Ruska peta kolona? Rusija u ratu, uopšteno.

[Јаков.]

Brat Milan je sad pisao u jednoj temi o ruskom filmu, u kojem se radnja dešava oko nekih partizana. Klasičan partizanski kliše, loši nemci, sjajni partizani, agonija.. Međutim ovo pišem ne toliko zbog filma, koliko zbog nekih istorijskih činjenica koje su mi nepoznate. 

Pre toga bih morao da uporedim Rusiju i Srbiju. 

U Rusiji se o partizanima i dan danas govori kao o oslobodiocima, kao o herojima koji su pobedili nemce. 

U Srbiji partizani su uglavnom postali oličenje zveri, bratoubice, judeomasonski okot Karla Marksa i Staljina.

 

Naravno ovakav pogled na partizane je u Srbiji, stoga što je ovde postojalo više oslobodilačkih formacija koje su uglavnom bile sve sukobljene međusobno. Dok su potomci i nosioci jedne frakcije (partizanska deca i partizani) vladali Srbijom, čak i na filmu i kroz istoriju, prikazivanje ostalih je bilo ravno streljačkom stroju. Osuđeni bez suđenja. 

Kad su deca ovih drugih došla na vlast, tada su partizanska deca i partizani stali na liniju sa koje nema povratka. 

 

Znači li to da u Rusiji nije bilo Pete kolone? Da nije bilo više pokreta koji su se borili protiv nemaca. 

 

Zanima me uopšte Rusija u Drugom Svetskom Ratu. Da li su Rusi ratovali i sa Japancima? Oni su se sa Japanom graničili, a bili su pripadnici različitih alijansi. 

 

Izvori o ruskoj vojsci kada se tiče Srba, prilično su kontradiktorni. Moji stari koji su sada već svi pokojni, pričali su, da su Rusi i Bugari bili najgori šljam, što opet ne odgovara nekoj mojoj slici o komunistima. Ali nema razloga da sumnjam u njihove izjave. Nemačku vojsku su svi hvalili (što je još veća kontradiktornost) a Italijani su svima bili uglavnom simpatični i niko ih nije ozbiljno shvatao. Ali od svih gore nabrojanih, najgori su bez ikakve sumnje bili "naši" koji su ratovali u različitim formacijama na teritoriji cele bivše Jugoslavije. 

[Ромејац]

Zanima me uopšte Rusija u Drugom Svetskom Ratu. Da li su Rusi ratovali i sa Japancima? Oni su se sa Japanom graničili, a bili su pripadnici različitih alijansi. 

 

 

Нису били у формалном рату. Јапанци су за разлику од Хитлерове Немачке имали генералштаб који је процењивао ситуацију доста реално, и генералштабу ни Цар ни премијер није наређивао да почну неку операцију или рат уколико војни врх није сигуран у то да ће победити.

Јапан сво време рата није желео да уђе у сукоб са Совјетским Савезом јер је у борбама са њима приликом покушаја окупације Монголије научио лекцију (њихова инвазиона армија је била опкољена и потпуно уништена) да совјети нису шака јада која ће се разбежати када ови ударе. То је било доста отрежњавајуће за Јапан. Тако да осим држања великих копнених снага (главница јапанске војске) на совјетској граници (у Манџурији) Јапан није предузимао никаква ратна дејства против СССР-а све док совјети нису објавили рат Јапану 8. августа 1945 године. Упркос причама о поразу Јапана од стране Америке бацањем атомских бомби, безусловна капитулација је уследила тек пошто је јапанска квантушка армија (у Манџурији) била потпуно разбијена од стране совјетске армије и пошто је Јапану запретила опасност да ће руси преко корејског полуострва извршити инвазију на Јапан. Властодршци у Јапану су се уплашили да ће Јапан постати комунистичка држава, па су брже боље прихватили безусловну капитулацију коју су до тада одбијали (Захтев САД, Велике Британије и Кине упућен Јапану да безусловно капитулира од 26. јула 1945 године).

[Sudija]

Нису били у формалном рату. Јапанци су за разлику од Хитлерове Немачке имали генералштаб који је процењивао ситуацију доста реално, и генералштабу ни Цар ни премијер није наређивао да почну неку операцију или рат уколико војни врх није сигуран у то да ће победити.

Јапан сво време рата није желео да уђе у сукоб са Совјетским Савезом јер је у борбама са њима приликом покушаја окупације Монголије научио лекцију (њихова инвазиона армија је била опкољена и потпуно уништена) да совјети нису шака јада која ће се разбежати када ови ударе.

 

Nisu bili u ratu uopšte jer su sovjeti,kao Hitlerov saveznik, i japanci sklopili pakt o nenapadanju 1941.13.Aprila,baš kad je Jugoslavija okupirana a i ostatak Evrope poprilično okupiran.Samo da se zna da je Staljin ohrabrivao i potpomagao Hitlera u svom Blitzkriegu po Evropi,da ne bude zablude da su rusi neke dobrice i fini oslobodioci.

Elem,kada je Hitler konačno krenuo na SSSR i došao pred vrata Moskve,sovjeti su povukli SVE rezerve sa Mandžurijskog,tj Pacifičkog fronta via Moskva i na frontu prema japancima nije bilo sovjetske vojske i japanska Kvantuška armija,koja ostatak rata nije radila ništa,je mogla da ušeta u SSSR sve do Sibira i to bi bio kraj SSSR.Medjutim to se nije desilo jer su japanci ispoštovali sporazum koji su sovjeti flagrantno pregazili 1945. kad su odbili japansku delegaciju i zauzeli šta su zauzeli.

 

 

Znači li to da u Rusiji nije bilo Pete kolone? Da nije bilo više pokreta koji su se borili protiv nemaca. 

 

Zanima me uopšte Rusija u Drugom Svetskom Ratu. Da li su Rusi ratovali i sa Japancima? Oni su se sa Japanom graničili, a bili su pripadnici različitih alijansi.

 

 

Postojala je tzv ROA,Ruska oslobodilačka armija pod komandom Andreja Andrejeviča Vlasova.Ova armija sastavljena je što od pripadnika Bele garde što od pripadnika Crvene armije koje je Wermacht zarobio tokom rata.

Pripadnici ROA su operisali i u Srbiji i Hrvatskoj gde su bili poznati pod imenom "Vlasovci",njihov zadataj je bio obračun sa gerilom,u prevom redu obračun i uništenje Četničkih jedinica JvUO generala Dragoljuba Mihajlovića.

Vlasovci,ili kozaci kako su ih naši ljudi zvali, su zapamamćeni po velikom zlu koje su nanosili Srpskom življu,a igrom slučaja svojom pojavom su jako asocirali na pripadnike Četničkih jedinica generala Mihajlovića.

 

Ovo ti je onako malo ukratko.

[Ромејац]

Nisu bili u ratu uopšte jer su sovjeti,kao Hitlerov saveznik, i japanci sklopili pakt o nenapadanju 1941.13.Aprila,baš kad je Jugoslavija okupirana a i ostatak Evrope poprilično okupiran.Samo da se zna da je Staljin ohrabrivao i potpomagao Hitlera u svom Blitzkriegu po Evropi,da ne bude zablude da su rusi neke dobrice i fini oslobodioci.

Elem,kada je Hitler konačno krenuo na SSSR i došao pred vrata Moskve,sovjeti su povukli SVE rezerve sa Mandžurijskog,tj Pacifičkog fronta via Moskva i na frontu prema japancima nije bilo sovjetske vojske i japanska Kvantuška armija,koja ostatak rata nije radila ništa,je mogla da ušeta u SSSR sve do Sibira i to bi bio kraj SSSR.Medjutim to se nije desilo jer su japanci ispoštovali sporazum koji su sovjeti flagrantno pregazili 1945. kad su odbili japansku delegaciju i zauzeli šta su zauzeli.

 

Није баш тако.

На самој граници било је међусобних чарки посебно после немачког напада на СССР. Пакт о ненападању је био исто онолико важећи колико и пакт из 1939, Рибентроп-Молотов о пријатељству између СССР-а и Немачке. А склопљен је после јапанског пораза у Монголији. И једној и другој страни је одговарало да се у сукоб не уђе у том тренутку. Само су хтели да одгоде сукоб док се боље не спреме. А да је сукоб био неизбежан знали су и једни и други.

Совјети нису повукли сву војску са далеког истока (са границе према Јапану и окупираним деловима Кине). Тек пошто су добили информације од својих агената да Јапански војни и политички врх не намерава да нападне СССР, могли су да повуку део својих трупа. Ипак су тамо остале значајне трупе. Ни совјети нису били глупи па да не знају да ако повуку сву војску да Јапан неће искористити прилику и напасти их са леђа.

Јапан није напао јер нису имали добру мрежу шпијуна која би их обавештавала о великим покретима совјетске војске. А у то време Јапан је већ био заокупљен другим плановима, предстојећим ратом на Пацифику и окупацији Океаније. Иначе знали су да совјети у том тренутку нису били у могућности да их угрозе због рата са Немачком, па су могли да се окрену ка југу и Океанији. Иначе на крају рата у Европи Труман и Черчил су од Стаљина тражили да се укључи у рат против Јапана.

Једна занимљивост:

Човек који је сазнао да Јапан неће напасти СССР у време московске битке био је србин (загрижени комуниста).

[Јаков.]

Човек који је сазнао да Јапан неће напасти СССР у време московске битке био је србин (загрижени комуниста).

 

Čitao sam davno knjigu o Branku Vukeliću koji je oženio Japanku. Njihovi potomci danas žive u Beogradu, koliko znam. Taj čovek je bio povezan sa čuvenim Zorgeom. Verovatno misliš na njega.

On je takođe izvestio amerikance i o planu napada na Perl Harbur.

[Милан Ракић]

Иначе у филму након којег је брат Влада био инспирисан да покрене ову тему, поред цивила па чак и неких војника Руса у немачким униформама, приказана је нека милиција која је сасзављена од Руса, сарађује са Швабама и јури комунаре и њихове сараднике по селима. Јесу ли то ти Власовци. У филму су приказани у браон униформама и жутим кошуљама?

[Ромејац]

Čitao sam davno knjigu o Branku Vukeliću koji je oženio Japanku. Njihovi potomci danas žive u Beogradu, koliko znam. Taj čovek je bio povezan sa čuvenim Zorgeom. Verovatno misliš na njega.

On je takođe izvestio amerikance i o planu napada na Perl Harbur.

 

Јесте. Радио је за Зоргеа (из идеолошких разлога). Његова информација пресудно је утицала на исход Московске битке. Совјети су могли слободно да повуку део војске са Далеког Истока на фронт под Москвом и спрече њен пад.

Што је доказ колика је важност обавештајне службе. Наравно добре.

[Sudija]

Није баш тако.

На самој граници било је међусобних чарки посебно после немачког напада на СССР. Пакт о ненападању је био исто онолико важећи колико и пакт из 1939, Рибентроп-Молотов о пријатељству између СССР-а и Немачке. А склопљен је после јапанског пораза у Монголији. И једној и другој страни је одговарало да се у сукоб не уђе у том тренутку. Само су хтели да одгоде сукоб док се боље не спреме. А да је сукоб био неизбежан знали су и једни и други.

Ne znam ni za kakve pogranične incidente posle potpisivanja sovjetsko-japanskog pakta o ne napadanju 1941..Ako može voleo bih da navedeš izvor ove info.

Pakt između sovjeta i japana i između nemačke i sovjeta je bio vrlo važeći i vrlo ozbiljna stvar jer Staljin je ipak bio Hitlerov saveznik.

Совјети нису повукли сву војску са далеког истока (са границе према Јапану и окупираним деловима Кине). Тек пошто су добили информације од својих агената да Јапански војни и политички врх не намерава да нападне СССР, могли су да повуку део својих трупа. Ипак су тамо остале значајне трупе.

Sovjeti su povukli skoro sve vrednije jedinice sa Pacifiškog bojišta i to ukupno 18 divizija 1.700 tenkova i 1.500 aviona  radi spasavanja situacije u bitci za Moskvu.Ništa ozbiljno ni značajno sovjeti nisu ostavili na Pacifičkom frontu,jer da jesu onda ne bi imali potrebe da dovlače milion ljudi i avijaciju i mehanizaciju iz Evrope radi akcija protiv Kvantuške armije.

Иначе на крају рата у Европи Труман и Черчил су од Стаљина тражили да се укључи у рат против Јапана.

 

Neće biti da je baš tako.Na konferenciji u Teheranu Staljin se obavezao da će uzeti učešće na Pacifičkom frontu ali tek posle završetka rata u Evropi.

[Јаков.]

Ja sam prvi put čuo za Vlasovce. Može nešto šire. Na kojem su području bivše Jugoslavije oni dejstvovali konkretno? 

Ti belogardejci koji su ih sačinjavali, da li su to bili oni "naši" belogardejci, koji su nakon Oktobra 1917. našli utočiše u Srbiji?

[Sudija]

Ja sam prvi put čuo za Vlasovce. Može nešto šire. Na kojem su području bivše Jugoslavije oni dejstvovali konkretno? 

Ti belogardejci koji su ih sačinjavali, da li su to bili oni "naši" belogardejci, koji su nakon Oktobra 1917. našli utočiše u Srbiji?

Jedinica iz sastava ROA koja je operisala na teritoriji Bosne,Srbije i Hrvatske bila je 15.Kozački korpus pod komandom Donskog kozačkog atamana majora Kononova,kasije general-major.Njen zadatak je bio suzbijanje gerile(Četnici generala Mihajlovića i partizani) na prostorima Srbije,Bosne i Hrvatske a poznata akcija u kojoj su učestvovali je bila prepad na Drvar gde je bio titov štab,kod nas je ova akcija poznata kao Sedma ofanziva a kodni naziv Wemachta je bio operacija Rosselsprung.Kao što sam rekao,bili su u našem narodu upamćeni po velikim zlodelima i  svojom pojavom su vrlo ličili na pripadnike četničkih jedinica JVuO pa su verovatno pojedini zločini nad civilnim stanovništvom koji su počinili pripadnici ROA kozačkog korpusa bili nepravedno pripisani četnicima.

 

Ne znam koji su to naši belogardejci?Ako misliš na belogardejce koji su se posle Ruskog građanskog rata razbežali po Evropi 1920ih godina,onda je odgovor da.Dosta belogardejaca iz Evrope se priključilo ROA.

[Ромејац]

Ne znam ni za kakve pogranične incidente posle potpisivanja sovjetsko-japanskog pakta o ne napadanju 1941..Ako može voleo bih da navedeš izvor ove info. Pakt između sovjeta i japana i između nemačke i sovjeta je bio vrlo važeći i vrlo ozbiljna stvar jer Staljin je ipak bio Hitlerov saveznik.

 

 

Па сама реч инциденти значи да није било класичне битке. Са јапанске стране (а вероватно и са совјетске), било је провокација, Пуцања у правцу друге стране и слично.

Када је Јапан 13. априла потписивао уговор о неутралности са СССР-ом, његов министар је већ знао за скори Немачки напад на СССР. Јапански министар инострасних послова Мацуока на састанку са немачким и италијанским колегама уочи потписивања Тројног пакта, обећао је да ће Јапан пружити помоћ Немачкој у рату са СССР-ом. Када је почео немачки напад на СССР, Јапан је био затечен јер их немци нису обавестили о почетку напада иако су знали да ће до њега доћи (конкретно нису знали датум - а изгледа да су били и увређени због тога).

Пошто тврдиш да је био веома важећи (иначе се зове Пакт о ненападању између Немачке и Савеза Совјетских Социјалистичких Република), како то да га се Немачка једнострано одрекла истог трена када је напала СССР? И совјети и немци су знали да је тај пакт само куповина времена и да он Немачкој служи да избегне да води рат на два фронта, а СССР-у да купи време како би се припремио за рат са Немачком.  

Хитлер и Стаљин су били савезници колико и Тито и Дража. Подносили су се док им је то одговарало (подела Пољске). Једино је у овој игри мачке и миша Стаљин испао глупљи јер је поверовао да га Хитлер неће напасти одмах. Мислио је да ће Хитлер прво извршити инвазију Британије. 

 

 

 

Sovjeti su povukli skoro sve vrednije jedinice sa Pacifiškog bojišta i to ukupno 18 divizija 1.700 tenkova i 1.500 aviona  radi spasavanja situacije u bitci za Moskvu.Ništa ozbiljno ni značajno sovjeti nisu ostavili na Pacifičkom frontu,jer da jesu onda ne bi imali potrebe da dovlače milion ljudi i avijaciju i mehanizaciju iz Evrope radi akcija protiv Kvantuške armije.

 

Совјетске трупе на Далеком Истоку (История второй мировой войны):

 

                                                   26.6,1941          1,12,1941          9,5,1945

Људство                                    703,714             1,343,307          1,185,058

Тенкови и минобацачи             10,080               8,777                 20,695 

Тенкови и оклопна возила        3,188                 2,124                 2,338

Борбени авиони                        41,140               3,193                 4,134

Ратни бродови                           94                      96                      93

 

После 9, маја 1945 (завршетак рата у Европи), совјети су пребацили још војске и војне технике на Далеки Исток.

 

Јапан је имао план за рат против СССР-а разрађен у јесен 1938. И то А и Б варијанту.

А варијанта је предвиђала да се нападне совјетско далекоисточно приморје.

Б варијанта је предвиђала напад у правцу Бајкалског језера.

Пошто се код њих о овоме водила расправа унутар владајуће врхушке тек су у пролеће 1939 одлучили да приступе спровођењу варијанте Б. Први део плана јесте био окупација Монголије, али су совјети свог комунистичког савезника (Монголија је од 20-их година била комунистичка држава), бранили и Јапану помутили планове. После тога одустало се од самосталног вођења рата са СССР-ом. Зато се Јапан током целог рата понашао уздржано у односу на немачко-совјетски рат. Чак су и Хитлера завлачили дајући уопштена обећања да им треба још мало времена, припреме су у току... Гледали су сопствени интерес, а у том тренутку рат са СССР-ом им није одговарао јер су се спремали за рат са Америком.

У тренутку када су совјети водили одлучујућу битку за Москву, Јапан се већ спремао да изврши напад на Перл Харбур. И никако му није ишло у прилог да нападне совјете када је већ извршио све припреме за рат са моћним непријатељем на Пацифику.

 

Јапанска квантушка армија иако је представљала окосницу њених копнених снага није била довољно способна да се бори са совјетима. Војна моћ Јапан заснивала се на његовој снажној морнарици. У току свих јапанских освајања они нигде нису наишли на неки отпор. Британске, француске и холандске колоније освојили су без већих жртава јер ове земље ту нису држале неку значајну војску а и биле су заузете ратом у Европи (или већ окупиране) да би могле да пошаљу значајне трупе да бране своје колоније. Једино су са америма имали жестоке битке. Али то тек после када су се амери опоравили од катастрофе у Перл Харбуру и ослобађали ове области. А и те битке су углавном биле поморске. Тако да јапан није ни имао неко искуство у копненом рату. У рату са кинезима борили су се против веома слабе кинеске армије (недовољно наоружане која се већ била повукла под јапанским налетом у више крајеве Кине). и против кинеских комуниста (махом герилски начин ратовања) помаганих од стране совјета у наоружању (пушкама и муницији).

 

После рата у Европи совјети су (нормално) хтели да имају огромну предност над Јапаном (узгред Стаљин је хтео да освоји што више и да помажући америма да сломе Јапан из тога извуче огромну корист, односно да прошири совјетски утицај на Кину и Кореју, а по могућности и даље), па су зато и довукли огромну армију. Њихове трупе које су тамо већ биле стациониране нису биле довољне за муњевито освајање (већ само за одбрану - ово је моје мишљење) какво је Стаљин желео.

 

 

 

Neće biti da je baš tako.Na konferenciji u Teheranu Staljin se obavezao da će uzeti učešće na Pacifičkom frontu ali tek posle završetka rata u Evropi.

 

 

Подсетићу те да су се и Рузвелт и Черчил обавезали да ће у току 1942 или најкасније у пролеће 1943 отворити други фронт у Европи (Француској) и тиме растеретити СССР од главнице немачког притиска. Отворили су фронт у Африци 1942 (сасвим споредно ратиште) и у Италији у јесен 1943, чиме једва да су мало (или скоро нимало) помогли СССР-у. 

Стаљин је у Потсдаму (предграђе Берлина на крају рата у Европи) рекао Труману да ће почетком августа СССР објавити рат Јапану и помоћи савезницима ако Јапан до тада не капитулира (што је било мало вероватно). Објективно гледајући Стаљин је ипак одржао обећање, док су Рузвелт у Черчил одуговлачили да одрже своје обећање (које су морам признати олако давали - а и хтели су да се совјети и немци што више исцрпе у међусобном рату како би после пораза Немачке СССР био што слабији).

[Јаков.]

Kao što se o Vlasovcima malo zna kod nas, rekao bih nimalo, tako se zanemaruje i učešće ne-nemačkih kvinsliških jedinica na Ruskom frontu. 

 

Koliko mi je poznato bilo je dosta hrvata, francuza višijevaca, koji su naravno pod zastavom Nemačke učestvovali u ratu, ali su jedinice bile ne-nemačke. 

[Милан Ракић]

Koliko mi je poznato bilo je dosta hrvata

 

 

Хрвати су током Другог светског рата имали на Источном фронту "Хрватску зракопловну легију", састављену од ловачких и бомбардерских јединица. Поједини пилоти из "јата" ове јединице су забележили и по неколико десетина победа (Мато Дуковац 44 победе, прешао код Руса, па се онда у јесен 1944. године вратио у наше ваздухопловство и био наставник летења у Ваздухопловном војном училишту у Панчеву. Колико знам, Арканов отац, који је био политички комесар те школе је мало истраживао Дуковчеве "заслуге" и некако кад је било спремно да се Дуковац ухапси, он добија задатак да прелети у Задар, а из Задра у августу 1945. године бежи у Италију...) И уопште доста пилота НДХ је након рата на неки начин било аболирано у нашем ваздухопловству. Први послератни командант Фрањо Пирц је био једно време и Командант зракопловства НДХ. Па Албин Старц и још многи. Занимљиво је иначе да је било и много пилота Срба у саставу НДХ, који су једноставно са настанком те државе били мобилисани у новонастало зракопловство. Чак је и један Србин био командант. Генерал Милан Узелац, који је за живота обављао командне дужности у  ваздухопловствима у три државе. До краја Првог светског рата био је командант Аустроугарског ваздухопловства. Од 1920-1923 је био Начелник ваздухопловног одељења у министарству војске и морнарице Краљевине Југославије, да би са оснивањем НДХ, би постављен за почасног генерала Хрватског ратног зракопловства и учествовао је у његовом формирању... Додуше, неки су након рата и стреани, поут Владимира Крена првог команданта ХРЗ, који се "прославио" тиме да је 4. априла 1941. године са загребачког аеродрома побегао у Аустрију и директно Александру Леру (заповеднику 4. флоте Луфтвафе која је бомбардовала Београд, иначе по мајци православцу), однео ратне планове и распоред ратних летелишта нашег Краљевског ваздухопловства. Слично је прошао и Фрањо Џал, заповедник 4. ловачке скупине на Источном фронту, који је такође допао нашим властима у Београду и био стрељан 1945. године. Уосталом ево и списка њихових победа на Источном фронту.

 

За више информација, консултовати књигу

 

[Srdjan Kotur]

Хрвати су током Другог светског рата имали на Источном фронту "Хрватску зракопловну легију", састављену од ловачких и бомбардерских јединица. Поједини пилоти из "јата" ове јединице су забележили и по неколико десетина победа (Мато Дуковац 44 победе, прешао код Руса, па се онда у јесен 1944. године вратио у наше ваздухопловство и био наставник летења у Ваздухопловном војном училишту у Панчеву. Колико знам, Арканов отац, који је био политички комесар те школе је мало истраживао Дуковчеве "заслуге" и некако кад је било спремно да се Дуковац ухапси, он добија задатак да прелети у Задар, а из Задра у августу 1945. године бежи у Италију...) И уопште доста пилота НДХ је након рата на неки начин било аболирано у нашем ваздухопловству. Први послератни командант Фрањо Пирц је био једно време и Командант зракопловства НДХ. Па Албин Старц и још многи. Занимљиво је иначе да је било и много пилота Срба у саставу НДХ, који су једноставно са настанком те државе били мобилисани у новонастало зракопловство. Чак је и један Србин био командант. Генерал Милан Узелац, који је за живота обављао командне дужности у  ваздухопловствима у три државе. До краја Првог светског рата био је командант Аустроугарског ваздухопловства. Од 1920-1923 је био Начелник ваздухопловног одељења у министарству војске и морнарице Краљевине Југославије, да би са оснивањем НДХ, би постављен за почасног генерала Хрватског ратног зракопловства и учествовао је у његовом формирању... Додуше, неки су након рата и стреани, поут Владимира Крена првог команданта ХРЗ, који се "прославио" тиме да је 4. априла 1941. године са загребачког аеродрома побегао у Аустрију и директно Александру Леру (заповеднику 4. флоте Луфтвафе која је бомбардовала Београд, иначе по мајци православцу), однео ратне планове и распоред ратних летелишта нашег Краљевског ваздухопловства. Слично је прошао и Фрањо Џал, заповедник 4. ловачке скупине на Источном фронту, који је такође допао нашим властима у Београду и био стрељан 1945. године. Уосталом ево и списка њихових победа на Источном фронту.

 

За више информација, консултовати књигу

 

Ovo podseća na '91-vu.

[Милан Ракић]

Ovo podseća na '91-vu.

Па тако некако. Рецимо тог априла 1941. године, поред Кренове издаје, било је и отворених диверзија од стране припадника хрватског народа, уз ограду да је било заиста светлих примера херојства међу пилотима и техничким саставом Ваздухоплоства Краљевине Југославије у априлском рату, а који нису били Срби. Најупечатљивији је већ поменути Фрањо Џал који је направио диверзију на нишком аеродрому, па онда Ромео Адум командант овде у Земуну у Шестом ловачком пуку, који није смео да изађе из земунице и то не да полети, него чак и да командује, па онда један од заповедника на аеродрому Режановачка коса код Куманова (они су и примили први удар 6. априла, још у 5 сати), који је нардеио да се авиони поређају као постројеени под конац тако да су их Швабе лако уништиле. Па Зденко Горјуп који је нардеио оружарима да поскидају бомбе са авиона, итд, итд., но да не ометамо тему, када дође време, а април је близу, ће пишемо и о томе