Teologija kao nauka

[Sir Oliver]

Ukrakto, zanimaju me sledeća pitanja:

 

1. Da li je teologija nauka?

2. U koju vrstu nauka spada teologija?

3. Kakav je njen metod?

 

Može li teologija recimo proći Poperov kriterijum za nauku? Ili ako jeste nauka, kako ona proučava to čime se bavi i zašto baš na takav način? Itd...

Dalje ako ništa od ovoga ne vredi za teologiju, da li ona uopšte ima vrednost i kakva bi ona bila?

[Juan Valdez]

Ukrakto, zanimaju me sledeća pitanja:

 

1. Da li je teologija nauka?

2. U koju vrstu nauka spada teologija?

3. Kakav je njen metod?

 

Može li teologija recimo proći Poperov kriterijum za nauku? Ili ako jeste nauka, kako ona proučava to čime se bavi i zašto baš na takav način? Itd...

Dalje ako ništa od ovoga ne vredi za teologiju, da li ona uopšte ima vrednost i kakva bi ona bila?

 

Претпостављам да под науком подразумеваш epistimi. Онда теологија није наука. Наравно да не може да прође Поперов критеријум. А ову последњу реченицу не разумем. Зашто би једино наука (epistimi) имала вредност?

 

We must, incidentally, make it clear from the beginning that if a thing is not a science, it is not necessarily bad. For example, love is not a science. So, if something is said not to be a science, it does not mean that there is something wrong with it; it just means that it is not a science. (Richard Feynman)

[Лазар Нешић]

1. Da li je teologija nauka?

 

Моје лично мишљење:

 

Не, није наука.

 

 

Dalje ako ništa od ovoga ne vredi za teologiju, da li ona uopšte ima vrednost i kakva bi ona bila?

 

Опет лично мишљење:

 

Ако је теологија смртнички покушај разазнавања Тајне - што држим да јесте - она је она једна фундаментална апофатичка делатност. А овде апофатику не узимам у простом смислу негинарања и несазнавања (јер то је плитко разумевање апофатике), већ као нешто што је изнад сваког и потврђивања и негирања истовремено. Тако да она у крајњем случају измиче категоримаја "вредности", "користи", "истинитости" ,итд, итд. Дакле, нема нити своје "зашто", нити своје "зато", нити има неки свој циљ по себи, нити сврху. Она је чисти сусрет са Другим.

[Sir Oliver]

@Proklo

A kako bi je smestio u sadašnji sistem nauka? Gde se ona nalazi? Da li se može prepoznati negde, smestiti negde?

 

@Rebetis

A koja je osnovna razlika između epistimi i gnosisa?

I ako ljabav nije nauka, može li se ona onda sistematično proučavati? Može li teologija i ako može na kojim osnovama?

[Лазар Нешић]

A kako bi je smestio u sadašnji sistem nauka? Gde se ona nalazi? Da li se može prepoznati negde, smestiti negde?

 

Ја мислим да не може ...

Можда би дисциплина као што је "историја теолошког мишљења и формирања догмата" могла бити некаква наука и може се проучавати.

Али сама теологија као теологија измиче и научним и сваким другим критеријумима људи/смртника.

 

Ако бих игде морао да је сместим, она би рекао да је теологија перофрматив и егзистенцијална експликација. Наравно, заувек ограничена границама људског постојања и свим оним што то постајање прати.

[Aquilius Cratus]

Problem je u katastrofalnom stanju naseg jezika. U pojmovnom siromastvu istog, pa se tako pojmovi study (izucavanje enciklopedijskog smisla) i science (postavljanje predvidjanje prirodnih fenomena) prevode samo jednom recju i jednim pojmom - nauka.

 

Teologija nije science ali jeste medju ostalom i study. Medjutim svoje izvoriste nama samo u poznavanju enciklipedijskog smisla i razumevanju istoricnosti svojih tekstova i zapise nego upravo kako je Rebetis rekao u gnozi, u unutrasnjem samoistiptivanju i na kraju susretu sa Licnoscu.

[Juan Valdez]

Problem je u katastrofalnom stanju naseg jezika. U pojmovnom siromastvu istog, pa se tako pojmovi study (izucavanje enciklopedijskog smisla) i science (postavljanje predvidjanje prirodnih fenomena) prevode samo jednom recju i jednim pojmom - nauka.

 

Природословље. Лепа реч нашег језика, а нико је не користи.

[Aquilius Cratus]

Природословље. Лепа реч нашег језика, а нико је не користи.

 

Dzaba rec, niz glasova/karaktera, ako se pojam izgubi. Rec je samo etiketa za pojam i nju je najlakse sklepati ali ako gubimo pojmove dzaba nam sve najlepse reci. A pojmove gubimo samo tako.

[Juan Valdez]

Наравно. Него је невероватно колико људи изједначава реч и појам. И онда ако за све користиш реч ”наука”, то онда значи да је све наука. А наука долази од речи научити (или обрнуто, где знам) и онда просто тежи да шири своје значење, док је природословље далеко специфичније и ближе епистемолошком прoучавању природе. Чак се јасно разликује од природописа.

[Александар Милојков]

@,

 

Тачно тако. И онда је јасно шта теологија није - није природословље. 

[Sir Oliver]

Ali šta jeste?

I kako je staviti u vezu sa ostalim naukama. 

Ili npr. ti si veroučitelj. Svi predmeti koji se predaju u školi u kojoj radiš bi trebali metodološki biti u skladu sa naukama kojima se bave, shodno tome bi trebala i teologija. 

Koji je njen metod?

[Juan Valdez]

Ali šta jeste?

I kako je staviti u vezu sa ostalim naukama. 

Ili npr. ti si veroučitelj. Svi predmeti koji se predaju u školi u kojoj radiš bi trebali metodološki biti u skladu sa naukama kojima se bave, shodno tome bi trebala i teologija. 

Koji je njen metod?

 

Философија, књижевност, ликовна уметност...

 

Где спадају, какве су им методологије итд?

[Sir Oliver]

humanističke nauke dakle

[Srdjan]

Dzaba rec, niz glasova/karaktera, ako se pojam izgubi. Rec je samo etiketa za pojam i nju je najlakse sklepati ali ako gubimo pojmove dzaba nam sve najlepse reci. A pojmove gubimo samo tako.

 

Не бих рекао да је реч само етикета за појам. Појмови постоје заједно са речима и језиком. Губљење појмова иде упоредо са губљењем лепоте језика и речи. Узрок томе је њихово некоришћење или неправилно коришћење.

[horatio]

Mislim da ima lijepa srpska i slovenska riječ za teologiju a to je - bogoslovlje. Ali, eto - otkrih toplu vodu....Vrlo je problematično pokušavati svoditi teologiju na nauku u novovjekovnom i savremenom smislu, jer su sam koncept nauke, njen doseg i metodologija   podložani kritici i propitivanju sa jedne metapozicije. Logično ukoliko se teologija shvati kao nauka na taj način, onda ona sama ne može  propitivati svoju poziciju. Tako shvaćena teoologija bi bila direktno izložena kritikama  hajdegerijanskog tipa, kao i propitivanju sa  pozicija filozofije nauke.

Naravno, suvišno je govoriti koliko se tako unižava sam "predmet" teologije tj Bog, jer On strogo govoreći i ne može biti predmetom.