ДВЕРИ : Овако више не може !

[Odahviing]

Па ако критикује једне а не подржава друге а не види ништа добро ни у трећима - ко му па ваља ?

Meni valja samo onaj za koga sam glasao na izborima i još uvek me nije izneverio  

[Рилски]

ко су бре ови сад ..''завОДници'' ..овај ''заветници''....

[Млађони]

Па ако критикује једне а не подржава друге а не види ништа добро ни у трећима - ко му па ваља ?

 

Niko mu ne valja, zato je i apolitichan. DA mu neko valja bio bi zon politicon (:

[w.a.mozart]

Знајући твоје политичке ставове - ја ти не верујем. То што ти мислиш да си аполитичан је једно а нешто сасвим друго начин који си изабрао да промовиш политичке идеје које сматраш за једино исправне. Та маска аполитичности се брзо скида са твојега лица - кад год се доведу у питање - твоји политички ставови. Твоја политичка ангажованост је уочљива баш на примеру Бошка Обрадовића. Када већ клеветаш - ко је уочио промене на њему и на " још пуно сличних примера " и да ли су они, можда, позитивни ? То што су се твојим дошаптавачима причинили као негативни је, можда, и знак умора и лоше процене јер треба приметити и оценити те нагле промене на ни мање ни више него на " пуно сличних примера " људи који сачињавају Покрет Двери ? 

 

Јок - ти се не бавиш политиком.............

 

izvini, na čemu si...

 

o kojim mojim političkim stavovima govoriš i gde si mogao da ih pročitaš ili čuješ... molim da linkuješ gde sam o tome pisao jer ću u suprotnom biti prinudjen da na tebe gledam kao na, u najmanju ruku, neozbiljnog sagovornika...

[Ignjatije]

ОВАКО ВИШЕ НЕ МОЖЕ или: Како се пробудити из кошмара?

 

 

Владимир Димитријевић Шестог априла, уочи Благовести, сви у Београд, да благовестимо Мајци Србији да нам је вечна док су јој деца верна! Овако више не може!

Чачак, 02.04.2013

Ante Scriptum

Овај текст сам писао уочи 2. априла 2013, више него икад желећи да се ниједна од мојих црних слутњи не оствари, и да се Николић, Дачић и Вучић као најодговорнији политичари Србије данас не покажу онаквима какви су приказани у редовима који следе. Раније сам писао да у Србији није тешко бити пророк – замислиш најгору могућност, и знаш да ће бити горе него што си замислио. Али, молим се Богу да не буде тако, и да се ова предвиђања покажу као погрешна. Да у овој тројици политичара, ма какви су до сад били, ма шта чинили и ма колико грешили, проговори оно најдоње,најдубље наше, обилићевско, које неће да се потчини злу, и које је спремније да страда него да се клања оклопљеном злу и ђавола љуби у копито.

Овај текст је, ма колико то патетично звучало, плод истинске бриге за све нас, па и за тројицу у врху власти, који су, вероватно ни не знајући шта ишту, искали и добили политичку моћ у тренуцима кад се одлучује о Најсветијем – о Косову и Метохији. Ни за њих, ни за нас, неће и не може бити оправдања ако предамо Лазареву Жртвену Земљу. Ако су нам је отели – вратићемо је; само да не потпишемо уговор са репатим, који од уговора и живи, и у чије мреже лови залутале душе (читали сте „Фауста“, вођи српски, зар не?)

Текст шаљем у свет, да олакшам души. Ко га чита, нека зна: писан је са мрвицом наде (а, како рече Његош,„наде више нема ни у кога, до у Бога и у своје руке“).

О најгорој врсти хорор филмова

Најгори хорори су они у којима главни јунак открива да су му ближњи, изненада, неком чудном мутацијом, постали вампири, жељни, између осталог, и његове крви. На први поглед, све је нормално, сваког јутра кажеш комшији „Добро јутро“ управо зато што се у његовом лику није ништа променило. Али, пробај да останеш насамо с њим, па ћеш видети крваве очњаке који журе да ти се зарију у месо... Ваљда сте разумели шта хоћу да кажем...

Без обзира на то што смо знали да су Тома, Вучић и Дачић по укусу Империје која нам отима Косово и Метохију (иначе их Весна Пешић не би хвалила, зар не?) ипак нисмо очекивали овако брзу и систематску издају српских националних интереса од оних који су били ђаци Слободана Милошевића и Војислава Шешеља. Јер, суштински, посао „декосовизације“ је већ урађен: сада се уопште не преговара о Косову и Метохији као делу Србије, него о Косову као „независној држави“ у којој  српска Косовска Митровица са околином треба да има известан степен аутономије. То је тај, нагли и изненадни, кошмар: Николић је дошао на власт причајући како ће Космет увек остати Србија, и како ће сви договори које је Борко (деминутив од Борис, као што је Стефановић, у ствари, Тадић) постигао са Империјом и Тачијем бити поништени. То су причали и вучићевци типа Дрецуна, и вулиновци типа Вулина. И причали и писали. Чувам бројеве „Печата“ и „Геополитике“ где су ове речи изречене. Док се није дошло на власт. А онда почиње хорор – државотворне комшије се претварају у државоубилачке роботе.

„Нитко не чита текста“(Крлежа dixit)

Будимо искрени: знали смо то чим је настала Српска напредна странка. И аналитичари су, тада, били гласни и јасни – то је напуштање патриотског фронта. Улазак у медијски мејнстрим помоћу Бориса Тадића и Микија Ракића имао је своју цену. Могло се то прочитати и у депешама „Викиликса“, када амерички изасланици јављају централи да је Тома са њима почео да прича на енглеском, а до тада је овај знак покорности Великом Брату с оне стране океана изричито одбијао. Депеше „Викиликса“ показале су и да напредњаци нови кандидати за политику „ЕУ нема алтернативу“. (Али, што би рекао Крлежа, „нитко не чита текста“, чак ни ако је „Викиликсов“). И кад је Томин саветник постао Виљем Монтгомери. И кад је генерал Делић, који је напустио радикале и постао напредњак, дао, по повратку радикалима, покајнички интервју „Печату“ у коме каже да је питао Младог и Напредног какав је, у суштини, њихов страначки програм, а он му рекао, без икаквог „блама“, да су напредњаци прва странка која ће доћи на власт без програма. И кад их је, 2012, подржао Ђулијани, бивши градоначелник Њујорка, од кога је, изгледа, Вучић преузео имиџ бескомпромисног борца против криминала&корупције.

Дакле, све смо то знали. Али, ипак, човек је склон да себе превари и да верује у нешто (што би рекли они словеначки рокери, у време бивше нам СФРЈ, „неког треба да волиш – макар и булдожер!“). Тако су и много обични људи, исто као и многи аналитичари, поверовали да су Тома и Вучић бољи од Тадића, и да је једино важно да оде жута авет, па ће нам кренути (ех, ништа нисмо научили од ДОС-ове победе до данас). Добићемо, што рече један, „какав –такав патриотизам“.

Ипак, морам да кажем: Тадић на власти није био бољи, али је, за обнову Србије које не може бити без коначног слома наших илузија, био кориснији – јер је био „проваљен“, и његова издаја Косова до сада би, уз све социјалне тензије (које су и данас присутне, али прикривене маглом борбе против тајкуна), довела до изласка Срба на улицу. Тадић је изазивао својом одвратном другосрбијанском реториком, заснованом на одвратној другосрбијанској идеологији, и тако је против себе стварао најшири фронт. А Тома и Вучић дошли су на чело државе као, макар у назнакама, патриоте, „какве-такве патриоте“ (Дачић им се пришљамчио на основу своје анти-ММФ реторике и показног хапшења Шиптара у предизборној кампањи), а понашали су се, све до сада, као најљигавији кафански клуподери који, да би до бунила напили и исмејали неког од присутних, откидају фосфорне главице са шибица и убацују их, кришом, жртвама у пиће. Дакле, као људи без идеологије, и спремни на све, па и на још једно подвођење Мајке Србије Вашингтону и Бриселу.

Непрскан? Не, ГМО Тома

Иако нисам имао илузија о „напред, па у кречану“ новој политици нове власти, било ми је, ипак, страшно кад сам, уочи Сретења, Дана државности ове убоге земље, видео Николића како стоји у строју код надбискупа Хочевара, на некаквој миси за напредак наше заједнице (могао је код овог ватиканског прелата, који не зна број српских жртава у Јасеновцу, послати неког свог саветника, зар не? ), а затим ми, баш мени, као и милионима сличних мени, на Сретење, прича како се решење за Србе са Севера Космета мора тражити тако што ће их се сопствена држава одрећи и предати их Тачију, да им он даје аутономију. А онда га видесмо, милиони и ја, како даје орден Верану Матићу, маскираном у љубитеља беба. (То је, опет, илустрација за тезу о најгрђим хорорима – оним у којима се комшије претварају у вукодлаке.) Сећам се добро погођеног израза Жељка Цвијановића из доба председничке кампање 2012 – да је Србији потребан „непрскани Тома“. Овај Тома не само да је прскан – он се понаша као да је генетски модификован, помислио сам уочи Сретења 2013, после три вести у којима се појавио председник Србије, онај што му је ЕУ честитала победу на изборима три сата пре затварања биралишта (нека ми буде опроштено што слутим, а, како рече Дис, слутити још једино знам: то је био врхунски цинизам Брисела, порука – кога год да изаберете, сви су наши)...

Када је Слободан Милошевић, после преговора у Дејтону, питао Ворена Кристофера, вашингтонског моћника са лицем Луцифера, шта Србија да уради да би поново постала пријатељ САД, Кристофер је био јасан – нема ниједног посебног услова. Србија мора да ради све што се од ње тражи. На крају, збило се оно чега сам се бојао: после Тадића, спремног скоро на све, неко је коначно, у потпуности, усвојио Кристоферов dictum, и дошао на власт. Био је то (не желим да верујем, али ово је хорор, браћо Срби и сестре Србкиње) Томислав Николић, чији надимак „Гробар“ постаје све злослутнији што председник Србије више личи на Врховног Леминга који нас води ка колективном самоубиству званом предаја Косова и Метохије. Јер, ако се не одбрани Космет, ко ће одбранити Рашку област, Врањску долину, Војводину? Ко ће зауставити подизање граничних рампи у Земуну? Ко ће нас заштитити од ГМО? Ко ће спречити легализацију „геј бракова“? Зар тај исти Николић није обећао домаћим „веселницима“(gay) да ће бити с њима на „паради поноса“ у јесен 2013?

Лов на тајкуне

Чим је почео Вучићев „лов на тајкуне“, знао сам да се спрема нешто крупно: такве ствари се не могу радити без одобрења Великог Брата, и са одређеним циљем (који не одговара Србији, него господарима глобализације). На удару су, наравно, само домаћи тајкуни (које, зар морам то да кажем, уопште не симпатишем), они који сметају продору страног капитала и коначном економском поробљавању Србије. Нико не сме да пипне хрватске монополисте у Србији, а камоли стране банке! Нико не сме да удари на кајишаре и каматаре! Нико не сме ни да сања о другој, другачијој Србији, Србији која неће бити продата Турској, Азербејџану и Уједињеним Арапским Емиратима, тако драгима Вашингтону. 

 

 

За дизање прашине употребљавају се новине које су у служби пропагандне борбе против домаћих тајкуна(плус неизбежни Шарић, који је на себе, невољно, узео улогу неухватљивог Ратка Младића, а Империја га користи као што је Велики Брат из Орвеловог романа користио виртуелног дисидента Голдштајна, да се „проли“ не досете), и чији ће новинари, кад више не буду потребни, бити одбачени као употребљени тоалет папир (таква је судба новинара у служби моћника – довољно је видети шта је било с „Правдом“ и „Пресом“,чији су најиздржљивији прегаоци остали делатни само на Интернету). Све то иде и гура док се не преда Космет – после ће да се оконча као и чувена „Сабља“, операција ДОС-а и Дулета званог ЦИА (ко не памти Душана Михајловића, познатог по слогану„Стара УДБА – Нова Демократија“?) За време „Сабље“, на хиљаде привођених, ухапшених, осумњичених... И? Где си био? Нигде. Шта си радио? Ништа.

А данас? Ево, новине објавише да је неки, што је био махер са царина, и себи седам станова купио у Београду (а о остатку имовине да и не говоримо), добио, за махинације, три године затвора, као да је џепарио по трамвајима. Тако ће и Вучићева сапуница звана „Несаломиви“ да се заврши – у најбољем случају, а да не причамо о најгорој верзији, оној у складу с Марфијевим законима, то јест да не причамо о милионским одштетама које ће држава, из нашег џепа, плаћати „невиним“ тајкунима и тајкунчићима, који ће бити ослобођени због „недостатка доказа“ или „застарелости случаја“.

 

Прави проблеми

Праве проблеме овде нико ни не помиње - јер не сме. Један од њих је губитак 300 хиљада ђака из образовног система од средине деведесетих година прошлог века до ове, 2013. године. Јесте ли чули Николића, Дачића и Вучића да причају о стратегији оживљавања умируће Србије? Наравно да нисте, јер они немају никакву стратегију. Они имају само тактику освајања и држања власти по било коју националну цену. Други проблем је масовно умирање становништва од малигних обољења која су последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године. Како то да помињу кад су они који су нас бомбардовали после свега „стратешки партнери“ у садистичкој оргији у којој су наши политиканти мазохистички уживаоци (о Маркизу де Саду као политичком мислиоцу савремности сјајно пише професор др Милан Брдар у „Хроници разорене Троје“)? Трећи проблем је потпуно уништење српске привреде, и сумануто стање у коме је више пензионера од запослених, при чему 250 хиљада људи живи од социјалне помоћи. Четврти проблем је, на наше очи, распад ЕУ... И тако редом.

Ко ће те проблеме да реши? Председник Србије, Томислав Николић, који није ни прстом мрднуо да испуни своје обећање да ће испитати изборну крађу из 2012? Ивица Дачић, коме подмећу жену без гаћа у „скривеној камери“, а он ћути и смешка се као у простачким бећарцима типа „Дрво криво, а ја подвириво“, и коме сваког дана стиже претња да ће Миша Банана да проговори? Александар Вучић, који даје премудре изјаве типа „Не можемо да дамо све за ништа“, и херојски довикује тајкунима „Пуцајте, ја и сада држим час“(из антикорупцијске борбе, наравно)? Или, пак, Динкић, стара лола, који се прићутао и само чека да настави да на Србији примењује неолибералну „доктрину шока“, о којој је тако убедљиво писала Наоми Клајн?

Проблема има колико хоћете, а најважнији је, бар за сада, нерешив – политичари који су на грбачи Србије од почетка деведесетих година 20. века, добри другари који се туку и гложе само за народ, циркуса ради.Мислите ли да, сутра, Вучић неће моћи са Ђиласом? Или Ђилас са Вучићем? Или са Чедом Јовановићем? Или било ко са било ким? Наравно да ће моћи. То се толико пута до сада видело и виђа свакодневно.

А шта мислите што Било Коме са Било Ким треба кандидатура за ЕУ? Да би могли да приђу „предприступним“ или „приступним“ фондовима Брисела, и да крену да пуне џепове. Све у име наше светле ЕУ будућности, као што су њихови идеолошки преци, Титови усрећитељи, у име светлије будућности комунизма, отели људима куће на Дедињу и опљачкали све што се могло опљачкати, остављајући ситну, идеолошки занету, рибу да пева: „Друже Тито, вођо комуниста, Партија је као сунце чиста“ и верује да смо, после свега, у СФРЈ, сви једнаки и браћа.

Куда ћете с клетвом прађедовском?

Много је опасно играти се Косовом и Метохијом. То није обичан простор. То је Светиња. Ту је најчистија крв хришћанска принета Богочовеку Христу на жртву За Крст Часни и Слободу Златну. Ту је откривено да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека, и да ће свако од нас изаћи пред Бога и цара Лазара да одговара на испиту званом Косовски завет. И ту нема средњег пута, као што неки маштају да га има: или си уз Лазара или си уз Вука. И ако си уз Вука, ништа ти не вреде оправдања, као што ни њему није вредела потоња борба са Турцима и смрт у турској тамници. Опасно је пасти под Лазареву клетву: „Ко не дошо у бој на Косово, од руке му ништа не родило“, као што је опасно ругати се Небеској Србији, како ради премијер Владе Србије, човек обузет Мишом Бананом... И не може се разумети председник Србије, Николић, коме је један од разлога да напусти Српску радикалну странку био тај што су му дојучерашње партијске другарице наводно клеле децу и унучад, а који сада и себе и своје доводи под клетву Лазареву, препуштајући Косово НАТО-у и Тачију, вадиоцу органа из тела живих Срба. И не може се разумети вицепремијер Вучић, који треба да бежи од могућности да се уз његово презиме дода још једно, оно из косовског предања о издаји, и који зна добро Његошеве стихове: „На Борисе, Вукашине општа грми анатема“, и зна како је прошао Карађорђев кум Вујица. Поготово се не могу разумети његове амерички баналне реченице о „пакленим данима“ који чекају Србију на преговорима у Бриселу, као и оне бљутаве причице о „болним решењима“ на која смо приморани. Неће бити ни пакла, ни бола, ако господин Вучић поднесе оставку, напусти бављење политиком и престане да нас убеђује како „ЕУ нема алтернативу“ (а води нас под власт Турске и Азербејџана) и како ћемо поцркати од глади ако се супротставимо Вашингтону и Бриселу.

Доста је њиховог „ријалити шоуа“ званог „Датум за почетак преговора“. Срби нису идиоти (у изворном значењу те речи, људи који не брину за опште добро, за заједницу). Најбољи синови и кћери овог народа се више плаши Лазареве клетве него диктата Империје. 

Решење?

Решење је, као и увек, молитва и борба. Како је прота Атанасије из Буковице рекао Карађорђу који га је питао да ли да се устаје против Турака – ако се устане, можда нешто буде; ако се не устане, неће бити ништа. О томе у изврсној драми Ежена Јонескоа, „Носорог“: У граду у коме живи главни јунак овог дела, Беранже, људи одједном постају носорози. На почетку, нема их много, да би на крају Беранже остао сам у кући, са женом и најбољим пријатељем. После свега, и они поверују у број, и придружују се носорозима на тргу. Беранже остаје сам. Сумња у себе. Гледа се у огледалу и пита се - да ли је баш он најпаметнији, сад, кад је остао сам, једини човек на свету, а сви остали постали носорози, и срећни су у гомили. На крају, Бернаже одбија да постане део крда, разбија огледало, узима пушку и креће да се бори против носорога.

Ствар је једноставна. Ми немамо резервну отаџбину, и Србија има само нас. Шестог априла 2013. на улицу се излази да се каже да се не миримо с тим да постанемо крдо носорога, и да је за нас Светиња изнад сваке приземне користи, а поготово изнад труле Европске уније. Као што се Карађорђе није бунио против неправедне турске економије, него је устао да брани крст и образ свог народа, тако и ми устајемо за Србију која неће више бити септичка јама периферног капитализма, него икона Небеске Србије, у којој су „оци наши и праоци свети што са крстом часним достигоше мети“ и „што у горчинама живеше најљућим, али немогуће сматраше могућим“, како је певао Свети владика Николај. Устајемо за Србију у којој ће човек опет бити човек, и у којој ћемо се будити са светлим пољупцем Сунца правде на уснама.

Шестог априла 2013. сетићемо се, поносно, 6. априла 1941, када је ондашњи Нови поредак хтео да нам утера страх у кости и – није успео, и када су наши пилоти летели у запаљено небо над Београдом, да спасу част своју и своје престонице, борећи се против, наизглед свемоћне, немачке авијације.

Шести април је и дан наде, када ћемо рећи: Није готово, тек почиње! Јер, са нама је Бог правде, коме пева српска химна.

Зато сви под силну руку књаза Михаила, која показује пут ка слободи свих Срба, на трг где је некад била Стамбол капија, пред којом је Свети ђакон Авакум, коме су мучитељи 1814. године нудили да се потурчи и спасе живот, рекао: „Нема лепше вере од хришћанске, Срб је Христов, радује се смрти!“ Јер, смрти и нема, пошто је Христос васкрсао.

Шестог априла, уочи Благовести, сви у Београд, да благовестимо Мајци Србији да нам је вечна док су јој деца верна!

 

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/vladimir-dimitrijevic/ovako-vise-ne-moze.php

[Милан Ракић]

Тома са њима почео да прича на енглеском

 

fmqmtx  fmqmtx  fmqmtx  

[nedeljko]

izvini, na čemu si...

 

o kojim mojim političkim stavovima govoriš i gde si mogao da ih pročitaš ili čuješ... molim da linkuješ gde sam o tome pisao jer ću u suprotnom biti prinudjen da na tebe gledam kao na, u najmanju ruku, neozbiljnog sagovornika...

 

Гледај ти мене као на шта хоћеш..........а ако се мало боље удубиш - видећеш себе.

 

После твог неоснованог напада на Покрет Двери и људе које га сачињавају - почев од Бошка па све до " пуно сличних примера " - тражиш линк ?

 

Дај ти мени линк о Бошку пре уласка у политику и Бошку након уласка у политику као и поименце свих дверјана који су се уласком у политику променили до непрепознатљивости , иначе, ћу бити принуђен да гледам на тебе као на неког који лако подлеже дезинформацијама разноразних  дошаптавача који не виде себе али су зато брзи на разоткривању само њима видљивих промена браће у Христу.

 

И то " извини на чему си " - говори о твојој озбиљности.

[nedeljko]

 

Између ЕУ и Косова, бирамо Косово!

 

 

 

Уколико се Влада Србије одлучи за ЕУ и одрекне Косова и Мeтохије, обавезујемо се да ће Двери поништити све њихове антиуставне потписе на издају.

 

Први потпредседник Владе Србије, Александар Вучић у свом гостовању на РТС-у, јасно је поставио дилему која стоји пред српским народом у предстојећим данима: Косово или ЕУ. Покрету Двери и свим српским родољубима јасно je да се ова дилема одавно налази пред Србијом, само је Александар Вучић и Влада Србије то тек данас дефинитивно признала. На тај начин, Александар Вучић је већ одбацио сопствену заблуду о трећем путу између Кнеза Лазара и Вука Бранковића. Постоје само два пута. За сваког Србина дилеме нема: Косово је изнад ЕУ! А то показују и сва истраживања јавног мњења, да када год се поставило питање Косово или ЕУ грађани Србије су се у апсолутној већини изјаснили за Косово и Метохију. 

Из Вучићевог излагања делује да се Влада Србије већ определила за ЕУ, само жели у наредним данима да уради немогуће: да за то добије подршку народа. Образложење које се могло чути од Александра Вучића да ако се определимо за Косово и Метохију доживећемо изолацију и неће бити новца за буџет, као и то да Србија неће моћи да преживи – не стоје, јер запад није једина страна света! Договор са западним силама које су нас бомбардовале и двадесет година у континуитету стајале на страни наших непријатеља, очито није могућ и просто је несхватљиво да је неко у актуелној Влади Србије у то веровао. На другим странама света крахом Бриселских преговора и неуласком Србије у ЕУ отварају се бројна врата за до сада забрањену војну, економску и политичку сарадњу. Од ЕУ нисмо добили ништа изузев уцена и ако наставимо пут у ЕУ могу нас чекати само нове уцене: распродаја преосталих привредних ресурса и земљишта, наставак пљачке од стране страних банака и тровање народа кроз увоз и дистрибуцију генетски модификоване хране и семена. 

Србија неће преживети ако издамо Косово и Мeтохију, јер ће онда на ред доћи даље разбијање Србије у Рашкој области, Прешеву, Бујановцу, Војводини... Из свих ових разлога Покрет Двери изнова јасно бира Косово и Метохију, а одбацује ЕУ и њене уцене. Прекид даљег придруживања ЕУ значиће ослобођење Србије и ослобођење свих наших државних потенцијала који су били спутани нечувеним диктатима из Брисела. 

Александар Вучић је изјавио да ће одлука на ово кључно опредељење Србије у 21. веку бити донета у наредних 72-96 сати. Позивамо представнике свих патриотских организација и политичких странака да у суботу, 6. априла, масовним изласком на београдске улице, на народном референдуму, покажемо Влади Србије шта је став српског народа по овом питању! Још једном позивамо СПЦ и САНУ да се и оне огласе и јасно определе по овом питању. Позивамо све слободне људе и родољубе да Београд у суботу, 6. априла, буде истинска престоница Србије која ће јасно поручити шта је једини одговор на Вучићеву дилему: Не дамо Косово и Метохију! 

Уколико се Влада Србије одлучи за ЕУ и одрекне Косова и Мeтохије, обавезујемо се да ће Двери поништити све њихове антиуставне потписе на издају Косова и Мeтохије, а да ће сви они који то буду потписали одговарати пред својим народом. 

Видимо се у суботу!

 

http://dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2013/april/izmedju-eu-i-kosova-biramo-kosovo.php

[Ђорђе Р]

Двери су пукле, и изгубиле сваки кредибилитет после избора. Ако нису успели да сачувају, и одрже јединствен став после избора, него су се поцепали, како могу сачувати Србију? Око малог удела у власти су се посвађали, и поделили, а овамо хоће да уједине целокупан Српски народ. Показали су да нису дорасли ситуацији.

 

Од овог протеста, зарад самопромоције нема ништа, него ће само да спречи народ да изађе на улицу, јер не жели да подржи амбиције и рекламу једне странке. Много пута су пренадувавали себе.

[w.a.mozart]

djordje, sad ćeš i ti da dobiješ dijagnozu od nedeljka...

[nedeljko]

djordje, sad ćeš i ti da dobiješ dijagnozu od nedeljka...

 

Ђорђе је за разлику од тебе изнео своје мишљење и виђење свега онога што се дешавало и дешава у Покрету и навео разлоге зарад чега организују протест и сходно томе извео закључак свега онога што ће произиђи из тога - протеста.

 

Човек што мисли то и каже и не крије се иза само теби познатих дошаптавача који су, јелте, само теби , у поверењу,  рекли све оно што ти изнесе свима - што се у српском језику без икакве сумње и једино може назвати - клеветање.

[w.a.mozart]

pozivam svog svedoka da pristupi sudiji...

[kron]

Први потпредседник Владе Србије, Александар Вучић у свом гостовању на РТС-у, јасно је поставио дилему која стоји пред српским народом у предстојећим данима: Косово или ЕУ. Покрету Двери и свим српским родољубима јасно je да се ова дилема одавно налази пред Србијом, само је Александар Вучић и Влада Србије то тек данас дефинитивно признала. На тај начин, Александар Вучић је већ одбацио сопствену заблуду о трећем путу између Кнеза Лазара и Вука Бранковића. Постоје само два пута. За сваког Србина дилеме нема: Косово је изнад ЕУ! А то показују и сва истраживања јавног мњења, да када год се поставило питање Косово или ЕУ грађани Србије су се у апсолутној већини изјаснили за Косово и Метохију. 

Из Вучићевог излагања делује да се Влада Србије већ определила за ЕУ, само жели у наредним данима да уради немогуће: да за то добије подршку народа. Образложење које се могло чути од Александра Вучића да ако се определимо за Косово и Метохију доживећемо изолацију и неће бити новца за буџет, као и то да Србија неће моћи да преживи – не стоје, јер запад није једина страна света! Договор са западним силама које су нас бомбардовале и двадесет година у континуитету стајале на страни наших непријатеља, очито није могућ и просто је несхватљиво да је неко у актуелној Влади Србије у то веровао. На другим странама света крахом Бриселских преговора и неуласком Србије у ЕУ отварају се бројна врата за до сада забрањену војну, економску и политичку сарадњу. Од ЕУ нисмо добили ништа изузев уцена и ако наставимо пут у ЕУ могу нас чекати само нове уцене: распродаја преосталих привредних ресурса и земљишта, наставак пљачке од стране страних банака и тровање народа кроз увоз и дистрибуцију генетски модификоване хране и семена. 

Србија неће преживети ако издамо Косово и Мeтохију, јер ће онда на ред доћи даље разбијање Србије у Рашкој области, Прешеву, Бујановцу, Војводини... Из свих ових разлога Покрет Двери изнова јасно бира Косово и Метохију, а одбацује ЕУ и њене уцене. Прекид даљег придруживања ЕУ значиће ослобођење Србије и ослобођење свих наших државних потенцијала који су били спутани нечувеним диктатима из Брисела. 

Александар Вучић је изјавио да ће одлука на ово кључно опредељење Србије у 21. веку бити донета у наредних 72-96 сати. Позивамо представнике свих патриотских организација и политичких странака да у суботу, 6. априла, масовним изласком на београдске улице, на народном референдуму, покажемо Влади Србије шта је став српског народа по овом питању! Још једном позивамо СПЦ и САНУ да се и оне огласе и јасно определе по овом питању. Позивамо све слободне људе и родољубе да Београд у суботу, 6. априла, буде истинска престоница Србије која ће јасно поручити шта је једини одговор на Вучићеву дилему: Не дамо Косово и Метохију! 

Уколико се Влада Србије одлучи за ЕУ и одрекне Косова и Мeтохије, обавезујемо се да ће Двери поништити све њихове антиуставне потписе на издају Косова и Мeтохије, а да ће сви они који то буду потписали одговарати пред својим народом. 

Видимо се у суботу!

 

http://dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2013/april/izmedju-eu-i-kosova-biramo-kosovo.php

[nedeljko]

"Равногорски покрет" упутио је писмо подршке Дверима поводом протеста "Овако више не може".

Београд, 04.04.2013

Овако више не може, ништа ново, мисао, реченица коју слушамо свакодневно на сваком кораку, док у парламенту, а тек у медијима тече мед и (отровно) млеко, наша братска, патриотска организација Двери српске се осмелила да сазове протестни скуп ОВАКО ВИШЕ НЕ МОЖЕ. Равногорски покрет пружа пуну подршку Дверима и подсећамо да поред поменутих тема-разлога за окупљање, постоје још неке које нас равногорце посебно погађају. Ова Влада је повукла уредбу о изједначавању права припадника ЈВуО (Равногорског покрета) са „борцима“ НОР-а, која је сама по себи била апстрактна и неприменљива, којом се Вук Драшковић дичио као својим великим успехом, а да ни један наш ратник није остварио право на заслужену пензију бар као моралну сатисфакцију. Њих неколико хиљада се упокојило у Господу... 

Ова Влада која себе назива проевропском игнорише резолуцију 1481 парламентарне Скупштине Савета Европе, којом се тражи осуда тоталитарних комунистичких режима... о реституцији и лустрацији ни говора.

С вером у Бога, за Краља и ОТаџбину,

Видимо се на Косову

Председник Равногорског покрета Срђан Срећковић

 

 

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2013/april/ravnogorski-pokret-podrzao-protest-ovako-vise-ne-moze.php

 

[nedeljko]

Поручили смо Влади Србије: Овако више не може!

 

 

На ванредној конференцији за медије одржаној испред Владе Србије покрет Двери и подржаваоци протеста "Овако више не може" упозорили су власт...

Београд, 04.04.2013

Одржана је последња конференција за медије пред велики народни протест "Овако више не може", који ће се, у организацији Покрета Двери, одржати у суботу, 6. априла у 13 часова на Тргу репбулике.

Истакнутим интелектуалцима и јавним личностима који су подржали протест прикључио се и познати адвокат Бранко Павловић.

На конференцији за медије говорили су:

- Никола Алексић, директор Еколошког покрета;

- Биљана Ђоровић, новинар и антиглобалиста;

- Срђа Трифковић, новинар и публициста;

- Бранко Павловић, адвокат;

- Владан Глишић, члан Старешинства Двери.

На крају конференције, Владан Глишић је истакао да је Александар Вучић јасно направио избор или Косово, или ЕУ, и да Двери сумњају скупом од 6. априла, на који позивају све родољубиве организације и политичке странке, желе да пошаљу поруку да је народ Србије јасно одлучио да бира Косово и Метохију.

Доста је било понижањавања, време је да бранимо Србију!

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2013/april/porucili-smo-vladi-srbije-ovako-vise-ne-moze.php