Спасење је само у Христу

[gospodin X]

  Цитат

Будућа блага превазилазе сваки ум, не само речи; а противречно њима, иако изражавамо речима, обичнима за нас – јер тамо је, по речима Писма, огањ, мрак, ланци, неумирући црв – које означавају не само то, што изражавају, већ нешто друго, много ужасније. Да би се убедио у то, обрати сада пажњу прво на ово. Ако је тамо огањ, реци ми, на који начин је тамо и мрак? Видиш ли да је он, много ужаснији од овдашњег? Он се не гаси, зато се и зове неугасивим.

Представимо, какво би мучење било, горети непрестано, налазити се у мраку, постојано испуштати вапаје, шкргутати зубима и не бити услишен? Како је бити паљен заједно са убицама целог света, ништа не видети и не бити виђен, већ у сред таквог мноштва, сматрати себе усамљеним? Јер мрак и одсуство светлости не дозвољавају нам, да распознајемо чак ни ближње, већ ће сваки бити у оном стању, као да једини страда.

Дивно, мене занима ваше мишљење о овоме ? ОК ?

Лепо...

[Милан Меденица :)]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg471558#msg471558 date=1309093033]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg340182#msg340182 date=1294525889]

  Цитат

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  bliss jeeee

не разумем шта ме питаш?

Мислио сам на ОНЕ који НЕ ЖЕЛЕ !

Шта је са њима ? Пакао (како год га ми замишљали) или небиће ?

зар је важно ... ?

тиме се Бог ионако бави, то и није мој домен размишљања нити бављења.

пакао је иначе стање по дефиницији, тако да може настати давно пре смрти.

по томе, скоро да и не правим разлику између пакла и небића.

Постоји велика разлика. Колико ми се чини и демони су осуђени на вечно постојање против своје воље. Видиш, то ми се опет не свиђа. Звучи ми садистички. И наравно да је важно!

Ако си призван у постојање против своје воље имаш право да не прихватиш тај дар. Или грешим ? 

како мислиш ''осуђени на вечно постојање против своје воље'', није ми то јасно на шта имплицираш?

ко каже да ће неко или нешто да постоји против своје воље, управо се о томе ради о повратку у небиће. ја не правим разлику између тога и пакла јер не видим поенту нити једног. ја сам човек живота, наставка, вечности, зареза, саплитања и устајања - не смрти, не непостојања, не краја.

једина разлика између човека и анђела је у томе што анђео нема слабост, нема тело, а та два појма треба изједначити у главама православних. не грех тела, већ слабост, велика разлика. анђео, према томе, не жели нити може да се каје, па ће тако бити суђен (мерен, оцењен) на други начин од човека, зато и нема свој свет (условно речено рехабилитациони затвор) на коме се спасава и одакле се враћа у (вечни) живот, после изласка, после телесне смрти.

с друге стране, како може да буде неко ''призван у постојање против своје воље'' кад није ни постојао, нити та воља ПРЕ постојања? глупа ти је поставка, апсурдна.

а кад си већ створен, имаш и слободу да прихватиш дар или не, то Бог не дира. одатле и избор који можеш да направиш, одатле и Црква, Васкрсење и све остало и приде.

Можда сам се погрешно изразио, не против своје воље, али постојање је наметнуто, или ако више волиш израз, дар. Е сад питање је шта се догађа када се дар не прихвати. Да ли тада душа доживљава муке, вечну деградацију, одлази у неку врсту самонаметнуте изолације или бива уништена, враћа се у ништавило?

Мораш признати да постоји разлика између бића, па макар и у паклу (како год пакао доживљавали) и небића, ваљда, већа разлика не може да постоји.

душа која не воли живот, уствари мрзи на све живо, па и Бога самим тим и већ је у паклу, мучи се и гори јер доживљава све више живот, покрет, радост, глас, догађај, све против себе и својег одрицања постојања као бол и муку нарастајућу и беспрекидну.

шта се дешава после смрти не знам, нити се бавим тиме јер ионако не могу да утичем на то.

мислим да дебело грешиш што упорно схваташ пакао као планету, као нову земљу, уместо као стање, осећање, доживљај реалности. мислим да ти то највише и смета да разумеш очигледно и написано.

не-биће је израз који описује, ма колико фалично, не-постојање. нешто што је нама незамисливо, јер не можемо да опишемо смрт, кад немамо тај доживљај. ај рецимо, да га опишемо са губитак, непостојањем творевине ако се сведемо на црно-беле изразе материје.

значи, замисли да неко овде на форуму обрише свој налог, али остану све поруке. тај неко не учествује на форуму, али је печат остао. где је, шта је с таквим, па исто је као да не постоји.

а шта ће уствари бити, буди стрпљив до телесне смрти, већ ће ти бити јасно.

[Милан Меденица :)]

  Цитат

Будућа блага превазилазе сваки ум, не само речи; а противречно њима, иако изражавамо речима, обичнима за нас – јер тамо је, по речима Писма, огањ, мрак, ланци, неумирући црв – које означавају не само то, што изражавају, већ нешто друго, много ужасније. Да би се убедио у то, обрати сада пажњу прво на ово. Ако је тамо огањ, реци ми, на који начин је тамо и мрак? Видиш ли да је он, много ужаснији од овдашњег? Он се не гаси, зато се и зове неугасивим.

Представимо, какво би мучење било, горети непрестано, налазити се у мраку, постојано испуштати вапаје, шкргутати зубима и не бити услишен? Како је бити паљен заједно са убицама целог света, ништа не видети и не бити виђен, већ у сред таквог мноштва, сматрати себе усамљеним? Јер мрак и одсуство светлости не дозвољавају нам, да распознајемо чак ни ближње, већ ће сваки бити у оном стању, као да једини страда.

Дивно, мене занима ваше мишљење о овоме ? ОК ?

сувише јуридичко.

[Срђан Шијакињић]

Сваки човек је створен да зиви са Богом и уз Бога. Природа сваког човека је створена таква да је најбоље за њу да живи у зајеници са Богом. За мене је извесно да ће сваки човек, на лакши или тежи начин на крају дођи до стања за које је и предвиђен. Све остало ми ограничава или Божију свемогућност или Божију савршену љубав. Не знам зашто би ико имао различит став.

[avatar011]

  Цитат

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg472117#msg472117 date=1309178944]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg471892#msg471892 date=1309126021]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg471558#msg471558 date=1309093033]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg340182#msg340182 date=1294525889]

  Цитат

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  bendoff

не разумем шта ме питаш?

Мислио сам на ОНЕ који НЕ ЖЕЛЕ !

Шта је са њима ? Пакао (како год га ми замишљали) или небиће ?

зар је важно ... ?

тиме се Бог ионако бави, то и није мој домен размишљања нити бављења.

пакао је иначе стање по дефиницији, тако да може настати давно пре смрти.

по томе, скоро да и не правим разлику између пакла и небића.

Постоји велика разлика. Колико ми се чини и демони су осуђени на вечно постојање против своје воље. Видиш, то ми се опет не свиђа. Звучи ми садистички. И наравно да је важно!

Ако си призван у постојање против своје воље имаш право да не прихватиш тај дар. Или грешим ?  bliss jeeee

како мислиш ''осуђени на вечно постојање против своје воље'', није ми то јасно на шта имплицираш?

ко каже да ће неко или нешто да постоји против своје воље, управо се о томе ради о повратку у небиће. ја не правим разлику између тога и пакла јер не видим поенту нити једног. ја сам човек живота, наставка, вечности, зареза, саплитања и устајања - не смрти, не непостојања, не краја.

једина разлика између човека и анђела је у томе што анђео нема слабост, нема тело, а та два појма треба изједначити у главама православних. не грех тела, већ слабост, велика разлика. анђео, према томе, не жели нити може да се каје, па ће тако бити суђен (мерен, оцењен) на други начин од човека, зато и нема свој свет (условно речено рехабилитациони затвор) на коме се спасава и одакле се враћа у (вечни) живот, после изласка, после телесне смрти.

с друге стране, како може да буде неко ''призван у постојање против своје воље'' кад није ни постојао, нити та воља ПРЕ постојања? глупа ти је поставка, апсурдна.

а кад си већ створен, имаш и слободу да прихватиш дар или не, то Бог не дира. одатле и избор који можеш да направиш, одатле и Црква, Васкрсење и све остало и приде.

Можда сам се погрешно изразио, не против своје воље, али постојање је наметнуто, или ако више волиш израз, дар. Е сад питање је шта се догађа када се дар не прихвати. Да ли тада душа доживљава муке, вечну деградацију, одлази у неку врсту самонаметнуте изолације или бива уништена, враћа се у ништавило?

Мораш признати да постоји разлика између бића, па макар и у паклу (како год пакао доживљавали) и небића, ваљда, већа разлика не може да постоји.

душа која не воли живот, уствари мрзи на све живо, па и Бога самим тим и већ је у паклу, мучи се и гори јер доживљава све више живот, покрет, радост, глас, догађај, све против себе и својег одрицања постојања као бол и муку нарастајућу и беспрекидну.

шта се дешава после смрти не знам, нити се бавим тиме јер ионако не могу да утичем на то.

мислим да дебело грешиш што упорно схваташ пакао као планету, као нову земљу, уместо као стање, осећање, доживљај реалности. мислим да ти то највише и смета да разумеш очигледно и написано.

не-биће је израз који описује, ма колико фалично, не-постојање. нешто што је нама незамисливо, јер не можемо да опишемо смрт, кад немамо тај доживљај. ај рецимо, да га опишемо са губитак, непостојањем творевине ако се сведемо на црно-беле изразе материје.

значи, замисли да неко овде на форуму обрише свој налог, али остану све поруке. тај неко не учествује на форуму, али је печат остао. где је, шта је с таквим, па исто је као да не постоји.

а шта ће уствари бити, буди стрпљив до телесне смрти, већ ће ти бити јасно.

Нисам написао да пакао схватам као место, рекао сам да варијације нису битне. Може бити класичан средњевековни приказ пакла, а може бити и неко, не знам, метафизичко мучење душе. Као супротност томе, навео сам напостојање. Постојање и непостојање су две супротности, можда чак највише потенциране у хришћанству.

Ово је одговор на моје питање

Бесмртне су и душе нечастивих, за које би било боље, да нису нетрулежне, зато што ће се мучити у огњу неугасивом и неће умирати, неће бити краја њиховој несрећи.

Мој коментар је..... Дивна прича о љубави.  

Напротив, слушаћемо исто оно, што и богаташ из Јеванђеља: „међу нама и вама је постављена велика пропаст“ (Лука 16:26). Шкргутаћемо зубима од страдања и неиздрживих мука, али нико неће помоћи. Стењаћемо, када пламен крене јако да нас пали, али нећемо видети никога, осим, заједно са нама мучећих и осим велике празнине. Шта рећи о тим ужасима, које ће мрак наводити на наше душе?

Сад ми је баш симпатичан Иван Карамазов.

[grigorije22]

To je teologija Svetog Jovana Zlatoustog koji je pripadao Antiohijskoj skoli koja je sve bukvalno tumacila

  http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/brjancaninov.htm

[laetitia]

  Цитат

Остаје нам дакле утеха да се као Црква молимо за све, како би све њих као најближе увели у Царство Небеско, а свако ко није ушао у Царство, такав нам неће не достајати, био то и најрођенији брат... Ако за брата прихватимо Христа, за оца Оца Његовог небеског, сви људи постаће нам браћа, што и јесте реалност Христовог Царства, и на тај начин рођени брат, за кога смо се молили и кога смо молили све до суда Божијег, неће се осетити као недостатак, јер гле у Царству је много браће.....

И ја сам наилазила на оваква тумачења, али нема речи које би могле довољно да изразе моје неслагање. Онај ко је део мене и мог бића и кога волим више од себе саме да се не осети као недостатак? Макар хиљаде друге браће било око мене...

Могу ли се иноверни спасити? Не могу.

Може ли Христос иноверне спасити? Наравно.

[Милан Меденица :)]

  Цитат

To je teologija Svetog Jovana Zlatoustog koji je pripadao Antiohijskoj skoli koja je sve bukvalno tumacila

  http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/brjancaninov.htm

цитат је светог Климента Римског, ниси добро видео.

[Милан Меденица :)]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg472199#msg472199 date=1309184788]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg472117#msg472117 date=1309178944]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg471892#msg471892 date=1309126021]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg471558#msg471558 date=1309093033]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg340182#msg340182 date=1294525889]

  Цитат

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  eheeeej

не разумем шта ме питаш?

Мислио сам на ОНЕ који НЕ ЖЕЛЕ !

Шта је са њима ? Пакао (како год га ми замишљали) или небиће ?

зар је важно ... ?

тиме се Бог ионако бави, то и није мој домен размишљања нити бављења.

пакао је иначе стање по дефиницији, тако да може настати давно пре смрти.

по томе, скоро да и не правим разлику између пакла и небића.

Постоји велика разлика. Колико ми се чини и демони су осуђени на вечно постојање против своје воље. Видиш, то ми се опет не свиђа. Звучи ми садистички. И наравно да је важно!

Ако си призван у постојање против своје воље имаш право да не прихватиш тај дар. Или грешим ? 

како мислиш ''осуђени на вечно постојање против своје воље'', није ми то јасно на шта имплицираш?

ко каже да ће неко или нешто да постоји против своје воље, управо се о томе ради о повратку у небиће. ја не правим разлику између тога и пакла јер не видим поенту нити једног. ја сам човек живота, наставка, вечности, зареза, саплитања и устајања - не смрти, не непостојања, не краја.

једина разлика између човека и анђела је у томе што анђео нема слабост, нема тело, а та два појма треба изједначити у главама православних. не грех тела, већ слабост, велика разлика. анђео, према томе, не жели нити може да се каје, па ће тако бити суђен (мерен, оцењен) на други начин од човека, зато и нема свој свет (условно речено рехабилитациони затвор) на коме се спасава и одакле се враћа у (вечни) живот, после изласка, после телесне смрти.

с друге стране, како може да буде неко ''призван у постојање против своје воље'' кад није ни постојао, нити та воља ПРЕ постојања? глупа ти је поставка, апсурдна.

а кад си већ створен, имаш и слободу да прихватиш дар или не, то Бог не дира. одатле и избор који можеш да направиш, одатле и Црква, Васкрсење и све остало и приде.

Можда сам се погрешно изразио, не против своје воље, али постојање је наметнуто, или ако више волиш израз, дар. Е сад питање је шта се догађа када се дар не прихвати. Да ли тада душа доживљава муке, вечну деградацију, одлази у неку врсту самонаметнуте изолације или бива уништена, враћа се у ништавило?

Мораш признати да постоји разлика између бића, па макар и у паклу (како год пакао доживљавали) и небића, ваљда, већа разлика не може да постоји.

душа која не воли живот, уствари мрзи на све живо, па и Бога самим тим и већ је у паклу, мучи се и гори јер доживљава све више живот, покрет, радост, глас, догађај, све против себе и својег одрицања постојања као бол и муку нарастајућу и беспрекидну.

шта се дешава после смрти не знам, нити се бавим тиме јер ионако не могу да утичем на то.

мислим да дебело грешиш што упорно схваташ пакао као планету, као нову земљу, уместо као стање, осећање, доживљај реалности. мислим да ти то највише и смета да разумеш очигледно и написано.

не-биће је израз који описује, ма колико фалично, не-постојање. нешто што је нама незамисливо, јер не можемо да опишемо смрт, кад немамо тај доживљај. ај рецимо, да га опишемо са губитак, непостојањем творевине ако се сведемо на црно-беле изразе материје.

значи, замисли да неко овде на форуму обрише свој налог, али остану све поруке. тај неко не учествује на форуму, али је печат остао. где је, шта је с таквим, па исто је као да не постоји.

а шта ће уствари бити, буди стрпљив до телесне смрти, већ ће ти бити јасно.

Нисам написао да пакао схватам као место, рекао сам да варијације нису битне. Може бити класичан средњевековни приказ пакла, а може бити и неко, не знам, метафизичко мучење душе. Као супротност томе, навео сам напостојање. Постојање и непостојање су две супротности, можда чак највише потенциране у хришћанству.

Ово је одговор на моје питање

Бесмртне су и душе нечастивих, за које би било боље, да нису нетрулежне, зато што ће се мучити у огњу неугасивом и неће умирати, неће бити краја њиховој несрећи.

Мој коментар је..... Дивна прича о љубави.  4chsmu1

Напротив, слушаћемо исто оно, што и богаташ из Јеванђеља: „међу нама и вама је постављена велика пропаст“ (Лука 16:26). Шкргутаћемо зубима од страдања и неиздрживих мука, али нико неће помоћи. Стењаћемо, када пламен крене јако да нас пали, али нећемо видети никога, осим, заједно са нама мучећих и осим велике празнине. Шта рећи о тим ужасима, које ће мрак наводити на наше душе?

Сад ми је баш симпатичан Иван Карамазов.

па не капирам зашто та буквална и јуридичка тумачења и мишљења схваташ буквално, па то онда још и приписујеш Богу  0102_laugh

Бог је изнад Закона, мишљења, тумачења, непредвидив и пре свега Љубав.

тебе баш неки ђаво зајахао да те отера од Бога и Цркве :bla:

[Милан Меденица :)]

  Цитат

Могу ли се иноверни спасити? Не могу.

Може ли Христос иноверне спасити? Наравно.

исто важи и за верне  4chsmu1

[laetitia]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg472230#msg472230 date=1309187043]

Бог је изнад Закона, мишљења, тумачења, непредвидив и пре свега Љубав.

4chsmu1

  Цитат

  Цитат

Могу ли се иноверни спасити? Не могу.

Може ли Христос иноверне спасити? Наравно.

исто важи и за верне 

0102_laugh

[avatar011]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg472230#msg472230 date=1309187043]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg472199#msg472199 date=1309184788]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg471558#msg471558 date=1309093033]

  Цитат

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg340182#msg340182 date=1294525889]

  Цитат

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  :bla:

не разумем шта ме питаш?

Мислио сам на ОНЕ који НЕ ЖЕЛЕ !

Шта је са њима ? Пакао (како год га ми замишљали) или небиће ?

зар је важно ... ?

тиме се Бог ионако бави, то и није мој домен размишљања нити бављења.

пакао је иначе стање по дефиницији, тако да може настати давно пре смрти.

по томе, скоро да и не правим разлику између пакла и небића.

Постоји велика разлика. Колико ми се чини и демони су осуђени на вечно постојање против своје воље. Видиш, то ми се опет не свиђа. Звучи ми садистички. И наравно да је важно!

Ако си призван у постојање против своје воље имаш право да не прихватиш тај дар. Или грешим ? 

како мислиш ''осуђени на вечно постојање против своје воље'', није ми то јасно на шта имплицираш?

ко каже да ће неко или нешто да постоји против своје воље, управо се о томе ради о повратку у небиће. ја не правим разлику између тога и пакла јер не видим поенту нити једног. ја сам човек живота, наставка, вечности, зареза, саплитања и устајања - не смрти, не непостојања, не краја.

једина разлика између човека и анђела је у томе што анђео нема слабост, нема тело, а та два појма треба изједначити у главама православних. не грех тела, већ слабост, велика разлика. анђео, према томе, не жели нити може да се каје, па ће тако бити суђен (мерен, оцењен) на други начин од човека, зато и нема свој свет (условно речено рехабилитациони затвор) на коме се спасава и одакле се враћа у (вечни) живот, после изласка, после телесне смрти.

с друге стране, како може да буде неко ''призван у постојање против своје воље'' кад није ни постојао, нити та воља ПРЕ постојања? глупа ти је поставка, апсурдна.

а кад си већ створен, имаш и слободу да прихватиш дар или не, то Бог не дира. одатле и избор који можеш да направиш, одатле и Црква, Васкрсење и све остало и приде.

Можда сам се погрешно изразио, не против своје воље, али постојање је наметнуто, или ако више волиш израз, дар. Е сад питање је шта се догађа када се дар не прихвати. Да ли тада душа доживљава муке, вечну деградацију, одлази у неку врсту самонаметнуте изолације или бива уништена, враћа се у ништавило?

Мораш признати да постоји разлика између бића, па макар и у паклу (како год пакао доживљавали) и небића, ваљда, већа разлика не може да постоји.

душа која не воли живот, уствари мрзи на све живо, па и Бога самим тим и већ је у паклу, мучи се и гори јер доживљава све више живот, покрет, радост, глас, догађај, све против себе и својег одрицања постојања као бол и муку нарастајућу и беспрекидну.

шта се дешава после смрти не знам, нити се бавим тиме јер ионако не могу да утичем на то.

мислим да дебело грешиш што упорно схваташ пакао као планету, као нову земљу, уместо као стање, осећање, доживљај реалности. мислим да ти то највише и смета да разумеш очигледно и написано.

не-биће је израз који описује, ма колико фалично, не-постојање. нешто што је нама незамисливо, јер не можемо да опишемо смрт, кад немамо тај доживљај. ај рецимо, да га опишемо са губитак, непостојањем творевине ако се сведемо на црно-беле изразе материје.

значи, замисли да неко овде на форуму обрише свој налог, али остану све поруке. тај неко не учествује на форуму, али је печат остао. где је, шта је с таквим, па исто је као да не постоји.

а шта ће уствари бити, буди стрпљив до телесне смрти, већ ће ти бити јасно.

Нисам написао да пакао схватам као место, рекао сам да варијације нису битне. Може бити класичан средњевековни приказ пакла, а може бити и неко, не знам, метафизичко мучење душе. Као супротност томе, навео сам напостојање. Постојање и непостојање су две супротности, можда чак највише потенциране у хришћанству.

Ово је одговор на моје питање

Бесмртне су и душе нечастивих, за које би било боље, да нису нетрулежне, зато што ће се мучити у огњу неугасивом и неће умирати, неће бити краја њиховој несрећи.

Мој коментар је..... Дивна прича о љубави.  4chsmu1

Напротив, слушаћемо исто оно, што и богаташ из Јеванђеља: „међу нама и вама је постављена велика пропаст“ (Лука 16:26). Шкргутаћемо зубима од страдања и неиздрживих мука, али нико неће помоћи. Стењаћемо, када пламен крене јако да нас пали, али нећемо видети никога, осим, заједно са нама мучећих и осим велике празнине. Шта рећи о тим ужасима, које ће мрак наводити на наше душе?

Сад ми је баш симпатичан Иван Карамазов.

па не капирам зашто та буквална и јуридичка тумачења и мишљења схваташ буквално, па то онда још и приписујеш Богу  0102_laugh

Бог је изнад Закона, мишљења, тумачења, непредвидив и пре свега Љубав.

тебе баш неки ђаво зајахао да те отера од Бога и Цркве

eheeeej    

Нећу да будем досадан. Погрешио сам са овим цитатима. Били су ми баш, живописни, нисам могао да одолим.

Хтео сам јасан одговор, непостојање или егзистенција на силу, а закомпликовао сам и сам питање.

[jelena_jelena]

Jako zanimljiva tema...upravo i mene je zanimalo, kako da se gleda na ostatak svjeta, koji ne idu nikada u crkvu, koji su katolici, pravoslavci ali nikad ne poste, jer smatraju da covjek moze da bude hriscanin i ako ne ide nedeljom u crkvu i ako ne posti...posebno katolici pa oni i nemaju neki strogi post, pa kazu odreknu se neceg posebnog i to je post a kod nas je to drukcije malo, nekima to dodje kao neka dijeta....znam na primjer, da vecinom muski rod  to ne moze da postuje pa kazu "grijeh ne ide u usuta nego iz usta"...pa umjesto sardine i kuvanog krompira  traze slaninu i sunku....eto u tom je problem cesto bio, jos sam kao dijete mislila a sta ako mi otac pogine u ratu a ne znam da li se ikad pricestio, naravno udje on u crkvu kad je nesto, ne bjezi od toga...i bio je za to naravno da se vjenca u crkvi, da djecu krsti....ali ja sam se uvjek pitala sta se desava sa takvim osobama poslije smrti, imaju li ikakve sanse za spasenje...   I sta na primjer ja se udam za takvog covjeka, koji ne posti? Kako li se to kaze mi smo onda jedno, cini li to neki smisao da ja i  za njega kazem da postim jednu rundu? Ili je to bezsmisleno? Ja jednostavno ne zelim nikoga na to da tjeram ali zelim svojim najblizima spasenje kad za to dodje vrijeme, zelim da vjerujem da ce jos biti tu i poslije smrti sa mnom...

[Милан Меденица :)]

прочитај ово: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1438.msg66228.html#msg66228

[jelena_jelena]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg477107#msg477107 date=1309849690]

прочитај ово: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1438.msg66228.html#msg66228

Hvala, procitah dosta...nazalost nemam vremena za sve sad, da bih isla u detalje ali to cu kad nadjem vremena