Jump to content

Не прихватајте свет без Бога (одломак из књиге 'Православна веронаука поводом 2000 година Хришћанства')

Оцени ову тему


Препоручена порука

Уместо предговора

 

НЕ ПРИХВАТАЈТЕ СВЕТ БЕЗ БОГА

 

 

Најбоље би било да човек никада није поставио питање: има ли Бога? Без тога питања могао је да сачува свој природни положај у односу према свету и Богу. Овако, када га је већ поставио, упустио се у мучно трагање за некаквом истином коју би хтео да поседује, исто онако као што поседује свој стан, свој врт, свој аутомобил итд. Како то никад није било могуће, нити ће бити, човек је све шире и шире отварао врата сумњи у све оно што лично није могао да стави под опит.  Тако је дошло до помућених представа о Богу, свету, свести, моралу итд., што је изазвало колебљив став према свему што претпоставља духовност и моралну опредељеност. Тиме је уображен човек замислио горде утакмице са Богом. Пошто је већ замислио свет без Бога, одмах је покушао да постави себе на Његово место, што је Достојевски изразио познатом изреком: „Ако Бога нема, онда сам ја Бог“. Из такве тврдње је следовало убеђење да је човек слободан у свему што ради, јер је себе ослободио апсолутног Судије. Но, и то је једна од бројних човекових самообмана, јер је немогуће замислити неограниченост слободе по људској мери и природи. Једна неограничена слобода би атаковала на другу неограничену слободу, па би дошло до невиђеног обрачуна и самоуништења. Неограничену слободу је могуће развијати само у апсолутном добру.

У интересу нашег природног положаја у свету и душевне равнотеже, корисније нам је и потребније да себи и не постављамо питање о постојању Бога, него да то прихватимо вером као најнеопходнију стварност и најдражи дар. На такву помисао нас наводи све оно што видимо и све што осећамо.

Само наше постојање – зар није чудо над чудима?!

Постојање свега у свим својим величанственим видовима – зар није чудо Божје?!

Безброј видљивих и невидљивих светова, чије се силе и пространства једва могу замислити – зар није чудо Божје?!

Може ли се претпоставити да над свим планетама и сунцима, над свим животима и лепотама, над свим добротама, жртвама и љубавима – царује неко случајно бунцање природе?! – Не, никако. Логичније је ипак веровати да над свим величанственим појавама стоји свемогући Бог, Творац света видљивога и невидљивога, Творац неба и земље и свега што је на небу и на земљи, Отац наш небески.

Кад ништа друго не би наводило човека на помисао о Богу, било би му довољно постојање свести и мисли. Како је само величанствена свест у овој бесвесној материји.

Сама по себи она сведочи о савршено свесном бићу – Богу.

Својом мишљу човек путује бесконачним пространствима свемира, и то неупоредиво брже од било које природне појаве. Мисао превали безброј светлосних година у једном трену. Она путује једнако лако у будућност као и у прошлост. Пред њом су границе простора и времена – куле од карата. Мисао је отисак Божје безграничности и вечности у нама. Њоме сазнајемо себе, препознајемо Бога у себи и сазнајемо тајне Божјега света. Мисао је говор душе о Богу. Све појаве у свету које човек мисаоно обрађује, сведоче о постојању једног савршено мисаоног бића које уређује свет – о Богу. Целокупно духовно стваралаштво прати мисао о Богу као о вечно присутном бићу у свему што је мисаоно.

Сва дела која човек вреднује као добра или рђава, праћена су мишљу о присуству Божјем као апсолутног Судије.  У свему што човек ради, мисли и осећа, кроз целу историју – присутна је мисао о Богу као што је Сунце присутно у развоју нежне биљке.

Није никаква слепа сила на почетку свега створенога, него свемогући Бог, као што Библија својим првим стихом каже: „У почетку створи Бог небо и земљу“ (Пост 1,1). Не знамо, заиста, зашто и како уопште неки могу да прихвате свет без Бога. Као „природну смрт“.

За нас хришћане, сведочанства о Богу која су нам дата у Библији, неприкосновена су и ничим се не могу заменити.

У Библији је све речено: да је Бог Творац, да је Добар, да је Свети, да је Праведан, да воли свет и да га је из љубави створио. С таквом представом о Богу ми прихватамо своју улогу у свету и трудимо се да живимо по вољи Божјој: у пуној доброти, љубави и радости. Трудимо се да живимо у осећању блискости са Богом, коме се у молитви обраћамо – „Оче наш!“ Нама је јасно зашто нам је смрт неприродна – зато што ми личимо на бесмртнога Бога, нашег Творца.

Кад осетимо ту присност односа између себе и Бога, научићемо да живимо прави живот, живот под благословом Божјим. Онда нам неће бити потребни никакви спољни докази о постојању Божјем. Тада ће Бог у нама сведочити о себи. Неверни апостол Тома, додирнуо је Тело Васкрслога Христа. И сада више нема извине сумњалицама, маловернима.

 

одломак из књиге 'Православна веронаука поводом 2000 година Хришћанства'

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Još bi bilo bolje da čovek nije nikada ni izmislio nikakvo božanstvo niti bilo kakvo drugo natprirodno biće i da je od samog svog nastanka delovao isključivo po razumu.

 

Zapisi iz podzemlja i kristalna palata...

Budi siguran da čovek nije biće koje postupa racionalno, već onako kako on hoće...

"We are such stuff
As dreams are made on; and our little life
Is rounded with a sleep."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Još bi bilo bolje da čovek nije nikada ni izmislio nikakvo božanstvo niti bilo kakvo drugo natprirodno biće i da je od samog svog nastanka delovao isključivo po razumu.

 

По разму ? По разуму људи имају осећај за добро и зло.  Бог (хришћански) је изнад разума за разлику од "природних" паганских богова. Човек је, између осталог, HOMO RELIGIOSUS. Религиозност је природна особина човека. Разум и религиозност су особине које човека одвајају од осталих земаљских створења.

 

Ко нема једно од та два постаје или луд (без разума) или трол (без вере) :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A od svih bogova, zašto treba verovati baš u tog vašeg nadrazumskog. Od svih religija, koje se negiraju samim svojim brojem i isključivošću, zašto treba izabrati baš vašu?

 

Зато што је Он једини надразумни за разлику од осталих који су разумни и исподразумни.

 

Једино Он нуди решење за проблем смрти и вечно постојање човека као слободне и непоновљиве личности.

 

Нема другог таквог.

 

Problem je u tome što je čovek vrlo gorda vrsta. Kada je pojedinac gord, to je onda satanski greh, ali sa druge strane, kolektivna gordost je prihvatljiva, štaviše, vrlo je poželjna.

 

Грех је све оно што води у смрт, што човека одваја од извора живота. Гордост је један од грехова само због тога.

 

Univerzum je star 13.79 milijardi godina, zemlja 4.5 milijardi, a život 3.9. Od toga, čovek jedva da postoji 2 miliona godina, a umišlja da sav univerzum postoji samo zbog njega i da je baš zbog njegovog izbora počela smrt i propadljivost i da Bog nema pametnija posla nego da se bavi jednim ogrankom primata, koji je baš stvoren po njegovom liku.

 

Тако је. Паметан си ти примат. Свака част ! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A zašto bi Biblija bila neprikosnoveni autoritet, pogotovo što iznosi silne tvrdnje bez trunke (naučnih) dokaza?

 

Дођи 4. априла у Дом омладине да коначно разбијеш те аматерске предрасуде. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A zašto bi Biblija bila neprikosnoveni autoritet, pogotovo što iznosi silne tvrdnje bez trunke (naučnih) dokaza?

 

U pitanju su dva različita diskursa, sa različitim metodama.

Nego, šta za tebe konkretno predstavlja nešto što nazivaš naukom?

Ovo ne pitam da bih se zezala ili da bi me uputili na neku od tema, zbilja me zanima tvoja implicitna teorija nauke, tj. kakvo delovanje TI smatraš naučnim?

"We are such stuff
As dreams are made on; and our little life
Is rounded with a sleep."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

a umišlja da sav univerzum postoji samo zbog njega i da je baš zbog njegovog izbora počela smrt i propadljivost i da Bog nema pametnija posla nego da se bavi jednim ogrankom primata, koji je baš stvoren po njegovom liku.

kako mislis nema pametnija posla? :) danas i lekar u smeni pregleda po 50 pacijenata :) nego...da bi bolje razumeo kako ti dozivljavas Boga? Neko ko moze da se umori delovanjem?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

niverzum je star 13.79 milijardi godina, zemlja 4.5 milijardi, a život 3.9. Od toga, čovek jedva da postoji 2 miliona godina, a umišlja da sav univerzum postoji samo zbog njega i da je baš zbog njegovog izbora počela smrt i propadljivost i da Bog nema pametnija posla nego da se bavi jednim ogrankom primata, koji je baš stvoren po njegovom liku.

Баш тај огранак примата се у многоме круцијално разликује и од самих примата, а још више од осталих биолошких врста. Довољно да постави питање за које аутор уводног чланка бесловесно тврди да је боље да га никада нисмо поставили. То питање је једно од специфичних обележја свесног човека, homo sapiens-а.

Претпоставимо да Бог постоји. Која би, по твом самурајском мишљењу, он имао "паметнија посла", и зашто би га у тим "паметнијим послима" ометало бављење човеком?

Уводни чланак је културолошки веома плитак и ограничен, и док год будемо тако конципирали свој однос према социјуму остаћемо његово слепо црево

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, uvodni članak nije baš najbolji, blago rečeno :) isuviše pojednostavljuje stvari; njega neću preterano da komentarišem, osim da nema osobe koja se bar jednom u životu ne zapita ima li Boga, i da je to nužno. Sad, zavisi od ličnosti koliko nas samo pitanje i odgovor zaokupljaju i muče...

 

"Ja ne ispovedam Hrista kao dete. Kroz pakao sumnje je prošla moja Osana".

Ko može da ima veru kao dete, to je lepo, ali mislim da ljudi dođu do stadijuma sumnje u nekom trenutku...

"We are such stuff
As dreams are made on; and our little life
Is rounded with a sleep."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Problem je u tome što je čovek vrlo gorda vrsta. Kada je pojedinac gord, to je onda satanski greh, ali sa druge strane, kolektivna gordost je prihvatljiva, štaviše, vrlo je poželjna. Univerzum je star 13.79 milijardi godina, zemlja 4.5 milijardi, a život 3.9. Od toga, čovek jedva da postoji 2 miliona godina, a umišlja da sav univerzum postoji samo zbog njega i da je baš zbog njegovog izbora počela smrt i propadljivost i da Bog nema pametnija posla nego da se bavi jednim ogrankom primata, koji je baš stvoren po njegovom liku.

 

 

Аха, а није горд када "умишља" да тако мали и безначајан може сазнати све тајне космоса и дати одговор на сва питања? Кад "умишља" да су његова сазнања истинита? Мало си недоследан и селективан, а то није интелектуално поштено.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A od svih bogova, zašto treba verovati baš u tog vašeg nadrazumskog. Od svih religija, koje se negiraju samim svojim brojem i isključivošću, zašto treba izabrati baš vašu?

To ti je objasnjeno vise puta ali sta vredi kada ti uporno radis ovo   

 

 

 

24153_102730449768560_4729122_n.jpg
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...