Поука женама

[Тавита]

Жене, Господ вам заповеда да избегнете бучна и немирна места како би се молиле у тишини свога дома јер је боравак у самоћи и далеко од друштва злих људи нешто веома корисно за човека. Брод који није изложен буи плови мирно. Исто тако и душа која није заузета друштвеним пословима као да се налази у мирмој луци. Зато жене треба да буду благоразумније од мужева јер су оне више везане за омаће послове. Сетите се Јакова који није чинио зло јер је живео у кући ослобођен спољних брига. Због тога није без разлога о њему записано да живљаше у шаторима (Пост. 25,27). Рећи ћеш да и у кући има много брига. То је само због тога што ти сама тако желиш и што сама себе окружујеш мноштвом проблема. За разлику од мужа који је изложен насртајима спољашње ларме, жена седећи у кући, као у неком свом склоништу побожног размишљања,усресредивши се на себе и на своје мисли, има могућност да се препусти молитви, читању и многим другим благоразумним делима. И као што они живе на усамљеним местима не бивају од никог узнемиравани, тако и шена, док се налази у кући, може да ужива у миру. Жена из куће треба да излази ради одласка у цркву или ради одласка у купатило. То значи да она највећи део свога времена треба да проводи у дому. Због тога може и да обитава у тишини свога дома и да, дочекујући узнемиреног мужа, пренесе на њега смирење и утеху, да разагна непотребне и тешке мисли и да га из куће поново испрати без тих непријатности које је са собом донео, тј. да сс собом из дома понесе добро и мирно расположење душе. Заиста, побожна и разумна жена може пре свега да утиче на мужа и да његово расположење удеси према својој жељи. Јер никога, ни другове, ни учитеље, муж неће послушати тако као што ће послушати своју жену. Због велике љубави према својој саветници, њене сугестије представљаће својеврсно задовољство за њега. Могао бих да набројим низ примера сурових и неукротивих мужева који су под утицајем добрих жена и сами постали добри и испуњени врлинама. Жена са мужем дели трпезу, и постељу, и рашање деце, и јавне и тајне послове;она је са њиме и на доласку и на одласку и у много чему другом. Она му је у свему предана и сједињена са њим као што је тело сједињено са главом. И зато, ако је шена брижна и разумна, старање о мужу биће јој на првом месту. Жене, због тога вам казујем и следеће: сматрајте ово обавезом и дајте мужевима исправне савете. Жена има велику силу, како у врлини тако и у пороку. Она је погубила Авесалома, она је погубила Амнона, намеравала је да погуби Јова…Али, жена је Навала избавила од смрти и спасла је цео народ. Дебора и Јудита показале су одважност попут мушкараца. Такве су биле и многе друге жене. Управо због тога Павле говори: Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасити мужа ( I Кор. 7,16). И ми знамо да су у древним временима Персида, Мириам и Приксила примиле на себе апостолске подвиге. На ове жене и ви треба да се угледате, и не само на речима, него и на делу да утичете на своје мужеве. Питате како да мужеве учите делу? Научићете их тако када они на вама виде да нисте повод злог понашања, да не обраћаш пажњу на раскош, да не волиш украшавање, да не захтеваш непотребни новац, него да си задовољна оним што се има. У том случају он ће свакако послушати сваки твој добар савет. Ако ти на речима будеш разумна, а на делима поступаш супротно, за њега ће свака твоја реч бити мртво слово. А када речи буду пратила поучна и добра дела, тада ћеш бити похваљена и муж ће те радо послушати. Исто ће се десити и ако уместо злата, бисера или скупоцених хаљина будеш тражила скромност, честитост, љубазност и ако поступајући тако, исто то захтеваш од њега. Ако је нешто потребно чинити да би се угодило мужу, онда је то улепшавање душе, а не украшавање и уништавање тела. Неће те учинити љубазном и пријатном за њега злато којим се украшаваш, него честитост и нежност према њему и спремност да све учиниш за свога мужа. О во пре свега привлачи мужеве ка женама. Спољашње украшавање не годи мужу јер угрожава његово имање и изискује много брига за издржавање. А све оно о чему је претходило већ речено, привезаће мужа за жену јер нежност, дружење и љубав не доносе бриге и не траже расходе, него дају све супротно овоме. Уз то, навика да се украшава временом постаје отужна док украшавање душе цвета свакодневно и снажно распламсава пламен љубави. Зато, ако желиш да се свиђаш мужу, украшавај чисту душу честитошћу, побожношћу, старањем о дому… Ова лепота осваја јаче и никад не престаје. Ни старост, ни болест је не могу уништити. Телесну лепоту уништава време, болести и много тога другога је што је разара…Душевна лепота је изнад свега тога. Осим тога, телесна лепота изазива завист, распаљује љубомору док душевна лепота ослобађа човека од сваке таштине. На тај начин ће све у кући бити боље, и приходи ће бити већи ако злато не буде красило тело твоје и не буде сапињало твоје руке, него се новац употребљава за неопходне ствари, као што је старање о деци… Али, ако ти не будеш тако поступала, и ако настојиш на томе да ти тело буде украшено златом, а неопходне потребе буду константно пред очима, стежући срце, каква ти је корист од украшавања? Какав ти је добитак од тога? Тужно срце неће дозволити да приметиш оно чиме се очи одушевљавају. Познато је свима да ако неко види жену украшену више од других, да он неше у томе наћи никакво задовољство уколико примети и осети бол који пара душу. Јер, ко хоће да нађе задовољство, потребно је да најпре буде весео и да има радосно расположење душе. Међутим, ако је злато потрошено на украшавање женслог тела а у дому влада оскудица, муж због тога не може да осећа ништа друго него управо незадовољство… и зато, ако желите да се свидите мужевима, доведите их у пријатно духовно расположење, а то ће се догодити пре свега када се ослободите зле навике кинђурења и улепшавања. Све то, очигледно, за њега представља одређену вредност у време свадбеног славља али касније, током времена губи вредност. Ми се по навици нарочито не дивимо ни небу које је прекрасно, ни Сунцу које блиста и са којим се ни једно тело не може поредити. Када ће се онда муж стално дивити украшеном телу жене? Ово вам казујем желећи да се украшавате истинском лепотом, лепотом о којој говори апостол Павле: Ни златом ни бисером ни хаљинама скупоценим, него добрим делима, као што приличи женама које се привољеше богопоштовању ( I Тим 2,9-10). Или можда желиш да се свидиш људима са стране и да од њих добијаш похвале? Али то ни у ком случају није жеља честите жене. Уосталом, ако хоћеш и други ће те волети због честитости. Заправо, ни један скроман човек који је, као что се каже, на свом месту , неће хвалити такве ствари. То ће похвалити само распусни и сладострасни људи; боље је рећи да ни они неће то хвалити, него из изазване пожуде о тим женама казивати бестидности. Жену која је у врлинама сви ће похвалити јер не само да од ње не осећају никакву повреду, него од ње могу да се науче и благоразумности. И од људи ће доћи велика похвала, а од Бога велика награда. Због тога свако од нас треба да ревнује на стицању унутрашње лепоте да би и овде безбедно преживели своје време и да би били удостојени будућих блага, благодаћу и човекољубљем Господа нашега Исуса Христа. Амин.

[Тавита]

ЛИК ЖЕНЕ

Речи савременим женама

Колико тешкоћа прати људски животни пут! Како је много на том путу искушења! Много искушења у животу људског друштва је увек морала да подноси жена. У наше време је жени посебно тешко да сачува верност свом позиву и својој предодређености.

Жено! Познато је да твој живот данас није лак: стања духа која се мењају, разна збуњујућа питања, утицај страсти, међусобни односи са мужем, васпитавање деце, економске тешкоће живота, свакодневна јурњава, страх пред сутрашњицом...

Ти доспеваш у одређени лавиринт из кога је тешко изаћи. Веома бисмо желели да ти помогнемо да нађеш излаз из тог лавиринта. Али, последње ће зависити од тога колико ћеш ти имати слуха за речи које су овде изнете.

Ти кажеш да се сада тешко живи, времена нема довољно ни за шта, ништа не стижеш. Као што је познато, постоје прворазредна и другоразредна питања у животу. Често ми губимо време и снагу управо на другоразредне ствари, а за главне немамо времена. Ето, ти се жалиш да имаш много посла: породица, посао, а и сама мораш "добро" да изгледаш. Значи, ти још проналазиш време да себи омогућиш "одговарајући" изглед ("добро" изгледати)? Значи, губиш на то и време, и снагу, и средства?... Шта мислиш, колико је за жену важан спољни изглед? Какав он треба да буде?

Да овде мало поразговарамо о томе.

Да ли ти знаш да су, због споја душе са телом у човеку, унутрашњи и спољни живот код човека у међусобној повезаности? Због тога спољашњост засигурно утиче и на духовно—моралну страну човека, а често је и формира. У вези са тим одећа човека има важну улогу.

Јеси ли размишљала некада о томе зашто се и из ког разлога појавила одећа?

Свето Писмо нам каже да је разлог појављивања одеће — грех. Грех је открио голотињу прародитеља, што је изискивало да се сакрије. Свети Андреј Критски у свом "Великом Канону" говори о томе на следећи начин: "Саши ми кожне хаљине грех— који ме оголи од прве, Боготкане, одеће " (Песма 2а, у уторак прве недеље Светог Великог Поста).

Све док се наши прародитељи, Адам и Ева, нису оглушили о вољу Божију, а њихов се грех састојао баш у томе, они нису имали потребу за одећом, јер нису примећивали своју голотињу, а када су згрешили, тада им се отворише очи, и видјеше да су голи; па сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче (1. Мојс. 3:7). А Бог, будући милосрдан према њима, начини... Адаму и жени његовој хаљине од коже и обуче их у њих (1. Мојс. 3:21).

Као што видиш, одећа сведочи о томе да је човек са грехом изгубио и првобитну непорочност.

Нажалост, савремени човек, не познајући порекло и намену одеће, посвећује много пажње украшавању своје спољашњости. Али, он себи узима за част баш онај украс који је сведочанство срамоте и неморала; тражи похвалу у ономе што разоткрива грех. Све птице, животиње, како су биле створене од Бога тако живе и до данас, задовољавајући се природном одећом. Само се човек лишио тога због греха, па је сада принуђен да од животиња позајмљује одећу и да се њоме прикрива. Али, оно што је чудно, или боље —достојно жаљења: он се туђом кожом прикрива и тиме се поноси; он себе уздиже оним што треба да му служи, јадном грешнику, као повод да постане смеран.

Знај да је страст према украшавању одећом — резултат небриге према души. Ко се брине о телесном украсу тај често заборавља да се брине о духовном. Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше, каже Господ (Мт. 6:21).

Страст према одевању указује да срце тежи ка пажњи према себи, ка таштој почасти и слави, а то је супротно Божијем закону. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи—на то нас позивају Свети Апостоли (1. Јован. 2:15, Кол. 3:2).

Сада слушај: значај и вредност било које ствари се не састоји, како је познато, у паковању или у футроли, него у самој ствари. Спаситељ је рекао: Није ли живот претежнији од хране и тело од одела (Мт. 6:25). Добре душевне особине су, ван сумње, изнад спољне лепоте. У то можемо да се уверимо на следећем примеру. Зависно од тога какав начин живота води човек, од тога каквим је осећањима у овом или оном тренутку он преплављен, лице човека може бити лепо или ружно. Лице које је споља лепо, у одређеном тренутку може бити изобличено од гнева, љутине, те од тога постати ружно, док лице које, наизглед, није споља посебно привлачно, често зна да буде невероватно лепо, како се то још каже—продуховљено, зато што тај човек има добру ипонизну нарав. "Телесну лепоту било шта може да поквари, па чак ако је добро очувана, ако је ни болест, ни бриге не изобличују, што је, уосталом, немогуће, па ни тада она не траје више од двадесет година; а ова друга (лепота душевна) увек цвета, никада не вене; она се не плаши никакве измене: ни долазак старости не ствара код ње боре, ни болест је не тера да вене, ни немирна брига јој не штети, него је она изнад свега тога" (Св. Јован Златоуст). Без добрих душевних особина, без духовне лепоте— хришћанских врлина, спољашња лепота није истинска лепота. "Истинска лепота се не препознаје по снољашњем изглсду, него но нарави и пристојном понашању" (Св. Јован Златоуст). Зато било која жена, ако не води хришћански живот, каквом год да се одећом и козметиком украси, не може бити истински лепа. У свако доба највише душевне особине и квалитети жене су били: страх Божији, понизност, чедност, стидљивост —то је увек, као ништа друго, красило и краси жсну. То ју је увек разликовало на земљи од свега што је ниско и грубо. Нажалост, сада жена губи те особине и постаје духовно све ружнија.

[Тавита]

Да ли си се ти некада замислила зашто се жена данас налази у тако жалосном положају? Да ли би ти желела да будеш слободна и да водиш независтан начин живота? Види до чега је то довело. Процес еманципације је на чудовишан начин наштетио жени, због чега она и сама данас пати.

У свету који нас окружује Господ је премудро одредио за сваку ствар њено место, па је зато васељена—недељива и хармонична. Тако и у породици сваки супружник има своје место и улогу. Ти си се навикла на оно што те сада окружује, али у данашње време многи појмови су промењени и извитоперени. Изопачивање спољашњости (мушка одећа, кратка коса —мушка фризура) разорно делује и на унутрашње стање жене, а то даље доводи до свађа, неслоге, ремећења мира и исправног, природног односа међу супружницима у породици.

Недопустива и срамотна ствар је то што се савремена жена облачи у мушку одећу. Међутим, 62им правилом VI Васељенског сабора Свети Оци строго налажу: "Ниједан мушкарац да се не облачи у женску одећу, а ни жена у одећу која је одлика мушког пола." Световни људи који крше то правило се изопштавају из Цркве.

Жена не треба да сече своју косу! Свети апостол Павле каже да је жени слава ако негује дугачку косу (1. Кор. 11:15).

Жена треба да покрива своју главу, јер свака жена, ако јој глава није покривена, срамоти главу своју, јер је то исто као да је обријана (1. Кор. 11:5). О значају покрова за главу за жене апостол Павле говори у Првој посланици Коринћанима (1. Кор. 11:810 ).

Занимљиво је да су жене пре октобарског преврата у Русији (1917. г.) на јавна места излазиле увек са покривеном главом. Треба скренути пажњу да је духовно—морални пад жене отпочео активно двадесетих година XX века када су престали да се "упражњавају" и да излазе из употребе мараме за главу и долична одећа.

Биће ти корисно да сазнаш о чему нам сведочи историја. У житију Светог Мученика Арете (слави се 24. октобра/6. новембра) приповеда се о следећем. У шестом веку по Р.Хр. зли цар Дунан је помоћу преваре запосео град Негран (у Аравији) и затражио од становника да се одрекну Христове вере. Хришћани су одбацили срамни захтев. Међу становницима је била и млада имућна удовица— Хришћанка. Дунан је наредио да се с њене главе скине покров и да се она са расплетеном косом води по граду. Док је она ишла по граду са откривеном главом, жене које су је гледале су плакале са саосећањем. Тако је, као што видиш, само откривање главе за жене раније било срамота и брука. У наше несрећно време савремена жена доживљава мараму, предмет који, узгред, тако чини чедном жену као предмет "мрачњаштва" и "фанатизма". Очигледно, ти се бојиш да ће, ако покријеш главу марамом, сви сазнати да си ти Хришћанка и да идеш у цркву? Али, зар може постојати страх од исповедања Господа? Који год призна Мене пред људима, признаће и Син Човечији њега пред Анђелима Божијим (Лк. 12:8), а који се одрече Мене пред људима, тога ћу се одрећи пред Анђелима Божијим (Лк. 12:9).

Невероватно је колико је савремена жена склона да се обнажава.

Сада жена одећу користи не толико ради скривања своје голотиње, колико обрнуто да би је показала; одећа жене је често провидна или тесна те јасно оцртава облике тела.

У последње време већ од ране младости девојка губи природну стидљивост женског пола, поприма начин живота који је својствен мушкарцу, настоји да се рано осамостали, губи девичанску чедност, говори дрскости мајци, жели да се ослободи ауторитета оца над собом, и најзад—постаје хладна према Цркви и вери православној...

Млађана девојко, ти са дванаест—тринаест година стављаш кармин на усне! Зашто? Журиш се да постанеш одрасла? У животу све треба да буде у своје време и на свом месту. Ако се недозрео плод пре времена откине са дрвета, може само да се баци и да пропадне. Запамти то. Украшавај своју душу добрим хришћанским особинама, расти у разумности и чедности, јер ништа "не краси тако младе године као круна невиности",— каже Свети Јован Златоусти.

Како лакомислено девојка, жудећи да се што пре уда, рано губи невину лепоту! Чувај невиност до венчања, не жури се са удајом, не плаши се да се младићу неће допасти твој "претерано" чедан изглед. Пука телесна привлачност, без заједништва у вери и сједињености душа, врло је нестабилан темељ за будућу грађевину — породицу. Управо из тог разлога се сада распадају младе породице.

Жено, имај на уму да развратан изглед мајке развратан утицај има и на децу! Када порасту деца такве мајке, она неће наћи радост у њима, јер ће видети плод свог лакомисленог живота, те ће тада пожњети несрећу и сузе.

И ти, поштована старице, зашто да се стидиш својих седих власи, које као сребрнаст овал украшавају твоје лице? Јер, неразборито и погрешно поступају оне жене које се стиде својих зрелих година. Као што свако доба године има своју посебну лепоту, тако и свако доба људског живота има своју непоновљиву лепоту и своју вредност.

Сада сама сагледај следеће. Зар није истина да сви воле цвеће. Да, цвеће је дивно. Сада се почело производити вештачко цвеће. Па ево, као што вештачко цвеће никада неће превазићи по својој лепоти и јединствености — природно цвеће, тако и лице, "зачињено" козметиком, са почупаним обрвама, никада неће надмашити природно лице. У шминци се назире нешто лажно и умртвљујуће.

Сваки човек је леп на свој начин. Шта ти мислиш, када би сликар направио добар приказ неког лица, а други, мање вешт, преправио то на свој начин, зар се не би свако смејао том безумном поступку? Исто то чине и оне жене које користе шминку. Бог и Творац наш даје сваком човеку сву садржину тела и душе, као и изглед лица. Али, када се жене шминкају своја лица, она се усуђују да преуређују Његово дело, и на тај начин вређају Бога, свога Творца, а заједно с тим и саме себе извргавају подсмеху разумних људи, а млада срца саблажњавају... Ето чему води украшавање женских лица! Такве се усуђују да преправљају дело Божије, као да није добро направљено. Зар то није хула на Бога?

[Петровић]

Ко је писац ових текстова?

[Тавита]

?? ?? ????? ???? ?????????

????? ??? ???????? ?? http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12463

[Јуки]

0202_238

[Тавита]

ZAŠTO ŽENE NE TREBA DA IDU NA SVETU GORU I NE TREBA DA RAZMIŠLjAJU O TOME .....

Kad bih rekla da nisam radoznala i da ne sanjam Hilandar, da ne želim da vidim mesto gde je duša našeg naroda, lagala bih.

Želim da se poklonim i pomolim pred ikonom Presvete Majčice, Bogorodice Trojeručice, ali ne na Svetoj Gori. Doći će Ona u Srbiju (na kratko, ali će doći).

Na Svetu Goru Bogorodica gleda, ona je vrt Njen. I kako onda da pored Nje, neka druga žena stupi na to sveto tlo?

Ona, Presveta, se tamo molila za nas, i čemu onda pitanje: Da li ženska noga treba da stupi na Svetu Goru?

Na Svetu Goru se, kao ni u Oltar ne ulazi. Tako je rečeno i tako treba da bude.

I Žena to zna. Kao što samo ona zna kako se rađaju deca, kako se voli i poštuje Čovek.

Rekoste da je žena u pravoslavnoj Crkvi zapostavljena.

Ne brinite se, ne oseća se žena odgurnuta od Crkve. Svet je ovaj odgurnuo ženu, dao joj mnogo toga što na može da nosi ili joj ne pristaje. Zato majke ne umeju da nauče decu molitvama (jer ni njih nisu učili), ni pesmama, ni trpljenju.

A, ono, trpljenje je održalo i veru i zemlju. Na majčinim grudima počiva vera.

Ako kćeri ne naučimo, ko će Čoveka čekati da se vrati? Ko će mu biti oslonac, ko će čuvati vatru ispod pepelišta i ostavljati upaljenu svetiljku?

Nikada Vi, dragi prijatelju, nećete saznati sa koliko se ljubavi čeka onaj ko se sa puta vraća. Kao kad se plete čarapica za još ne rođeno čedo. Njega nema, ali će doći.

A ako ne dođe i srce se sa peteljke otkine i prepukne, i ako strašno boli, ne iskazano, ženski je to bol, a bez bola se ništa na rađa i ne umire. Ni čovek ni ljubav.

Ne govorite mi o ženskim pravima. Dozvolite, ja sam ipak žena i znam sve o njima.

A pravo nam je, od Gospoda dato, pravo veće od svih, da kao zemlja produžavamo život, da rađamo, volimo, da podižemo i vaspitavamo decu, a ni drugi darovi nam nisu uskraćeni, da radimo, pišemo, slikamo i šta sve još ne, zajedno sa vama.

Ali samo mi možemo da utešimo i suzu ubrišemo, i samo se sa nama i kroz nas Čovek oseti čovekom.

Nisu kćeri Evine ni bolje ni gore od sinova. I u grehu i u praštanju, i u kajanju i ispaštanju, i u padu i u uzdizanju – isti smo.

Ali neke stvari moraju da se razlikuju. Zato, ne govorite mi o ženskom oku u Hilandaru. Gledaće neko za nas, pomoliće se i doneti priču. A priča donesena sa Svete Gore biće upredana u najtananiju pređu srca i čuvaće ga i grejati.

Jer, čemu priča ako ne greje srce.

Čemu put, ako ne vodi do Hrama?

Radmila Misev

[PD]

Признајем да сам и ја мислила о Светој Гори...и овај Радмилин текст је предиван...требало би да га свака жена прочита, а и мушкарац... 0110_hahaha

[Тавита]

????????? ?? ??? ? ?? ??????? ? ?????? ????...? ???? ???????? ????? ?? ????????...??????? ?? ?? ?? ????? ???? ???????, ? ? ????????... 0442_feel

319.gif :drugarstvo:

[Тавита]

Намена одеће

1. Намена одеће је, у суштини, функционална. Одећа нас чува у топлом од непогоде, греје на хладноћи, чува од повреда у одређеним околностима и, најзад, веома важна примена одеће за људе је — у скривању наготе и, самим тим, очувању чедности, стидљивости и страха Божијега.

2. У одевању треба само држати до уредности и до пристојности која доликује.

3. Украшавање тела, које ће се ускоро претворити у прах, и небрига о украшавању добрим делима бесмртне душе — велико је безумље.

4. Високе примере истинске женске лепоте представљају у целој историји Свете Мученице, благоверне царице, кнегиње, блажене и праведне жене

5. Најзад, нека жене увек имају на уму Пресвету Пречисту Богородицу и Приснодеву Марију, која је била ненадмашно лепа, зато што је имала непревазиђену чедност и светост! Нека жене у свему следе Божију Мајку.

Спољашњост и лепота жене у савременом свету

1. Какав је приступ лепоти у данашњем свету? Страсни, промењиви и нестални свет често мења свој поглед на лепоту, на "идеал" лепоте. Заједно са модом, "цивилизовано" човечанство из дана у дан мења своје погледе и на живот. Жено, не учествуј у тој предапокалиптичној маскаради!

2. Питање културе то је тема за посебан разговор. У нашој беседи обрати пажњу на следеће. Тренутно на савременог човека све већи утицај има "масовна култура". Шта корисно она може дати човеку? Човек неморалан се не да прикрити никаквим лепим стварима — његова суштина ће ипак доћи до изражаја. Ма какве "модерне" крпице он да стави на себе, он неће престати да буде неморалан човек, његова суштина се неће променити и он због тога неће постати културнији.

3. Питање спољашњости жене нужно треба разматрати — не са световно—естетског гледишта, него са духовно—моралног, зато што савремена „естетика ружноће" уништава духовно—морални свет човека и чини га сличним демонима.

Између осталог, човек се све више клео у „културу" и „естетику" што се више духовноморално дегенерисао, деградирао — што се више удаљавао од Цркве и губио хришћанске врлине, као и веру у Бога...

Да ли ти нешто од онога што је овде речено није јасно? Онда иди у цркву, питај православног свештеника, а он ће ти детаљније све то објаснити.

Наравно, тебе може увредити то што се овде говори само о жени, али ове речи су упућене теби. О мушкарцу ћемо говорити други пут. На Страшном суду Божијем и мушкарац ће одговарати за то како је испунио свој дуг на земљи. Ти се, пак, труди да испуниш у свом животу оно што ти заповеда Бог, чему те учи света Црква, не угледајући се на мушкарца, не оправдавајући се.

Настој да живиш достојно свога позива и предодређења. Не замери за строге речи које су овде изложене. Нека ти те речи послуже као почетак духовног прозрења, покајања, очишћења, исправљања и спасења.

Не заборави да се, милошћу Божијом, још одржавају непролазне вредности — опстаје духовно и морално учење Свете Православне Цркве, који дају одговоре на сва питања из живота човечанства, укључујући и питање женине спољашњости.

Услиши глас Свете Цркве! Растани се са самовољом и прохтевима, па ћеш се ослободити греха. Имај страх Божији, чедност, кротост, стрпљење и бићеш уистину лепа. Чувај се од погубног по душу духа савременог доба. И нека душу твоју спаси Господ!

Архимандрит Тит

[Тавита]

Свети Јован Златоусти

БЕСЕДА НА УСЕКОВАЊЕ

- о злим и добрим женама -

Опет бесни Иродијада, опет лудује, опет игра, опет тражи од Ирода главу Јована Крститеља! Опет Језавеља хоће да отме Навутејев виноград и протера светога Илију у горе. Сећање на ове догађаје не узбуђује само мене већ и све вас који сте чули глас Јеванђеља, и заједно са мном дивите се и јунаштву Јовановом и мекуштву Иродовом и зверској јарости нечастивих жена.
Шта нам је испричало Јеванђеље? Испричало нам је како је Ирод, ухвативши Јована, ставио га под стражу. Каквим поводом? Ради Иродијаде, жене Филипа, брата свога. Ко неће окривити Ирода који је у мекуштву попустио безумним женама? Али како опет изразити, како описати необуздану злобу ових жена? Изгледа, нема на
свету звера немилосрднијег од зле жене. У сваком случају, о таквој управо жени пало ми је да говорим овога тренутка, а не о доброј и честитој, мада знам не мало и поштених и добрих жена, и сматрам за дужност своје савести да у своје време проговорим о њиховој преданости добру и богоугодном животу.
Нема на свету звера с којим бих могао сравнити злу жену. Међу
четвороношцима ко је страшнији од лава? Нико, разуме се. Међу гмизавцима ко је ужаснији од аждаје? Опет нико. Ипак, и лав и аждаја нису тако зли као жена. Позивам се на речи Премудрога: "Боље је живети са лавом и змијом неголи живети са
женом лукавом и злојезичном." Можда ти у овим речима видиш просту иронију? Али њих потпуно потврђују дела. Лавови су се постидели Данила, баченог у јаму, а Језавеља уби праведнога Навутеја; кит је сачувао Јону у својој утроби, а Далила, одсекавши косу и свезавши Самсона, предала га је непријатељима. Аждаје, шкорпије и змије бојале су се Јована у пустињи, а Иродијада му је одсекла главу за време пира. Илију су гаврани хранили у горама, а Језавеља је, и онда када је на његову молитву пао благотворни дажд, желела смрт њему. Ево шта је она говорила: "Ако си ти Илија а ја Језавеља, тако да ми учине богови и тако да ми помогну, ако сутра у ово доба не
принесем на жртву душу твоју као душу ма кога од побијених." Илија се уплаши и отиде спасавајући душу своју, и удаљи се у пустињу дан хода; и дошав, седе под смреку и зажеле да умре говорећи: "Доста је већ, Господе, узми душу моју од мене, јер нисам бољи од отаца својих."
Авај! Пророк Илија се уплаши жене! Он, који је речју закључао дажд за васељену, који је свео огањ с неба, који је молитвом васкрсао мртве, уплашио се жене? Да, уплашио се. Та ничија се злоба не може поредити са злобом зле жене. Моје речи потврђују сведочанство премудрости: нема лукавости веће од змијине, и нема јарости веће од јарости женске. О, зло и преоштро оруђе ђавола!
Преко жене је он некада ранио Адама у рају; преко жене је он навео прекротког Давида на подмукло убиство Урија; преко жене је удесио пад премудром Соломону; преко жене је ослепио, лишивши косе, врло снажног Самсона; преко жене је погубио синове првосвештеника Илије; преко жене је вргнуо у тамничке окове племенитога Јосифа; преко жене је одсекао главу светилнику васељене - Јовану. Та шта ја говорим о људима! Помоћу жене он је чак и анђеле збацио с неба. Помоћу жене он погубљује све, убија све, срамоти све, уништава све.
Бестидна жена не штеди никога; ни левита не поштује, ни свештеника не уважава, ни пророка се не стиди. О, од свих зала најгоре је зло - зла жена!
Ако је сиромашна, злоба јој доставља богатство; ако већ располаже богатством, она удваја своју злобу. Несносна животиња, неизлечива болест, неукротив звер - ето шта је она тада. Ја знам да је аспиде могуће припитомити благошћу, а да се лавови, тигрови и леопарди укроћују и припитомљују. А зла жена је неукротљива;
притешњена - она лудује, милована - надме се. Ако јој је муж начелник, она га и дан и ноћ наговара на убиства и интриге, као Иродијада Ирода: ако јој је муж сиромашак, она га подстиче на завист и свађе; најзад, ако обудови, онда се подухвата да сама клевета све. Страх Господњи не обуздава њен језик; она се не
боји ни Бога ни будућег суда; закона љубави не признаје. Штавише, да сопственог мужа преда на смрт (или га осрамоти), за злу жену ништа не значи.
У самој ствари праведнога Јова жена је подстрекавала да убрза свој крај богохулством. Реци реч неку Господу, говорила је она Јову, и умри. О, злог бића! О, безумне жеље! Њу није дирнула жалост при погледу на страдања човека чије је тело киптило црвима и, као живим угљевљем, било засуто гнојним ранама; она није
омекшала гледајући патње и предсмртну муку, праћене грчевима и испрекиданим дисањем; њу није обузело сажаљење видећи где на ђубришту лежи го онај који се некада појављивао у царској пурпури; она се није сетила ни својих пређашњих односа према њему, нити добра и славе које је добила преко њега. И место свега тога - реци
реч неку Господу, и умри. Ето благодарности женине! Ето мелема који ублажава бол! Ето закона супружанске љубави! Је ли Јов икада говорио такве речи, жено, када си ти била болесна? Није ли се, напротив, старао да молитвама и добротворством ублажи твоју бољку? А ти, не задовољавајући се привременом казном која га је снашла, хоћеш да навучеш на њега вечну, подстрекавајући га на богохулство? Зар не знаш да ће се сваки грех и хула опростити људима, а на Духа Светога хула неће се опростити ни на овоме свету ни на ономе? Хоћеш ли да видиш и другу супругу са таквом злобом? Сети се Далиле. Снажнога Самсона она је ошишала, свезала и предала непријатељима. Свога сопственог мужа, с којим је делила исту постељу, она је заводила, обмањивала, заваравала својим миловањем и својим лицемерством. Јуче је љубила а данас
обманула; јуче је усрећавала љубављу, а данас погубила преваром. А зар он није био леп? Та ко је у оно време био лепши од њега, ко је носио на глави седам прамена косе, симбол седмоструке благодати? Или, зар он није био снажан? Али ко је био снажнији од њега, када је он и страшног лава удавио, на путу, својим рукама, и тисућу
непријатеља побио чељушћу магарећом? Или он, можда, није био свет? Он је био толико свет да када се једном, мучен жеђу и не налазећи воде да је утоли, помолио Богу, онда је на његову молитву из мртве магареће чељусти, која му је била у рукама, потекла вода, и он је утолио жеђ. И тако дивног, тако снажног, тако светог мужа,
рођена жена је, свезавши га као злочинца, предала непријатељима. Но, како је жена могла да савлада тако снажнога мужа? Она се користила његовом добротом, ноћу је дознала од њега у чему је његова снага, а затим га везала чврстим веригама. Узалуд не
објављује теби Премудри: "Од оне која ти на крилу лежи чувај врата уста твојих." Реци ми какав звер, и када, кује шта слично своме мужјаку? Каква змија иште да погуби свога супруга? Каква лавица припрема смрт своме мужјаку? Видиш ли како су истините речи Премудрога: "Нема лукавости веће од змијине, и нема јарости веће од
јарости женске." Једном речју, ко има злу жену нека зна да му је то награда за безакоња. И ово потврђује Премудри: "Жена зла биће дата мужу безаконом за његова зла дела." - Завршићемо овим своју реч о злој жени.

[Тавита]

Треба да се сетимо и добрих жена, нарочито ради овде присутних. Добре жене гледају на врлине добрих као на своје, и труд њихов сматрају достојним награде као свој сопствени. Као на образац добре гостопримљиве жене указаћемо на блажену Суналићанку. Она је, са пристанком свога мужа, припремила у своме дому уточиште

за Јелисеја, где се он могао несметано одмарати после својих путовања; ту је за њега била спремљена постеља, постављен свећњак и сто: свећњак, не без светлости, него са уљем које подржава светлост, сто, не без хлеба, него са обилним јестивом.

А шта да речемо о оној блаженој удовици која је у своме дому дала уточиште пророку Илији? Ништа је није спречило да укаже гостопримство пророку, пошто је при свој сиромаштини својој била богата добрим расположењем. А она је била толико сиромашна да није имала ни хлеба, ни вина, ни чорбе нити ичег од производа

земаљских: ни родна њива није јој давала жита, ни виноград није рађао за њу слатко грожђе, ни родно дрвеће није јој у јесен давало своје сочне плодове; та и шта се могло очекивати када у ње није било ни педља обрађене земље, ни лакта земљишта подесног

за гајење винове лозе? Сва њена средства за прехрану састојала су се у томе што је у време жетве ишла по стрњиштима и скупљала случајно иза жетелаца заостало класје; на тај начин она је спремала за себе исхрану за целу годину! К њој је дошао Илија, и то

у време ужасне глади, када је сва земља испуцала од суше, када је небо пламтело као огањ, ваздух био врео као растопљен бакар и облаци зауздани; када није било ни траве, ни цвећа, ни јутарње росе, нити су дрвета давала младице, нити класје њихало своје

врхове; када су реке пресушиле и извори се једва хранили из недара земље, а море постало густо од соли, пошто није било притока слатке воде и није падала киша. Тада је баш дошао Илија овој сиромашној удовици. А како је њен живот и у обично време био пун оскудице, можете ценити. Па ипак, пророк се, силазећи с горе, упутио к њој, обишавши богаташе који су имали хлеба у изобиљу. Али зашто он, који је речју сводио огањ с неба, није свео себи храну? Гле, он је то могао учинити? Разуме се, могао је, па ипак то није учинио.

Зашто? Да не би удовицу лишио награде за гостопримство, а и да би преосталу у ње прегршт брашна умножио својим благословом. У самој ствари, пророк је дошао овамо не толико да себе прехрани ко лико да прехрани удовицу и да обелодани расположење њеног духа и срца. То се десило по промислу Божјем.

Све свете људе који се находе у свету Бог може прехранити сам, али он понекад ускраћује своје даре, да би помоћу гостопримства испитао добро расположена срца и дао им да род роде. И само када се

већ нико не нађе да прими и укаже гостопримство, тада он или шаље храну преко птица - као Илији на гори, или преко непознатога пророка - као Данилу у јами, или преко морскога звера - као на пример, Јони, или најзад сам непосредно шаље храну с неба - као оцима нашим у пустињи. У самој ствари, када није било никога ко би могао примити лутајуће по пустињи синове Израиљеве, Бог им је с неба послао ману и из стене извео за њих воду. Исто тако, када он види да се његови верни налазе у невољи, он не хита са својом помоћу, да би људима дао могућности да стекну спасење своје

чинећи добро невољницима. Дакле, дошао је Илија удовици, у које није било ничега осим прегршти брашна. Једва би та прегршт била довољна њој и деци за ручак. А шта јој пророк вели? "Донеси ми мало воде у посуди да се напијем." А када она пође по воду, он викне за њом: "Донеси ми и мало хлеба да једем". У одговор на то она сасвим

отворено признаде чега у ње има и чега нема. А шта управо? - "Тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хлеба до прегршти брашна у здели и мало уља у крчагу." Чудновато је да при таквом сиромаштву она не скрива шта је у ње остало.А колико данас људи, у којих се злато и сребро готово ваљају на све стране, на позив да укажу

помоћ ближњима, одговарају отказом, позивајући се на то како немају ништа; ако, пак, на неодступне молбе и пристану дати, то претходно узимају менице осигуравајући их потписима јемаца. А гле, удовица на прву реч изјављује да има прегршт брашна.

А шта пророк чини затим? "Брже", вели јој он, умеси од тог брашна хлеб, али прво мени, па после зготови себи и деци." За њу је ова реч била кушање, проба за њено срце, пробни камен за њену вољу. Као да је само срце ове блажене жене било стављено на теразије и мерено. На коју ће страну претегнути теразије? Да ли ће претегнути

љубав према рођеној деци или дужност гостопримства према пророку? И она је претпоставила да скучи себе и своју дечицу а да пророка прими. Као да је знала да који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и који напоји једнога чашом студене воде у име ученичко, неће му награда пропасти. Но, шта значи та околност

што пророк моли њу да пожури што више са мешењем хлеба за њега? Зар је он био толико гладан, па му је било потребно толико да хита? Није, разуме се, него је ова ужурбаност требало да посведочи њено усрђе, готовост и топлину њеног гостопримства, и одсуство љутње или негодовања. Бог љуби онога који драговољно даје. - Што пре умеси мени, па после себи и својој деци. Пожури као што је Аврам при

посети анђела пожурио к својим стадима да би изабрао јагње да их угости, и као што је Сара похитала својим оставама да би добила за то хлеб који се скрива на небу. Пожури и донеси, као Аврам, жртвујући Богу, не себи прво па после мени, као Каин и Офни и Финес, синови првосвештеника Илије, који су богохулно присвојили себи првине од

дарова који су приношени Богу. Удовица је с усрдношћу испунила наређење пророково. А он, посматрајући духовним очима њено унутрашње богатство, примио је хлеб из њених руку и својим ускликом испунио њен дом благом: "Брашно се из зделе неће потрошити, нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажд на земљу!"

Зашто пророк одређује такав рок? Неопходно је било учинити то, јер је то био знак да новозаветна благодат, слично палој киши, треба да учини крај староме закону. За речју пророковом следовало је дело. Видиш ли како добре жене жању плодове свог гостопримства? Тако су славни плодови добрих напора; тако је неискорењив корен праве мудрости!

Сада сте чуле, жене, и о злим делима рђавих жена и о врлинама добрих. Заволите ове и не подражавајте оне: с једнима се такмичите, од других бежите, да би, идући стопама добрих, биле убројане међу светитеље у Христу Исусу, Господу нашем, коме нека је слава и хвала ва век века, амин!

[Макрина]

Једном,док сам седела у порти манастира Жиче,са супругом и децом,дође и једна од многобројних екскурзија.Биле су углавном све жене.

Уђе међу њима и једна жена,кратке,кратке мини сукње,ципела са високом штиклама,жена неких 40-ак година.

У моменту је осудих,међутим,када сам је мало боље погледала,видех једну усамљену,тужну жену која се наслонила на зид од капије манастирске,не би ли можда ти зидови покрили њену наготу јер ју је Бог посетио тада и она је била 100посто свесна да на такав пут ходочашћа није била спремна.

Све време је престајала уз тај зид у својој тишини и свесности сопственог живота.

Један веома потресан призор.

[Тавита]

??????,??? ??? ?????? ? ????? ????????? ????,?? ???????? ? ?????,???? ? ????? ?? ???????????? ??????????.???? ?? ???????? ??? ????.

??? ???? ???? ? ????? ????,??????,?????? ???? ?????,?????? ?? ??????? ????????,???? ????? 40-?? ??????.

? ??????? ?? ??????,???????,???? ??? ?? ???? ???? ?????????,????? ????? ????????,????? ???? ???? ?? ????????? ?? ??? ?? ?????? ???????????,?? ?? ?? ????? ?? ?????? ??????? ???? ?????? ??? ?? ?? ??? ??????? ???? ? ??? ?? ???? 100????? ?????? ?? ?? ????? ??? ????????? ???? ???? ???????.

??? ????? ?? ?????????? ?? ??? ??? ? ?????? ?????? ? ????????? ?????????? ??????.

????? ????? ???????? ??????.

1405_love

[JESSY]

Tavita, gde mogu da nadjem knjige Radmile Misev?