О вечности мучења нераскајаних грешника. Исправљање погрешних мишљења о томе како усагласити Божије милосрђе са вечношћу мучења - Св.Теофан Затворник

[Deja Vu]

Пошто за Бога не важи време већ вечност, онда је пакао као однос са вечним Богом јел те вечан. 

Не ради се о промени. Свака промена захтева време. 

 

Мада Максим Исповедник чини ми се говори о некој мирујућој вечнокретности, помало контрадикторно. Елем, човек када уђе у заједницу са Богом испунио је циљ, финито, но како је Бог вечан онда постоји вечни раст, кретање ка Њему. Као пливање у бесконачном океану. 

Ја бих на то додао, пошто је чини ми се и Максим говорио о апокатастази, ако грешим исправите ме, да је некоме то пливање у бесконачном океану пакао и смрт је се гуше у њему. Током живота нису ''еволуирали своја плућа'', па су тако неспремни упали у воду. 

 

Ово је барем моје схватање. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Пакао може да има време,почетак и завршетак али такође мислим,да у пакленом стању по сопственом избору,можеш да проведеш вечност што се Бога тиче.

 

И ђаво би наравно могао да се покаје али неће и тако упоредно биствује и храни се смрћу. Крај зависи искључиво од Бога Створитеља.

 

Уколико је биће створено да прими благодат вечнога живота (надам се да о тој вечности говоримо) онда такође неко може пребивати у вечности смрти, по избору.