Свети Сава , Сабрана дела

[JESSY]

А у Господње велике празнике треба да сачувамо појање и ноћно бдење сећајући се речи која каже: „Бдите и молите се да не паднете у напаст, јер дух је бодар, а тело је немоћно.“ (Мт. 26, 41; Мк. 14, 38) Због тога бдите, јер ћете у плоду трудова својих уживати ако ово испуните, и блажени ћете бити.

Написасмо овај устав о појању и о јелу. Молбом молим да не буде непромењен, осим ако се у болест падне. Тада колико крепост може.

О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, тада нека се наруши пост — осим среде и петка.

О слободи места овога: заклињем Господом нашим Исусом Христом и Пресветом његовом матером, као што писасмо овде да не буде измењено. Ако ли ко ово измени и смућује онога који живи у овом месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног. И да не буде опроштен нити у овом нити у будућем веку. Због тога писах и потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године од Христа.

 

† Од свих последњи Сава грешни.

[JESSY]

ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК

ИСПИСИВАЊЕ И УКАЗ ЖИВОТА У МАНАСТИРУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАСТАВНИЦЕ, ПРЕДАНО МНОМЕ ГРЕШНИМ И СМЕРНИМ МОНАХОМ САВОМ ВАМА, У ГОСПОДУ ВАЗЉУБЉЕНА ЧЕДА И БРАЋО

 

Благослови, оче!

Красно, као и Богу угодно, сачувано је и за вашу не малу корист, у Господу Исусу Христу браћо моја љубљена и чеда моја духовна. Пошто, дакле, многи почеше повести стварати о познатим овим стварима, догоди се и мени најхуђем од свих, више него грешном, да вам испишем по реду, (Лк. 1, 1-3) као болестан и жељан да примите, љубимци моји, установљени вам устав овај богопреданих пенија, умиљенија, и молитава, покорења и трпљења, којима ћемо Господа милостивим учинити себи. Богоносни и преподобни и преблажени оци наши, целом свету светила, земаљски анђели и небески људи, испрва од предања Светога Духа навикавши иноковати и благодаћу Божијом отуда просвећени бивши, и Христа уселивши у прекрасне своје душе, због чистог живота свог, против ђавола победу показаше, и његовим многим искушењима распаљивани, и одолевши му, више од злата сијају и јасније од снега убелише се, и мисаона крила од невештаственог злата уперивши на небеса, узлетеше као небопарни орлови, показавши пут нама који хоћемо да их следимо  и који желимо хитати ка ономе који је рекао: „Жедан нека пође са мном и нека пије“ (Јн. 7, 37) „са источника живота мога“ (Откр. 21, б) и који је затим рекао: „Ко љуби оца и матер више од мене, није ме достојан. Ко љуби жену, или децу, или њиве или имања више него мене, није ме достојан.“ (Мт. 10, 37; 19, 27; Мк. 10, 29) Ово чувши треба све остављати и за његовим заповестима похитати „узимајући крст и последујући Христу делајући научити презирати плотско, а уподобити се духовном бестелесном делу, јер ово је дело бесмртно.“ (Мт. 10, 38) Они који га искусе последују оном који рече: „Ходите к мени сви који се трудите и ја ћу вас умирити. Узмите на се иго моје и научите се од мене, јер сам кротак и смеран срцем. И узмите образ мој на се, јер иго моје је добро и бреме моје је лако.“ (Мт. 11, 28-29) И затим, величајући смерне духом, обећа им да ће видети лице његово, а гладним и жедним обећа насићење, а уплаканим обећа утеху бесконачну. (Мт. 5, 5) Ова обећања желећи, за слатким и добрим пастиром и учитељем Христом хитају, страдају њега ради и многе муке трпе како би савршене венце примили на небесима, распињући се живи, одричући се своје воље, кољући се ножем својевољним, ономе који се заклао нас ради оставивши све што је у свету, говорећи један другом: „Ко воли свет и што је у свету, непријатељем Божијим назива се, јер свет овај пролази, а онај који чини вољу Божију остаје у векове.“ (I Јн. 2, 15, 17)

Зато ја грешни и лени, последњи од свих, монах Сава, молим се падајући на колена и вапим говорећи: У Христу љубљена и духовна браћо моја и оци, уподобимо се прекрасним овим трговцима који купише себи предивну ову куповину, јер сва своја имања дадоше и купише једини бесцени бисер Христа. (Мт. 13, 45). Угледајте се на мудре девојке које напунише светиљке своје милошћу и спремне изиђоше женику свом на радост. (Мт. 25, 1) Чувајте себе, о љубимци моји, јер се бојим и трептим и страх ме хвата да неко од вас не остане ван двери као и пет девојака, и да страшан и грдан одговор онај не чујемо: „Идите од мене, не знам вас ко сте!“ (Мт. 1З, 23; Лк. 13, 27) Бојећи се овог одговора, а желећи чути онај прекрасни глас: „Дођите, благословени Оца мога, уђите у радост Господа свога“, (Мт. 25, 34) понизимо се овде да се тамо узнесемо, (ІІ Кор. 11, 7) плачимо овде да се тамо утешимо, гладујмо и жеднимо овде да се тамо наситимо, (Лк. 6, 21) покајмо се овде да милостивог Бога тамо нађемо. Ако и дође жалост, „сваку радост имајте, браћо моја, или када у напасти различите упадате, знајући да искушавање вере ваше ствара трпљење, а трпљење нека окончава дело.“ (Јак. 1, 2-4) „Јер блажен је муж који претрпи напаст, јер ће, када буде искушан, примити венац живота, који спреми Господ онима који га воле.“ (Јак. 1, 12) Јер, изрече: „Који претрпи до краја, спасен ће бити.“ (Мт. 10, 22) Јер „не варајте се, браћо моја.“ (Јак. 1, 16) Говоре неки од вас да ако дела не чиним, али верујем у Бога и спашћу се, па и беси верују у Бога; (Јак. 2, 19) „јер вера ова јесте чиста и неоскврњена пред Богом и Оцем.“ (Јак. 1, 27) „Да разумете да је вера без дела мртва. Не оправда ли се Авраам, отац наш, делима приневши Исаака, сина свог, на жртвеник? Видиш ли да вера поможе делима његовим и кроз дела испуни се вера? И збише се књиге које веле: „Верова Авраам Богу и урачуна му се у правду и другом Божијим назва се. Видите ли, дакле, да се човек оправда делима, а не само вером?“ (Јак. 2, 20-24)

 „Јер ово што чух испричах вам да и ви заједницу имате, а заједница наша је са Оцем и Сином његовим Исусом Христом. И ево пишем вам да радост ваша буде испуњена. И ово је вест који чух од њега и поведам вам да је Бог светлост и да таме у њему нема. Ако кажем да заједницу са њим имамо, а у тами ходимо, лажемо и не творимо истину. Ако ли у светлости његовој ходимо и заповести његове чувамо, да је и сам светлост, заједницу имамо са њим. И крв Исуса Христа, Сина његовог, очишћава нас од сваког греха.“ (I Јн. 1, 3-7) „По томе разумесмо љубав што оп душу своју за нас положи. И ми смо дужни за браћу душу полагати.“ (І Jн. 3, 16) „Ако заповести његове сачувамо, и угодно пред њим чинимо. Ово је заповест његова да веру имамо у Сина његовог Исуса Христа и да волимо један другога. Ко сачува заповести његове, у њему пребива, и овај у њему.“ (І Јн. 3, 22-24) Јер „страха нема у љубави, пошто савршена љубав страх изгони, а ко се боји не усавршава се у љубави. Ми волимо њега, јер он најпре заволи нас. Ако неко каже: волим Бога, а брата свога мрзи, лаж је. Јер ко не воли брата свога кога види, како може волети Бога кога не види? И ову заповест имамо од њега, да који воли Бога, да воли и брата свога. И сваки који верује да је Исус Христос Син Божији, од Бога је рођен. И сваки који воли родитеља, воли и рођеног од њега. По овоме разумевамо да волимо чеда Божија: када Бога волимо и заповести његове чувамо. Јер заповести његове нису тешке, јер свак ко се рађа од Бога, побеђује сав свет. И ово је победа која побеђује сав свет:“ (I Јн. 4, 18-21; 5, 1-4) вера, нада, кротост, трпљење, пост, мољење топло са сузама, а најпре над свим овим анђеоска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божији, а ка овоме прилажући и незлобивост. „Не бивајте деца умом, него са пакошћу детињајте, а умом будите савршени,“ (I Кор. 14, 20) и верујем у Сина Божијег наћи ћете живот вечни и овде неоскудну храну ако сачувате ово што сам заповедио и проповедао ја смерни. Јер ово је истинити Бог и живот свима, и ако штогод запросите од њега, услишиће вас. (I Јн. 5, 20; Јн. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Дечице моја, пазите се и чувајте од зла да неко не остане изван двора. Ако ли је, браћо, неко лен као ја, разобличујући своју укорену немоћ и кукавну леност и тегобу сна, ипак, прени се, о љубљени, помисли на дарове које обећа Господ онима који га воле и који се труде њега ради. Јер рече божаствени апостол: „Што око не виде и ухо не чу, нити на срце човеку дође, припреми Бог онима који га воле.“ (І Кор. 2, 9) „Јер тамо желе и анђели завирити“, (І Кор. 1, 12) и затим рече: „Није слава света овог слична слави будућег века“. (ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света ништа нису према онима, јер од њих, каже, дршће и сам сотона. (Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да страдалницима припада част и слава, а леним и непотребним по упокојењу телесном мука вечна. И све ово размотривши, у Господу укрепивши се, станите крепко против лености, одбацивши сваку гордост и сувишак зла. У кротости примите праву реч која може спасити душе ваше. Будите творци речи, а не само читаоци, варајући се у себи. Јер ко послуша речи, а не чини заповеђено му, такав је сличан мужу који гледа лице своје у зрцалу: јер позна се и оде и одмах заборави какав беше. А који је проникнуо у савршени закон, слободан проводећи, он неће бити слушалац речи заборављајући их, него је творац дела, блажен је он. (Јак. 1, 21-25)

Како треба да чините написах вам, да положите као неки вид мере, не само вама, него и онима који ће после вас боравити у овом животу. Указано вам је шта је подобно за душу и тело, те гледајући у то, имаћете помоћника Бога и пречисту његову Матер и моју иако грешну молитву, да несаблазно управљајући се пређете живот свој. Проведите подвизавани на добро. Ни на десно, ни на лево, него по снази, колико ко има моћи, царским путем теците опомињући се шта јесте. (Пр. 4, 27) Трудове плодова својих јешћеш. Блажен јеси, добро ће ти бити. Журећи се кроз уска врата и тесним путем који води у живот вечни, (Мт. 7, 13) један другога волећи, један другом покоравајући се, један другом терет носите, (Гал. 6, 2) покоравајте се једномислено свом старешини игуману. А молим вас, браћо моја, именом Господа нашег Исуса Христа да држите ово што вам је заповеђено, и да не буду међу вама распре, него да сте савршени у тој мисли и воли, (І Кор. 1, 10) куповину себи прикупујући као и прекрасни трговци, (Мт. 13, 46) спомињући у преподобним својим молитвама богопочившег оца нашег и наставника Симеона монаха, и моје недостојанство не заборављајући. Ово чинећи, истину говорим, у Христу сведочећи вам да ћете се непостидни наћи на страшном суду, примајући вечна добра. „Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.“ (ІІ Кор. 13, 13)

[JESSY]

СЛОВО 2

О наслеђивању светог овог манастира преподобним оцем нашим Симеоном и Савом смерним

 

Благослови, оче!

Наш свети манастир овај, треба да знате, да ово место, које се не може упоредити ни са једним на земљи, беше опустело од разбојника. А када је к нама дошао триблажени наставник, отац наш Симеон монах, због врлине то јест љубави, коју топло искаше од свих, и желећи да прими наш монашки лик. У њему топлом ранивши се љубављу и покренут божаственим Духом, чу преслатки глас како говори: „Ко не остави све и за мном не иде, није мене достојан“, (Мт. 19, 29; 10, 38) царство свога отачаства оставивши и све што је на земљи, и избегавши из света који поробљава душу, у ову дође пустињу месеца новембра, другог дана, године 6706 (1197). И хтеде он блажени, да као што и тамо оправда своје царство, тако да буде и овде. Пожелевши да за вас нађе место спасења, испроси у цара место ово пусто и узе мене грешног из Ватопеда, и на месту овом настанивши се, проведе нешто мало времена са мном, а велики и натприродни подвиг прешавши, осам месеци провевши, у вечно блаженство пресели се.

[JESSY]

СЛОВО 3

О временој смрти преподобног оца Симеона монаха

 

Године 6708 (1200), месеца фебруара тринаестог дана, у вечно пресели се блаженство отац наш Симеон, заветом оставивши манастир овај иа мени. Велику тугу и бојазан примих, једно од пустошења, а друго од страха од безбожних разбојника. Остави ми манастир у малом и скромном изгледу, у којем ми отиде, и првог игумана, преподобног мужа Методија, са још деветорицом монаха. Но како се изволи љубави Наставнице и његовим светим молитвама да се од незнатног и малог узнесе велелепна појава, овај, дакле, храм Богоматере и Наставнице, Госпође наше, сазда се од саме основе. А приложисмо књиге, такође и свете сасуде и божаствене иконе, а усто и свете ризе и завесе, и свукуда сваку красоту, и затим братији за телесну потребу што је могуће, о чему ако хоћете најјасније сазнати можете у хрисовуљама погледати. А ми, следећи излагање, приклонићемо се речи. Него, ти Боже и Господе свега, и, о преопевана Мати Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, нека буде ово делатно и стварно нама као и онима после нас до краја овога света, часним молитвама вашег угодника, нашег оца и ктитора Симеона. Пазимо на речено, јер ћемо почети са оним што је боље, а боље нам је од часа када се простре светлост, која је првог часа дана. Требало би, чини ми се, да они који тумаче о делима светлости, службу почињати од светлости.