Патријарх-актуелно (сајт спц)

[Анастасија]

 

 

 

 

[Анастасија]

                          Патријарх благословио хуманитрану Васкршњу акцију Докторова кула

23. април 2011 - 15:34

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј благословио је данас, на Велику суботу, у Скупштини града Београда, акцију прикупљања помоћи за реконструкцију родитељске куће Докторова кула.

Под покровитељством Скупштине града, Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) организује аукцију украшених Васкршњих јаја. Прикупљена средства од ове акције биће приложена за реализацију пројекта Докторова кула - изградњу родитељске куће малишанима оболелим од малигних болести.

Овој хуманој и племенитој акцији прикључили су се познати српски сликари са 50 посебно украшених и осликаних Васкршњих јаја која ће на аукцији бити понуђена свим људима добре воље жељним да помогну нашој деци и њихим родитељима.

[Анастасија]

[Анастасија]

                  Патријарх Иринеј на Васкрс служио у Саборној цркви у Београду

24. април 2011 - 17:20

 

 

 

 

[Анастасија]

 

 

 

 

 

 

 

 

[Guest]

Највише одликовање Српске Цркве Новаку Ђоковићу

28. април 2011 - 13:07

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уручио је данас, 28. априла 2011. године, у Српској Патријаршији у Београду орден Светог Саве првог степена г. Новаку Ђоковићу, истакнутом спортисти из Београда.

На предлог Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, прослављеном српском тенисеру највише одликовање Српске Православне Цркве додељено је за његову делатну љубав према Мајци Цркви, нарочито показану свесрдним и истрајним помагањем српског народа и светиња наше Свете Цркве, посебно на Косову и Метохији. Овај млади Србин, најистакнутији спортиста и амбасадор Србије у свету, успео је да својом снагом, шармом и искреношћу на прави начин посведочи свету јеванђељску поруку мира и љубави међу људима и солидарности са пострадалима, не само у српским земљама, него и широм света.

Свечаном пријему, поред чланова фамилије Ђоковић, присуствовали су Господа Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи Бачки Иринеј и Далматински Фотије. Додели ордена присуствовали су и Господа Епископи Шабачки Лаврентије, Рашко-призренски Теодосије, Хвостански Атанасије и Јегарски Порфирије, као и г. Млађан Ђорђевић, саветник Председника Републике Србије.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Сусрет Патријарха Иринеја и Председника Додика

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је данас у Српској Патријаршији г. Милорада Додика, председника Републике Српске.

Пријему је присуствовао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, члан Светог Архијерејског Синода СПЦ.

[Guest]

Сусрет Патријарха Српског и Председника Грчке

29. април 2011 - 17:48

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је данас у Српској Патријаршији у Београду г. Каролоса Папуљаса, председника Републике Грчке.

Поред супруге и најближих сарадника председника Папуљаса, пријему су присуствовали: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј, чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве; министар културе Грчке г. Павлос Геруланос, заменик министра спољних послова Грчке г. Спиридон Кувелис, министар за културу Србије г. Предраг Марковић и амбасадор Грчке у Београду г. Димостенис Стоидис.

фотографије

[Владан]

Седница Пленума Патријаршијског Управног Одбора СПЦ

Пре почетка редовне годишње седнице Пленума Патријаршијског Управног Одбора Српске Православне Цркве 3. маја 2011. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је призив Светог Духа у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог.

Патријарху српском саслуживали су протојереји-ставрофори Живадин Протић (Архиепископија београдско-карловачка) и Љубинко Костић (Епархија жичка), као и и протођакон Стеван Рапајић.

После службе призива Духа Светог, отпочела је редовна годишња седница Пленума ПУО. Седницом је председавао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, у присуству Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија; протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, в.д. директора ПУК; г. Александра Томића, начелника Економског одељења; г. Милана Андрића, правог саветника; као и чланова и чланова-заменика: протојереја-ставрофора Маринка Јуретића, Љубинка Костића, Живадина Протића и Зорана Трипића, г. Пера Јовановића, др Душка Цвјетиновића, г. Душана Васића, др Чедомира Станимировића и г. Србислава Стојановића.

Усвојен је Извештај о материјално-финансијском пословању, правним пословима, повраћају имовине и грађевинској делатности Српске Православне Цркве.

[Guest]

Слава цркве Светог Марка у Београду

9. мај 2011 - 10:19

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј на дан прослављања Светог Јеванђелисте и апостола Марка служио је Свету Архијерејску Литургију у београдској цркви посвећеној овом апостолу Господњем уз саслужење Његовог Преосвештенства викарног Епископа хвостанског г. Атанасија, петнаест свештеника и шест ђакона Архиепископије београдско-карловачке.

У току Свете Литургије Његова Светост је рукоположио монаха Давида (Перовића), доцента Богословског факултета у Београду, у чин јерођакона.

Преломивши славски колач Свјатјеши је честитао храмовну славу старешини цркве протојереју-ставрофору Трајану Којићу и свештеничком братству Маркове цркве као и присутном народу, истакавши значај овог великог празника за Православну Цркву.

O цркви Светог Марка - www.crkvasvetogmarka.rs

Континуитет хришћанске богомоље на месту данашњег парка Ташмајдан постоји сигурно још у 19. веку. Наиме, скоро на истом месту, нешто јужније од садашњег здања налазио се до почетка Другог светског рата првобитни храм Светог Марка који је изграђен у доба београдског митрополита Петра Јовановића (1833-1859) и кнеза Милоша Обреновића, 1835-1836. године. За Београд у коме је још увек турска војна посада, када је рецимо данашња београдска Саборна црква била од дрвета, ово је био велики духовни догађај.

Ктитор храма је Лазар Панча трговац, који је пореклом из Јужне Србије, место Катраница, а умро је у Београду 1831. године. Храм се налазио на гробљу што је уобичајена појава, а о гробљу се старала Управа храма. На Ташмајдану је био рудник камена (и шалитре) који је коришћен и у доба Турака и од којег је грађено много тога и у данашњем Београду. Пре самог подизања храма Светог Марка, по сведочењу савременика, на том месту је био постављен Крст и сеница-шатор где је обављена Света Литургија или литије на Палилули. Сретен Поповић, Београђанин, забележио је седамдесетих година 19. века „да су ту биле неке рушевине, и за њих би се говорило и причало, да је ту била стара црква, која је на сву прилику посвећена била Светом Марку". Исти писац помиње брежуљак - могилу, на којем је 1830. године прочитан хатишериф.

Стара Маркова црква била је правоугаона грађевина чија је спољна површина била 11,5/21 метар, а унутрашњи корисни простор 7,75/17,46 метара. Истовремено је кнез Милош Обреновић саградио у Топчидеру дворску цркву Светих Апостола Петра и Павла (довршена 1834. године). Радовима на оба храма руководио је Хаџи-Никола Живковић из Водена (1792-1870), први велики градитељ у обновљеној Србији и његови мајстори Јања и Никола.

Од самог почетка постојања храма, још 1838. године у њему је сахрањен кнежевић Милан Обреновић, најстарији син кнеза Милоша Обреновића, и то „десно од западних врата њених, и прах покојног владике шабачког Гаврила (Поповића) који лежи лево од западних врата у самој цркви". После крвавог династичког мајског преврата 1903. године; у овом храму је сахрањен краљевски брачни пар Краљ Александар И Обреновић и Краљица Драга Обреновић.

Око 1870. године храм Светог Марка имао је две парохије: теразијску са 312 домова и палилулску од 318 домова.

У току Првог светског рата аустријански поробљивачи су обновили храм 1917. године. Првобитни храм је постојао до почетка Другог светског рата. Услед немачког бомбардовања на Цвети 13. априла 1941. године храм је запаљен и толико оштећен да су његови остаци потпуно уклоњени током 1942. године.

Нови храм

Због наглог ширења града и повећања броја становника, указала се потреба већ почетком 20. века да се у овом делу Београда - Палилули, подигне већи храм. Чести ратови то нису допустили све до 1930. године када су београдски архитекти браћа Крстићи - Петар и Бранко, професори Архитектонског факултета израдили пројекат новог храма Светог Марка. По овом пројекту између 1931. и 1940. године саграђено је садашње здање Маркове цркве. Избијање Другог светског рата омело је потпуни завршетак храма. Завршени су само грађевински радови.

Богослужења су у новом храму вршена током рата и после њега до 14. новембра 1948. године у адаптираном нартексу храма.

Тог датума је извршено освећење храма (патријарх Гаврило Дожић) и храм је отворен за богослужење. Предвиђено је да цела унутрашњост буде осликана у фреско техници.

По стилу градње, храм је монументална грађевина урађена у духу српског средњовековног градитељства, по угледу на задужбину краља Милутина, манастир Грачаницу код Приштине на Косову. Наравно, размере храма су много веће и све делује величанствено и снажно. Спољашњи зидови су из два боје од природног материјала у српско-византијском начину градње. Овај храм је добар пример како стари духовни узори обликовани новим грађевинским материјалима могу лепо деловати у градској средини не губећи ништа од своје аутентичности и једноставности. Звоник храма је у саставу самог храма на његовој западној страни.

Унутрашњост храма

Маркова црква дуга је 62 метра а широка 45 метара, висина главне куполе до крста је 60 метара. Корисна унутрашња површина храма је око 1.150 квадратних метара, а наос храма може да прими преко 2.000 верника. Хорска галерија на западној страни прима преко 150 певача.

Већ је речено да храм Светог Марка није ни после више од седамдесет година од почетка градње завршен. То се односи пре свега на његову унутрашњост, украшавање, живопис, одговарајућу расвету, озвучење, грејање, проветравање (вентилација). У времену после Другог светског рата из објективних разлога није много урађено у самом храму.

Изнад улазних врата у храм на спољној фасади је икона у мозаику Светог Апостола и Евангелиста Марка, дело Вељка Станојевића из 1961. године.

Под у храму је из 1974. године, док је под солеје и олтара од мермера урађен 1991. године.

Иконостас храма, по пројекту архитекте професора Зорана Петровића је из 1991/1992. године и урађен је у мермеру, а иконе на њему у техници мозаика дело су академског сликара Ђуре Радуловића из Београда, урађене су 1996-1998. године. Часна трапеза је такође од мермера са мањим мозаицима са предње стране. Десно од главног олтара је мањи олтар посвећен Светом деспоту Стефану Лазаревићу (†1427), а олтар са северне стране посвећен је празнику Преображења Господњег.

Са десне стране када се уђе у храм уз јужни зид храма налази се у мермеру изграђена гробница цара Стефана Душана (†1354) по пројекту др Драгомира Тадића у коју су положене његове мошти донесене из његове задужбине манастира Светих Арханђела код Призрена, манастира који је већ више векова у рушевинама. Са супротне, северне стране у истом стилу и од истог материјала саграђена је гробница патријарха Германа (Ђорић, †1991).

На средини храма, испод централне куполе је полијелеј израђен од бакра по пројекту др Драгомира Тадића 1969. године, а урадио га је академски вајар Драгутин Петровић.

Испод нартекса храма је крипта која није потпуно завршена, и углавном је празна. У њој се налази неколико гробова који су пренети из првобитног храма: Митрополит Теодосије (1815-1892), Епископ нишки Виктор (1797-1888), Епископ шабачки Гаврило (Поповић, 1811-1871) и Епископ тимочки Мојсије (1835-1896). Ту су похрањени и Краљ Александар Обреновић и Краљица Драга (†1903), затим Ана Јована Обреновић (†1880), Књаз Милан М. Обреновић (1819-1839) И Кнежевић Сергије М. Обреновић (†1878), затим гроб ктитора старог храма, Лазара Панче. Иначе, цео простор веома простране крипте није много искоришћен и погодан је за галерију-музеј или као изложбени простор.

Оснивачка повеља

„У име Оца и Сина и Светога Духа освети се основни камен овом Божјем храму посвећеном Светом Апостолу и Евангелисту Марку у Престоници Југославије, Краљевском Граду Београду, поред старе цркве Светог Марка, на дан Храмовне славе, 25. априла (8. маја по новом рачунању) лета од створења 7439, а од Ваплоћења Господњега 1931. ог, за време срећне владавине Његовог Величанства Краља Југославије Александра првог Карађорђевића и Поглавара Српске Православне Цркве Његове Светости Патријарха Варнаве, који и изврши овај свети чин освећења.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Слава Храма Светог Саве на Врачару

9. мај 2011 - 11:26

У уторак, 10. маја 2011. године, братство Храма Светог Саве на Врачару свечано ће прославити своју храмовну славу. Тог дана, када се наша Света Црква молитвено сећа спаљивања моштију Светог Саве Српског 1594. године на београдском брду Врачар, Светом Архијерејском Литургијом началствоваће Његовоа Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење братства овог светог храма. Света Литургија ће почети у 9 часова.

Спаљивање моштију Светог Саве

Сваке године, 10. маја, Српска Православна Црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског. Године 1594. на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета" и „симбол српских традиција о државии независности". Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране.

И где год је трунка пепела му пала,

ту је нова љубав к роду засијала!

Јован Јовановић Змај

[Guest]

И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала!

10. мај 2011 - 14:37

Српски народ кроз сва времена свога битисања, од Светог Саве до данас, неговао је и чувао је неугасиви пламен благодарности и признања, љубави и пијетета, према свом великом препородитељу и просветитељу Светом Сави. Овај живи духовни пламен у српском кандилу није био угашен ни у она црна и зла времена кад студен камен у пећини хладној беше олтар српским молитвама, како је дивно рекао родољубиви српски песник. Тај животворни пламен није се угасио, него се још више и снажније распламтео, када је страх и злочиначка страст, пре 345 година, на овоме месту спалила часне мошти великог српског светитеља Светог Саве. Светлост тог благотоврног и животворног огњеног пламена неће се угасити никад у срцу и души српског народа и православног светосавља. И народ ће дуг благодарности Светом Сави прености и њиме загревати кроз сва покољења наше будућности.

Из беседе Патријарха српског Гаврила на данашњи дан 1939. године

приликом освећења камена-темељца Храма Светог Саве на Врачару.

И ове године Српска Православна Црква молитвено, саборно и литургијски се сећа безумног чина спаљиваља моштију Светог Саве - нашег духовног родоначелника, првопрестолника и учитеља. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј начластововао је Светом Архијерејском Литургијом у Спомен храму Светог Саве на Врачару, величанственом споменику који српски народ довршава у славу и част Господа Исуса Христа и Његовог угодиника Светог Саве.

У присуству многобројног верног народа српске престонице, Патријарху српском саслуживали су Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије, свештеничко братство Храма Светог Саве предвођено протојерејом-ставрофором Радивојем Панићем, као и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.

Служби Божјој присуствовали су г. Млађан Ђорђевић, саветник Председника Републике Србије; проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве; као и представници Друштва за подизање Храма Светог Саве, Града Београда, Општине Врачар, Министарстава културе и просвете и Крунског савета.

[Guest]

[Guest]

[Guest]