Спасење је само у Христу

[Милан Меденица :)]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg471558#msg471558 date=1309093033]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=1438.msg340182#msg340182 date=1294525889]

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  slava3

не разумем шта ме питаш?

Мислио сам на ОНЕ који НЕ ЖЕЛЕ !

Шта је са њима ? Пакао (како год га ми замишљали) или небиће ?

зар је важно ... ?

тиме се Бог ионако бави, то и није мој домен размишљања нити бављења.

пакао је иначе стање по дефиницији, тако да може настати давно пре смрти.

по томе, скоро да и не правим разлику између пакла и небића.

Постоји велика разлика. Колико ми се чини и демони су осуђени на вечно постојање против своје воље. Видиш, то ми се опет не свиђа. Звучи ми садистички. И наравно да је важно!

Ако си призван у постојање против своје воље имаш право да не прихватиш тај дар. Или грешим ?  1000000001010

како мислиш ''осуђени на вечно постојање против своје воље'', није ми то јасно на шта имплицираш?

ко каже да ће неко или нешто да постоји против своје воље, управо се о томе ради о повратку у небиће. ја не правим разлику између тога и пакла јер не видим поенту нити једног. ја сам човек живота, наставка, вечности, зареза, саплитања и устајања - не смрти, не непостојања, не краја.

једина разлика између човека и анђела је у томе што анђео нема слабост, нема тело, а та два појма треба изједначити у главама православних. не грех тела, већ слабост, велика разлика. анђео, према томе, не жели нити може да се каје, па ће тако бити суђен (мерен, оцењен) на други начин од човека, зато и нема свој свет (условно речено рехабилитациони затвор) на коме се спасава и одакле се враћа у (вечни) живот, после изласка, после телесне смрти.

с друге стране, како може да буде неко ''призван у постојање против своје воље'' кад није ни постојао, нити та воља ПРЕ постојања? глупа ти је поставка, апсурдна.

а кад си већ створен, имаш и слободу да прихватиш дар или не, то Бог не дира. одатле и избор који можеш да направиш, одатле и Црква, Васкрсење и све остало и приде.

[Милан Меденица :)]

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  1000000001010

nekako obidjeni direktni odgovori-------pitala sam sta bi uradili ako isus dodje i kaze ovaj onaj on ona ili ko u najblizoj familiji moze biti sestra brat dijete majka otac neko od nekih koje najvise volite-kad bi isus rekao ti ides kod mene u njegovo carstvo a onaj ovaj nije  i nece kod njega.dal bi otisli sa isusom ili sa nekim od tih koje  za koje je rekao da nece uci u to obecano carstvo------licno sama nebih nija primila to obecano carstvo  a vi obidjoste direktan odgovor

искрено речено, мислим да не причаш онако како би урадила зато што се ради о сасвим другачијим изборима.

хипотетички, ситуација је оваква, да је спустим на земљу:

дете оће да ти се убије, а ти га сигурно не би молила да уради тако нешто, већ да остане жив и да реши проблем који га мучи. е сад, дете изабере да се убије, а ти рецимо изабереш да не одеш за њим у мртве, већ наставиш да живиш и изабереш да решиш проблем смрти свога детета, у исто време и свој, нађеш мир у смрти свога детета.

самим тим твојим избором да останеш жива, ти си управо изабрала царство живих а не мртвих и то је тај избор у коме се огледа истинитост очигледног - избор ближњег да изабере непостојање, да се уклони од живих, а твој избор ка царству живота, небеском царству.

[gospodin X]

Васцела творевина је већ спашена по природи....

Истакнути теолог Никос Мацукас је интерпретирајући Светог Максима Исповедника је то описао као непорочни грех. Наиме природа никада није имала своју вољу да прихвати небиће... Када је Адам сагрешио није питао природу, како своју сопствену тако и васцелог космоса. Али ипак природа је преживела не порочни грех, односно она је почела да умире, да осећа реалност небића.... Тај непорочни грех је Христос исцелио Васкрсењем, и као што природа није имала вољу да умре, иако је имала потенцију, тако ни личност, која је не замислива без природе, неће бити питана за спасење или вечно постојање своје природе. Али то онда подразумева некакав вид свеспасења свега... Међутим, није само природа оно што ће васкрснути, ту је и личност. Личност међутим може да се оствари, са својом природом, као небиће, односно да постоји као не постојање, јер не постоји како за једну одређену Личност тако ни за заједницу личности. Постојати без потврде постојања, или самопостојати без игде иког, равно је не постојати, јер реално се не остварујеш ни као љубеће биће, ни као биће, већ си биће само за себе....

То би био демонистички начин постојања, где не можеш никакву енергију, нити било шта друго да размениш са било ким другим, већ си самац.

[Милан Меденица :)]

мислим да се то односи на тренутни однос непостојања у пакленим стањима, не о оном што долази и нико не зна како ће изгледати и бити.

[gospodin X]

nekako obidjeni direktni odgovori-------pitala sam sta bi uradili ako isus dodje i kaze ovaj onaj on ona ili ko u najblizoj familiji moze biti sestra brat dijete majka otac neko od nekih koje najvise volite-kad bi isus rekao ti ides kod mene u njegovo carstvo a onaj ovaj nije  i nece kod njega.dal bi otisli sa isusom ili sa nekim od tih koje  za koje je rekao da nece uci u to obecano carstvo------licno sama nebih nija primila to obecano carstvo  a vi obidjoste direktan odgovor

Сада би најрелевантнији одговор био Христове речи "Ко не мрзи на оца или матер или....није мене достојан" Да, то је суд и осуда. Такво кретање би било кретање у небиће због најближег, са тиме што не можеш са најближим остварити никакву заједницу у царству за које се определио. Није могуће дакле отићи у неко друго царство осим у Христово Царство Небеско...И Његовом Царству неће бити краја.... Питање дакле може да сеже у том правцу да ли би неко радије не постојао без вољене и драге му особе, или би пре изабрао Царство Небеско. Онда је то тежња ка небићу ради некога ко је већ покушао да оствари ту тежњу. Емотивно везање за најближе своје нас води ка оваквом размишљању, али у хришћанству нема оваквог везивања, јер смо сви браћа и сестре у Једноме Господу Исусу Христу. Свачије страдање треба да нас погоди као страдање најближег, а свачије кретање ка небићу треба да буде жалост за целу Цркву. Тога ради се и цела Црква моли за све равноправно, а не само за крвне сроднике. Остаје нам дакле утеха да се као Црква молимо за све, како би све њих као најближе увели у Царство Небеско, а свако ко није ушао у Царство, такав нам неће не достајати, био то и најрођенији брат... Ако за брата прихватимо Христа, за оца Оца Његовог небеског, сви људи постаће нам браћа, што и јесте реалност Христовог Царства, и на тај начин рођени брат, за кога смо се молили и кога смо молили све до суда Божијег, неће се осетити као недостатак, јер гле у Царству је много браће.....

[grigorije22]

Prema tumacenju Svetog Teofana Zatvornika izraza skrgut zuba, vecni oganj, tama najdonja su zapravo

reci koje mi koristimo ono sto je u skladu sa nasim iskustvom. Nakon vaskrsenja sve ce da bude novo

pa ce i muke da budu drugacije

[avatar011]

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  4chsmu1

не разумем шта ме питаш?

Мислио сам на ОНЕ који НЕ ЖЕЛЕ !

Шта је са њима ? Пакао (како год га ми замишљали) или небиће ?

зар је важно ... ?

тиме се Бог ионако бави, то и није мој домен размишљања нити бављења.

пакао је иначе стање по дефиницији, тако да може настати давно пре смрти.

по томе, скоро да и не правим разлику између пакла и небића.

Постоји велика разлика. Колико ми се чини и демони су осуђени на вечно постојање против своје воље. Видиш, то ми се опет не свиђа. Звучи ми садистички. И наравно да је важно!

Ако си призван у постојање против своје воље имаш право да не прихватиш тај дар. Или грешим ? 

како мислиш ''осуђени на вечно постојање против своје воље'', није ми то јасно на шта имплицираш?

ко каже да ће неко или нешто да постоји против своје воље, управо се о томе ради о повратку у небиће. ја не правим разлику између тога и пакла јер не видим поенту нити једног. ја сам човек живота, наставка, вечности, зареза, саплитања и устајања - не смрти, не непостојања, не краја.

једина разлика између човека и анђела је у томе што анђео нема слабост, нема тело, а та два појма треба изједначити у главама православних. не грех тела, већ слабост, велика разлика. анђео, према томе, не жели нити може да се каје, па ће тако бити суђен (мерен, оцењен) на други начин од човека, зато и нема свој свет (условно речено рехабилитациони затвор) на коме се спасава и одакле се враћа у (вечни) живот, после изласка, после телесне смрти.

с друге стране, како може да буде неко ''призван у постојање против своје воље'' кад није ни постојао, нити та воља ПРЕ постојања? глупа ти је поставка, апсурдна.

а кад си већ створен, имаш и слободу да прихватиш дар или не, то Бог не дира. одатле и избор који можеш да направиш, одатле и Црква, Васкрсење и све остало и приде.

Можда сам се погрешно изразио, не против своје воље, али постојање је наметнуто, или ако више волиш израз, дар. Е сад питање је шта се догађа када се дар не прихвати. Да ли тада душа доживљава муке, вечну деградацију, одлази у неку врсту самонаметнуте изолације или бива уништена, враћа се у ништавило?

Мораш признати да постоји разлика између бића, па макар и у паклу (како год пакао доживљавали) и небића, ваљда, већа разлика не може да постоји.

[avatar011]

Prema tumacenju Svetog Teofana Zatvornika izraza skrgut zuba, vecni oganj, tama najdonja su zapravo

reci koje mi koristimo ono sto je u skladu sa nasim iskustvom. Nakon vaskrsenja sve ce da bude novo

pa ce i muke da budu drugacije

Е ово је одговор. Значи, ради се о мукама. 

[gospodin X]

Prema tumacenju Svetog Teofana Zatvornika izraza skrgut zuba, vecni oganj, tama najdonja su zapravo

reci koje mi koristimo ono sto je u skladu sa nasim iskustvom. Nakon vaskrsenja sve ce da bude novo

pa ce i muke da budu drugacije

И није лоше тумачење. Према тумачењу Светог Василија Великог исти огањ који ће праведнике просијавати у Царству Небеском, за друге ће бити мука. огањ који сажиже. Тачније ради се о једној истој љубави, са тим што поједини неће бити у стању да је прихвате, будући да ће бити затворени за њу, те ће им то бити мука....

[avatar011]

nekako obidjeni direktni odgovori-------pitala sam sta bi uradili ako isus dodje i kaze ovaj onaj on ona ili ko u najblizoj familiji moze biti sestra brat dijete majka otac neko od nekih koje najvise volite-kad bi isus rekao ti ides kod mene u njegovo carstvo a onaj ovaj nije  i nece kod njega.dal bi otisli sa isusom ili sa nekim od tih koje  za koje je rekao da nece uci u to obecano carstvo------licno sama nebih nija primila to obecano carstvo  a vi obidjoste direktan odgovor

Сада би најрелевантнији одговор био Христове речи "Ко не мрзи на оца или матер или....није мене достојан" Да, то је суд и осуда. Такво кретање би било кретање у небиће због најближег, са тиме што не можеш са најближим остварити никакву заједницу у царству за које се определио. Није могуће дакле отићи у неко друго царство осим у Христово Царство Небеско...И Његовом Царству неће бити краја.... Питање дакле може да сеже у том правцу да ли би неко радије не постојао без вољене и драге му особе, или би пре изабрао Царство Небеско. Онда је то тежња ка небићу ради некога ко је већ покушао да оствари ту тежњу. Емотивно везање за најближе своје нас води ка оваквом размишљању, али у хришћанству нема оваквог везивања, јер смо сви браћа и сестре у Једноме Господу Исусу Христу. Свачије страдање треба да нас погоди као страдање најближег, а свачије кретање ка небићу треба да буде жалост за целу Цркву. Тога ради се и цела Црква моли за све равноправно, а не само за крвне сроднике. Остаје нам дакле утеха да се као Црква молимо за све, како би све њих као најближе увели у Царство Небеско, а свако ко није ушао у Царство, такав нам неће не достајати, био то и најрођенији брат... Ако за брата прихватимо Христа, за оца Оца Његовог небеског, сви људи постаће нам браћа, што и јесте реалност Христовог Царства, и на тај начин рођени брат, за кога смо се молили и кога смо молили све до суда Божијег, неће се осетити као недостатак, јер гле у Царству је много браће.....

Јежим се од овога, од овакве љубави  

Ако је личност непоновљива, онда не постоји замена, са њим на неки начин умиру сви, и ради се космичкој катастрофи.

Мислим да је то сликовито објаснио и Архимандрит Софроније.

[gospodin X]

nekako obidjeni direktni odgovori-------pitala sam sta bi uradili ako isus dodje i kaze ovaj onaj on ona ili ko u najblizoj familiji moze biti sestra brat dijete majka otac neko od nekih koje najvise volite-kad bi isus rekao ti ides kod mene u njegovo carstvo a onaj ovaj nije  i nece kod njega.dal bi otisli sa isusom ili sa nekim od tih koje  za koje je rekao da nece uci u to obecano carstvo------licno sama nebih nija primila to obecano carstvo  a vi obidjoste direktan odgovor

Сада би најрелевантнији одговор био Христове речи "Ко не мрзи на оца или матер или....није мене достојан" Да, то је суд и осуда. Такво кретање би било кретање у небиће због најближег, са тиме што не можеш са најближим остварити никакву заједницу у царству за које се определио. Није могуће дакле отићи у неко друго царство осим у Христово Царство Небеско...И Његовом Царству неће бити краја.... Питање дакле може да сеже у том правцу да ли би неко радије не постојао без вољене и драге му особе, или би пре изабрао Царство Небеско. Онда је то тежња ка небићу ради некога ко је већ покушао да оствари ту тежњу. Емотивно везање за најближе своје нас води ка оваквом размишљању, али у хришћанству нема оваквог везивања, јер смо сви браћа и сестре у Једноме Господу Исусу Христу. Свачије страдање треба да нас погоди као страдање најближег, а свачије кретање ка небићу треба да буде жалост за целу Цркву. Тога ради се и цела Црква моли за све равноправно, а не само за крвне сроднике. Остаје нам дакле утеха да се као Црква молимо за све, како би све њих као најближе увели у Царство Небеско, а свако ко није ушао у Царство, такав нам неће не достајати, био то и најрођенији брат... Ако за брата прихватимо Христа, за оца Оца Његовог небеског, сви људи постаће нам браћа, што и јесте реалност Христовог Царства, и на тај начин рођени брат, за кога смо се молили и кога смо молили све до суда Божијег, неће се осетити као недостатак, јер гле у Царству је много браће.....

Јежим се од овога, од овакве љубави  

Ако је личност непоновљива, онда не постоји замена, са њим на неки начин умиру сви, и ради се космичкој катастрофи.

Мислим да је то сликовито објаснио и Архимандрит Софроније.

Појасни...

[gospodin X]

nekako obidjeni direktni odgovori-------pitala sam sta bi uradili ako isus dodje i kaze ovaj onaj on ona ili ko u najblizoj familiji moze biti sestra brat dijete majka otac neko od nekih koje najvise volite-kad bi isus rekao ti ides kod mene u njegovo carstvo a onaj ovaj nije  i nece kod njega.dal bi otisli sa isusom ili sa nekim od tih koje  za koje je rekao da nece uci u to obecano carstvo------licno sama nebih nija primila to obecano carstvo  a vi obidjoste direktan odgovor

Сада би најрелевантнији одговор био Христове речи "Ко не мрзи на оца или матер или....није мене достојан" Да, то је суд и осуда. Такво кретање би било кретање у небиће због најближег, са тиме што не можеш са најближим остварити никакву заједницу у царству за које се определио. Није могуће дакле отићи у неко друго царство осим у Христово Царство Небеско...И Његовом Царству неће бити краја.... Питање дакле може да сеже у том правцу да ли би неко радије не постојао без вољене и драге му особе, или би пре изабрао Царство Небеско. Онда је то тежња ка небићу ради некога ко је већ покушао да оствари ту тежњу. Емотивно везање за најближе своје нас води ка оваквом размишљању, али у хришћанству нема оваквог везивања, јер смо сви браћа и сестре у Једноме Господу Исусу Христу. Свачије страдање треба да нас погоди као страдање најближег, а свачије кретање ка небићу треба да буде жалост за целу Цркву. Тога ради се и цела Црква моли за све равноправно, а не само за крвне сроднике. Остаје нам дакле утеха да се као Црква молимо за све, како би све њих као најближе увели у Царство Небеско, а свако ко није ушао у Царство, такав нам неће не достајати, био то и најрођенији брат... Ако за брата прихватимо Христа, за оца Оца Његовог небеског, сви људи постаће нам браћа, што и јесте реалност Христовог Царства, и на тај начин рођени брат, за кога смо се молили и кога смо молили све до суда Божијег, неће се осетити као недостатак, јер гле у Царству је много браће.....

Јежим се од овога, од овакве љубави  

Ако је личност непоновљива, онда не постоји замена, са њим на неки начин умиру сви, и ради се космичкој катастрофи.

Мислим да је то сликовито објаснио и Архимандрит Софроније.

Најпре, нико није говорио о замени одређене личности другом, већ о поимању браће у Христу...

[grigorije22]

Prema tumacenju Svetog Teofana Zatvornika izraza skrgut zuba, vecni oganj, tama najdonja su zapravo

reci koje mi koristimo ono sto je u skladu sa nasim iskustvom. Nakon vaskrsenja sve ce da bude novo

pa ce i muke da budu drugacije

И није лоше тумачење. Према тумачењу Светог Василија Великог исти огањ који ће праведнике просијавати у Царству Небеском, за друге ће бити мука. огањ који сажиже. Тачније ради се о једној истој љубави, са тим што поједини неће бити у стању да је прихвате, будући да ће бити затворени за њу, те ће им то бити мука....

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/muke_vecne/muke_vecne.htm

[grigorije22]

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/vecne_muke.htm

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/adske_muke.htm

[avatar011]

Будућа блага превазилазе сваки ум, не само речи; а противречно њима, иако изражавамо речима, обичнима за нас – јер тамо је, по речима Писма, огањ, мрак, ланци, неумирући црв – које означавају не само то, што изражавају, већ нешто друго, много ужасније. Да би се убедио у то, обрати сада пажњу прво на ово. Ако је тамо огањ, реци ми, на који начин је тамо и мрак? Видиш ли да је он, много ужаснији од овдашњег? Он се не гаси, зато се и зове неугасивим.

Представимо, какво би мучење било, горети непрестано, налазити се у мраку, постојано испуштати вапаје, шкргутати зубима и не бити услишен? Како је бити паљен заједно са убицама целог света, ништа не видети и не бити виђен, већ у сред таквог мноштва, сматрати себе усамљеним? Јер мрак и одсуство светлости не дозвољавају нам, да распознајемо чак ни ближње, већ ће сваки бити у оном стању, као да једини страда.

Дивно, мене занима ваше мишљење о овоме ? ОК ?