Jump to content

Верник је витез Часног Крста Војујуће Цркве

Оцени ову тему


Препоручена порука

Како је самурај, приликом покушаја убиства, постао први православни свештеник

savabe.jpg?w=529

 

Свештеник Павле Такума Савабе у традиционалној јапанској одећи - кимону

 

Мисију православља у Јапану је започео руски свештеник и монах, Николај Касаткин, љубитељ Јапана и јапанске културе. Јапанци су на странце гледали углавном са подозривошћу, па чак и мржњом. На мисионаре већином нису обраћали пажњу, али су били готови да их убију кад год се укаже прилика. Проповедање Хришћанства беше строго забрањено, па су се обраћеници морали суочавати са мучењем и смрћу. Мисионаре који су ходали по улицама руља би често засипала камењем.
Да би почео свој мисионарски посао, отац Николај (касније проглашен за светог) био је принуђен да научи јапански језик и веома сложено писмо.
После седам година учења, свети Николај осети да је спреман да започне преобраћивање Јапанаца. Стао је да опрезно проповеда Јеванђеље људима око себе. Десило се да му је најгорљивији катихетa (вероучитељ) дошао са мачем у руци и убилачким мислима на уму. Такума Савабе, самурајски шинтоистички свештеник и одани родољуб, упаде једне ноћи код оца Николаја и рече му да сви странци морају да умру зато што шире лажи и уходе по Јапану, те да ће он сам окончати са Николајем ако не престане са својим проповедањем. Савабе је од Николаја захтевао или да сместа напусти Јапан или да умре. Њихов разговор је текао овако:
”Зашто си љут на мене?” – упита отац Николај Савабеа.
”Сви ви странци морате умрети. Ви сте дошли да шпијунирате нашу земљу и још горе, ви штетите Јапану вашим проповедима”, одговори Савабе.
”Али, знаш ли ти шта ја проповедам?”
”Не, не знам”, одговори.
”Како онда можеш судити, тако лако осуђивати нешто о чему не знаш ништа? Да ли је то само стога да оклевећеш нешто што не познајеш? Прво ме саслушај, па онда суди. Ако је ово што чујеш лоше, онда нас избацуј!”
Свети Николај поче Савабеу да проповеда Јеванђеље. Причао му је о Богу, греху, души и њеној бесмртности, Христовом доласку. Савабе је пажљиво слушао, потом извадио хартију и стао да прави прибелешке. Отада је стално долазио код оца Николаја, није више могао без његових медоточивих поука, и толико се испунио љубављу према новостеченој вери да је био крштен и примио име Павле. Ускоро је Савабе почео да својим пријатељима прича о Православљу, посебно Сакаију и Урану. Они су се такође преобратили на Православље и априла 1868. примили крштење и имена Јован и Јаков. Тако у једној ноћи беше постављен камен темељац за изградњу Православља у Јапану, а првом јапанском свештенику било је име отац Павле Такума Савабе.

 

 

 

 

 

Овај текст сам наменио за све људе који поседују вештину и интересују се за јапанске борилачке вештине.

Зло добра донети не може!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овај текст сам наменио за све људе који поседују вештину и интересују се за јапанске борилачке вештине.

 

Мислим да имамо једног таквог на форуму. Он поред борилачких  подедује и разне интернет вештине. :)  Нека прочита...можда му буде од користи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hrišćanstvo je apsolutno beskorisna vera, a za samuraja...

 

 

Мислим да имаш потпуно погрешну слику и о хришћанству и о самурајима. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hrišćanstvo je apsolutno beskorisna vera, a za samuraja je još i štetna, jer se kosi sa nekim osnovnim principima Bušida.

 

Šta ostane od samuraja koji postane Hrišćanin? Jedno veliko ništa, jer ako učini neku sramotu ili bude osakaćen u bici, on ne sme da izvrši seppuku, jer mu to vera zabranjuje. Isto tako, ne može da učestvuje u dvobojima, a verujem da bi mu bilo zabranjeno i da ponese glavu koju odseče u bici svom feudalcu kao trofej.

Još ako uzmemo u obzir sulude savete Crkve modernim vojnicima da ne nišane kada pucaju, takav samuraj je beskoristan i na bojnom polju, jer bi to verovatno značilo da treba u prazno da zamahuje mačem i da pogine, ili da nasumice odapinje strele.

Naravno, Hrišćanstvo favorizuje mučeništvo pre nego junaštvo, tako da bi umesto samoubilačkog juriša, samuraj morao da se preda, a to je jedna od najvećih sramota po Bušidu.

Mani se brate tih "suludih saveta"Crkve jer i sam ne zeilis da saslusas neke stvari u celini pa tako i izgledaju fanaticno a i u crkvi je oduvek bilo fanatika pa te i razumem. Nego, pogledaj malo velike hriscanske svete vladare i vojskovodje, pogledaj kako je sv.Aleksandar Nevski, sv.mucenik Stefan Decanski, sv.kralj Milutin, sv. Simeon mirotocivi i mnogi drugi bogougonici iz roda Nemanjickog, sv.car Konstantin, sv.mucenik Nikolaj Romanov i mnogi drugi svetitelji koliko su imali uspeha u jacanju drzave u svakom pogledu i kakve su bitke izvojevali i to protiv mnogobrojnijeg neprijatelja. Nije lose pogledati i tu stranu :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jesi li ti uopšte čuo za seppuku, dvoboje, sakupljanje glava, samoubilački banzai juriš (živeo car), idolatriju oružja i sve ostalo što se kosi sa Hrišćanstvom?

 Чуо, само што верујем да је све то било пре изузетак него правило . И не видим неку корист од тога у војном смислу. А за банзаи јуриш, то је био обичај у другом светском рату. Не знам само шта је био циљ те тактике, можда да се исцрпи непријатељска индустрија за производњу муниције.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ni jedan vojskovođa vredan poštovanja nije bio Hrišćanin. Aleksandar Makedonski i Leonida su bili Pagani, Džingis Kan je bio š aman, Atila je takođe bio pagan, a Napoleon Bonaparta je bio ateista.

 

 

Све сами крволочни освајачи. Логично да нису били Хришћани.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ni jedan vojskovođa vredan poštovanja nije bio Hrišćanin.

 

Душан силни,Живојин Мишић можда ? Карађорђе... сетиће се неко ваљда још неког.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nikolaj Romanov je baš bio primer nesposobnog vojskovođe. Izem ti vojskovođu koji je imao preko 8 miliona nestalih, poginulih i ranjenih po frontu, čija je vojska bila nadomak pobede (kod Tanemberga i Mazurskih jezera), ali je zaustavljena usled lošeg snabdevanja.

Ni jedan vojskovođa vredan poštovanja nije bio Hrišćanin. Aleksandar Makedonski i Leonida su bili Pagani, Džingis Kan je bio š aman, Atila je takođe bio pagan, a Napoleon Bonaparta je bio ateista.

Pa ovo za cara Nikolaja se moze reci,ali i da je imao znatnih uspeha u ratovanju kada je preuzeo vrhovnu komandu, opet se ovo ne moze jednostrano gledati... Za ove druge svete vladare imas zadivljujucih primera... Sve ove koje si nabrojao su bili izuzetni vladari i vojskovodje ALI cemu biti krvinik,otimati tudje,nameti svoje,unesrecivati citave narode,porodice...i da nisam hriscanin takve vladare bih prezreo

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Postojao je takav juriš i mnogo pre Drugog svetskog rata, a to je bio način da se izbegne predaja. Inače, za vreme Drugog svetskog rata, banzai se pokazao vrlo efikasno prilikom osvajanja Mandžurije, jer su kineske puške bile vrlo spore za repertiranje.

Evo ti primer slavnog vojvode Stevana Sindjelica koji je digao sanac sa nekolicinom srpskih vojnika koji svakako ne bi mogli da izvuku glavu i brojnom turskom nasilnickom i neprijateljskom vojskom. To se ne bi moglo svrstati u primer fanatizovanih i idealizovanih vojskovodja.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jesi li ti uopšte čuo za seppuku, dvoboje, sakupljanje glava, samoubilački banzai juriš (živeo car), idolatriju oružja i sve ostalo što se kosi sa Hrišćanstvom?

 

 

Cekaj jel si ti ninja ili samuraj? (:

oh sh*t man... i was taking life seriously, now i will divide  things by zero. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ni jedan vojskovođa vredan poštovanja nije bio Hrišćanin. Aleksandar Makedonski i Leonida su bili Pagani, Džingis Kan je bio š aman, Atila je takođe bio pagan, a Napoleon Bonaparta je bio ateista.

 

А Кромвел? И генерали Конфедерације из Грађанског рата су били посвећени хришћани... Затим Кутузов, Суворов, Еуген Савојски, Валенштајн... Хришћанство одобрава херојство: ,,Ко жели да сачува свој живот изгубиће га''.

,,Постоји само једна урођена заблуда, а то је заблуда да ми постојимо зато да бисмо били срећни.'' - А. Шопенхауер

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што имплицира да нису били велике војсковође? Свашта. Кромвел је ударио темеље Британске империје... Остали нису могли да се шире на другим континентима због услова у којима су били... Али по умећу су били велике војсковође. Кутузов је зауставио твог Наполеона.

  • Волим 1

,,Постоји само једна урођена заблуда, а то је заблуда да ми постојимо зато да бисмо били срећни.'' - А. Шопенхауер

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...