Jump to content

Донирање органа?


Ваш став о пребацивању органа  

26 члановâ је гласало

  1. 1. Пребацивање органа је за Вас:

    • Сјајно достигнуће и све већа благодат у светлој будућности
      15
    • Могућност која се убрзано развија и којој треба приступити са опрезом
      7
    • Не, хвала. Одбијам да учествујем у том општем ђорању - не желим туђе органе и не желим да други узимају моје
      4
    • Замењивање органа је киборгизација људи и још један одлучан корак ка претварању наше цивилизације у Матрикс
      0


Препоручена порука

Ne, davaoci organa, osim koliko je meni poznato bubrega (dobro, kože takođe i koštane srži), ne odlučuju po prirodi stvari (uglavnom kadaverična presađivanja) o donaciji, a davaoci bubrega ako su živi ionako daruju bubreg nekome ko im je poznat (najčešće u srodstvu). Dakle, raspodela organa sa kadaveričnih donatora nema veze sa samom medicinskom procedurom, o tome sam pričao, odnosno, da moralne implikacije darivanja organa nemaju veze sa moralnim implikacijama zloupotreba doniranja.

Kad sam rekao da niko ne pominje obavezu, mislio sam na zakon a ne na forumaše. Teško da će to ikada biti promenjeno.

Verbum Domini Manet in Aeternum!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 114
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

kad je moja najmladja cerkica imala godinu i po dana jako se razbolela i oko godinu dana je povracala konstantno.Lekari nisu mogli da pronadju sta joj je. Bili smo po svim bolnicama u Srbiji od Subotice Novog Sada Do Tirsove i VMA u Beogradu. U Beogradu sam provela 3 meseca gledajuci tudju ,a i svoje bolesno dete. Tada sam donela odluku da postanem donator krvi ,organa i kostane srzi. Sta ce meni to sve kad ja umrem?? Mome muzu i deci isto nece trebati. To je moje vidjenje i razlog zasto sam to uradila.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 17. 10. 2011. at 20:31, BOBA рече

Sta ce meni to sve kad ja umrem?

Опште је познато да покојнику није потребан ни бубрег, ни срце, ни колон, нити било који други орган, само што је некако непожељно ( барем већини људи ) повећавати ризик од умирања пре времена.

А идеја о "обавезном завештању" је катастрофална, не бих је коментарисала.

У потпуности се слажем са игорсимом. И одличан је наслов теме.

"Ја сам спреман - нашао сам шлем."

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Могуће је да нисам навео довољно убедљиве доказе за своје тврдње. Чим их будем имао, изнећу вам их. И свакако да је то можда разлог зашто људи размишљају овако:

  On 9. 9. 2011. at 19:08, Горјан МааТ рече

Што се тиче овога што је изнео ИГОРСИМА нараввно да има истине, али само мало треба умањити овај песимизам и можемо добити донекле оригиналну слику стања.

Мој лични став је да треба донирати органе и тим спасити нечији живот.

  On 10. 9. 2011. at 8:31, Владан рече

а ја мислим да је за нас православне хришћане а о овој теми најбоље рекла наша света Црква. Владика Лаврентије и његових 35 свештеника су донатори органа. Патријарх је свој став о овој теми рекао што можете видети и у посту Игорсиме. Нама остаје да моралишемо и душебрижничимо ако хоћемо... ја ћу првом приликом да узмем донаторску картицу, нажалост, у мом граду такво нешто не постоји осим ако се не ради о тренутној трансплатацији.

  On 16. 10. 2011. at 14:23, sqny рече

Ovaj mentalitet po kome ce doktor da te ubije ili da dozvoli da umres kako bi ti uzeo organe mi deluje izuzetno mizantropski i glup jer sanse da ce neki doktor da te ubije za organe mi deluju identicne imao ili nemao karticu. Dakle za mene minimalna sansa da mi se nesto lose desi, za nekog drugog potencijalno ogromna korist.

  On 16. 10. 2011. at 14:30, nishizawa рече

Ко жели да учини добру и исправну ствар - нађе начин.

Ко не жели - нађе изговор...

  On 16. 10. 2011. at 14:31, BOBA рече

ja smatram da bi to trebalo da bude obavezno.Iskreno da li bi isto to mislili da je nekom vasem bliskom potreban organ?To su stvari koje nas ne KOSTAJU NISTA. Od toga imamo samo duhovnu dobit.

Ових пет мишљења је, претпостављам, ваљан узорак размишљања велике већине на овом форуму, а и шире. Уосталом , погледајте гласање: убедљива већина од 2/3 сматра да је могућност пребацивања органа благодат за све нас.

Ја рецимо сматрам да су ПОРОДИЛИШТА сјајна ствар и сматрам да, уколико имају могућност, жене тамо треба да се порађају. То ћу сматрати и даље, без обзира на овај пример:

  On 17. 10. 2011. at 18:40, Nikola R рече

Нова истрага у Шпанији показала је да је током педесет година украдено око 300 хиљада беба од њихових родитеља и продато усвојитељима.

Продаја деце организована је преко тајне мреже лекара, медицинских сестара, свештеника и часних сестара, тврди Би-Би-Си (ББЦ) у свом документарцу "Овај свет: Крађа беба у Шпанији".

Овај организовани злочин почео је током владавине шпанског диктатора Франциска Франка, а наставила се и након његовог пада све до почетка деведесетих прошлог века.

Породице чије су бебе украдене тражи покретање службене истраге у Шпанији, а неколико мајки је изјавило да им је у болницама речено током или непосредно након порођаја, преноси "Дејли мејл".

Углавном младе мајке, које нису биле у браку, никада нису виделе тела умрлих беба или присуствовале сахрани.

Деца нису умирала, него су продавана паровима без деце чија је вера и финансијска сигурност показивала да наводно више заслужују родитељство.

Током целог процеса фалсификовани су и службени документи, тако да су у матичним књигама усвојитељи означавани као биолошки родитељи.

Често усвојитељи нису били свесни да су им додељена украдена деца, јер им је говорено да се мајка одрекла свог детета.

Новинака Катја Адлер, која је истраживала скандал, каже да се многим мушкарцима и женама живот преврнуо када су дознали да су их родитељи купили.

Стручњаци сматрају да је на тај начин извршено чак 15 одсто усвојења у Шпанији од 1960. до 1989. године.

Систем одузимања деце политички неподобнима установљен је током Франкове диктатуре која је почела 1939. године.

Таква пракса је настављена и након смрти фашистичког диктатора 1975, јер је Католичка црква задржала свој снажан утицај у друштву, посебно у социјалним делатностима.

Шпанска влада је преузела усвајање деце од болница тек 1987. године.

Скандал је избио када су Антонио Барозо и Хуан Луиз Морено открили да су украдени као деца.

Моренов отац је на самртничкој постељи открио да га је купио од свештеника у Сарагоси.

Отац је по дете путовао заједно са Барозовим родитељима који су Антонија купили за 200 хиљада пезета, што је тада било право богатство.

"За тај новац је у то време могао да се купи стан", казао је Барозо и додао дас у његови родитељи читаву суму плаћали у ратама десет година, пошто нису имали на гомили сав новац.

ДНК тест је показао да пар који је купио Бароза нису његови биолошки родитељи, а часна сестра која га је продала је призналда своје учешће у злочину.

Када је овај случај стигао у јавност многе мајке су почеле да причају своје судбине. Оне нису веровале када им је говорено да су им деца умрла.

Шпански тужилац Кандидо Конде-Пумпидо рекао је у јуну да је већ донета одлука о покретању судског процеса у 162 случаја.

Извор:

Mondo

Daily Mail

Само да вам објасним - то је 15 беба сваког дана. И недељом, и празником... то је индустрија.

Што би рекли - нашли па зашли.

Зашто поново износим овај пример на овом месту?

Зато што сматрам да жене не треба да се порађају у породилиштима? Не, мада ово отимање постоји и код нас и треба бити опрезан.

Зато што сматрам да је и нелегално пребацивање органа развијено у овој мери? Не, није још. Тек ће да буде. А Шпанија је, иначе, једна од земаља која се поноси бројем донатора...

http://www.srbijazat...nski-model.html

  Цитат
Zemlja sa najboljim rezultatima u prikupljanju organa je Španija. Ona je uspela značajno da unapredi stanje u transplantacionoj medicini samo u poslednjih deset godina. Kadaverično davalaštvo povećano je u u toj zemlji od 14.2 donora na milion stanovnika (1989.) na 31.5 donora na milion stanovnika (1998.). Dok je do 2009. godine taj broj porastao na 34.2 donora na milion stanovnika. Ovo je rezultat dobro planirane organizacije i sistemski preduzimanih mera, mnogih uloženih napora i motivacije zdravstvenih radnika, zdravstvenih vlasti, službi sigurnosti, transporta, civilne zaštite, sudstva, forenzičara, javnih servisa i iznad svega španske javnosti i društva. Ovo je jedina zemlja u svetu u kojoj se lista čekanja neprestano smanjuje. Španci posebno naglašavaju i veliku ekonomsku korist koju donosi transplantaciona medicina.

...

Мајстори остају мајстори...

А о одличној економској користи је глупо да трошимо речи - нормално да су велике паре у игри.

Зашто вам дакле на овој теми понављам ову вест?

Зато да вам покажем шта група лекара, медицинских сестара, бирократа, полицијаца, судија и калуђерица може да уради. И да ради педесет година.

Након толико времена такво понашање постаје део друштва, постаје оправдавано и коначно оправдано од великог броја људи. Народ се навикне.

Онда се иде даље...

Увек има даље. Нисте знали? Тачно је, зло нема границе. Увек жели још да вас уништи. И још. И још.

Где ви постављате своју границу?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
  Цитат

Po zaveštanju organa Srbija je među poslednjima u Evropi. Vojnomedicinska akademija je pre sedam godina počela da poziva građane da budu potencijalni donatori. Srpska pravoslavna crkva blagoslovila je njihov rad.

Episkop bački Irinej kaže da pitanje transplantacije ljudskih organa na isti način posmatraju i vrednuju pravoslavna i rimokatolička crkva, kao i tradicionalne Crkve reformacije. Sa hrišćanskim gledištima, u tom pogledu, podudaraju se i gledišta judaizma i islama.

Maja 2007, episkop bački Irinej saopštio je da je transplantacija ne samo dozvoljena, već da sa stanovišta hrišćanskog morala zaslužuje svaku pohvalu, ali samo ako ispunjava određene uslove.

Ukoliko primalac i davalac postupaju slobodno i dobrovoljno, ako je davalac podstaknut isključivo ljubavlju prema bližnjem, ili ako presađivanjem organa nije ugrožen život davaoca.

 

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/37960/Donorstvo+organa.html

 

Vladika Lavrentije zaveštao organe

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам завештао органе у ВМА.

Могу да вам кажем (што се тиче процедуре): само позовете број телефона кој је дао Брат у постовима изнад, жена вам узме податке, пошаље поштом картицу и формулар, то се све попуни и пошаље назад.

Нема "цимања" до тамо и назад и губљења времена.

 

Мислим да кад се буде судило нашим душама, чија је несебичност (не носим са собом у гроб) довела до продужавања нечијих живота, биће му стављен терет на тас за Рај. Због тога сам то и урадио!

 

u-eshatonu

  • Волим 2

Зло добра донети не може!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 17. 3. 2013. at 19:25, Бојан Сарачевић рече

Због тога сам то и урадио!

 

Svaka čast i ja planiram to da uradim. Samo ovaj deo mi je zasmetao, ne treba raditi to zbog sebe i ulaznice u raj nego zbog drugih i potencijalnih života koje će tvoja odluka spasiti. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 17. 3. 2013. at 19:25, Бојан Сарачевић рече

Ја сам завештао органе у ВМА.

Могу да вам кажем (што се тиче процедуре): само позовете број телефона кој је дао Брат у постовима изнад, жена вам узме податке, пошаље поштом картицу и формулар, то се све попуни и пошаље назад.

Нема "цимања" до тамо и назад и губљења времена.

 

Мислим да кад се буде судило нашим душама, чија је несебичност (не носим са собом у гроб) довела до продужавања нечијих живота, биће му стављен терет на тас за Рај. Због тога сам то и урадио!

 

u-eshatonu

 

А како иде процедура, је ли бираш шта ће да ти узму или све што буде употребљиво?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е, сад, ... не могу да се сетим. Мислим да на формулару имају и те опције.

Формулар је на заокруживање, али ако се већ иде на то, нека ваде све што могу да искористе, пошто се органи узимају само у случају када нема спаса донору, а на апаритама је за одржавање живота.

  • Волим 1

Зло добра донети не може!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 17. 3. 2013. at 19:44, Atheist рече

Svaka čast i ja planiram to da uradim. Samo ovaj deo mi je zasmetao, ne treba raditi to zbog  sebe i ulaznice u raj nego zbog drugih i potencijalnih života koje će tvoja odluka spasiti. 

 

Добро, сходно твојим веровањима Бог (Божји промисао) се мења са "током случајних околности". За мене то дође продужавање времена душама изабраних да се приближе Господу тј. да се покају. Пошто за нас прави живот почиње тек после смрти, под условом , нараво, да будемо примљени у Царство Господње.

 

pivo

Зло добра донети не може!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево Браћо нађох сведочење са неког другог форума:

 

"Upravo sam zvala VMA (izgleda da rade non - stop)  i raspitala se o zavestavanju organa.
Javila mi se ljubazna sluzbenica koja mi je u nekoliko recenica objasnila osnovne stvari.
Mislila sam da moram na VMA, posto sam iz Beograda, ali ne moram, ostavila sam adresu i formulari i kartica ce mi stici za 5 - 8 dana.
Popunjene formulare i potpisanu karticu saljem, a onda je oni plastificiraju i vracaju mi je.
Jedan telefonski poziv, malo papirologije, potpis.
I to je sve.
Ne morate ni na kakva ispitivanja, ona se rade tek kada se ustanovi mozdana smrt."

Зло добра донети не може!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...