Pitanje za one koji poseduju poslednje izdanje Biblije SPC

[Лазар Нешић]

Knjiga koju ja imam ima 400 strana, iz 1983 je, izgleda ti imaš neko novije izdanje?

Да, ово моје је из 2003; вероватно допуњено!

Ne mogu ti previše pomoći

Нека, и мало некад буде много

[Aletheia]

Да, ово моје је из 2003; вероватно допуњено!

 

 

Extra. Možda jednog dana to pribavim.

 

Нека, и мало некад буде много

 

 

Sumnjam, ali ako budeš otvarao neku temu o tome, bar me obavesti. Ako ništa drugo, mogu da čitam šta drugi pišu, ukoliko ima interesenata.

[Лазар Нешић]

ali ako budeš otvarao neku temu o tome, bar me obavesti.

Да, биће тема свакако.

Треба да преведем 64 писама (толико их је овај аскета написао, или си макар само та сачувана): нека су врло кратка, а пар њих читави трактати. Так ода ће бити посла. Постављаћу тешка места, па ћемо видети. Иначе, превод ових писама не постоји ни на један савремени језик, тако да нећу имати ни сам чим да упоређујем, што ће ствари додатно отежати.

[Aletheia]

ανακείμενος- znaci biti nagomilan, biti pripisan, biti stavljen u stranu a tek kao zadnje znacenje ima i `` lezati na stolu`` mada u kontekstu prevoda mislim da se ne moze upotrebiti. 

συνανεκειντο- se izvodi iz gornjeg glagola i dobro je preveden u Bibliji o kojoj je rec ovde kao ``dodjose`` ili pridruzise sa gomili. 

 

U ovoj recenici nema ni glagola sedeti ni lezati a ni jesti,  vec je prevodilac prilagodio recenicu radi boljeg razumevanja. U Eng. prevodu je recimo stavljeno ``sedi``: 

 

10 And it came to pass, as Jesus sat at meat in the house, behold, many publicans and sinners came and sat down with him and his disciples

 

Ili Jungov prevod sa `` lezati`` :: Young's Literal Translation

9:10 And it came to pass, he reclining (at meat) in the house, that lo, many tax-gatherers and sinners having come, were lying (at meat) with Jesus and his disciples,

 

Nije reč samo o "prilagođavanju rečenice radi boljeg razumevanje," već o tome da glagol ἀνάκειμαι, generalno označava ne samo neko ležanje, izležavanje i slično, već glagol ima smisao "biti za stolom tokom/za vreme obroka." Bar ako govorimo o Novom zavetu, jer, kako objasniti da od 14 puta, koliko se ovaj glagol upotrebljava u NZ, ni jednom, ali ni jednom (!) se ovaj glagol ne koristi za neko "ležanje," i slično?

 

 

Mada sam glagol κεῖμαι  ima znacenje kao sto ga R. Popovic prevodi te sigurno odatle izvodi sam glagol ἀνάκειμαι. 

 

Da li si znaš šta znači i gde se sve upotrebljava glagol κατάκειμαι? Od 12 puta u NZ (u Mateju se ne koristi), čak 7 puta se upotrebljava za "ležanje." A i sam glagol κεῖμαι nema baš uvek osnovno značenje "ležati."

 

[N.Petrovic]

Hvala puno. Sigurno imas ovaj recnik starogrcko-grcki, ali ako ne, sigurno moze biti koristan  .smesko.

 

 

 

http://dl.dropboxusercontent.com/u/88741825/stamlex.pdf

 

 

P.S. Ima preko 1200 stranica tako da mu treba malo vremena da se skine. 

 

 

Ili ovaj starogrcki recnik sa gramatikom, mada nema mnogo obradjenih reci ipak nije los. http://www.onlineclass.gr/books/Leksiko_Arxaias_Ellinikis_Glossas.pdf

[Aletheia]

Hvala puno. Sigurno imas ovaj recnik starogrcko-grcki, ali ako ne, sigurno moze biti koristan  .smesko.

 

 

 

http://dl.dropboxusercontent.com/u/88741825/stamlex.pdf

 

 

P.S. Ima preko 1200 stranica tako da mu treba malo vremena da se skine. 

 

 

Ili ovaj starogrcki recnik sa gramatikom, mada nema mnogo obradjenih reci ipak nije los. http://www.onlineclass.gr/books/Leksiko_Arxaias_Ellinikis_Glossas.pdf

 

Pa baš ti hvala, druže. Umesto da mi kažeš koji su rečnici u pitanju, naterao si me da prvo downloadujem pa onda da vidim o čemu je reč.

 

Na žalost, sigurno ove 2 knjige nemam, odnosno, nisam ih imao do sada - zato ti hvala što si ih postavio. Imam neke druge stvari, uglavnom za koine NZ grčki, valjda je skoro sve na engleskom. Na žalost, nemački ne koristim, držim da oni imaju dobru literaturu.

 

P. S. Kupio sam pre par dana od Zdeslava Dukata gramatiku, doduše, to je izdanje iz 1983, ali za početak (i početnike) nije ni to loše.

[Aletheia]

И бре, што не рече раније Да, књига је сјајна. Ко има времена и ради са њом неће се преварити.

Читао сам доста превода класика и философа од самог Здеслава Дуката и преводи су му одлични, бољи од наших филолога. Човек влада материјом.

И мене ово јако занима све, па ето можемо овде размењивати теме, проблеме и искуства.

Пошто сам скоро почео нешто да преводим, једног пустињака аскету, а у животу сам урадио само једно писмо које је било прилично лако, сад би ми добро дошла и помоћ других људи.

 

Sada sam se setio da te pitam - da li, po tebi, postoji neka bitna razlika između ta 2 izdanja? Da li si primetio nešto važno ili je drugo izdanje samo dopunjeno?

[Лазар Нешић]

Sada sam se setio da te pitam - da li, po tebi, postoji neka bitna razlika između ta 2 izdanja? Da li si primetio nešto važno ili je drugo izdanje samo dopunjeno?

 

Нема никакве разлике, чак је и предговор и 1983. године. Потптуно иста књига, само мало боље технички опремљена.

 

Књига је иначе сјајна, посебно за синтаксу, а то је по мени најтежи део грчког језика. Ако имаш времена да одвојиш наредних годину дана интезивно и радиш на овој књизи, стећи ћеш завидан ниво знања и без проблема - уз мало коришћење речника - читати ране дијалоге Платона, а Библију (Стари и Нови Завет) можеш одвалити. Након тога само следи усавршавња вокабулара, кроз читање класика, песама, философије и отаца. Зависи шта изабереш, не мора све то одједном. Ако имаш континуитет, за 4-5 година можеш постати и озбиљан преводилац, макар једног аутора на коме се усавршиш и скапираш шта је хтео да каже.

[Aletheia]

Нема никакве разлике, чак је и предговор и 1983. године. Потптуно иста књига, само мало боље технички опремљена.

 

 

Samo malo - hoćeš reći da je sve isto? U smislu sadržaja? Malo mi to teško da razumem, ovo novije izdanje ima bar 150 strana više od tog izdanja iz 1983...

 

Књига је иначе сјајна, посебно за синтаксу, а то је по мени најтежи део грчког језика. Ако имаш времена да одвојиш наредних годину дана интезивно и радиш на овој књизи, стећи ћеш завидан ниво знања и без проблема - уз мало коришћење речника - читати ране дијалоге Платона, а Библију (Стари и Нови Завет) можеш одвалити. Након тога само следи усавршавња вокабулара, кроз читање класика, песама, философије и отаца. Зависи шта изабереш, не мора све то одједном. Ако имаш континуитет, за 4-5 година можеш постати и озбиљан преводилац, макар једног аутора на коме се усавршиш и скапираш шта је хтео да каже.

 

Kako stojiš sa engleskim jezikom i literaturom koja je potrebna za ovo o čemu mi pričamo?

[Лазар Нешић]

Samo malo - hoćeš reći da je sve isto? U smislu sadržaja? Malo mi to teško da razumem, ovo novije izdanje ima bar 150 strana više od tog izdanja iz 1983...

 

Па, суштински је исто. Тих 150 страна вишка су само додатни примери реченица. које су са грчког преведене свуда и то преведено одлично. Дакле, само има више примера на конкретним текстовима, што је ипак добра ствар.

 

Kako stojiš sa engleskim jezikom i literaturom koja je potrebna za ovo o čemu mi pričamo?

 

Са енглеским сам солидан и имам прилично литературе, мада додатна књига увек добро дође. Ипак, француски речници су бољи од енглеских. Имам 3 велика француско-грчка речника, од којих су два етимолошка. Они му највише помажу у превођењу речи и разумевању реченица.

[Gerhard]

Naglasak moj. Ozbiljni prevodi? Da li se ti šališ ili si ozbiljan? Drugar, pa većina savremenih prevoda izostavlja te textove, nisu Jehovini svedoci prvi u tome. Dimitrije Stefanović izostavlja ovaj deo, kao i Emilijan Čarnić. Da ne spominjem strane prevode.

 

Rukopisi idu u prilog skraćenoj verziji. Erazmo Roterdamski je ubacio taj tekst u njegovo treće izdanje Novog zaveta kog je izdao 1522, ali u izdanju iz 1516 godine taj deo izostaje. Pročitaj na wikipediji članak koji se zove Comma Johanneum.

 

Ono što je interesantno jeste da ni jedan crkveni otac ne citira ovaj text (u ovoj dužoj formi) u trinitarnim raspravama (protiv sabelijanizma ili arijanizma), recimo. Što je, po mom mišljenju, za očekivati. Ova ćutnja nekako govori da oni ipak nisu znali za taj tekst.

 

 

 

 

Citira ga sveti Kiprijan Kartaginski.

 

"The Lord says, 'I and the Father are one' and again it is written of the Father, and of the Son, and of the Holy Spirit, 'And these three are one.'"

Unity of the Church, Treatise I section 6

 

Takodje na 1. Jovanovu 5,7-8 aludira i Origen:

 

"spirit and body are servants to masters, Father and Son, and the soul is handmaid to a mistress, the Holy Ghost; and the Lord our God is the three (persons), for the three are one".

Scholium on Psalm 123

[Gerhard]

Takodje i jeretik Priskilijan 380. citira te stihove:

 

    "As John says 'and there are three which give testimony on earth, the water, the flesh the blood,
    and these three are in one,
    and there are three which give testimony in he.aven,
    the Father, the Word, and the Spirit,
    and these three are one in Christ Jesus.'"

 

Liber apologeticus I.4

[Јанко]

Него, кад помињемо преводе Библије у нас...

Даничић-СЗ плус САСинод-НЗ : Google Play for Android

Мислим, издање за носити свугде са собом пар екселанс.

[Aletheia]

Citira ga sveti Kiprijan Kartaginski.

 

"The Lord says, 'I and the Father are one' and again it is written of the Father, and of the Son, and of the Holy Spirit, 'And these three are one.'"

Unity of the Church, Treatise I section 6

 

Šta citira Kiprijan? Kiprijan ne citira čitav text, već ga radije tumači. Spisi Novog zaveta  (kao i komentari na NZ textove), odnosno rukopisi, često su imali na marginama određene dodatke ili komentare, pa bih pre mogao pomisliti da je Kiprijan koristio jedan takav text, ili je jednostavno sam dodao komentar na  taj text iz 1. Jovanove 5. Činjenica da nijedan grčki rukopis (!) 1 500 godina ne spominje ovaj text ide u prilog tezi da taj text nije bio poznat kod ranih crkvenih oca. Ne samo to. Sirijski, koptski, jermenski, etiopski, arapski, slovenski textovi ne poznaju ovaj dodatak. Čak ni tzv. Old Latin verzija, verzija koju je koristio Tertulijan, Kiprijan i Avgustin, ne koristi ovaj dodatak. Vulgata, koju je koristio Jeronim, takođe. Dodatak se ne nalazi ni u savremenoj Vulgati. Verovatno je ovaj text nastao kao komentar na margini nekog latinskog rukopisa (važno je naglasiti da je u pitanju latinski rukopis, a ne grčki), negde između 3-4 veka AD - običaj koji nije bio nepoznat među prepisivačima.

 

Takodje na 1. Jovanovu 5,7-8 aludira i Origen:

 

"spirit and body are servants to masters, Father and Son, and the soul is handmaid to a mistress, the Holy Ghost; and the Lord our God is the three (persons), for the three are one".

Scholium on Psalm 123

 

Ovo je takođe njegov komentar, možda i aluzija, na text iz 1. Jovanove 5. Ništa više od toga. Da bi određeni tekst bio autentičan, potrebno je mnogo više od neke aluzije, komentara, komentara na margini rukopisa, itd.

 

Takodje i jeretik Priskilijan 380. citira te stihove:

 

Pa da je ispravno citirao ove stihove (ili tumačio), ne bi bio jeretik. On je ove stihove verovatno koristio zato što je podržavao sabelijanizam ili modalizam. On u ovim stihovima nije video trojstvo kako ga hrišćani shvataju, već modalizam - tri ličnosti trojstva su samo model ili način kako se javlja jedan Bog.

 

Sve u svemu, ogroman nedostatak ovog dodatka u grčkim rukopisima (pa i u ostalim rukopisima) je dovoljan argument. Mislim da ne treba "dodavati" ili "ubacivati" u biblijske textove neke reči koje će "podupreti" određena teološka mišljenja. Ja sam, inače, čvrsti trinitarijanac, ali u isto vreme smatram nepoštenim koristiti teološku slamčicu da bih podupreo svoje stavove.

 

Za onog ko se više interesuje za ovu temu, nije loše pročitati The Comma Johanneum as a Textual Problem.

[Aletheia]

Па, суштински је исто. Тих 150 страна вишка су само додатни примери реченица. које су са грчког преведене свуда и то преведено одлично. Дакле, само има више примера на конкретним текстовима, што је ипак добра ствар.

Pa dobro ako je tako kako ti kažeš. Bio sam razočaran dok nisam nabavio ovu knjigu, a sada sam manje razočaran. Ukoliko ne budem imao mira, videću da nabavim izdanje iz 2003 godine. Ti primeri za koje kažeš da ih više ima u novijem izdanju, mi znače.

 

Са енглеским сам солидан и имам прилично литературе, мада додатна књига увек добро дође.

 

Ok, šta preporučuješ od literature na engleskom jeziku?

 

Ипак, француски речници су бољи од енглеских. Имам 3 велика француско-грчка речника, од којих су два етимолошка. Они му највише помажу у превођењу речи и разумевању реченица.

 

Francuski ne znam, možda malo, ali me svejedno interesuje kako se zove ovaj rečnik što ga pominješ? Inače, prvi put čujem da francusko - grčki je bolji etimološki rečnik od englesko - grčkih, recimo, ali ok, možda je stvarno tako.