"После сваке промене је све горе"

[о.Небојша]

Откако нас је Америка научила да се за "права" боримо на улици, начинили су од нас чопор и у психу појединца усадили психологију масе. Сада та иста Америка Додику спрема Милошевићев сценарио, желећи да га казни због "Јужног тока", прича за "Недељник" рeditељ Емир Кустурица.

Он каже да Велики брат не прашта онима који се усуде да мисле својом главом. Атмосфера у свету је скоро идентична као она пред Први светски рат и слути на велико зло...

"Корупција је оно што изједа наше биће до костију. То су ти репови које вучемо из отоманских дана јер турски кануни (закони) не да је нису кажњавали, већ су је подстицали и дефинисали. Од свега што смо могли да уткамо у себе, понајвише смо уткали баш то, па је то проклетство постало готово основна карактеристиканашег бића.

Зато Андрићград и јесте трн у оку свима, ондашњим и овдашњим, нашим и њиховим, велики камен спотицања малих и мизерних људи... - зато је, ваљда, и чудно кад Емир говори о српству или кад Немања српству спочитава оно што ни Емир не би. Или није?", прича Кустурица.

О Косову Кустурица каже: "Косово је истргнуто из српског бића и душе, као срце наживо, а тамо му јесте и кoleвка и корен и то није мит, већ суштинска истина. Уосталом, и да јесте мит, шта то мења?! Та иста Америка направила је цивилизацију на миту...

Косово и Метохија остаће наши у оној мери у којој ми не дозволимо да нас убеде другачије. Никада га се не смемо одрећи, нити пристати на лаж да је изгубљено, јер изгубљено је само оно за чим се човек не окрене...

Прослављени рeditељ открива и какву прославу сто година Првог светског рата спрема у Андрићграду: Догодине ћемо, даће бог, овде, у Улици Младе Босне, организацији која је окупљала здравомислеће и напредне људе свих вера, обележити годишњицу Првог светског рата, а не у Сарајеву, како неки планирају и где позивају на централну прославу, нудећи богату рефундацију за то.

Чему прослава у Сарајеву и шта ће Србија тамо, када се зна да је из рата изашла као једна од највећих и најчаснијих победница? На прослави у Сарајеву је место онима који су били са друге стране рова, али Србији не.

Али се осврће и на историјска питања: Ми вероватно никада нећемо на прави начин сагледати значај дела и лика Драгољуба Михаиловића, којим и данас плаше непослушну децу с обе стране Дрине. Једнако и Срби и муслимани, иако је реч о једном од најчаснијих и најплеменитијих српских војсковођа.

Једноставно, народ смо парадокса, па је и Дража један од њих. У том истом Првом светском рату победио је аустроугарског каплара на Церу, да би се каплар вратио као маршал и стрељао Чичу, не дозволивши ни гроб да му се зна, што смо му олако опростили и заборавили, прихвативши монструозну лаж о Дражи као ноторну истину...