Епархија ваљевска

[Guest ja]

http://www.crkvalajkovac.org.rs/

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B2%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B5

http://www.bsn.org.rs/celije/index.html

http://tv-valjevo.com/index.php?option=com_content&task=view&id=163&Itemid=59

http://www.rastko.rs/svecovek//index.html

http://www.manastiri.rs/eparhije/valjevska/valjevska.htm

http://www.manastiri.rs/

http://www.valjevo.org.yu/#?st=53

http://www.spc.rs/sr/druga_godisnjica_eparhije_valjevske

http://www.istocnik.info/

http://www.spc.rs/sr/slava_radija_istocnik_osvecene_prostorije_medija_eparhije_valjevske

http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/949/tekst/ustolicen-episkop-valjevski/

е сад, кога интересује ова епархија нека погледа линкове, има свега и свачега. мора се имати на уму да је ова епархија врло млада, тек ће три године напунити (ако нерачунамо оно од пре 200 година...), па су многе ствари још увек познате као епархија шабачко-ваљевска... чини ми се да немају сајт...

[marija]

Експериментални Интернет радио

Православне Епархије ваљевске

http://www.istocnik.info/

[marija]

Добротворни концерт Слободана Тркуље у Ваљеву

23. јун 2009 - 9:38

У петак, 19. јуна 2009. године, познати српски мултиинструменталиста Слободан Тркуља је одржао вома успешан соло концерт у препуној сали Дома културе у Ваљеву. Приход од овог добротворног концерта намењен је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, довршетку радова на обнови Храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву.

У спектакуларном соло наступу под називом „Музика са 15 инструмената" Слободан Тркуља је Ваљевце оставио без даха. За ваљевску публику ово је заиста био јединствен музички ужитак, будући да се ради о двоипочасовном наступу „једночланог оркестра". Тако су се, захваљујући споју савремене музичке технике и Тркуљином таленту да свира на великом броју инструмената, у исто време могли чути звуци српских гајди, разних врста гитара, фруле, флауте, тамбура, јерменског дудука и традиционалних ударачких инструмената. Свака композиција, обојена етно призвуком и оплемењена фантастичним вокалом Слободана Тркуље, изазивала је овације ваљевске публике која је, по свему судећи, жељна традиционалне музике Балкана у модерној интерпретацији. Уз све поменуто, изузетна енергија и комуникација младог уметника са публиком допринеће да се овај музички догађај у Ваљеву дуго памти.

У име свештенства ваљевских цркава, протојереј-ставрофор Драган Алексић, старешина Храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, доделио је Слободану Тркуљи специјалну захвалницу најстарије ваљевске цркве. Ђакон Саша Ђурђевић, у име органзатора концерта, захвалио је Ваљевцима који су се одазвали позиву и у тако великом броју узели учешћа у обнови храма куповином карте, као и свим спонзорима и добротворима без којих реализација овог концерта не би била могућа.

Инфо-служба Епархије ваљевске

[marija]

У манастиру Јовање прослављена слава

9. јул 2009 - 9:29

У уторак, 7. јула, у манастиру Јовање прослављена је слава - Празник рођења св. Јована Крститеља - Ивањдан. У присуству неколико стотина верника и уз саслужење неколико свештеника и игумана манастира оца Михаила, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин.

У празничној беседи Владика је посебно нагласио значај доласка Светога Јована Крститеља у овај свет, јер да Бог њега не изабра за онога ко ће му припремити пут, ништа у свету не би било исто. „Он одабра Претечу да каже свету све што треба рећи и то са само неколико речи: покајте се јер се приближи Царство Небеско!"

Након Свете Литургије је одржана свечана славска литија око манастирског храма и пререзан је славски колач. Том приликом, Преосвећени Епископ Милутин је уручио Архипастирске грамате Снежани Тошић и Зорану Радосављевићу, изражавајући захвалност њима и њиховим породицама, за несебичну помоћ у обнови манастира и изградњи новог манастирског конака. Владика је позвао и све људе добре воље да, уколико могу, помогну изградњу конака чији су темељи већ изграђени, будући да се најављује скоро проширење братства манастира Јовања.

Инфо служба Епархије ваљевске

[И.стојковић]

Освећени крстови за троцркву у манастиру Ћелије

7. септембар 2009 - 9:44

На дан свештеномученика Иринеја Лионског и мученика Лупа 5/23. септембра 2009. године, у тробродној цркви посвећеној Св. Сави, Св. муч. Јустину Философу и Марији Египћанки, у манастиру Ћелије, Св. Архијерејску литургију служили су Епископ моравички Г. Антоније и Епископ ваљевски Г. Милутин уз саслужење свештенства и монаштва Епархије ваљевске. Након Св. литургије извршено је освећење крстова за овај Св. храм. Крстове је израдила радионица за ковано гвожђе "Феромонт" из Аранђеловца.

"Господ нам је дао Крст као свемоћну, посебну заштиту од свих невоља и недаћа. Господ нас је Крстом спасао од вечне смрти, и ево од данас се над долином ћелијском узноси Крст. То је наше знамење, то је наше оружје против свих искушења, против свих невоља, против сваке напасти. Долазећи из далека и пролазећи поред ове светиње погледаћемо на ове крстове и осенити се крсним знамењем Христа Господа Који је нас ради пострадао", рекао је Епископ Милутин у својој архипастирској беседи.

У љубави својој, Епископ Антоније, је даривао Епископу Милутину и настојатељици ове свете обитељи, мати Гликерији, иконе Пресвете Богородице. Том приликом Епископ Милутин је заблагодарио Епископу Антонију на гостољубљу које му је указано приликом посете манастирима Руске Православне Цркве.

Такође, Епископ Милутин је позвао све људе добре воље, да својим прилогом помогну завршетак радова на овој велелепној богомољи ћелијској.

Инфо-служба Епархије ваљевске

[ристМико]

Саопштење за јавност Епархије ваљевске о неприкладном предлогу да се лик Саве Савновића прихвати као заштитни знак града Ваљева

16. јун 2010 - 10:24

У животу постоје прилике када ћутање није злато и када ћутањем показујемо знак одобравања. Овај догађај о којем се већ дуго говори и пише у нашој средини и око кога се ломе копља јавности, не сме и неће проћи без јасно и гласно изреченог става Цркве.

У светлу блиске нам канонизације, Васељенски признатог, Преподобног Јустина Новог Ћелијског, о чијој величини и значају је сведочио догађај његовог прослављења, дужни смо сведочити неслагање, а у Духу и Истини, чиме нас опомиње личност, живот и реч Преподобног Аве. Без осуђивања и намере да некога учимо памети.

Глас Цркве очекују наши преци, чију славну успомену брижно негујемо, наши савременици чији здрав разум бранимо и покољења чије будућности темеље градимо. Вера, нада и љубав, прошлост, садашњост и будућност траже реч и опомињу. Хришћанска свест и савест налаже.

Најпре постављамо питања - Да ли се треба исмевати српском сељаку и од њега правити крвопију? Зашто од нечега што је остатак фолклора, мрачњаштва и сујеверја, правити тзв. "бренд" града и околине? Зар у толико раскошној локалној духовној и националној симболици није било ничега упечатљивијег од адског симбола паганске колективне свести?

Са тугом говоримо да су нас преци задужили, а како им враћамо? Зар се не сећамо ниједног од њих, већ "васкрсавамо" измишљене ликове који немају никакву везу са овим градом. Какав је то "генетски инжињеринг" на делу? Људи отворених очију, здравог разума и чистог срца, Ваљево препознају по Св. Владици Николају, Преподобном Јустину, Хаџи-Рувиму; манастирима Лелићу, Ћелијама, Пустињи, Грачаници; Ненадовићима, Миловану Глишићу, Десанки Максимовић; гостољубивости и широкогрудости Ваљеваца; по дивној и чистој природи, рекама Колубари и Градцу, живописном крајолику, малини, купини, шљиви, "дуван чварцима," ракији... Све ово у нама и пред нама, а шта нам се нуди? Крвопија, вампир, вештац, баук, баба-рога...

У временима стихије савремене цивилизације, боримо се да очувамо свој духовни и национални идентитет. Управо у овим оквирима требамо да тражимо истините симболе живота, који неће бити само украс, маркетиншки трик, подсмех и "бренд," већ видљиви израз онога што јесмо - слика и прилика Бога, а свет око нас творевина Бога, дарована нам за живот. Измаштани вештац то сигурно није. Тама из које је извађен није светлост нашег живота, нити град и свет у коме живимо. Који идентитет бисмо данас настојали да очувамо, да су нам се преци овако "играли" и адске силе себи за узор узимале, за своје грбове и барјаке. Зашто узимати анти-хероје, када имамо истините и стварне?

Црква опомиње и сведочи да лаж није истина и светлост не може бити тама. Симболика је израз личне и колективне свести, народа и појединаца и она је неписана реч, путоказ и сведочанство идентитета кроз историју. Немаран и непромишљен поступак изабирања крајње непримереног симбола за амблем града Ваљева може имати далекосежне последице. Молимо и призивамо здрав разум, добру вољу и отворене уши свих људи да чују и не допусте бесмислу и лажи да постоје кроз непостојеће "брендове."

[Guest]

                                                    Имендан владике Милутина

На дан Светог Краља Милутина у Манастиру Јовањи код Ваљева Епископ Ваљевки Г. Милутин служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење игумана манастира оца Михајла. Владика Милутин носи име по Светом Краљу Милутину који је у нашем народу познат као велики ктитор Православне Цркве и Немањићке Србије.

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2010/2010-11-12-001v

[Guest]

                                          Слава манастира Ваљевска Грачаница

На дан Сабора Светог Архангела Михила и осталих Бестелесних Сила Небеских Његово Преосвештенство Епископ Ваљевски Г. Милутин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Светог Архангела Михаила – Ваљевској Грачаници уз велико присуство, како верног народа овог дивног краја тако и из Ваљева и других делова Србије. У својој пастирској беседи Владика је поздравио игумана манастира оца Серфима, његовог сабрата оца Сергија и народ који се у великом броју окупио да прослави своју славу. Владика је изразио велику радост што је данас служио у манастиру у који је као дете долазио са родитељима, где се први пут причестио и где је слушао дивне приче о славној историји овог манастира који је дуго година био у функцији парохијске цркве, а сада му је поново враћена стара слава. Он је истакао да се величина светиње не мери по томе колика је њена физичка величина него по духовном значају који она има. Свака Црква је светиња јер се у њој свршава Тајна над свим Тајнама, а то је Света Тајна претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову – Света Тајна Евхаристије, а такође речи Господње су: „Где су два или три сабрана у моје име ту сам ја“.

После славске литије и резања славског колача Његово Преосвештенство је са монаштвом, свештенством и верним народом узео учешћа у Трпези љубави коју су припремили домаћини ове славе, мештани из околних парохија. Владика је похвалио њихову љубав и труд који су уложили у спремању славске трпезе, а посебно њихову радост која се у овом великом и светом празнику оцртавала на њиховим лицима.

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2010/2010-11-21-001v

[Guest]

                                Делић моштију Св. Јована Шангајског стигао у Ваљево

Дана 23/10. новембра на дан Светих Апостола Олимпа, Ераста, Родиона и других са њима, у посети Епархији ваљевској био је архиђакон Андроник Таратухин из Руске Заграничне Цркве, Епархије западно-америчке, Цркве у Сан Франциску где се налазе мошти Светог Јована Шангајског.

Отац Андроник је 17 година био келејник Схиархиепископу Антонију Медведеву који је замонашен у Србији у манастиру Миљково, а рођени брат му је протојереј у Цркви Светог Јована Кронштатског у Утики (Њујорк). Деда оца Андроника је био ђак Светог Владике Николаја у богословији Светог Саве у Београду и ипођакон Митрополита Антонија Храповицког.

Он је у име Архиепископа Кирила даривао Епархији Ваљевској делић моштију Светог Јована Шангајског и Санфранциског док је Епископ ваљевски Г. Милутин његовој Епархији даривао делић моштију Светог Николаја Свесрпског.

Архиђакон Андроник је изразио велику радост што је по први пут у посети Србији и Епархији ваљевској. Он је присуствовао Светој Литургији у манастиру Лелић, а посетио је и манастир Ћелије где се поклонио преподобном оцу Јустину Ћелијском.

                                                                                                            Дејан Трипковић, ђакон

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2010/2010-11-23-001v

[Guest]

                                                    Колика је љубав Мајке Божије

                         

Истиниту исповест једне монахиње по њеном престављењу у Господу посведочио је њен духовник, по њеној жељи за живота, да се, по милости Господњој, објави љубав Његове Мајке, Пресвете Владичице наше, Богородице. Ову исповест, из не тако давне прошлости, донео је из источне Украјине пре пар година руски владика Алимпије и нама, српским православцима.

Монахиња једног руског манастира је по својој благочестивости имала у манастиру само једно послушање: да украшава сваког јутра икону Мајке Божије свежим цветовима. Замонашена као дете, сматрана је међу осталим сестринством као најдостојнија тог узвишеног послушања. Сестре су волеле ову монахињу због њене скрушености, простоте и смирености. Међутим, како то обично и бива, када је имао најмање изгледа и када се најмање очекивало, непријатељ је почео да напада тако јако и то баш оне врлине због којих ју је Мајка Божија највише волела. Један чувар је стално у близини чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња о њега саблазнила. Колики ли је то могао бити ударац непријатеља, када је она и мантију своју скинула због тог човека и, тајно напустивши манастир, отишла са њим у свет!

Није прошло много времена, посрнула монахиња се пробудила из стања духовне махнитости. Страсти су нестале као дланом о длан, а ђаво је постигао своје. Кад је она то увидела, већ је одавно било касно. За кајање је била потребна надљудска снага. Назад се није могло; одлучила је да истрпи мужа. Он ју је сада тукао и малтретирао и живот јој се временом претворио у прави пакао на земљи. Није имала снаге више да живи, а није хтела смрт без покајања.

После неколико година упокојио се муж. Монахиња је, најзад, могла да још једном оде и види манастир у ком је провела најблагословеније дане свог живота. Више није имала онај исти, благочестиви лик, већ напаћено, озбиљно, непокривено лице и искористила је то да уђе у манастир непримећено. На улазу је препознала једну од својих сестара. Обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Хтела је да види да ли је и колико сестре осуђују. „Праштајте, да ли знате где је монахиња ... (изговорила је своје име) и шта се са њом догодило?“ „Да, наравно“, одговорила јој је сестра, „ено је тамо, у капели.“ Монахиња је застала. „Не схватате, питам за једну што је била овде прије десет година и украшавала икону Мајке Божије ружама.“ Сестра ју је једнако чудно погледала: „Па, да, та иста до дана данашњег то и ради. Наша добра сестра... Ено је, украшава унутра икону Мајке Божије.

Монахиња је, избезумљена одговором који је најмање очекивала, збуњено прекорачила праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста спазила монахињу која је украшавала икону ружама. Пришла јој је. Монахиња се окренула. Била је то Мајка Божија. Скинула је њену мантију и дала јој: „Ево, кћери, обуци мантију и не греши више.“ Монахиња је у смртном страху пала на под и зајецала. Од стида није могла да подигне главу, али Пресвета Богородица је већ била отишла. Стајала је пред њом само Њена икона украшена ружама. Мајка Божија, Свемилостива и Свесажаљива, свих ових година је вршила њено послушање да прикрије њен грех и не саблазни друге сестре. Монахиња се неутешно кајала непресушним сузама и осећала неизмерни стид. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Мајке Божије. Исповедила је све духовнику манастира и замолила га да све објави по њеном упокојењу. Недуго након тога се упокојила.

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=pravoslavlje/003v

[ристМико]

Прослава 140 година Ваљевске гимназије

27.11.2010

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин присуствовао је прослави 140 година Ваљевске Гимназије. Ова знаменита школска установа је на предлог Владике Милутина пре две године добила орден Светог Саве другог реда за свој васпитно-образовни рад.

24. новембра 1870, пре 140 година, одржани су први часови у Ваљевској Гимназији, која је тада била смештена у садашњој згради Народног музеја. Централна свечаност поводом обележавања овог јубилеја одржана је у суботу 27. новембра, а директор Ваљевске Гимназије Радиша Ковачевић каже да је ова школа, са дугом традицијом изнедрила велики број успешних ђака, међу којима су Свети Владика Николај Велимировић, Десанка Максимовић, Брана Петронијевић, Матија Бећковић и многи други.

До сада је у оквиру обележавања 140 година школе одржано неколико манифестација, а неки програми ће бити настављени током целе школске године.

У петак увече хуманитарни концерт је одржала група "Неверне бебе", у свечаној сали Ваљевске Гимназије, а сав приход је намењен социјално угроженим ученицима школе. Концерту је симболично присуствовало 140 посетилаца, а минимална цена улазнице је била 1000 динара док су заинтересовани посетиоци могли да донирају и веће износе.

У суботу на свечаној седници премијерно је изведена химна ваљевске Гимназије, по тексту Матије Бећковића, а музику је написала Људмила Бећковић. Истог дана је изведена представа рађена по мотивима поеме "Кад дођеш у било који град" и других поема Матије Бећковића, а у режији Мирослава Ћише Трифуновића.

[Guest]

"Школа породиљства - Академик Војин Шуловић"

08.12.2010

У Ваљеву се од 5-12. децембра у оквиру "Школе породиљства - Академик Војин Шуловић" одржава курс "Савремено вођење порођаја" који је намењен специјалистима гинекологије и акушерства и специјализантима завршне године специјализације. Ова школа је основана у Ваљеву 2003. године. Њени покровитељи су Центар за континуирану едукацију Медицинског факултета у Београду, Удружење гинеколога и опстретичара Србије, Гинеколошко-акушерска секција Српског лекарског друштва и Здравствени центар Ваљево. Предавачи у школи су истакнути стручњаци наших медицинских факултета. Ове године школа је окупила полазнике из Подгорице, Сарајева, Зворника, Крагујевца, Београда и Ваљева.

У уторак 7. децембра, благословом Његовог Преосвештенства Епископа Ваљевског Господина Милутина, целодневна предавања су одржана у Епархијскоj резиденцији Епархије Ваљевске. Поред предавача и полазника школе предавањима су присуствовали и директор Здравственог центра Ваљево прим. др. Илија Трипковић и прим. Др. Зоран Јокић, председник Управног одбора Школе породиљства.

Епископ Ваљевски Г. Милутин је поздравио госте и пожелео им добродошлицу и изразио жељу да се осећају као у свом дому. Он је подсетио учеснике овог курса на значај материнства и на положај жене у светлости хришћанског учења. За пример колико Православна Црква поштује жену Владика је навео Пресвету Богородицу која је као жена најближа Богу. Значај мајчинске љубави је неизмерљив у животу детета већ од његовог боравка у мајчиној утроби речи су Владике Милутина који је указао и на узвшеност позива којим се полазници ове школе баве. Он је изразио жељу да одржавање предавања у епархијском дому постане традиција и да се догодине поново сви сусретну на истом месту.

На крају вечери учесницима су приказане фотографије са овогодишње славе манастира Хиландара, Ваведење Пресвете Богородице, на којој је владика Милутин био изасланик Његове Светости Патријарха Српског Господина Г. Иринеја. О Светој Гори, Манастиру Хиландару, његовој лепоти и значају за наш народ говорио је свештеник Ненад Марковић.

Асс. Др. Паја Момчилов је у име организатора изразио захвалност Епископу Милутину и свим његовим сарадницима на указаном гостопримству и труду који су уложили и на позиву да се догодине ова школа поново одржи у Епархијској резиденцији. Он је цитирао речи Проте Матеје Ненадовића "Није знање знање знати, већ је знање знање дати" и указао на то да је њихов рад племенитог карактера упоредивши га са свештеничком службом.

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2010/2010-12-08-001v

[ристМико]

Ваведење у Хиландару

Децембра 4/21. на празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, по благослову Његове Светости Патријарха Српског Г. Г. Иринеја, отпутовао је у велику Лавру Српске Православне Цркве, Манастир Хиландар, да заједно са Игуманом и братијом манастира, прослави престолни Празник ове Свете Обитељи, а на неки чудесан начин и целе Горе Атонске, чија зелено валовита површина окружена плавим морем, а окићена манастирима као рајским цвећем, се налази под невидљивим омофором Мајке Божије.

Епископа Милутина по обичају обитељи, дочекао је на улазу манастира Високопреподобни Игуман Методије са братијом. После одевања мандије, и традиционалне панагије Свете Тројеручице, уз песму и кадиони мирис тамјана, сви присутни су свечаним ходом, на челу са Епископом и Игуманима манастира Хиландара Методијем и Ватопеда Јефремом, пошли у храм Ваведења Пресвете Богородице на свеноћно празнично бденије, крунисано после дугог и целуноћног богослужбеног песнопенија, Божанственом Литургијом. Све је личило више на небо него на земљу, у храму осветљеном само пламеном кандила и воштаних свећа, монаси у контрасту, млади и стари својим светлим ликовима заједно са окупљеним народом, приносили су службу хвале и благодарности Богу и Пречистој Владичици Богородици, заступници ове рајске баште. Амбијент звезданог неба, покривајући као огртачем старе мученичке зидине овог манастира, још изразитије је указивао на сву његову мистичну прошлост, славу и светост. Богослужење су украсили предивним антифоним појањем и браћа Грци, оци монаси из келије Светога Томе, који врло радо пристижу на овај велики празник у Хиландар, да учествују у молитвеном прослављању Царице овог небоземног врта Господњег. Торжественост празника је увенчано и рукоположењем епископом Милутином јерођакона Доситеја у чин Презвитера, на тај начин дарујући овој светој обитељи још једног новог слугу олтара Божијега.

На празник су пристигли и представници других манастира Свете Горе, Конзул Републике Србије, Генерални конзул Свете Горе, представници Војске Србије, и многе хаџије из Србије, Грчке, Русије и других земаља.

После Свете Литургије свечано молитвено славље се продужило трпезом љубави, у вековној трпезарији ове обитељи, окићеној разним по својој тематици фресковским композицијама, са ликовима подвижничких тела Отаца пустиње, који својим присуством напомињу братију манастира на уздржање и трезвеност у свему, па и у јелу. Високопреподобни Игуман Методије обратио се свима са поздравом празничним и добродошлицом, а и поуком новорукоположеном сабрату, јеромонаху Доситеју, позивајући га на истрајност и умножење благодатног дара Божијег. Игуман је такође изразио своју дубоку радост и благодарност Његовој Светости за благослов и празничну посету и служење Његовог Преосвештенства Епископа Милутина, који је својим архипастирским присуством увеличао радост празничног сабрања. После обраћања Ватопедског Игумана Јефрема, који је поздравио и честитао Игуману и братији празник, обратио се речју и Епископ Милутин. Епископ је између осталог рекао да је својим доласком на Свету Гору схватио, да човек улазећи у Хиландар најпре треба да стане и застане, треба да огради мисао молитвом и смиреношћу, да се огради свештеним ћутањем. Епископ је истакао величину и значај манастира Хиландара, његових ктитора, Светог Саве и Светог Симеона, и историјску улогу манастира која се најбитније закључивала и закључује у рађању светих Божијих људи. Епископ је такође указао и на сада већ духовну сродност Ваљевске Епархије са Хиландаром и Гором Атонском, даривањем честице моштију Игуману Методију Светог Владике Николаја Велимировића на Светој Литургији. И Епархија Ваљевска има своје светиње, и тај благослов носим са собом овде, два велика стуба и светионика православља Св. Николаја Српског и Преп. Јустина Ћелијског, а и њиховог прејемника, Проигумана Никонора, који је пореклом из околине Ваљева а посветио је у Хиландару читав свој живот Богу, рекао је Епископ. Говорећи о величини празника Епископ се послужио речима Светог Григорија Паламе, да васцела творевина није у стању да искаже славу и величину Пресвете Богородице, а да је најлепше можемо прославити свом својом снагом, песмом и молитвом као што је то данас учињено у светом храму. Треба да гледамо према Родитељу – Оцу, да би на тај начин када се Бог појави у пламену и ми заблистали, рекао је Епископ.

После трпезе, Епископ је обишао манастирске објекте пострадале у ватреној стихији, и упознао се са фазом обнове истих, констатујући да је потребно много више средстава, труда и напора од свих нас да се доведе ова највећа светиња Српске Цркве у њено првобитно стање вековне славе и красоте, обећавајући да ће известити Његову Светост и Свети Архијерејски Синод о прогресу радова.

Епископ је такође обишао и манастирску костурницу, економију и ризницу, поклонивши се великим реликвијама овог светог манастира, Светом Часном и Животворном Крсту Господњем, као и многим светим моштима и иконама.

После беседе са Игуманом и братијом, о животу монашком и Цркви уопште, Епископ Милутин је свечано испраћен ка манастирском пристаништу носећи са собом у Србију благослов Свете Богородице Тројеручице, великих отаца земље Српске, Светог Саве и Симеона.

Александар Мракић

[ристМико]

Посета секретара Библијског друштва Епархији ваљевској

17.12.2010.

На дан Свете Великомученице Варваре и Светог Јована Дамаскина Његово Преосвештенство Епископ Ваљевски Г. Милутин, у Епархијској резиденцији, примио је у службену посету Г-ђу Веру Митић, извршног секретара Библијског друштва Србије и протођакона проф. Радомира Ракића. Разговор се односио на сарадњу Епархије Ваљевске и Библијског друштва по питању ширења Светог Писма - Библије. Г-ђа Милетић је упознала Преосвећеног Епископа Милутина о програмима која Друштво преузима у последње време, као што су: библијски преводи, библијски приручници, атласи, речници, као и могућност ширења Речи Божије у болницама, затворима, старачким домовима и другим установама. Било је речи и о отварању испоставе Библијског друштва у Ваљеву. Овом приликом Библијско друштво је Епархији Ваљевској поклонило 150 примерака Дечије Библије.

[Guest]

Додела ордена Светог Саве Здравственом центру Ваљево

22.12.2010.

Свечаност поводом почетка рада ангиосале у Здравственом центру Ваљево одржана је 22.12.2010. у Едукативном центру ове здравствене установе. Ангиосалу, чију је набавку финансирало Министарство здравља, посетио је министар здравља проф.др. Томица Милосављевић.

Свечаност у едукативном центру отворио је прим. др Илија Трипковић, генерални директор ЗЦ Ваљево, подсетивши на историјат ваљевског здравства, као и на прву операцију на отвореном срцу давне 1928. године коју је урадио др Јован Мијушковић. Др Трипковић је објавио да је ангиосала добила име по проф. др Владану Јосиповићу, који је цео живот посветио лечењу срчаних болесника, учествовао у првим селективним коронарографијама, а родом је из овог краја.

"Ваљево је добило оне стандарде које препоручује Европа, значи, ако пацијент са акутним инфарктом има бол, он у року од пет минута треба да зове хитну помоћ, хитна помоћ може да дође по њега за осам минута, тако да пацијент за мање од двадесет минута може да буде у сали, било где да је у овом делу региона и да му се одмах стави стент", појаснио је новинарима проф. Др Милан Недељковић из Клиничког центра Србије, који је заједно са др Иреном Матић, вођом тима интервентних кардиолога, као и читавом екипом медицинских сестара и техничара, урадио осам интервенција у новој ангиосали.

Поред првих коронарографија и имплантираних стентова, у Ваљеву су уграђена и прва два антибрадикарна пејсмејкера. "У овом тренутку у Србији имамо осамнаест пејсмејкер центара, дакле имамо потпуно једну европску мапу пејсмејкер центара. Ја сам веома срећан што ће овај регион сада бити обезбеђен по питању уградње пејсмејкера и заштите од изненадне смрти, а изненадна смрт је феномен који је попут епидемије и неких других болести један од најзначајнијих проблема здравства света, заправо, најзначајнији вид умирања и представља већи фактор угрожавања здравља од свих заједно, чак и карцинома, посебно у земљи као што је Србија, где је кардиоваскуларни морталитет око 57%", рекао је проф. Др Горан Милашиновић из Пејсмејкер центра КЦС.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин, уз благослов Његове Светости Патријарха Српског Господина Г. Иринеја, уручио је прим. др Илији Трипковићу орден Светог Саве. Епископ Милутин je рекао да је овај орден посебно значајан због тога што је овој установи опредељен још за живота Патријарха Павла и да носи његов благослов, али да се чекао прави тренутак да буде уручен, а овај дан то свакако јесте. Он је истакао значај ваљевске болнице за наш регион и за целу Србију, а посебно је похвалио велики труд и рад директора прим. др Илије Трипковића. Подсетивши све присутне на значај Светог Саве у историји српске Цркве и државе и на то да је Свети Сава утемељио пут свима нама, Епископ Милутин је пожелео да дух Светог Саве увек влада у овој установи.

У оквиру стручног дела скупа проф. Др Милан Недељковић је говорио на тему "Фармако-инвазивна терапија болесника са акутним инфарктом миокарда", а проф. др Горан Милашиновић је говорио о савременој пејсмејкер терапији у Србији.

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2010/2010-12-22-001v