Vizantijski horovi

[N.Petrovic]

Mozda mesto gde bismo mogli predstaviti neki Vizantijski hor koji nam se dopada. 

 

Ja bih predstavio jedan hor iz Amerike koji se zove Romeiko  Ensemble. Detaljnije o njima se moze videti na: http://www.romeikoensemble.com/about.html#romeiko

 

Interesantno je da nose skiadon i skaranikon kape i odezde kamision i felonion.  

 

Imam jedan njihov CD i mislim da su zaista izuzetni. Imaju i nekoliko klipova na jutubu a evo jednog: 

 

Gospodi vozvah tebje.....  ( drugi glas)

 

 

 

 

 

 

 

 

[Никола Попмихајлов]

Хор Ромеико ансамбл је свакако музички веома квалитетан. Међутим њиховим костимима би требало приступати са извесном дозом опреза. Једини разлог због којих то кажем је умерена бојазан да њихов пример може створити заблуду да су ове одежде нешто за чиме треба тежити.

 

Чак и ако верујемо да су на појединим фрескама и минијатурама појци у Византији приказани у костимима и са капама које буде машту, не смемо заборавити да реконструкција њиховог стварног изгледа, само на основу ликовних представа, има мале изгледе да буде веродостојна.

 

Уколико бисмо желели да реконструишемо цркве, манастире, дворове па и читаве градове на основу сакралног зидног сликарства у средњем веку, морамо имати на уму да су византијски сликари занемаривали перспективу какву ми данас подразумевамо.

 

Исто тако и капе са широким ободом тешко да би могле, у оно време, да буду тако гротескне.

 

Ево шта о капама скјадион и скараникон каже Мариа Парани, професорка са Оксфорда, у свом делу "Reconstructing the Reality of Images: Byzantine Material Culture and Religious Iconography 11Th-15th Centuries":

 

Судећи према детаљним описима о покривалима за главе званичника које нам је оставио псеудо-Кодин и према чињеници да он идентификује различите групе достојанственика према боји њихових капа, можемо тврдити да су, у епохи Палеолога, покривала постала најпрепознатљивији део костима званичника. Стефанос, златни венац опточен бисерима и драгим камењем, са једним или више лучних сводова, носили су деспоти и севастократори. Друге две врсте покривала које помиње псеудо-Кодин, скараникон и скиадион, носили су сви достојанственици укључујући деспоте (севастократор није носио скараникон).

 

Скараникон је био једна од ознака званичника који су носили великодостојници са својим кабадијама. Скараникиони већине великодостојника, од великог доместика па све до протојеракариоса, били су украшени царским портретима цара који стоји, седи на престолу или на коњу. Захваљујући овим царским портредима скараникон је идентификован са цилиндричним покривалом са заобљеним или равним врхом, украшеним ликом василевса на престолу, како је то приказано на портретима позновизантијских званичника.

 

Скјадион су такође носили дворјани, укључујући и самог цара. Понекад се идентификује са чудном капом цара Јована VIII Палеолога на познатом Писанеловом медаљону. Манојло Ласкарис Хаџикис, у Панданаси у Мистри, носи сличну капу. Шешир са купастим врхом и широким ободом, који је понекад приказан на главама византијских великодостојника, још један је кандидат за идентификацију скјадиона. С друге стране, величанствео и егзотично покривало Теодора Метихота, на ктиторској композицији у Манастиру Хора, пркоси сваком покушају идентификације. Покривало подсећа на турбан....

 

Да поновим још једном: Скјадион - шешир са купастим врхом и широким ободом, а не гротескна капа спљоштена спреда и отпозади.

 

Историја Скјадиона је веома дуга. У антици, он није био капа већ су га носиле робиње изнад глава грађанки. Његова функција је била да штити од сунца. То је једини разлог због којег се средњовековни скјадион зове исто као и антички, чак иако више није реч о сунцобрану већ о шеширу широког обода који је иницијално такође имао функцију да штити од сунца.

 

Да ли су га носили појци, како то сматрају чланови Ромеико ансамбла или дворски великодостојници, како сматра Мариа Парани, не знам.

 

Још једном, хор је добар, а њихове костиме прихватам као бренд по коме ће се разликовати од осталих хорова који певају исту музику и изгледају истоветно у црним расама.

 

Нема сумње, добар маркетиншки потез.

[draganzzz]

Nemajuci nameru nikoga da uvredim ali nikako da naletim na neki dobar zenski vizantijski hor,

 

ovo nesto od nasih sto sam slusao prilicno sam razocaran u smislu originalnosti ili autonomnosti!

[Никола Попмихајлов]

Nemajuci nameru nikoga da uvredim ali nikako da naletim na neki dobar zenski vizantijski hor,

 

ovo nesto od nasih sto sam slusao prilicno sam razocaran u smislu originalnosti ili autonomnosti!

 

Нажалост, женских хорова има веома мало и то углавном у манастирима.

 

Наши градски женски хорови снимили су неколико цд-ова још у претпрошлој деценији. Вероватно би сада звучале много зрелије.

 

Треба свакако послушати монахиње из Жиче, Ћелије пиперске и Св. Стефана код Врања.

[Зосима]

Једини снимак српског хора Св Касијана,постављен на интернету,захваљујући мојој маленкости и труду мог брата...

Стихире на стихове,глас 5,на вечерње ваведења пресвете Богородице...

 

п.с. А где је Весна Сара Пено,ради ли нешто по птању појања?

 

[Никола Попмихајлов]

Једини снимак српског хора Св Касијана,постављен на интернету,захваљујући мојој маленкости и труду мог брата...

Стихире на стихове,глас 5,на вечерње ваведења пресвете Богородице...

 

п.с. А где је Весна Сара Пено,ради ли нешто по птању појања?

 

 

Сара увек ради. Можда не практично као ми, што се тиче извођења, али се зато бави научним истраживањима. На интернету се може наћи велики број њених чланака.

[Guest - . . .-]

Треба свакако послушати монахиње из Жиче, Ћелије пиперске и Св. Стефана код Врања.

Постоји ли негде снимак њиховог појања?

[feeble]

Овде http://www.svprohor.org/Start.asp има неки мини плејер (са леве стране) па има неких снимака појања сестара манастира св. Стефана.