Какво је наше знање ствари?

[Александар Милојков]

Једна од Кантових тврдњи у "Критици чистога ума" јесте и да ми не опажамо (самим тим ни не познајемо) ствари какве јесу већ њихове феномене, односно онако како нам се показују, како их наша чула перципирају.

 

Шта мислите о овоме?

 

Размишљао сам шта би био доказ оваквој Кантовој тврдњи. Ми смо заправо једна сложена биохемија. Што ће рећи да је и наше опажање део тог процеса (биохемијског). Како утичете на те процесе, тако се и опажање света мења. Унесите неку додатну хемију у себе или останите без неке одређене количине исте коју већ имате и... имаћете сасвим другу слику света. Алкохол, наркотици, разни други фактори који утичу на стање свести - утичу на нашу перцепцију света. Поставља се онда питање: колико је поуздано наше познање света? Да ли је наше знање кроз чулно опажање само наш доживљај света, које диктира наша биохемија, или га ми заиста објективно познајемо? Неко ће можда рећи, свет познајемо објективно када смо при чистој свести. А то "чиста свест" значи да нисмо под дејством  вишка или мањка неке "хемије" у себи. Али, одакле то знамо? Одакле нам то да је наша "хемија" (по некој општеусовојеној референтној вредности) баш она права, која је способна да објективно сагледа свет? Ипак мислим да је Кант у праву. Наше знање је знање за нас. Видимо ствари онако како нам се показују, односно како их перципирамо. Наше знање је наш доживљај стварности. Да ли то знање представља знање ствари "по себи" - тешко је рећи. Обзиром да приликом промена стања свести варира и наша слика реалности, рекао бих да немамо основа да тврдимо да свет знамо "објективно", да познајемо суштину саме ствари.

[Срђан Шијакињић]

Samo bih dodao i da mi se uvek cinilo da nema nacina da se dokaze da je objektivno jednog coveka isto sto i objektivno nekog drugog. Mislim, mozda npr boju koju ja vidim i znam kao svetloplavu neko drugi vidi kao moju zutu, iako je oboje nazivamo svetloplavom. Ako nisam promasio temu.

[Александар Милојков]

Samo bih dodao i da mi se uvek cinilo da nema nacina da se dokaze da je objektivno jednog coveka isto sto i objektivno nekog drugog. Mislim, mozda npr boju koju ja vidim i znam kao svetloplavu neko drugi vidi kao moju zutu, iako je oboje nazivamo svetloplavom. Ako nisam promasio temu.

 

Ниси промашио. Ни то се никада не може доказати. Што би рекао Франк, НЕДОКУЧИВО. Свет је недокучив. Зато живот представља чаролију.

[Драшко]

АКо сад ја не машим тему додао бих

 

Својевремено сам у разговору са психологом потегао питање мени блиских људи и њихових веома различитих изјава о неким стварима

 

Запитао сам се да ли неко лаже , а психолог је рекла да није питање лагања већ различитих виђења ситуације

 

ТО је сад подручје људских односа

[Срђан Шијакињић]

Mozda se stvari koje se ne mogu razumski dokuciti, mogu nekako osetiti? Kao neki neopisiv i neodredjen osecaj celine, jedinstva svega, smisla... Posto obicno kad razmisljamo o svetu, dozivljavamo ga kao skup posebnih elemenata (ideje, stvari, ljudi, priroda, veze izmedju svega toga i sl.), bar ja, a ponekad, samo na tren, mozda moze da se oseti da je to povezano u neku smislenu celinu i da je sve u savrsenom jedinstvu... Ili da ce bar jednom biti... Ne znam koliko je razumljivo sta hocu da kazem, ne uspevam bolje...

[Лазар Нешић]

Александар Милојков, on 29 Mar 2013 - 20:49, said:

Шта мислите о овоме?

Стара је то прича и мишљење, које је Кант само довео до система и уобличио га.

Колико је тешко сазнања самих ствари или уопште колико је знање као знање могуће, тема је већ Платоновог "Федона".

Сократ и екипа током целог дијалога расправљају о томе. Слично је и са Платонивим "Парменидом" и "Еутифроном", нпр.

Дакле, питање шта је истина ствари је централно питање платонизма, средњег платонизма и неоплатонизма и свих осталих варијација на Платона.

Па онда иду хришћански оци: свет чула и страсти као децепција... а у ствари само ће хришћански иинтерпретирати ову причу из "Федона".

Па онда Кант са својом причом.

Па онда Хусерл који ће томе опонирати својом феноменологијом: суштина ствари је баш оно што примамо преко чула и што се показује као такво, дакле баш су феномени истина ствари - сасвим насупрот Канту.

Све до Дериде и апсолутног нихилизма, типа: Si y il a ...

Тако да је одговор негде између Федона и Дериде

[Александар Милојков]

Овакве теме треба да нас подсете колика је одговорност према ИСТИНИ. Сувише лако користимо ту реч. Некада право знање треба да буде НЕЗНАЊЕ, свест о НЕДОКУЧИВОСТИ. Није џабе Сократ назван "најмудријим човеком". Знате због чега.

[Иван ♪♫]

Једна од Кантових тврдњи у "Критици чистога ума" јесте и да ми не опажамо (самим тим ни не познајемо) ствари какве јесу већ њихове феномене, односно онако како нам се показују, како их наша чула перципирају.

 

Naravno, sva naša čula primaju nadražaje (koje onda mozak interpretira), oči primaju svetlost, uši zvuk (oscilacije u vazduhu), ukus i miris primaju nadražaje supstanci, čulo dodira primamo fizičkim pritiskom.

Postoje i životinje koje emituju zvuk i na osnovu (tog istog) odbijenog zvuka interpretiraju svoju okolinu.

 

Ali, Bog nam je dao i dar uma i razuma, i sposobnost da razumevamo kauzalnost, uzročno-posledične veze, i zato možemo pouzdano govoriti o prirodnim zakonitostima, tumačiti ih i istraživati kroz eksperimente

 

 

Обзиром да приликом промена стања свести варира и наша слика реалности, рекао бих да немамо основа да тврдимо да свет знамо "објективно", да познајемо суштину саме ствари.[/size]

 

mi ne možemo ,,poznati" tvar, jer ne razumemo njenu suštinu, samo Bog svedržitelj zna, jer On jeste, On je svedržitelj

 

mi možemo eventualno suštinski razumeti samo ono što stvorimo, ali opet samo donekle, samo do granica naših mogućnosti

[Лазар Нешић]

Некада право знање треба да буде НЕЗНАЊЕ, свест о НЕДОКУЧИВОСТИ

 

likefaceeeeeeee

 

Занимљиво би било испитати и размишљати о вези апофатике код Отаца (не само у богопознању него и познању ствари) и овога што пише Кант.

[Иван ♪♫]

Није џабе Сократ назван "најмудријим човеком". Знате због чега.

 

pusti ti njega, ne zna taj ništa

[Александар Милојков]

pusti ti njega, ne zna taj ništa

 

То је "Платонов Сократ". Платонове мисли речене кроз Сократов лик. А Платон је величина. Заиста.

[Aquilius Cratus]

Da, to originalno ne potice od Kanta, on je na tome samo radio, vec od Loka a kasnije najvise od Barklija i njegove filozofije idealizma. Tacno je da osobine fenomena ukus, miris, boja, lepota, elegancija, postoje samo u nasim umovima. Medjutima svi umovi koji postoje nisu tek tako pali sa neke metafizicke kruske nego sadrze veoma veliki broj zajednickih karakteristiika pa onim po mnogim pitanjima na veoma slican nacin da ne kazem identican nacin interpetiraju fenomene. Zato je i moguce objektivno saznanje, po nekim pitanjima. Medjutim postoje oblastti ljudskog duha i stvaralastva u kome fenomeni bivaju interpretirani na potuno razlicite nacine i ni na koji nacin nije moguce postaviti nikakav zajednicki jezik i naucavanje o tim fenomenima.

[Александар Милојков]

Medjutima svi umovi koji postoje nisu tek tako pali sa neke metafizicke kruske nego sadrze veoma veliki broj zajednickih karakteristiika pa onim po mnogim pitanjima na veoma slican nacin da ne kazem identican nacin interpetiraju fenomene. Zato je i moguce objektivno saznanje, po nekim pitanjima

 

Да, ако под објективним разумеваш општу сагласност. Али, то што сви (да ли сви?) опажамо исто или слично, није доказ да заиста опажамо ствари по себи, онакве какве заиста јесу. То је више доказ да делимо једну, људску природу - чија је особина да тако опажа. 

[Aquilius Cratus]

Да, ако под објективним разумеваш општу сагласност. Али, то што сви (да ли сви?) опажамо исто или слично, није доказ да заиста опажамо ствари по себи, онакве какве заиста јесу. То је више доказ да делимо једну, људску природу - чија је особина да тако опажа. 

 

 Naravno. Ja sam samo to naglasio iz razloga da to sto nema dokaza, smatram da ih ni nece biti, da osobine koje percipiramo predstavljaju ralnost stvari po sebi nikako ne znaci da objektivno znanje o svetu nije moguce. Zasto? Pa zato sto znanje o svetu pocinje tek kad napustime tu dilemu korelacije subjekat-objekat i pocnemo da razmatramo korelacije izmedju objektima koje percepiramo. Tu nam sluzi logika, matematika i sve stoje epistemologija prepoznala kao ucinkovite metode. A ta poklapanje koje imamu u percepciji tih korelacija medju objektima jeste upraovo uzrokovano ovim sto kaze, jednom zajednickom ljudskom prirodom.

[Иван ♪♫]

ствари по себи, онакве какве заиста јесу

 

Šta podrazumevaš pod tim ,,kakve zaista jesu"?

 

Možda potpun skup informacija o stvari?

Opet to samo Bog zna.

 

Ako je neka misao ili ideja u pitanju, možda koliko je dobra ili istinita?

I opet to samo Bog zna.

 

Apsolutnost je Božanska osobina