Патријарх-актуелно (сајт спц)

[Guest]

Помозимо народу Јапана

11. април 2011 - 7:53

Са благословом и у име Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије присуствовао је на Тргу Републике у Београду донаторској менифестацији за пострадали народ Јапана.

фотографије

[Guest]

ВДС: Семинар о милосрдном раду

11. април 2011 - 8:02

Први радни дан: Питање милосрђа је питање нашег спасења

У свечаној сали Патријаршије у Београду почео је 9. априла 2011. године дводневни семинар о милосрђу. Скуп је отворио секретар Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке јереј Владимир Марковић.

После молитве "Царе небески" јереј Владимир Марковић је поздравио присутне и пожелевши добродошлицу рекао: - Семинар о милосрђу је организован на иницијативу Фонда Свети Василије Велики. Настојаћемо да вам приближимо потребе за милосрдним радом, да вас упознамо с разлозима зашто се њим треба бавити и где се ми као Црква у том погледу налазимо, ја ћу говорити о нашој Архиепископији београдско-карловачкој. Много тога се променило у нашем друштву и верујем да су сазреле прилике да сви заједно учинимо много више на том плану. Београд је велики град који има бројне парохије и велике могућности да се преко њих развије права мрежа милосрдног рада. Позивам све људе који имају жељу и вољу да се баве милосрдним радом и могу да издвоје своје слободно време да то и учине и да се активирају у својим парохијама. Надам се да ће их оно што чују и виде на овом семинару подстаћи на то. Лако је говорити, најбоље је посведочити своју веру својим делима. Управо на то нас и позива Спаситељ у Јеванђељу говорећи "Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима". Јереј Владимир је затим, користећи видео пројекцију, укратко упознао скуп с активностима ВДС-а, посебно у сектору милосрдног рада.

Семинару је присуствовало око педесет учесника. Саопштења која су припремили млади активисти и оснивачи Фонда Свети Василије Велики су била занимљива, и праћена дискусијама.

О волонтеризму је прво говорила Татјана Радић, социолог. Она је објаснила овај појам - да је то у најширем смислу добровољни рад на добро заједнице, илустровала на примерима која је његова сврха и како функционише у друштву. Истакла је да је посебно важна мотивација, да добровољни рад захтева одрицање и подвиг, на шта смо ми као хришћани и позвани и да је, у времену у коме живимо, да би могли да се бавимо добровољним радом врло значајно да рационално испланирамо и користимо своје време.

Милана Вучићевић, филолог и сарадник "Православног мисионара" је говорила о примерима волонтеризма у хришћанству.Указала је и на бројним примерима илустровала, да је харитативна делатност дубоко укорењена у традицији Православне цркве и да су тако велика светила као што су Св. Василије Велики и Св. Јован Златоусти изузетну пажњу поклањали милосрђу не само речју него и делом, као и Св. Јован Кронштатски, Марија Скобцова , Мати Гаврила, наш Свети Сава, Свети Владика Николај и многи други.Многи монаси су кроз историју, кад су то животне околности захтевале, свој монашки позив испуњавали су кроз жртву ближњима - живели само да би волели и служили ближњима.

Владимир Марјановић, социолог је излагање упечатљиво почео речима Јеванђеља по Матеју о Страшном суду ( Мт:25, 31-46) подсетивши да ће Господ кад дође у слави својој рећи праведницима "ходите благословени Оца мојега јер огладњех и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме; ..наг бијах и оденусте ме; .....болестан бијах и обиђосте ме... А на питање праведника "кад те видесмо Господе гладна.... жедна, болесна, нага" добити одговор Цара Славе " Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје мале браће, Мени учинисте". Питање милосрђа је једноставно питање нашег спасења. Оно је толико важно да је Владимирa Марјановићa и неколико истомишљеника покренуло да формирају Фонд Свети Василије Велики с циљем да помаже онима којима је помоћ потребна.Фонд успешно функционише већ две године и прикупљеним прилозима помаже најугроженијим појединцима и породицама.

После паузе у току које су се учесници семинара, уз пригодно и укусно послужење, упознали и разменили искуства скуп је наставио рад. Уследио је разговор са духовницима капела о могућностима добровољног рада. Прота Ђуро Шуша је говорио о свом искуству духовника капеле Свети Лука у склопу Клинике за рехабилитацију "Др Мирослав Злотовић" у Сокобањској и посебно о искуству на дечијем одељењу Специјалне болнице за церебралну парализу.Указао је на шта би будући волонтери требало да обрате пажњу у контакту са људима. Има пуно непокретних болесника деце свих узраста и одраслих. Прота каже "Људи пред операцију све чешће траже свештеника, желе да се исповеде и причесте и ја свакодневно исповедам и причешћујем.Траже људи Господа, само да не обљутавимо. Људи желе да сте са њима кад им је тешко, да их не сажаљевате него бодрите и подржавате. Та деца посебно траже љубав и нежност. Да видите како они спреме рецитације за Светог Саву, иако су телесно немоћни. Детету никад не треба говорити о болести, него о лепим стварима. Посветите му се тих 5 до 10 минутата кад сте са њим потпуно. Господ ће то чути.Ако имате љубави и вере успећете на том задатку ".

Духовник Специјалне затворске болнице отац Глигорије Марковић је говорио о месту волонтера у служби затворског свештеника. Говорио је о структури болесника - затвореника, њиховим потребама и свом искуству свештеника у раду са њима. Односи са управом, особљем и затвореницима морају филигрански да се граде.Услови су специфични али су људи увек само људи. Најбоље се делује богослужбено, молитвом, једно "Оче наш" може да преобрази и најоскуднији простор и омекша најтврђе срце.То је могуће само ако је Христос мера наше љубави према свету а жеља да служимо Њему и преносимо ближњима Благу Вест основни задатак. Након дискусије завршен је први дан семинара, а учесници су позвани да присуствују Светој Литургији у Саборној цркви коју ће служити епископ Атанасије Ракита, којом ће почети други дан рада.

Други радни дан: Сваки човек је прича за себе, али свако разуме језик љубави и подршке

Учесници Семинара о милосрдном раду присуствовали су у недељу 10. априла Светој Литургији коју је служио владика Атанасије Ракита у београдској Саборној цркви. Владика Атанасије је у својој беседи, говорећи о Светој Марији Египћанки као примеру изузетног подвига покајања истакао колико је важно помоћи људима на животном путу и благословио рад учесника Семинара о милосрдном раду, јер је од велике важности помоћи неком ко је на животном путу посустао да се исправи.

Други дан рада почео је излагањем др Милијане Савић добро познате многим суграђанима по широко отвореном срцу и спремности да сваком и увек помогне. Њена тема је била "Помоћ породици кроз милосрдни рад". Говорећи о свом животном и професионалном искуству педијатра и свом добровољном раду др Савић је заправо говорила о угожености породице на нашим просторима у време ратних дешавања деведестих година и породичним проблемима који су се затим јавили због избеглиштва и сиромаштва. Све је рађено уз благослов покојног проте Љубодрага Петровића стрешине храма Св.Александра Невског који је био расадник милосрдног рада. Свој рад у мирнодопским условима наставила је и прилагодила новим приликама у оквиру саветовалишта за породицу Верског добротворног старетељства архиепископије београдско - карловачке које је поново активирано 1999. године. Из њеног врло исцрпног и за учеснике семинара поучног излагања издвајамо закључак. Спасење душе је увек био и јесте најважнији задатак, али свако време поставља пред хришћане свој задатак. За наше време тај посебан и изузетно значајан задатак је формирање и очување хришћанске породице.

О милосрдном раду и начину организовања посета говорила је Љубица Ковачевић која води овај ресор у ВДС-у. И госпођа Ковачевић се осврнула на период деведесетих година када се милосрдна секција, тада при храму Св. Александра Невског врло ангажовала у пружању помоћи рањеницима, избеглицима и другим угроженим лицима. Милосрдна секција ВДС-а има данас тридесетак активних чланова различитог животног доба који посећују болнице, домовиме за незбринуту децу, старачке домове и друге установе и појединце у складу са потребама.Све се ради уз благослов свештеника и у договору са одговорним лицем институције која се посећује.Свака посета је специфична, сваки човек је прича за себе али свако разуме језик љубави и подршке. Ове посете остављају дубок траг на чланове милосрдне секције, јачају их у вери, благодарности Богу и хришћанској ревности и подстичу на подвиг саможртвене љубави према ближњима.

Духовник Специјалне затворске болнице отац Глигорије Марковић је је говорио о могућностима волонтерског рада у условима ове установе. Да би се обезбедио светотајински живот као кључ за разумевање проблема штићеника потребно је прво обезбедити богослужбени простор. Искуства православних цркава у европским земљама су у том погледу врло позитивна.У свеобухватном излагању отац Глигорије Марковић је указао је и на велику улогу волонтера у ангажовању локалне, парохијске заједнице на духовном оздрављењу и реинтеграцији особе која је одслужила затворску казну.

Након врло живе и исцрпне дискусије јереј Владимир Марковић је позвао присутне да заблодаре Богу на успешном раду. После молитве Пресветој Богородици "Достојно јест" поздравио се са учесницима рекавши да је овај семинар специфичан јер учесници не добијају сертификате, пошто је најбољи сертификат ако се укључе у милосрдни рад.

Мирослава Полић

фотографије

[Guest]

Међуверски дијалог Србије и Индонезије

11. април 2011 - 8:41

У Београду је од 7. до 9. априла 2011. године, у организацији Министарства вера и дијаспоре Републике Србије и амбасаде Републике Индонезије у Србији, одржан Први међуверски дијалог Србије и Индонезије. На празник Благовести, у Палати Србија, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј је поздравио све учеснике ове манифестације и пожелео им много успеха и у овом и у предстојећим сличним подухватима. Конференцију су отворили Министар вера и дијаспоре господин Срђан Срећковић и Амбасадор Индонезије у Београду господин Самјуел Самсон.

Том приликом је изражена радост због овог сусрета Србије као најзападније државе у свету са православном већином и Индонезије као најисточније државе са муслиманском већином. Индонезија има око 220 милиона становника од којих је 88% муслимана, тако да је она највећа муслиманска земља на свету. На више од 17000 острва говори се око 300 језика, а поред већинских муслимана ту живе и хришћани (протестанти, римокатолици, православни), будисти и хиндуисти.

Делегацију из Индонезије су сачињавали, поред амбасадора Самјуела Самсона и ректора Универзитета у Џакарти, професора др Комарудина Хидајата, представници различитих верских заједница и просветних институција ове далеке, нама пријатељске земље.

Нашу земљу су представљали највиши великодостојници свих традиционалних Цркава и верских заједница. Поред Његове Светости патријарха Иринеја, који је поздравио скуп, активно учешће у конференцији су имали Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ јегарски господин Порфирије. Епископ Иринеј је одржао предавање на тему Хришћани и муслимани као већина или мањина у друштву, а епископ Порфирије је говорио о односу цивилног друштва и верских заједница.

Сутрадан су гости из Индонезије посетили Бајракли џамију и Факултет исламских наука Исламске заједнице Србије, са којим је Исламски универзитет у Џакарти потписао споразум о сарадњи.

У амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, 8. априла су одржана три предавања теологâ из Индонезије: др Маргарета Мариа Хендрикс-Риримасе говорила је О изазовима миру: радикализам и нетолеранција; др Херу Пракоса - Како се Индонезија бави културолошким и верским различитостима, посебно међу младима и проф. др Комарудин Хидајат - Промовисање разумевања и сарадње кроз образовање.

Потписан је споразум о сарадњи између Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Исламског универзитета у Џакарти.

Србија је петнаеста земља која је домаћин међуверског дијалога, а Индонезија, која је наш велики партнер у очувању територијалног интегритета и суверенитета на Косову и Метохији, такве састанке имала је и у Аустрији, Бугарској, Немачкој, Холандији.

Извор: Епархија бачка

фотографије

[Guest]

Сусрет Патријарха Иринеја и екипе емисије „Време je за бебе“

14. април 2011 - 15:05

Поводом јубилеја телевизијске серије „Време је за бебе", приказивањa 150. епизоде, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је у среду, 13. априла ове године, у Српској Патријаршији у Београду екипу и актере ове серије и дао благослав за наставак њеног снимања.

Телевизијска серија „Време је за бебе" приказује се од 1. октобра 2007. године на Првом каналу Радио телевизије Србије сваке недеље у 14 часова.

У четири претходне године, ова серија је допринела повећању наталитета и унапређењу највеће светиње живота - рађању деце у нашој земљи. После сталног демографског пада који је трајао више од две деценије, почетком 2007. године, аутори серије продуцент Небојша Гарић, режисери Ненад Огњеновић и Мирослав Петковић, обратили су се брачним паровима који су свим срцем желели потомство и који су прихватили да јавно дочекају своје бебе и прикажу топлину родитељства и кренули да снимају серију.

Прве позитивне промене у наталитету статистичари су забележили на крају 2008. године када је у Србији рођено 981 беба више него у 2007. години, и на крају 2009. године када их је рођено 1216 више у односу на претходну годину. Подаци о прошлој години су у обради, али је већ сада познато да су се 2010. године у Београду родиле 20253 бебе, 4000 више него у 2007. години. Тако је у Србији настало највеће телевизијском породилишту на свету, у коме се бебе рађају с великом добродошлицом и много радосних догађаја, уз поштовање верске традиције и обичаја и великом жељом родитеља да породица има више од три члана.

У 147 епизода рођена је 161 беба и то: 83 девојчица и 78 дечака. Од 150 приказаних епизода осам је снимано у иностранству (Немачка два пута, Италија, Аустрија, Русија, Црна Гора и Република Српска два пута). Свака трећа епизода у серијалу је прича о младим родитељима који живе на селу док су у две трећине приче брачних парова из српских градова. Актери 87 градских прича су становници 40 српских градова. Од 57 активних српских породилишта епизоде су снимљене у 43 и у њима је рођено 153 беба. Мапа породилишта показује да је серија покрила читаву територију Србије. Од када се је почела да се приказује на Првом каналу РТС, серија „Време је за бебе" увек међу десет најгледанијих емисија овог канала у дану одмора. Сваку премијерну епизоду, од прве до последње минуте гледа 402.000 особа а током емитовања се укључи још 460.000 гледалаца. Тако је сваку епизоду просечно гледало 862.000 гледалаца. Успеху серије допринела је и подршка коју се серији пружили јерарси Српске Православне Цркве и свештеници. Међу актерима серије су била и три свештеника Српске Православне Цркве.

Посебно драгоцена је била подршка Патријарха српског Г. Иринеја. Уз благослов Његове Светости, снимљено је крштење које је Патријарх обавио у крушевачкој цркви Покрова Пресвете Богородице. То је први пут у историји Српске Православне Цркве да је српски патријарх служио свету тајну крштења пред телевизијским камерама. Та емисија је емитована управо на дан када је Његова Светост устоличен за Патријарха српског у Пећкој Патријаршији. У серији је снимљено још десет крштења, која су обављена у земљи и дијаспори, при црквама, манастирима или у породичном дому. Снимљена су крштења које су обавили: отац Бојан Цветковић у цркви Светог Петра и Павла у Беркасову, протонамесник Данило Радмиловић у храму Светог Саве у Дизелдорфу, јеромонах Теодосије у манастиру Рујан, свештеници Драган Јелић и Влада Крупежић у манстиру Копорин, отац Далибор у цркви Свете Тројице у Врању, парох Иван Цветковић у Хиландарском метоху у Нишу, парох Мирослав Ивановић у кући породице Митровић из Ваљева, протојереј Ставрофор Мирослав Вранић у кући породице Величковић из села Милићи крај Сјенице, и свештеници Милан Мијаиловић, Марко Марјановић, Немања Павловић и Александар Вучај код крштења у храму Силазак Светог Духа у Обреновцу.

У посебној епизоди је било приказано крштење Матеја Брашанца које је у манастиру Превлака крај Тивта, обавио Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Осим учешћа у крштењу и служењу литургије, митрополит Амфилохије је у емисији с радошћу причао о свом детињству и мајци Милеви која је родила тринаесторо деце, а он је био девета беба.

За снимање крштења у храмовима благослове су дали Господа Епископи жички Хризостом, шумадијски Јован, шабачки Лаврентије, ваљевски Милутин, врањски Пахомије и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Благослов за снимање епизоде са оцем Иваном из Ушћа, пре него је серија почела са емитовањем, дао је игуман манстира Студенице, отац Тихон. Уз протојереја Милорада Симића из Огара, гости појединих емисија били су и парох матарушки протојереј Љубинко Костић, отац Зоран Лазаревић са Уба и монахиња Нина из манастира Копорин.

Драгослав Бошковић, консултант на серији Време је за бебе

СПЦ

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

ekstra ekstra

[gloria west]

ekstra ekstra

Deca  prstgore bangin :mad: 0442_feel 319.gif 319.gif 319.gif 319.gif 319.gif 0442_feel klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap

[Александрида]

Blagodat Božija me obuzima kada vidim ovakvu sliku 0442_feelDivno 0110_hahaha sHa_sarcasticlol

[Guest]

Патријарх српски Иринеј прославио крсну славу

16. април 2011 - 20:06

                                 

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је данас, на Лазареву суботу, Свету Архијерејску Литургију у београдском Саборном храму Светог Архангела Михаила. Данашњи празник је и крсна слава Патријарха Иринеја, па је данашње литургијско сабрање било нарочито свечано.

Патријарху српском саслуживали су Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Стојадин Павловић, Владимир Вукашиновић, Петар Лукић, Радован Биговић, Драган Протић, Радич Радичевић, Бранко Топаловић; протојереји Сретен Анђелић и Лука Новаковић; презвитери Небојша Тополић и Славиша Поповић; протођакони Влада Микић, Радомир Перчевић, Стеван Рапајић и ђакон Александар Секулић.

Торжественост празника молитвеним појањем увеличало је Прво београдско певачко друштво.

Надахнутом беседом, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј подсетио је присутне вернике на необични значај данашњег празника. Светој тајни причешћа приступио је велики број верних - међу њима највише је било деце која се посебно радују данашњој Врбици. Ломљењем славског колача данашњег славара, презвитера Славише Поповића и његове прородице, завршено је литургијско славље у Саборној цркви.

После Свете Литургије, у Српској Патријаршији у присуству домаћина - Патријарха српског Г. Иринеја, и бројних гостију, Преосвећени Епископ шабачки Г. Лаврентије преломио је славски колач пожелевши Његовој Светости добро здравље и духовну снагу на кормилу наше Свете Цркве.

    Архиепископија београдско-карловачка

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]