku prednost, svojim delima uvredili su Boga koji ih je izabrao i pocastvovao, i ne samo da vise nemaju nikakvu prednost, nego ce biti izlozeni i vecoj kazni. On kao da govori u ime Judejaca: Sta, dakle? Imamo li prednost, prevazilazimo li druge, da li smo mi, Judejci, koji smo primili zakon i obrezanje, ugodniji Bogu od drugih naroda? Niposto. Jer su Judejci, da ne kazemo nista vise, sagresili podjednako kao i neznabosci. Gde se to vidi?

Kod proroka, odnosno kod Davida i Isaije. Navod koji pocinje recima: "Nema nijednog pravednog" i zavrsava sa "Usta su im puna kletve i gorcine" pripada Davidu (Ps. 13; 3,5 i 9; 28,139; 4), dok navod koji pocinje recima: "Noge su im brze" zavrsava recima: "Puta mirnog ne poznase" pripada proroku Isaiji (Is. 59; 7-8), a zatim opet slede Davidove reci (Ps. 35; 2). Kao tuzioce Judejaca predstavlja najznamenitije proroke i dokazuje da je ono, sto oni govore, potpuno usaglaseno. Zasto je posle Isaijinih reci ponovo naveo Davidove reci?

Isaija jasno govori o Judejcima, o kojima govori i David. Osim toga, cim se neko udalji od dobra, istog trenutka postane beskoristan. Porocnost, naime, nije nista drugo do izopacenje prirodnih pobuda ka dobru i buduci da coveka podstice na ono sto je protivprirodno, cini ga beskorisnim. Priroda ih vise ne koristi, slicno kao sto ni bolesne ne koristi za svoja dela.

Pustos i beda jesu greh, jer nista toliko ne pustosi dusu kao sto to cini greh svojim nepravilnim putevima. Kao nase prirodno dobro, vrlina nam ustrojava ravan i gladak put, dok nas porok, kao protivprirodno delo, poznato po nedostacima i prekomernostima, prisiljava da nekad idemo gore a ponekad dole, zbog cega nase kretanje cini neujednacenim i teskim, a da i ne govorim o tome, da nam nakon toga priprema kaznu.

Puta mirnog ne poznase, tj. ne poznase blagocestiv zivot, jer je blagocestivi zivot put spokojstva. Uzmite jaram Moj, kaze Gospod, i naci cete pokoj dusama svojim (Mt. 11; 29). To je put ka istinskom miru Hristovom!

[JESSY]

19. A znamo da ono sto zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatvore, i da sav svet bude kriv Bogu; 20. Jer delima zakona nijedno telo nece se opravdati pred Njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha.

 

Da Judejci ne bi mogli da prigovore: "To ne govori nama", kaze: Ono sto zakon Govori, govori onima koji su u zakonu. Kakva je, kaze, potreba da se govori drugima, kad je zakon dat vama? Zakonom se naziva vasceli Stari Zavet, a ne samo Mojsejev zakon, kao sto je zakonom na-zvao i Isaijina i Davidova prorostva. Recima:

Da se svaka usta zatvore izobrazava razmetljivost Judejaca i nezaustavljivi tok njihovog jezika. Prorok ga je tim recima zauzdao kao nabujali potok. Apostol ne podrazumeva da su navodno gresili zbog toga da bi se zatvorila njihova usta, nego podrazumeva da su ih proroci razoblicavali zbog toga da svoje grehove ne bi predstavljali kao grehove neznanja i da se ne bi hvalili. I ne samo Judejci, nego sav svet da bude kriv Bogu, tj. osudjen, i da mu tudja bude odvaznost, jer se ne moze opravdati sopstvenim delima, nego mu je potrebna pomoc sa strane, odnosno blagodat Hristova. Zasto se ti, Judejinu, hvalis zakonom, kad si kriv kao i sav ostali svet, koji se ne moze opravdati delima zakona?

 

Kroz zakon dolazi poznanje grehova. 21. A sada se bez zakona javila pravda Bozija, posvedocena od Zakona i Proroka.

 

Ako se ti, Judejine, hvalis zakonom, znaj da ti on sluzi kao razlog za vecu kaznu. Ti si kroz njega poznao sta je greh a onome, koji svesno gresi, preti veca kazna. To se dogodilo usled tvog nemara, jer se nisi klonio greha, koji ti je postao poznat, i zato si na sebe navukao jos vecu kaznu. Kako da se oslobodis te kazne? Ako prihvatis pravdu Boziju, nezavisnu od zakona. Nas, naime, opravdava Bog, cak i kad ne bismo imali dela, jer je Bog svemoguc. Prekrasno je rekao: javila se, da bi pokazao da je pravda Bozija postojala i ranije, ali da je bila skrivena. I recima: Posvedocena od Zakona i Proroka takodje pokazuje da ona nije nista novo, nego da su o njoj govorili i Mojsejev zakon, i proroci, zbog cega i jeste dostojna prihvatanja. Naime, iako je ona nezavisna od zakona, ona, potpuno saglasno sa zakonom, ima za cilj da nas opravda.

 

22. I to pravda Bozija kroz veru u Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju, jer nema razlike. 23. Jer svi sagresise i liseni su slave Bozije. 24. A opravdavaju se darom, blagodacu Njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu.

 

Ta pravda, kaze, tj. opravdanje kojim nas je opravdao Bog, nishodi na sve kroz veru. Kada prinosimo veru, opravdavamo se svi, i Judejci i neznabosci. Jer nemarazlse. Zato, sto je primio zakon, Judejac nema prednost nad neznaboscem jer je i on sagresio: iz zakona je naucio samo kako da zna sta je greh a ne i da ga se kloni. Ako on i nije sagresio tako, kao neznabozac, ipak je podjednako lisen slave jer je uvredio Boga, a onaj, sto je uvredio, ne zanje plod slave nego plod sramote. Medjutim, nemoj da ocajavas! Svi se opravdavaju darom, prema blagodati Bozijoj, a ta blagodat dolazi kroz iskupljenje, tj. kroz savrseno oslobodjenje koje je satvorio Hristos, jer nas je On opravdao, predavsi Samoga Sebe kao otkup za nas.

[JESSY]

25. Kojega odredi Bog da bude krvlju Svojom zrtva pomirenja kroz veru, da pokaze pravdu Svoju oprostenjem predjasnjih greha, 26. U dugotrpljenju Bozijem, da se pokaze pravda Njegova u sadasnje vreme, da je On pravedan i da opravdava onoga koji je od vere Isusove.

 

Pomenuo je ociscenje (zrtvu pomirenja, umilostivljenja) i krv, da bi Judejce ubedio da se oprastanje i opravdanje savrsava kroz Isusa Hrista. Ako si, rasudjuje, verovao da se gresi oprastaju krvlju ovaca, onda se utoliko pre oprastaju krvlju Hristovom; ako je ociscenje posredstvom zakona, kao praobraz Hristov, imalo takvu silu, onda daleko vecu silu ima sama istina.

Ociscenjem se nazivao poklopac kovcega, koji su ukrasavali heruvimi, postavljeni sa obe njegove strane. On je ukazivao na ljudsku prirodu koja je bila pokrov bozanstva i zaklanjala ga, ali je bila proslavljena od angelskih sila, koje su joj sluzile zbog njenog sje-dinjenja s Bogom Logosom. Rekao je odredi, da bi pokazao da je izbavljenje krvlju Hristovom od davnina predodredjeno za iscelenje od bolesti (od-uzetosti, paralizovanosti), tj. od umrtvljenosti grehovima, ucinjenim ranije, u vreme dugotrpljenja Bozijeg.

Iako smo se koristili mnogim dobrima, ipak smo se upodobili oduzetima i umrtvljenima. To se pak dogodilo da se pokaze pravda Bozija, da se ne bi samo Bog pokazao kao pravedan, nego da bi i druge, obamrle u grehu, mogao da vaskrsne i oprav-da, slicno kao sto se i pojava bogatstva ne sastoji u tome da samo jedan covek bude bogat, nego da bude u stanju da bogatima ucini i druge. Prema tome, nemoj da se stidis sto si opravdan na taj nacin. Ako Bog prisvaja to delo za Sebe, tj. ako se njime hvali i ponosi kao Onaj, Koji nas je opravdao u sadasnje vreme, tj. kad je greh dostigao krajnju granicu, i kad smo priznali da smo kao oduzeti i mrtvi, zasto bi se ti, Judejine, stideo takve slave Bozije?

 

27. Gde je, dakle, hvalisanje? Iskljuceno je. Kakvim zakonom? Da li zakonom dela? Ne, nego zakonom vere.

 

Apostol je dokazao da se opravdavamo kroz veru, zbog cega pravedno pita Judejca: Tde je ono, cime bi se hvalio i gordio?" On ne kaze: "gde je vrlina", jer Judejci nisu imali vrlina, nego samo hvalisanje. U nastavku kaze: Iskljuceno je, sto znaci: nije vreme da se hvalite. Do Hrista je bilo vreme da se hvalite zakonom, a sada vec tome nije vreme, jer je postalo ocigledno da vam je hvala beskorisna. Naime, da je zakon mogao da nas opravda, onda nam ne bi ni bio potreban Hristos. Kakvim je, pita, zakonom iskljuceno?

Da li zakonom dela, za koji se kaze da ce covek, koji ga izvrsava, biti ziv, jer je tako rekao zakon Mojsejev (v. 3. Mojs. 18; 5)? Ne, odgovara, nego zakonom vere, koji opravdava blagodacu, a ne delima. Evo, on i veru naziva zakonom, jer je rec "zakon" bila veoma postovana kod Judejaca. Prema tome, Judejine, hvali se verom, koja moze da te opravda.

[JESSY]

28. Mislimo, dakle, da ce se covek opravdati verom bez dela zakona. 29. Ili je Bog samo Judejaca a ne i neznabozaca? Da, i neznabozaca. 30. Jer jedan je Bog, koji ce opravdati obrezanje iz vere i neobrezanje verom.

 

Dokazavsi da je opravdanje u krvi Hristovoj a ne u delima zakona, okoncava besedu i kaze: iz svega sto je receno zakljucujemo da se svaki covek opravdava verom. Neka te to ne zbunjuje, Judejine, kao da je besmisleno. Bog nije Bog pojedinaca, da bi spasao samo tebe, a ne i svakog coveka. Ovde postidjuje Judejce i veoma ih zastrasuje, kao bogoborce, ukoliko ne dopuste da se i neznabosci spasavaju kroz veru. Oni, naime, neveruju da je On Bog svih i da o svima podjednako promislja. Jedan je, kaze, Bog, tj. Bog Judejaca i neznabozaca, koji i obrezanoga opravdava ali ne zakonom nego verom, koji i neobrezanog prihvata posredstvom vere. Pomenuvsi obrezanje i neobrezanje, podseca na ono sto je prethodno govorio i dokazao da niti obrezanje donosi korist kada nema dela, niti je neobrezanje samo po sebi stetno. Prema tome, i jednom i drugom je potrebna vera.

 

31. Ukidamo li, dakle, zakon verom? Nikako! Nego zakon utvrdjujemo.

 

Kad je receno da se zakon ukida verom, Judejce je obuzela pometnja. On ih zbog toga isceljuje svojom velikom mudroscu, govoreci da vera utvrdjuje zakon. Ono sto je zakon zeleo, tj. da opravda coveka, ali sto nije mogao da ucini, savrsava vera. I onaj, koji je samo poverovao, vec se opravdao. Vera, dakle, nije ukinula, nego je utvrdila zakon.

[JESSY]

4. A onome koji radi ne racuna se plata po milosti nego po dugu. 5. Onome pak koji ne radi, a veruje u Onoga koji opravdava gresnika, racuna se vera njegova u pravednost. 6. Kao sto i David govori da je blazen onaj covek kojem Bog uracunava pravednost bez dela. 7. Blazeni su oni kojima se oprostise bezakonja i kojima se pokrise gresi. 8. Blazen je covek kome Gospod ne uracuna greh.

 

Onaj koji radi, kaze, dobija platu kakva mu se racuna za trud po dugu; verujuci pak, cak i ako ne dela, sa svoje strane prinosi veru, sto je veoma znacajna stvar, jer ubedjenost da Bog i onoga, koji zivi u grehu, moze ne samo da oslobodi od kazne nego i da ucini pravednim, ima veoma veliku vrednost. Iz tog razloga, se i verujucem vera njegova racuna u pravednost, tj. Bog prihvata njegovu veru, ali ne zato da bi mu dao platu, nego zato da bi ga opravdao. Prema tome, onaj koji veruje prinosi nesto i sa svoje strane, odnosno veru. Dokazavsi Avraamovim primerom da pravda ili opravdanje poticu od vere, pominje i Davida, jer on blazenim naziva onoga coveka kojem Bog ne uracunava grehe, pokazujuci time preimucstvo i prevashodstvo vere. Ako je blazen onaj, koji dobija oprostaj po blagodati, onda je daleko blazeniji onaj, koji je pokazao veru i bio njome opravdan. Zasto ti je, kaze, nelagodno, ako on dobija oprostaj grehova po blagodati? Vidis li da se onaj, koji je dobio oprostenje po blagodati, naziva blazenim, jer ga prorok ne bi tako nazvao da ne zna da on ima veliku slavu. Naime, blazenstvo je nesto veoma vazno i uzvisenije od same pravednosti, ono je iznad svakog dobra koje dobijamo od Boga.

 

9. Ovo blazenstvo, dakle, da li se odnosi na obrezanje ili na neobrezanje? Jer govorimo da se Avraamu uracuna vera u pravednost. 10. Kako mu se, dakle, uracuna? Kad je bio u obrezanju ili u neobrezanju? Ne u obrezanju, nego u neobrezanju.

 

Ako, kaze, blazenstvo prsada onome, kome Bog ne uracunava grehove tj. opravdanome, a Avraam je opravdan, on je svakako zadobio i blazenstvo. Pogledajmo pak, kada se on opravdao? Pre ili posle obrezanja? Naravno, do obrezanja. To znaci, da se blazenstvo odnosi na neobrezanje, odnosno, u vecoj meri pripada neobrezanju, nego obrezanju

[JESSY]

11. I primi znak obrezanja, pecat pravednosti vere koju imase u neobrezanju, da bi on bio otac sviju koji veruju u neobrezanju, da se i njima uracuna u pravednost. 12. Ida bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode po stopama vere oca nasega Avraama koju imase u neobrezanju.

 

Razresava prigovor koji se prirodno morao pojaviti. Neko bi, mozda, prigovorio: ako se Avraam opravdava do obrezanja, zasto je onda obrezan? Apostol odgovara: Primi znak obrezanja umesto pecata, koji je zapecatio njegovo opravdanje verom kakvu je ispoljio ranije, dok je bio neobrezan. Dakle, u vezi s Avraamom ispoljavaju se dva predmeta: obrezanje i neobrezanje. On se kroz neobrezanje pojavljuje kao otac neobrezanih. Medjutim, kakvih neobrezanih? Onih, koji slicno njemu veruju da se i njima uracuna u pravednoss, tj. da bi se i oni opravdali. S druge strane, Avraam se kroz obrezanje pojavljuje kao otac obrezanja, tj. obrezanih. Otac, ali ne samo onih koji su obrezani, nego i onih koji koracaju stopa-ma njegove vere, kakvu je imao u neobrezanju. Prema tome, ovo mesto bi trebalo citati na sledeci nacin: postao je i otac obrezanima, ali ne onima, sto su mu slicni samo po obrezanju, nego onima koji koracaju stopama njegove vere, tj. koji slicno njemu veruju u vaskrsenje mrtvih tela.

Naime, on je u starosti i umrtvljenosti poverovao da Bog moze da ucini njegovo seme plodnim i da mu podari sina. Potpuna misao je slede-ca: buduci jos neobrezan, Avraam je poverovao i opravdao se, da bi na taj nacin postao otac verujucih neobrezanih. S druge strane, on je dobio obrezanje, pecat i znak vere koju je imao u neobrezanju, da bi postao otac obrezanih ali, naravno, onih sto koracaju stopama njegove vere, kakvu je imao dok jos nije bio obrezan. Cim nema takve vere, obrezanje se uzaludno hvali, podrazavajuci onoga sto pokazuje vrecu, na koju je samo stavljen pecat ali u kojoj nema nicega. Judejac je, dakle, vreca zapecacena obrezanjem, ali koja nema vere ciji je pecat obrezanje.

 

13. Jer obecanje Avraamu ili semenu njegovu da on bude naslednik sveta ne bi zakonom nego pravednoscu vere. 14. Jer ako su naslednici oni koji su od zakona, uzaludna je vera i propade obecanje.

 

Apostol je vec dokazao da opravdanje ne biva zakonom nego verom. Sada dokazuje da Avraam obecanje nije dobio zakonom nego pravednom verom. Kakvo obecanje? Da bude naslednik sveta, tj. da u njemu budu blagosloveni svi narodi celog sveta. Ako je, kaze, obecanje dato zakonom, onda je uzaludna vera, tj. pokazuje se kao uzaludna i beskorisna. Ko ce se onda brinuti o veri ako je obecanje nasledja dato zakonom? Stvari, medjutim, ne stoje tako. Avraam obecanje nije nasledio zakonom (jer gde je tada bio zakon?), nego verom, kao sto je i napisano: Avraam poverova (1. Mojs. 15; 6). 15. Jer zakon stvara gnev, a gde nema zakona, nema ni prestupa. Sada dokazuje na koji je nacin obecanje nedelotvorno. Sa zakonom je, kaze, sjedinjen i prestup, a prestupanje zakona stvara gnev i izlaze prokletstvu i kazni. Kako su, pita se, oni sto su krivi za prestup dostojni nasledja

[JESSY]

16. Zato je od vere, da bude po blagodati, da obecanje bude sigurno svemu potomstvu, ne samo onome koje je od zakona, nego koje je od vere Avraama, koji je otac svima nama, 17. Kao sto je napisano: jer sam te postavio za oca mnogim narodima pred Bogom kome poverova...

 

Buduci da zakon stvara gnev, receno je da se Avraam opravdao i da je postao naslednik vere, kako bi sve bilo po blagodati. Da obecanje bude sigurno. Blagodat nije kao zakon, i nema prestupa, zbog cega bi darovano moglo da bude nepouzdano. Kako sve biva po blagodati i milosti Bozijoj, onda je darovano pravedno sigurno za sve nas, tj. za sve verujuce, ne samo za one koji su po zakonu, tj. obrezani, nego i za one koji su neobrezani, koji su seme Avraamovo rodjeno po veri. Usled toga, ko nema vere nije seme Avraama, kojije otac svima nama, tj. verujucima, kao sto je napisano: Post-vio sam te za oca mnogim narodima.

Smisao je sledeci: Avraam je otac svih pred Bogom , tj. slicno Bogu: kao sto je Bog Otac svih, tako je i Avraam, ali ne po prirodnom srodstvu, nego po savezu (zavetu) vere. Kome je poverovao dodao je zbog toga, da bi pokazao da je Avraam dobio nagradu za veru-da bude otac svih. Ako dakle, ti, Judejine, ne priznajes da je Avraam otac svih, umanjujes pocast koju je on zadobio verom.

 

Koji ozivljuje mrtve i zove nepostojece kao postojece.

 

Sada ponavlja ono sto je prethodno receno, tj. da je Avraam poverovao da umrtvljeno telo, kakvo je bilo njegovo, Bog moze ne samo da ozivi, nego i da ucsi plodnim, zbog cega sada kaze: Koji ozivljuje mrtve. Reci: zove nepostojece kao postojece dodao je zato, da bi pokazao da Bogu nije nemoguce da one, koji nisu deca Avraamova, ucini njegovom (Avraamovom) decom. Nije, medjutim, rekao da nepostojece priziva u bice, nego da zove. Koliko je nama lako da nazovemo (imenujemo) nesto postojece, toliko je Bogu lako da iz nebica (nepostojanja) prizove u bice (postojanje).

 

18. Kad nije bilo nikakve nade, on s nadom poverova da ce biti otac mnogim narodima...

 

Nemoj pomisliti, kaze, da je Avraam bez zasluga udostojen pocasti. Da li je to moguce, kad je on, bez ljudske nade, s nadom Bozijom poverovao da ce postati otac mnogih naroda, i to ne onih, sto su potekli od Ismaila (jer oni od Avraama nisu potekli po veri nego po prirodi), nego onih, koji su mu slicni po veri?

 

Kao sto je receno: Tako ce biti tvoje potomstvo. 19. I ne oslabivsi verom, ne pomisli na svoje vec umrtvljeno telo, a bese mu negde oko sto Godina, ni na umrtvljenost Sarine materice. 20. I u obecanje Bozije ne posumnja s neverovanjem, nego ojaca u veri i dade slavu Bogu, 21. I bese potpuno uveren da ono sto Bog obeca, kadar je i uciniti.

 

Rekavsi da je Avraam bez ikakve ljudske nade poverovao s nadom Bozijom, sada to i dokazuje, govoreci da je Avraamu bilo receno: Umnozicu seme tvoje kao zvezde nebeske i kao pesak morski (1. Mojs. 15; 5 i 22; 17). On (Avraam) nije, dakle, oslabio u veri nego je ojacao u njoj, ne obracajuci paznju niti na sopstveno telo, vec umrtvljeno usled starosti, niti na dvostruku umrtvljenost Sarine materice (koja bese umrtvljena i od starosti i od neplodnosti). Nije se pokolebao, tj. nije ni najmanje posumnjao, nije se pokolebao mislju, nego je ojacao u veri. Zapazi kako dokazuje da je verujucem potrebna veca sila. Mnogi su ponizavali veru kao delo koje ne zahteva trud, dok su dela velicali, jer zahtevaju znoj i snagu. Apostol, medjutim, kaze da je verujucem potrebna velika i silna dusa da bi odbila nagovore neverja, kao sto je i Avraam bio silan verom. A kako je Avraam bio silan verom? Tako sto je dao slavu Bogu, odnosno, nije poverovao na osnovu ljudskog umovanja, nego pomisljajuci na ono sto je dostojno slave Bozije i buduci uveren da Bog moze da ucini i nemoguce, jer se u tome i sastoji slava Bozija. Bese mu negde oko sto godina, receno je priblizno, jer Avraam u to vreme jos nije imao punih sto godina.

[JESSY]

22. Zato mu se i uracuna u pravednost. 23. A ne bi pisano samo za njega da mu je uracunato, 24. Nego i za nas kojima ce se uracunati, koji verujemo u Onoga koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda nasega iz mrtvih, 25. Koji bi predan za grehe nase i ustade za opravdanje nase.

 

Apostol je rekao mnogo toga u pohvalu Avraamu, a neko je mogao da prigovori: "Zasto je to nama vazno?" Zato i kaze da je u tome pisano i za nas, da ce nam se vera uracunati u pravednost, samo ako je budemo imali, verujuci u Onoga, Koji je vaskrsao Isusa. Ako sumnjas da mozes da se opravdas, zamisli u svojoj dusi Isusa, Koji je izbrisao sve tvoje grehove i Koji nije umro zbog Svog greha, nego zbog greha sveta. Buduci da je On umro nemajuci greha, pravedno je vaskrsao.

Kako je u adu mogao da bude zadrzan Onaj, Koji nije imao greha? Dakle, On je zato i umro i vaskrsao, da bi (nas) oslobodio greha i ucinio pravednima. I kao sto je Avraam poverovao da ce njegovo vec umrtvljeno telo postati plodno, tako i ti veruj da je Isus umro i vaskrsao, i to ce ti se uracunati u pravdu, kao i tvom praocu Avraamu.