Štetnosti rafinisanog šećera i glukozno-fruktoznog sirupa

[Ignjatije]

A po čemu je to med u kafi zdraviji od dekstroze?

 

Природнији је. А кафа је сама по себи штетна, и да је скуваш у освећеној води са додатком зеленог чаја она је штетна, ако ћемо том логиком.

[DYNABLASTER]

po cemu je sad pa kafa stetna, prirodna je kolko znam   kao sto je vec receno, sve je stetno ako se preteruje...

 

sad mi se bas pije kafa sto cu i da uradim, a u poslednje vreme od tolko prica o mleku pilo mi se mleko ludjacki, i to cu al posle kafe, ustvari sipacu mleko u kafu! sta ti je marketing :lol:

[Dragan Radomirovic]

Осмоза представља дифузију молекула растварача кроз полупропустљиву мембрану која пропушта молекуле растварача али не пропушта молекуле растворене супстанце. Осмоза се јавља кад су концентрације раствора са две стране мембране различите. Пошто полупропустљива мембрана пропушта само молекулe растварача, али не и честице растворене супстанце, долази до дифузије растварача кроз мембрану тј. молекули растварача пролазе кроз мембрану како би се изједначиле концентрације са обе стране мембране. Молекули растварача се крећу из средине са мањом концентрацијом у средину са већом концентрацијом растворених супстанци. Представља врсту пасивног транспорта.

При дифузији молекула растварача кроз мембрану долази до пораства нивоа течности на једној страни мембране и смањења нивоа течности на другом нивоу. Пораст нивоа течности на једној страни ствара хидростатички притисак који се супротставља осмози тј. осмотском притиску који дјелује на мембрану. Када се ова два притиска изједначе доћи ће до упоставе равнотеже и процес дифузије ће се завршити тј. неће више доћи до подизања нивоа течности.

Притисак при коме се успоставља ова равнотежа се назива ефективни осмотски притисак. Осмотски притисак је већи што је концентрација раствора већа и обрнуто.

У природи постоји више примјера осмозе, као што је узимање воде из земљишта од стране биљака или улажење воде у ћелију итд. Ако се ћелије налазе у воденом раствору, вода (која у ћелији врши функцију растварача) ће тежити да прође кроз ћелијску мембрану у циљу да се изједначе концентрације са обе стране мембране. Тако, ако ћелију ставимо у хипотоничан раствор (раствор који је мање концентрације у однос на саму ћелију) доћи ће до улажења воде у ћелију, до њеног бубрења и прскања. У хипертоничном раствору (концентрованији од раствора у самој ћелији), вода ће излазити из ћелије и она ће се смежурати. Због тога је веома важно да се одржава сталан осмотски притисак, односно количина воде у организму што се назива осморегулација. Код сисара се осморегулација врши преко бубрега – вишак воде из крви прелази у мокраћу.