Немогућност природних закона

[Number15648]

НЕМОГУЋНОСТ ПРИРОДНИХ ЗАКОНА

 

1. Када наши савременици говоре о природним законима, они говоре из два супротна и непријатељска табора. Из једнога табора долази тврђење, да је природа сама себи и законодавац и законопрималац. Из другог табора, пак, долази тврђење, да је Бог законодавац природних закона, а природа законопрималац.

1. Љубитељи истине, којима вид није заслепљен прашином таборске, партизанске борбе, спотичу се и о једно и о друго тврђење. Њихови приговори и једном и другом табору веома су тешки.
2. Они се обраћају и једном и другом табору заједно са овом јасном чињеницом, иза које стоје и стварност и логика: Онај ко даје законе и онај ко прима законе морају бити свесна бића. Не може несвесан прописивати законе за свеснога, нити свесан може давати законе несвесноме.
3. Јер је закон у суштини својој ствар свеснога разума. Са обе стране закон претпоставља свесан разум: са стране онога ко даје закон и са стране онога ко прима закон. Недостаје ли свестан разум било на једној било на другој страни, закон није закон него нешто сасвим друго са другим и друкчијим назвањем.
4. После овог општег приговора и једном и другом табору обраћају се љубитељи истине сада посебно оном првом табору па кажу: Ако је природа и законодавац и законопрималац, онда то значи да она без свесног разума и даје себи законе и усваја их. То се пак противи самом појму закона. Јер је закон по самој својој суштини ствар свеснога разума свесних бића, на обе стране.
5.  Оном другом табору чине љубитељи истине овај приговор: Ви кажете, да је Бог прописао и дао природне законе. То би се с једне стране могло узети као логично, но с друге не би. То јест заиста законодавац је у овом случају свесно биће, али законопрималац је несвесна твар. И то се коси са појмом закона, који претпоставља свесна бића са свесним разумом на обе стране.
6. Према томе, нити природа може дати законе нити их може усвојити. А из тога следује, да такозвани природни закони и не постоје. Јер ти закони названи су природним или зато што их је сама природа установила и дала, или пак зато што их је природа од Бога прихватила и усвојила. Али како је природа без свесног разума, то она није могла ни установити и дати нити пак прихватити и усвојити законе.
7. На једном скупу философа беше оштра препирка о природним законима. После дуге препирке устаде један од препирача, па рече: Једни су од нас за законе природине, а други су за законе природе. Зачудише се сви, па ће рећи: ми не видимо разлику између та два назвања. А онај им одговори: разлика је велика. За природине законе стоје они од вас који сматрају природу законодавцем, а за природне законе стоје они који сматрају Бога законодавцем у природи. Оба мишљења имају вероватноће но оба подлежу и критици. Ја не знам коме би се мишљењу приволео.
8. Ту се десио и један љубитељ чисте истине. Он устаде и рече: Ја се не бих могао приволети ни једном ни другом мишљењу. О природином закону не може бити говора, јер се том претпоставком негира Бог као надприродно, свесноразумно и самостално биће, а на његово се место ставља природа, којој се приписује једна свесноразумна, законодавна радња. На тај начин природа се обоготворава и чини својим сопственим творцем и законодавцем. А то ништа друго није до бесмислено идолопоклонство.

 

1. Но исто тако не може бити говора ни о природном закону, даном природи од Бога. Ко би од нас помислио, да даје закон камењу, или дрвећу, или птицама и рибама, или овцама и козама, или слоновима и камилама? Несумњиво, нико. Како онда можете приписивати Богу такву једну неразумну радњу?
2.  Закон иде од разума разуму, од свеснога бића свесноме бићу, од личности ка личности, од сличнога сличноме. Према томе, природа није могла нити сама себи дати законе, нити их примити и усвојити од Бога. Истина је, да се једини Бог може замислити као законодавац, што Он у ствари и јесте. Али као законодавац Бог је могао дати законе једино човеку од свих створених бића у видљивој васиони.

12. И Бог је заиста и дао закон човеку, и само човеку. То и јесте једини закон који постоји. Оно пак што је Бог дао свој осталој природи и што има сличности са законом, није у ствари закон него нешто друго, што научници називају силом, инстинктом, нагоном, импулсом, подсвесним или подразумним осећајем. Из реченога је дакле јасно, да нити постоји природин ни природни закон, пошто би се и један и други супротили логичном и стварном поимању закона.

 

одломак из књиге 'Номологија'

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Zakoni u prirodi postoji samo u nasoj svesti.....tj zato sto ih mi opazamo......u sustini ide ona Heraklitova..sve tece sve se krece...

[Juan Valdez]

Zakoni u prirodi postoji samo u nasoj svesti...

 

Ти онда избаци проклету гравитацију из свести и скочи с београђанке.

[Tumaralo.]

Postoje u nasoj svesti i u umu Bozijem kao sto bi Barkli rekao ..izmedju ostalog i mi smo u umu Bozijem ^_^...al bolje da se tako ne misli...bolje da se misli materijalisticki objektivisticki  tako to....ovo drugo vodi u sizofreniju a nista ne dobijas

[GeniusAtWork]

НЕМОГУЋНОСТ ПРИРОДНИХ ЗАКОНА

 

 

Divan tekst! Savršeno se uklapa u teoriju IMA čestica gospodina Kapora.

 

Mislim da smo na pragu nečeg velikog...

[Number15648]

Divan tekst! [...]

 

Драго ми је што ти се свиђа.

[Sir Oliver]

Ideja da zato što postoje zakoni mora da postoji i zakonodavac je tzv. narativna zabluda, što bi reko Taleb...

 

setite se Raselovog misaonog eksperimenta kokoška i nemogućnost razumevanja metafizike.

[Number15648]

Немогућност природних закона...

[kordun]

Pa u nauci nije sporno da egzistiranje ovakvog svemira sa svim tim strukturama kakve vidimo u svemiru nije moguće bez međusobno jako finog podešavanja vrijednosti osnovnih prirodnih konstanti,postavlja se pitanje kakve su šanse da se to samo baš tako podesilo prilikom velikog praska,pa se dođe na otprile da su šanse 1 prema milijardu a u to onda može samo da vjeruje izuuzetno logički zakovan čovjek....