Emanuel Levinas, filosof o kojem se malo govori

[Gandalf Sivi]

Da li ste čitali nešto od velikog Levinasa? 

 

[Gandalf Sivi]

 

Рођен је 1906. године у Каунасу, Литванија.

Након завршеног средњег образовања 1923. године одлази у Француску, у Стразбур, гдје започиње филозофске студије код Едмунда Хусерла и Мартина Хајдегера. Затим студира на Сорбони код Леона Бреншвика. Након студијског боравка у Фрајбургу 1930. године објављује први већи рад о феноменологији у Француској, под називом „Теорија интуиције у Хусерловој феноменологији“. Левинас се у овом дјелу приклања Хајдегеру, због неисторијског карактера Хусерлове феноменологије. Иначе, Левинас је упркос каснијем оштром противљењу Хајдегеровој филозофији увијек тврдио да „Бивстовање и вријеме“ спада међу најљепше филозофске књиге.

У периоду од 1930. до 1939. године објављује само једно дјело „О бијегу“. У Морису Бланшоу у том периоду налази најближег духовног пријатеља упркос познанству са већином филозофа савременика међу којима је и Жан-Пол Сартр, о чему свједочи и књига из 1975. године насловљена „О Морису Бланшоу“. Раздобље 1939 — 1945. године проводи у њемачком логору као ратни заробљеник. У том раздобљу страда му цијела породица, која је остала у Литванији, као жртва нацистичких прогона. То је разлог за одлуку да више никад не ступи на тло Њемачке. Међународну наградуКарл Јасперс добија 1983. године али овлашћује сина да је прими у његово име.

После рата постаје директор Високе израелске оријенталне школе у Паризу. Као резултат студије и проучавања Талмудовог дјела, објављује двије књиге: „Четири талмудска читања“ и „Пет нових талмудских читања“. Послије објављивања првог капиталног дјела, „Тоталитет и Бесконачно“ 1961. године, добија мјесто професора филозофије у Поатјеу.

[Gandalf Sivi]

Levinas pitanje odgovornosti i Drugog postavlja u samo središte svoje filosofije. Ontologija ličnosti se temelji na Drugom. Ona se povlači iz igre svijesti koja odigrava i predstavlja bivstvo.Ličnost je prevashodno odnos koji ne razdvaja članove u odnosu. Ličnost, u sebi nosi položenu odgovornost, jer je u ličnosti prisutno ono beskonačno i transcendencija.

[Midrash]

Totaritarnost i beskonačno Nije baš lak za čitanje čak i u prevodu.

[Gandalf Sivi]

Totaritarnost i beskonačno Nije baš lak za čitanje čak i u prevodu.

Par dana ga čitam, i opet ništa ne razumijem  

[Vaske]

Па није баш да се мало говори, чак је и код нас врло актуелан.

 

Тежак јесте али тешко да је и могло у његовом случају другачије. Он је сам на једном мјесто своје писање окарактерисао  као задиханост. 

 

Што се тиче утицаја неизоставно треба додати Достојевског, мислим да је то ипак пресудно утицало, а да се сама његова философија развила из "дијалога" са Хајдегером.

 

Што се историјске позиције тиче, чини се да је он, са апсолутизацијом Другог, прелазна фаза између Хајдегера (онтологије - Једног) и Дериде (онтологије - мноштва)

[Midrash]

Par dana ga čitam, i opet ništa ne razumijem

A zamisli ja ga čitao na italijanskom, a tip prevodio bukvalno da bukvalnije nije moglo - glavu izlomih

[Gandalf Sivi]

Па није баш да се мало говори, чак је и код нас врло актуелан.

Ne bih se složio sa Vama. Kada se i govori o Levinasu obično se govori o njegovoj kritici Hajdegera. Mada njegova filosofija i ako jeste kritika Hajdegera ona je i nešto mnoooogo više od toga. 

[Gandalf Sivi]

Што се тиче утицаја неизоставно треба додати Достојевског, мислим да је то ипак пресудно утицало, а да се сама његова философија развила из "дијалога" са Хајдегером.

Ono što je presudno uticalo na njega jete stradnje njegove porodice u konc logoru, a i njegovo potucanje po ratnim logorima. Zbog toga nikada nije želeo da se vrati u Njemačku kada je otišao iz nje i sva svoja djela je napisao na francuskom jeziku.

[Vaske]

Ne bih se složio sa Vama. Kada se i govori o Levinasu obično se govori o njegovoj kritici Hajdegera. Mada njegova filosofija i ako jeste kritika Hajdegera ona je i nešto mnoooogo više od toga. 

 

Не знам на основу чега то закључујете али колико сам ја имао прилике да се упознам са тим, Левинас се понајмање чита као Хајдегеров критичар. Као репрезентативни критичари Хајдегера најчешће се узимају Дерида, Елем, Пегелер, а Левинас се најчешће компаративно чита са Хајдегером јер је и сам понајвеше реферисао на њега, мислим Хајдегера. Управо један такав рад и сам пишем - Проблем прве философије и егзистенцијални смисао заједнице у философијама Мартина Хајдегера и Емануела Левинаса. Ако будете заинтересовани могу вам прослиједити по завршетку на читање.

 

А што се тиче његовог страдања као оно што је пресудно утицало на њега, то је свакако тачно али кад сам говорио о утицајима више сам мислио на философе  и књижевнике, а неминовно је то да сваконме његов живот и искуство живота понајвише одређује и мисаони пут.

[Gandalf Sivi]

Levinasova filozofija se uobičajeno sagledava u paraleli sa filozofijom njegovog poznatijeg savremenika, Martina Hajdegera, u krajnjem slučaju iz razloga što obje niču na istom tlu- iz fenomenološkog pokreta Edmunda Huserla. Ipak, riječ je o dvije suštinski suprotne misaone tvorevine.. Jer čitava  Levinasova filosofije stoji kao jedan opozicioni odgovor na Hajdegerovu filosofiju, ali kao i odgovor na cjelokupnu zapadnu metafiziku.

 

On je smatrao da je zarad bića zaboravljen onaj Drugi. Tj. Drugi je asimilovan i zatvoren u Jedno i Isto.

[Лазар Нешић]

Левинас је велики философ, за митр. Зизјуласа и највећи у историји. Како митрополит каже на једном месту, Левинас се од свих философа највише приближио светоотачкој хришћанској философији.

 

Посебно треба читати његова мање философска дела, као што су рецимо пар књига о тумачењу Талмуда и Библије. То је врхунски.

[Gandalf Sivi]

Посебно треба читати његова мање философска дела, као што су рецимо пар књига о тумачењу Талмуда и Библије. То је врхунски.

Jeste, ali ovdje gdje ja živim vrlo je teško doći do filosofskih djela. Npr. ja imam samo Levinasovo Vrijeme i Drugi, i Totalitet.... 

[Лазар Нешић]

Jeste, ali ovdje gdje ja živim vrlo je teško doći do filosofskih djela. Npr. ja imam samo Levinasovo Vrijeme i Drugi, i Totalitet....

 

Не брини, добићеш од мене шта год хоћеш, имам скоро целог Левинаса на оригиналу и енглеском (сјајни преводи).

У оригиналу је претежак, чак и за мене, иако сам преводио Жилсона - које је исто тежак.

 

Пусти мејл на ПП и шаљем ових дана

[Gandalf Sivi]

Hvala