Зашто више волим да пишем него да причам

[w.a.mozart]

и онда креће еротика без додира...

Мада није искључено да добијеш заиста и неког доброг пријатеља...

 

pa ni erotika dodirom nije isključena...  ako ćemo pošteno

[Драгана Милошевић]

Pa,iskreno meni zivi kontakti ne idu od ruke ali zaista zbog nekih predrasuda , govorne mane itd.

Uvek mi bilo lakse da pisem.Tako je kako je.

[Иоанна]

Zato sto pisem srpski mnogo bolje nego govorim 

[Srdasce]

Jer obično ne dopirem na prvu loptu. Obično bude cerenje, smejurenje, dok se ljudi iživljavaju. E, kada to prestane, kada dođe smiraj, i kada ponestane materijala za cepidlačenje i udaranje tuka na luk, kada se strasti smire i sve nekako omekša, dok se narodski usijane glave ne oLade, dotle, ja kao da pričam u vetar.

 

Kao neka životinjska što plivam na suvom...vide otvaranje ustašca a reči kao da ne izlaze.

 

Jel tako?! E, onda ćemo da pribegnemo drugačijem receptu. Drugačijim jel te, merama postupanja.

 

Jer....koliko ja mogu da napišem, toliko ne možete da pročitate. Ali, jednog dana natenanice, kada se uzme sve, biće veselo...Meni svakako ne, jer imam još samo malo strpljenca, za isto. I kada budem zatvorila to poglavlje, biće zavareno jednom zasvagda.

 

E, a ono šta ostane zapisano, napisano..je jedino šta će od mene, da ostane. I svo vreme sveta, da se čita, recimo. Kako je meni bilo. Koliko me je sve u meni urnisalo, dok su ušice bile zapečaćene voskom.

 

Mislim, da je tako najbolje.

[Zero]

Kod mene je poprilično mala razlika, jer ne volim ni jedno ni drugo, ali više volim pisati jer ne osećam pritisak kao kad sam u društvu... Ovde natenane mogu da raščlanim sam sa sobom šta gde ide i zbog čega... U društvu 95% vremena ćutim (što znam da nije dobro), al šta ću, taki sam...   Valjda sam ono "ćutanje je zlato" malo ekstremno usvojio kada sam prvi put čuo od učiteljice u prvom-drugom razredu...
Pored toga, nešto sam mentalno zakržljao u poslednje vreme. Da, takođe sam stidljive prirode   
A i teško se povezujem sa ljudima...

[Караконџула]

Зашто више волите да пишете него да причате ?

 

Постоје оправдани разлози зашто се данас људи много више препуштају "текстуалној" него вербалној комуникацији. Много више времена имамо на располагању да бисмо саставили једну сувислу поруку овдје на форуму, на фејсбуку и сл. да је прочитамо поново, провјеримо и исправимо грешке (уколико је то неопходно). Док се при разговору "лицем у лице" мора много више размишљати о ономе што ће се изрећи. 

Некима је, поред свог знања којег посједују вербална комуникација "баук", те се и они радије препуштају изражавању својих мишљења путем текста. 

Данашње доба је довело до тога да и сам много чешће и много више волим да се изразим словима, него гласовима. Међутим, ни вербална комуникација ми не представља проблем.

[Arsenija]

Зашто више волите да пишете него да причате ?

"O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu – dok ne utvrdiš veru u Njega, o tuđem grehu – dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu – dok ne svane!"Vladika Nikolaj

I tako ja ne želim da pričam sa ljudima o Bogu,grehu i budućim dešavanjima  ,a pošto imam potrebu da pričam,onda to kompenzujem pisanjem,jer bi se u suprotnom prag moje tolerancije na frustraciju izuzetno spustio.

Ne,ja ustvari ne želim da pričam o duhovnim stvarima neduhovnim ljudima,ako to tako može da se kaže :.mislise. ,dovoljan sam frik i bez toga.

[Џуманџи]

On 4/6/2013 at 23:27, Жељко рече

Зашто више волите да пишете него да причате ?

Па не волим да причам, зато пишем. 

[Trifke]

пре 34 минута, Џуманџи рече

Па не волим да причам, зато пишем. 

Ti si definitivno prva zena koja ne voli da prica koju sam sreo ,makar i virtualno, u svom zivotu.  

[Џуманџи]

Ти си први који ово каже.

[Tamara Ristić]

Ja ne volim da pričam a volim da pišem jer se ne zadovoljavam površnim razgovorima. Na internetu sam slobodna da se ,,pravim pametna" dok u stvarnom životu nemam sa kim, a da ne zažalim.

Послато са HUAWEI Y625-U21 користећи Pouke.org мобилну апликацију