Не могу после литургије кући - Литургијска заједница и агапа

[Пивопија]

Ја како-кад...

У задње време чешће. Обично кад дођем са неким другаром да се причестимо останемо ја и он после Литургије да попричамо. Скоро сам, за Бадњи Дан остао стварно дуже са другаром, из простог разлога што су служили грејану ракију. Па смо почели, једна, друга, трећа, четврта, пета... а онда се ракија охладила... Ал била је добра! 4chsmu1

[Јаков.]

A sa kim bi pa pričao nakon službe...i zašto bih pa kao i ostajao..

Grebatorska ekipica pravi sačekušu popovima sa već spremnim "oče, oče samo nešto da vas pitam"

Popovi hvataju neke izlaze iz crkve da na brzaka šmugnu, očekujem da se iskopaju i podzemni tuneli koji vode pravo iz oltara do parohijskog doma, samo da bi se zaobišli ovi grebatori.

Onda horisti...to je duhovna elita i nebeski parohijani. Valjda zato što su onako visoko na balkonu. Ti samo među sobom pričaju. Ako se obratiš nekom iz hora, odmah ti pruža ruku na celivanje...ccccc

Svećarski gang, čeka obično nakon službe u veoma dugačkom redu da kupi crkvene potrepštine, sveće, brikete...i da pita svećarku Maru za savet kako se posti, da li treba vezivati crveno konče oko noge ili ruke, da li se ikona čisti ili se ostavi da je prašina pokrije...

I u tom čekanju ekipa iz svećarskog ganga upada u neku kontemplativnost, tako da bilo kakav pokušaj komunikacije, može izazvati kod njih fatalne posledice i mogu pogrešiti i umesto 20 malih sveća od 5 dinara mogu kupiti 20 od 50 dinara...

Moje finiširanje nakon službe se svodi na to da pošto sam duhovno čist, na novac gledam kao na stvar (što on i jeste) i mnogo se lakše oslobađam istog u obližnjem tržnom centru ili zelenoj pijaci. To je za mene prava završnica nedeljne službe.

Kao i sva hristolika braća Amerikanci..prvo na službu kod prečasnog Lavdžoja, a zatim u harač po Kivk-I-Martu.

[Анастасија]

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Tanja]

I onda, naravno vise i nije tako cudno sto se malo pricescuje u Ljuljacima, malo u svojoj Crkvu, a onda ni malo  nigde. Umesto agape-forum, facebook(da ne budem pogresno shvacena, naravno i forum i facebook, ali kao sredstvo, mogucnost da se i na ovaj nacin i pozove i svedoci). Kazu, ne zna narod sta da misli... pa da se malo zastane, zaintresuje se, presece "popu" podzemni tunel, zapali vatru i istera "popa"iz rupe  :cheesy:. Mnogo je vazno, nama treba, nasa je crkva. Svi imaju obaveze, nemaju vremena za razgovor, nemaju vise ni zelju i cak ni ona "Bez nevolje nema Bogomolje" prestaje da vazi. Da, mozda neka vracara ima bolje resenje  . Ako prestanemo, odustanemo... pitam se ko ce? Zar taj duh ostavljamo nasoj deci? Ako se od svega odustane... Da li nam je uopste vazno? Danas idem pravo kuci posle Liturgije, a sutra... gledacemo prenos preko TV ekrana?!

Ne, nece moci!

Ne mogu kuci posle Liturgije, moram da podelim - imam s kim. I da, hocu da se svake Nedelje da podelim rec...

Zbog te reci i te radosti i moja dece su pozelela da dodju i vide i ... ostali su. Zajedno smo.

Ne mogu i necu kuci posle Liturgije.

[Srdjan Kotur]

A sa kim bi pa pričao nakon službe...i zašto bih pa kao i ostajao..

Grebatorska ekipica pravi sačekušu popovima sa već spremnim "oče, oče samo nešto da vas pitam"

Popovi hvataju neke izlaze iz crkve da na brzaka šmugnu, očekujem da se iskopaju i podzemni tuneli koji vode pravo iz oltara do parohijskog doma, samo da bi se zaobišli ovi grebatori.

Onda horisti...to je duhovna elita i nebeski parohijani. Valjda zato što su onako visoko na balkonu. Ti samo među sobom pričaju. Ako se obratiš nekom iz hora, odmah ti pruža ruku na celivanje...ccccc

Svećarski gang, čeka obično nakon službe u veoma dugačkom redu da kupi crkvene potrepštine, sveće, brikete...i da pita svećarku Maru za savet kako se posti, da li treba vezivati crveno konče oko noge ili ruke, da li se ikona čisti ili se ostavi da je prašina pokrije...

I u tom čekanju ekipa iz svećarskog ganga upada u neku kontemplativnost, tako da bilo kakav pokušaj komunikacije, može izazvati kod njih fatalne posledice i mogu pogrešiti i umesto 20 malih sveća od 5 dinara mogu kupiti 20 od 50 dinara...

Moje finiširanje nakon službe se svodi na to da pošto sam duhovno čist, na novac gledam kao na stvar (što on i jeste) i mnogo se lakše oslobađam istog u obližnjem tržnom centru ili zelenoj pijaci. To je za mene prava završnica nedeljne službe.

Kao i sva hristolika braća Amerikanci..prvo na službu kod prečasnog Lavdžoja, a zatim u harač po Kivk-I-Martu.

Priznajem da sam se pronašao malo u ovome...:-) ali i dobro nasmejao!

[Јаков.]

Iskreno rečeno (bez da se neko ljuti) ova mi tema pomalo smrdi.

Kažu tu neke individue (ljudi sa stavom koji misle da je njihov) "neću posle liturgije ćiku, toliko je lepo agapisanje i džakanje sa parohijanima da ja, saam i tužan, kući ne znam šta bih radio, već bih se nakon tolike lepote ubedačio kad izađem..."

Šta je bre to...? O čemu to govorimo? Šta je suština ucrkvovljenja i sasluživanja te liturgije...da se smaram po crkvi i da se plašim sveta, ili da širim jevanđelje i da se ne bojim sveta jer je Isus sa mnom?

U redu je ostati u crkvi, bačiti malo abrove, videti ko šta radi, napraviti neki dil, ali da tu ima nekog agapisanja, ma dajte. Šou mast gou on. Na ulice pa agapišite tamo, dajte cigošima neku kintu, napravite ručak celoj porodici i prijateljima pa višak odnesi komšiji sa kojim ne pričaš..

Lako je biti ovca u toru, budi ovca u šumi vukova.

Kros on maj hart, ja biram šumu, valjda četnikaja mog đeda viče to u meni.

[Guest O.Ugrin]

A sa kim bi pa pričao nakon službe...i zašto bih pa kao i ostajao..

Grebatorska ekipica pravi sačekušu popovima sa već spremnim "oče, oče samo nešto da vas pitam"

Popovi hvataju neke izlaze iz crkve da na brzaka šmugnu, očekujem da se iskopaju i podzemni tuneli koji vode pravo iz oltara do parohijskog doma, samo da bi se zaobišli ovi grebatori.

Onda horisti...to je duhovna elita i nebeski parohijani. Valjda zato što su onako visoko na balkonu. Ti samo među sobom pričaju. Ako se obratiš nekom iz hora, odmah ti pruža ruku na celivanje...ccccc

Svećarski gang, čeka obično nakon službe u veoma dugačkom redu da kupi crkvene potrepštine, sveće, brikete...i da pita svećarku Maru za savet kako se posti, da li treba vezivati crveno konče oko noge ili ruke, da li se ikona čisti ili se ostavi da je prašina pokrije...

I u tom čekanju ekipa iz svećarskog ganga upada u neku kontemplativnost, tako da bilo kakav pokušaj komunikacije, može izazvati kod njih fatalne posledice i mogu pogrešiti i umesto 20 malih sveća od 5 dinara mogu kupiti 20 od 50 dinara...

Moje finiširanje nakon službe se svodi na to da pošto sam duhovno čist, na novac gledam kao na stvar (što on i jeste) i mnogo se lakše oslobađam istog u obližnjem tržnom centru ili zelenoj pijaci. To je za mene prava završnica nedeljne službe.

Kao i sva hristolika braća Amerikanci..prvo na službu kod prečasnog Lavdžoja, a zatim u harač po Kivk-I-Martu.

greengrin greengrin greengrin 4chsmu1 smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif

[emilija]

koji lik..ahahhahahahaa

[дибидусрус]

Успели смо да уведемо појам, али у пракси да га уведемо, појам " духовне довољности" или "духовног минимализма". Одговор на то питање се добија следећим питањима:

Шта ми је потребано да сам ипак члан Цркве, а да не мењам свој живот , ни животно  став?

Шта тачно, али тачно треба да радим да бих се могао назвати онај који се спасава?

Јасно је да у таквом случају немо ни помена од некакве кафе и  разговора после службе, или неког остајања.

Иди сам са својом вером својој кући.

У Србији док сам био, проблем остајања после је био у томе , иако постоји огромна сала са свим удобностима, што нема ко да опере шољице.

[дибидусрус]

У Русији су ти решили тако што

1. У храмовима где то има нису сви позвани

2. Плаћају, или има дежурства по реду. Они за џ помажу онима који раде то за паре.

Пункт 2 није свуда присутан.

[Guest O.Ugrin]

Покушавам да срочим одговор, али како, како испричати "догаћај" који је нама одавно престао да буде тема? То се једноставно подразумева. Нема питања ни дилеме ни услова, ако не Зелени салон онда неко друго место, али ни то више није тема. Како објаснити када је почело, како је почело. Прелило се. Из Цркве у порту, свештеник је ту, ми смо ту и ето. Све буде када има смисла, потребе. Као што у нашем духовном ходу "дође" духовник тако и Агапе. Ту је свештеник ту ми - царско свештенство и ето Агапе, ето Есхатона, ето напредовања, слике вечности. Да ли се знамо? Да, знамо се. Нема ту више маски, ЕПП за другаре, знамо се, чујемо у гласу како је, видимо у погледу, знамо се. Литургија после Литургије, цео живот Литургија, Агапе - Литургија. Све је Литургија. Ми смо Литургија.

Dodao bih samo - Crkva nije Crveni Krst niti svoje postojanje iscrpljuje haritativnom delatnoscu kao sto ni vernike ne bi trebalo da razdvaja to postojanje socijalne nepravde ili nejednakosti niti da ih grize savest zbog toga ili osecaj krivice sto oni imaju a neki nemaju, stavise - socijalna pravda ne bi ni trebala da bude medju prioritetnim temama postliturgijskog, a ipak Liturgijskog, sabranja uz kafu kao sto nikako ne sme da se preokrene u prizeman ''raport'' tipa ''sta je novo ili sta ce biti novo'' jer ipak Agape nisu, ne bi smele to ni da postanu jer bi se samoponistile tako, neka vrsta ''duhovnog striptiza'' i nedeljnog gederinga ili zamene za hobi ili okupljanje neshvacenih, nemirecih, povredjenih i unizenih.... ne, motivi uvek moraju biti isti - drugacije mi nije ni zamislivo!Ne, nije mi zamislivo da posle Liturgije odem kuci! D.A. hvala na pitanju, nista mi ne fali, emotivno sam stabilan, socijalno integrisan, dobro sam placen za posao koji obavljam i za koji sam skolovan i ne, ne dajem ''cigosima'' ni dinar a dovoljno sam hriscanski izgradjen da time ne moram da izigravam ''milostivog samarjanina'' niti hajem za politicku korektnost da bih tajio kako mi se ni malo ne svidja to sto smrde, kako zive, sto se tako ophode prema roditeljstvu, Drzavi, mom gradu, njima samima...i ne, nisam rasista sto sam navikao da ih nazivam ''ciganima'' niti se zbog toga smatram manje hriscaninom, demokratom ili covekom kao sto znam da to nema nikakve veze sa onim sto mene cini i sto mi daje identitet za neprolaz, hvala Bogu o njima ni ne razmisljam, kao sto ni ne osecam potrebu da drugima ''virim u krevet'' niti me to zanima niti imam o tome sud niti se time bavim... bavim se iskljucivo samim sobom a zato ni ne mogu da posle Liturgije odem kuci!

Mislite o tome... - U.

[Guest O.Ugrin]

Biti JEDNO

Ponekad ne mogu da odredim granice između sebe i ljudi koje volim: gde završavam ja, a gde počinju oni. Kao da smo svi mi jedno, kao da smo isti – ista duša, želja koja traži nešto… zajedničko svima nama.

Svi smo u istom čamcu. A opet, svi smo različiti i posebni, izrazito individualni.

Postoji jedna posebna, retka vrsta ljudi koje ja zovem moji ljudi. To su ljudi koje puštam u svoj prostor, u sebe. Svi moji ljudi su u nečemu isti:

Njihovo traženje je stvaralačko. Oni ne ruše, već nešto grade. Ne žele da vladaju, jer vladanje gubi sjaj u očima…

Moji ljudi imaju isto osećanje života. Nije više bitno kako ćemo nazvati naše odnose i koji će oblik oni imati. Forme naših odnosa se mogu menjati, ali to osećanje povezanosti nečim iznad nas, većim od nas, što nas zove i spaja, ostaje.

Mi nekako nabasamo jedni na druge i naše se sudbine pomešaju zauvek, čak i ako nismo zajedno. Kao da smo neke boje koje se lako mešaju međusobno, a mnogo teže sa drugom vrstom. Boje koje se rastvaraju pomoću svetla…

Mir Vam - U.

[фелицита]

Скоро увијек послије Литургије са сестрицама из хора одем на каву, топлу чоколаду, чај- зависи smej.gif

Немамо гријање, па се смрзнемо и то нам опет добро дође да се угријемо.  dada

Лијепо је познавати људе с којима си сваке недјеље на Литургији.

Останемо често и више од сат времена. smej.gif

Љети сви сједимо испред цркве и причамо smej.gif

Још увијек немамо парохијски дом, али нађемо замјену.

Мрдамо.  prstgore

[Guest O.Ugrin]

Скоро увијек послије Литургије са сестрицама из хора одем на каву, топлу чоколаду, чај- зависи

Немамо гријање, па се смрзнемо и то нам опет добро дође да се угријемо.  prstgore

Лијепо је познавати људе с којима си сваке недјеље на Литургији.

Останемо често и више од сат времена.

Љети сви сједимо испред цркве и причамо

Још увијек немамо парохијски дом, али нађемо замјену.

Мрдамо.  ekstra

Bravo, to je sportski duh!

Nadam se da cete upisati Teoloski fakultet i tom upornoscu svedociti radost Nauke Gospodnje...

Bog vas blagoslovio - U.

[Јаков.]

Oče...oče...

pažljivo sam pročitao ona vaša dva kazivanja gore...

hmmm

U principu se mogu složiti, a i ne moram..

Ljudski duh je nemiran, ne vezano da li je hristocentričan ili ne. Istražuje i igra se...i nadam se da je tako i u poznim godinama...

Danas su cigoši, sutra knjige Dostojevskog, prekosutra neke snajke, ali nikad nije sam...

Kažete da se bavite sobom.. Suviše mi je to istočnjački ali opet nije mi strano, jer na kraju ipak sami odlazimo kod Njega. Možda je odgovor da se bavimo sobom kroz druge...ali dobro...malo su mi nemirne misli i nisam siguran da se pravilno izražavam...

U svakom slučaju kontam vam misao ali ne i delanje.