Атеисти поручују : Извадите руке из наших џепова !

[Ignjatije]

SPC otimačina: Svetosavski Vatikan u centru Beograda  

 

Izvadite ruke iz naših džepova!

Piše:  

Photo: www.novosti.rs

Ne damo komercijalnim spomenicima SPC da prekriju istoriju Beograda, pepeo spaljenih knjiga i temelje hrama kulture koji su fašisti spaljivali a klerofašisti, kao i sve što nije epika i mitomanija, tako prilježno mrzeli. Ne damo da nam ukradu ono što je naše, mnogo više nego njihovo. Ukrali su kosti jednog Vuka i Dositeja, ali njihove reči, rad i muku na prosvećivanju naroda ne mogu. Ne mogu da ukradu sećanje na to da su baš oni, sveštenici anahrone verske zajednice, koja čak i danas, kaska trinaest dana za ovim trenutkom, a istorijski kasni bar trinaest vekova za slobodom misli, bili najveći protivnici, gotovo dželati opismenjavanja i prosvećivanja

 

 Kroz maglu svenarodne brige oko Kosova, tek se na momenat promolila vest da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) uputila inicijativu da se na placu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije, na Kosančićevom vencu 12, izgradi ni manje ni više nego biblioteka SPC.

Za one koji ne znaju taj uobičajeno tragični deo istorije Srbije i Beograda, na tom mestu je od 1920. godine, pa do bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine bilo zdanje ovog hrama kulture i pismenosti. Prethodno je biblioteka ostala bez svojih prostorija u I Svetskom ratu, pa je za potrebe ove ustanove otkupljena “Kartonaža Milana Vape” na Kosančićevom vencu. Bombardovanje je nanelo nenadoknadivu štetu kulturnom nasleđu Beograda i Srbije, jer je pod bombama i u plamenu nestalo oko 500’000 svezaka, 1424 originalna ćirilična rukopisa i povelje iz perioda 12.-17. stoleća, kartografska i grafička zbirka od oko 1500 primeraka, 4000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, čitav niz nikada do kraja proučenih turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule (knjige štampane, a ne rukopisane, pre 1501. godine) neprocenjive vrednosti, kompleti starih štampanih knjiga, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i istorije Srbije i ostalih jugoslovenskih teritorija. Da bi stvar bila gora, uništeni su i svi inventari i katalozi, pa je prethodni spisak verovatno samo delimičan.Pouzdano se zna da je tek jedan rukopis od brojnih originala sačuvan, pošto je sticajem okolnosti tog dana bio izvan biblioteke. U pitanju je Zbornik srpskih žitija taha-monaha Marka, iz osamdesetih godina 14. veka.

Tokom okupacije, tadašnja vlast u Srbiji je otkupljivala određene stare knjige i izdanja, pokušavajući tako da makar delimično nadoknadi štetu. Nakon rata, biblioteka je ponovo osnovana, ali na drugom mestu, isprva u zgradi nekadašnjeg hotela “Srpska kruna” na kraju Knez Mihailove ulice, na mestu gde je danas Biblioteka grada Beograda, da bi se u sadašnju zgradu, na vračarskom platou, preselila pre 40 godina. Do tada je fundus već bio obogaćen kako otkupljenim izdanjima, tako i bogatim kolekcijama knjiga i rukopisa koje su darovali Milan Rakić, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović, Tihomir Đorđević, Ljubica i Danica Janković, Ljubomir Micić, Ljubica Cuca Sokić i mnogi drugi.

Plac na Kosančićevom vencu ostao je uglavnom prepušten zaboravu. Posle rata, ruševine su raščišćene i nad podrumskim ostacima su postavljeni provizorni objekti. Sedamdesetih godina prošlog stoleća, u toku arheoloških radova iskopane su desetine hiljada ugljenisanih knjiga, među kojima su najznačajniji ostaci tridesetak listova knjige iz 16. i 17. stoleća i oko 200 fragmenata listova rukopisnih knjiga iz perioda od 12. do 16. stoleća. Sve to je predato 1977. godine Narodnoj biblioteci, sada već na novoj lokaciji, dok je u međuvremenu, 1964. godine, Kosančićev venac kao celina proglašen za arheološko nalazište i deo starog Singidunuma, 1971. godine je utvrđen kao prostorno kulturno-istorijska celina, a 1979. godine je proglašen za kulturno dobro od velikog značaja.

Danas su arheološka iskopavanja na ovoj lokaciji u završnoj fazi, koliko god to bio prilično nedefinisan pojam u Srbiji (http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=812).

U međuvremenu, dogodio nam se raspad zajedničke države, formiranje nekih drugih, trećih i četvrtih, a kultura je sve više uzmicala pred galamom, lažnim patriotizmom i sumnjivim nacionalnim ciljevima. Politika je postala prinudno zanimanje svih građana Srbije, a horizontala po kojoj su se donosile bitne odluke za državu i njene građane, često je preletala i preko Kosančićevog venca, čudnom putanjom od Nemanjine pa do Patrijaršije.

Negde na toj putanji i tokom jednog od preleta blagoslovenih ili rukoljubnih poruka na toj sve samo ne sekularnoj relaciji, nekom nepoznatom svetosavskom geniju je sinula ideja da bi na prostoru nekadašnje biblioteke i na mestu današnjeg kulturno-istorijskog spomenika i arheološkog nalazišta, mogla da se podigne biblioteka SPC.

Zapitaćete se verovatno da li je moguće da uz svu imovinu koju je SPC restitucijom dobila sa pravom prvenstva, a i dalje bez obaveze plaćanja poreza, postoji potreba da se gradi posebna biblioteka ove verske zajednice i to ni manje ni više nego baš na ovoj lokaciji. Vi ćete se zapitati, autorima ove inicijative to sa druge strane uopšte nije upitno. Nema naime, ništa logičnije, prema njihovoj logici, nego da se u blizini Saborne crkve i Patrijaršije, zahvati još jedan plac i na njemu lagano uobliči svojevrsni “svetosavski Vatikan”, odnosno potez zaokružen ulicama Kneza Sime Markovića, Kosančićevim vencom i ulicama Pop Lukinom ili možda čak i Fruškogorskom. To što pomenuta oblast čini zaštićenu kulturnu celinu, niti ih se tiče, niti ih, kako se čini, u nameri ometa. To što biblioteku već imaju, takođe je sasvim nebitno. Od viška (građevinskog prostora i nekretnina) glava ne boli…

Šta više, grad i država, što ćutke, što kroz izlive patriotske euforije, pozdravljaju ovu inicijativu, žureći da uvećaju ulog time što bi pomenuti plac poklonili crkvi, a ona neka na njemu, uz božiju volju, sagradi tako potrebnu biblioteku. Ukoliko građevinskog materijala pretekne, a nema razloga da sumnjamo da će se i druge državne institucije i preduzeća zdušno uključiti u ovaj projekat za koji ne sme da nema, možda uz biblioteku nikne i koji stan za ubogo sveštenstvo iz Beograda, ili pak neki lokal, tek da se namakne koji dinar za crne dane majčice crkve. Nedavno je Saobraćajni institut CIP darovao 2 miliona dinara u radovima za obnovu vile patrijarha SPC na Dedinju, pa gde da se ne uključe u ovakvo veličanstveno delo?

U opštoj euforiji, možda se i vama, delu običnog, sitnog građanstva, nekako sa strane, gotovo kao gledaocima nekog Linčovog filma,  učini i da je zapravo cela Srbija postala svojevrsni cezaropapistički i papocezaristički raj na zemlji, a da ste samo vi, pojedinci, deo nekakvog bizarnog azila slobodne misli, poštenja i pravde. Ko zna, možda ste u pravu… možda smo zajedno zaista u pravu.

Ostaje zanimljivo nama dakako zaludnima i zluradima, kako to da u jeku višegodišnje ekonomske krize, koja Srbiju kao da trese još negde od poslednje decenije XIX stoleća i razmimoilaženja sa Austro-ugarskom, nekome uopšte pada na pamet da placeve bilo kome poklanja. A taj neko je država. I taj bilo ko je crkva, božanski oslobođena poreza i ma kakvog uvida u sopstvene finansije, osim iznimnih slučajeva, poput skorašnjeg nestanka tričave sume od oko milion evra, u raznim stranim, nepatriotskim valutama.

Da, to su ista ona država i crkva, koji već dobrih petnaestak godina igraju stiskavac koji crkva voli da zove “simfonija”, a koji mi budžetski punjači jednostavno zovemo pljačka. U tom plesu, država zaljubljeno gleda u strogi pogled crkve, dok joj ova drži ruke u džepovima i po njima prebira, uhvativši se povremeno ovlaš i za genitalije, tek da ustanovi da je moralni stav države i nacije i dalje biblijski bezgrešan.

To su ista ona država i crkva koji se besomučno dopisuju pismima na koja mi lepimo obavezne doplatne markice, dok od svojih prihoda brižljivo odvajamo novac za gradske, opštinske, seoske i školske slave i za penzije i zdravstvene doprinose vidno osiromašenog sveštenstva.

To su ista ona crkva i država koji će na pomen desetina, stotina i hiljada bolesnih ljudi i malene dece kojima je potreban novac za operacije, gotovo sa gnušanjem okrenuti glavu na drugu stranu. Ako ne gledaju, problema i nema, a tako svakako lakše mogu da se posvete odvajanju našeg novca za haške optuženike i raznorazne tabadžije koji valjda pesnicama šire sliku o prijateljskoj, uvek nasmejanoj Srbiji.

Kao da sva ona trčkaranja po blagoslov, kao obavezan deo rituala pre, tokom i nakon svih izbora nisu dosta, sada se i kulturno nasleđe svih nas, poklanja onima koji mešetare ljudskim dušama, novcem i umovima, na sasvim bezbožan, besprizoran i nimalo jevanđeoski način.

Možda su i jedni i drugi, i država i crkva, mislili da će nas kosovske magle, aflatoksinski procenti i Miškovićevi milioni iza rešetaka učiniti obamrlim i anesteziranim, ali su se prevarili. Ima nas još možda malo, ali ipak dovoljno svesnih da ne damo da se krade i ruži ono malo nacionalne kulture koja je odolela svemu, makar kao sećanje.

Ne damo komercijalnim spomenicima SPC da prekriju istoriju Beograda, pepeo spaljenih knjiga i temelje hrama kulture koji su fašisti spaljivali a klerofašisti, kao i sve što nije epika i mitomanija, tako prilježno mrzeli.

Ne damo da nam ukradu ono što je naše, mnogo više nego njihovo. Ukrali su kosti jednog Vuka i Dositeja, ali njihove reči, rad i muku na prosvećivanju naroda ne mogu. Ne mogu da ukradu sećanje na to da su baš oni, sveštenici anahrone verske zajednice, koja čak i danas, kaska trinaest dana za ovim trenutkom, a istorijski kasni bar trinaest vekova za slobodom misli, bili najveći protivnici, gotovo dželati opismenjavanja i prosvećivanja.

Dosta je laži, dosta je pljačke, dosta je podvala!

Ostavite Kosančićev venac, izvadite ruke iz naših džepova, okanite se moralisanja iz skupocenih limuzina, mermerom ozidanih vladičanskih dvora i pod teretom zlata, i budite ono što biste morali biti – čuvari duhovnosti, zavetovani na skromnost, čestitost, poštenje.

Pokušajte, možda vam se i primi.

Za sve postoji prvi put…

 

http://www.e-novine.com/index.php?news=81871

[Млађони]

mermerom ozidanih vladičanskih dvora i pod teretom zlata, i budite ono što biste morali biti – čuvari duhovnosti, zavetovani na skromnost, čestitost, poštenje.

 

 

Bogu fala, da se desi da se i ja slazem sa Ekmedzicem, po nekom pitanju. 

 

Recimo Vladika David uopste nema dvor.

A gledajuci njega, jasno je coveku da mi neki dvor ni ne treba. 

A i nema ni skupu limuzinu, najeftiniju klasu limuzine, skodu oktaviju.

 

Svom srecom ima takvih pa mozemo sutra dan da pokazemo raznim Ekmedzicima da nije sve kako oni predstavljaju.

[Ignjatije]

Da, to su ista ona država i crkva, koji već dobrih petnaestak godina igraju stiskavac koji crkva voli da zove “simfonija”, a koji mi budžetski punjači jednostavno zovemo pljačka. U tom plesu, država zaljubljeno gleda u strogi pogled crkve, dok joj ova drži ruke u džepovima i po njima prebira, uhvativši se povremeno ovlaš i za genitalije, tek da ustanovi da je moralni stav države i nacije i dalje biblijski bezgrešan.

 

 

To su ista ona crkva i država koji će na pomen desetina, stotina i hiljada bolesnih ljudi i malene dece kojima je potreban novac za operacije, gotovo sa gnušanjem okrenuti glavu na drugu stranu

 

Ово је чиста патолошка мржња према Цркви и религијама уопште. Болест. Марко лечи се док није касно !

 

 

[Ignjatije]

Bogu fala, da se desi da se i ja slazem sa Ekmedzicem, po nekom pitanju. 

 

Ред лажи ред истине. Више лажи него истине. 

[Млађони]

Ред лажи ред истине. Више лажи него истине. 

 

Klasicno za njega, ali ja se osvrnuh na ovo zadnje sa cim se slazem. Ne moraju da spavaju na slami, ali kada sam video kuce nekih vladika od jedne stolice moze da se nahrani po tri porodice. 

 

Ako je vladika, nije svetac i nepogresiv te i nemam problema da to kazem. 

[Ignjatije]

Ne damo komercijalnim spomenicima SPC da prekriju istoriju Beograda

 

 

Ne damo da nam ukradu ono što je naše, mnogo više nego njihovo. Ukrali su kosti jednog Vuka i Dositeja

 

 

Dosta je laži, dosta je pljačke, dosta je podvala! Ostavite Kosančićev venac, izvadite ruke iz naših džepova, okanite se moralisanja iz skupocenih limuzina, mermerom ozidanih vladičanskih dvora i pod teretom zlata, i budite ono što biste morali biti – čuvari duhovnosti, zavetovani na skromnost, čestitost, poštenje.

 

 

 

Нека се реши верски проблем. Коначно решење...

[draganzzz]

Ja koliko znam nije ideja da se biblioteka SPC

gradi na mestu bombardovane Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu, vec tamo dole kod starog Teoloskog fakulteta, ako se ne varam!?

[draganzzz]

Nisam bio upravu, i sa ovom idejom se svakako ne slazem, to mesto pripada samo Narodnoj Biblioteci Srbije,

 

pogotovo sto je dozivela tako tragicnu sudbinu od strane Nemackih fasista 6.Aprila 1941. godine!

 

 

 

  Biblioteka SPC-a na Kosančićevom vencu

 

Ministarstvo kulture i informisanja podržalo je inicijativu Svetog Arhijerejskog Sinoda za izgradnju Biblioteke Srpske Patrijaršije na Kosančićevom vencu na prostoru na kome je bila Narodna biblioteka Srbije i zgrada Zadužbine episkopa Nikanora Ružičića, srušene u bombardovanju 6. aprila 1941.

Youtube screenshot

Ministarstvo je danas saopštilo da je razlog za ovakvu odluku činjenica da su uslovi u okviru sadašnjeg prostora Biblioteke Srpske Patrijaršije izrazito nepovoljni za čuvanje dragocenih knjižnih fondova i za njihovo korišćenje i dostupnost javnosti.

Izgradnja Biblioteke Srpske Patrijaršije i sadržaji koje će imati predstavljaju kontinuitet namene planiranih sadržaja ove lokacije kao Memorijalnog kompleksa, namenjenog sećanju na tragično i nepovratno uništeno rukopisno i štampano kulturno blago Srbije, koje je najvećim delom pripadalo Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, ocenilo je ministarstvo kulture.

Buduća Biblioteka predstavljaće jedno od kulturnih središta Beograda i Srbije, sa mogućnošću organizovanja različitih kulturnih manifestacija.

Ministarstvo kulture istaklo je da su temelji Biblioteke postavljeni u 13. veku u manastiru Hilandar, dok u institucionalnom smislu postoji od 1706. godine i predstavlja najstariju srpsku biblioteku, a pored Matice srpske i Narodne biblioteke Srbije jednu od tri najznačajnije ustanove toga karaktera.

(Tanjug)

 

http://www.mondo.rs/s283131/Zabava/Kultura/_Biblioteka_SPC-a_na_Kosancicevom_vencu.html

[И.стојковић]

Баш се радујем одлуци да се Библиотека СПЦ изгради на Косанчићевом венцу. Надам се да ће се основати и некаква читаоница како би се незаинтересовани заинтересоавли, а необразовани образовали. Нажалост, тешко да је могуће да се у оквиру тог здања и неваспитани васпитају, али шта да се ради.....

[YOKA]

Овде више није није битна локација... Библиотека је потребна свакој генерацији и то је један од основа културе једног народа. Како се дотични философ са интернетских тзв. новина није едуковао у таквим институцијама он и не види значај такве исте по свој народ.

По њему је битна мржња, чак по неком његовом ставу, колико сам укапирала, наша Црква је највећи непријатељ, чак већи и од самих нациста у II Светском рату. И као такав и не схвата да непријатељ када хоће да уништи један народ, њему нису битни наши људски ресурси колико је битно да уништи доказе индентитета и историје тог народа. Први циљеви су управо историјска места и центри културе који чувају податке и сву нашу заоштавштину. не бих да банализујем али замислите човека чија су документа спаљена!!! Где је био и шта је радио, то само он зна...  Једноставно нема материјалног доказа да је то он. 

Не бих да "риљам" по скорашњим догађајима из наше историје , Али једног балавандера који се едуковао по стадионима то изгледа не дотиче. 

Ја бих волела да се та библиотека уз Божију помоћ што пре подигне као прави споменик да смо ипак цивилизован народ. Па макар била и на крају крајева...свеједно само Боже дај !

[YOKA]

@@Dragi, Да, управо је у краткој памети проблем. Где је црквена имовина на територији целе бивше Југославије?

Интересантан му је коментар о порезу, а прећуткује се да држава Цркви није уплатила никад ни динар, свештеници нису на списку када се дели пензија или инвалида. Сами уплаћују у ПИО фонд осигурање здравствено и пензионо. Друга ствар, тек пре пар година је држава исправила грешку и уврстила БФ у састав Београдског Универзитета. Богословски је основан међу првим факултетима у нашој држави али комунистичка похлепа је била јача ... да не коментаришем став домаћег живља када су верски празници у питању, свештенство и сл.

Ми смо на жалост, постали врло агресиван и не културан народ и као такви пуни смо фобија којекаквих, као на пр. ова да им Црква набија руку у џеп  за нешто што је вековима њено...

[Ромејац]

Сикти гуја... 

[Александар Милојков]

И ја мислим да текстом провејавају више ирационалне емоције него аргументи. Нисам детаљно информисан у вези ове проблематике, али зна ли Марко шта у себи садржи библиотека Цркве? Садржи нешто што је опште благо. Нешто што је далеко изнад уско црквених ствари. Свидело се то неком или не, ЧИЊЕНИЦА је да је историја српског народа неодвојива од историје СПЦ. ЧИЊЕНИЦА је да је СПЦ, историјском судбином, сачувала највећи део тог општег блага, уљкучујући и саму свест о државности, свест о властитом идентитету. Свидеоло се то неком или не, ЧИЊЕНИЦА  је да је СПЦ неодвојиви део српске историје и идентитета (ово не значи да ко не верује није Србин). И они који нису верујући требају тако да је гледају - као на веома важан културни елеменат у историји властитог народа. Из тих разлога ће се, ако Бог да, и отворити нова библиотека. Не да би се ми делили на вернике и невернике, већ да би чувала то наше заједничко благо које је до сада сачувала. То благо је изнад нашег опредељења вере или невере, уколико нам је ова наша земља благо.

[Николa]

Čijih džipova?

[Guest - . . .-]

Баш се радујем одлуци да се Библиотека СПЦ изгради на Косанчићевом венцу. Надам се да ће се основати и некаква читаоница како би се незаинтересовани заинтересоавли, а необразовани образовали. Нажалост, тешко да је могуће да се у оквиру тог здања и неваспитани васпитају, али шта да се ради.....

 

 

Одлична иницијатива. Наравно, Марко пише оно што му је на души и што мисли. Не знам да ли би овако жустро говорио о одбрани српских светиња на Космету као што сада говори о Цркви (додуше у нејнегативнијем контексту)