Jump to content

Спасење је само у Христу


Препоручена порука

Мени је потпуно нелогично да би свезнајући и свемогући Бог, који је у тренутку стварања знао сваки трен живота сваког човека и сваки избор и дело сваког бића које је створио, створио иког ко се неће, на неки начин и после неког времена спасити. Не личи ми на Бога, који је од свих начина на који се може створити и постојати човек изабрао свакако најбољи, да стври иког, "тек онако" иако зна да се тај неће спасити. Много више се у савршену и свемоћну Љубав, која све воли подједнако, уклапа идеја да ће се све што је икада створено спасити.

зашто не, па управо се ту огледа љубав према датом и савршеном дару слободе.

управо је ту неприсиљеност избора ...

ал ми уопштено сумњиво звучи та хипотеза, пошто условљава Бога да направи неког ко ће да изабере спасење  t4431

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 624
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Мени је потпуно нелогично да би свезнајући и свемогући Бог, који је у тренутку стварања знао сваки трен живота сваког човека и сваки избор и дело сваког бића које је створио, створио иког ко се неће, на неки начин и после неког времена спасити. Не личи ми на Бога, који је од свих начина на који се може створити и постојати човек изабрао свакако најбољи, да стври иког, "тек онако" иако зна да се тај неће спасити. Много више се у савршену и свемоћну Љубав, која све воли подједнако, уклапа идеја да ће се све што је икада створено спасити.

зашто не, па управо се ту огледа љубав према датом и савршеном дару слободе.

управо је ту неприсиљеност избора ...

ал ми уопштено сумњиво звучи та хипотеза, пошто условљава Бога да направи неког ко ће да изабере спасење  t4431

Али зашто би Бог правио иког за кога зна да ће завршити у вечној патњи ? Зашто би му давао избор када зна да ће изабрати погрешно ? Који би родитељ створио дете које воли човеку непојмљивом љубављу ако зна да ће то дете на крају да пропадне. Е сада има и та ствар што ја не могу да замислим иједног човека који би пред савршеном љубављу Бога и људи и људи међусобно, изабрао да не учествује у томе, можда је у томе квака... Ја је не схватрам као условљавање да створи неког ко ће да изабере спасење, већ сасвим логичну последицу савршене љубави Божије а то је да је створио све такво да живи у вечности. Не могу да замислим да неко не жели да живи то просто није у природи живих бића.

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Такође ми је нелогична идеја да ће Бог неког спасти ако се ми молимо за њега а не би га спасао да се нисмо молили. Онда испада да савршени Бог даје нама таквима какви смо у руке нечији вечни живот... Не иде ми то...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Такође ми је нелогична идеја да ће Бог неког спасти ако се ми молимо за њега а не би га спасао да се нисмо молили. Онда испада да савршени Бог даје нама таквима какви смо у руке нечији вечни живот... Не иде ми то...

У нашим је рукама како наш вечни живот тако и свих. Ето рецимо да се вратимо на Адама, сагрешивши он је на пример укинуо могућност вечног живота читавом његовом потомству докле Христос не дође. Без наше сарадње Божији чин спасења био би наметнут, па макар и кад се ради о некоме ко никада није чуо за Христа...ми желећи да се сви спасу изображавамо Христову, односно Очеву вољу и на тај начин је једино могуће спасење и нама и онима којим га желимо. Уколико би пожелели да се не спасе неко ко је на пример највећи ратни злочинац, утолико би пожелели небиће за некога, те би и сами било демонизовани...

И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. IКор.13,2

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал :( link=topic=1438.msg471563#msg471563 date=1309093258]

Мени је потпуно нелогично да би свезнајући и свемогући Бог, који је у тренутку стварања знао сваки трен живота сваког човека и сваки избор и дело сваког бића које је створио, створио иког ко се неће, на неки начин и после неког времена спасити. Не личи ми на Бога, који је од свих начина на који се може створити и постојати човек изабрао свакако најбољи, да стври иког, "тек онако" иако зна да се тај неће спасити. Много више се у савршену и свемоћну Љубав, која све воли подједнако, уклапа идеја да ће се све што је икада створено спасити.

зашто не, па управо се ту огледа љубав према датом и савршеном дару слободе.

управо је ту неприсиљеност избора ...

ал ми уопштено сумњиво звучи та хипотеза, пошто условљава Бога да направи неког ко ће да изабере спасење  bendoff

Али зашто би Бог правио иког за кога зна да ће завршити у вечној патњи ? Зашто би му давао избор када зна да ће изабрати погрешно ? Који би родитељ створио дете које воли човеку непојмљивом љубављу ако зна да ће то дете на крају да пропадне. Е сада има и та ствар што ја не могу да замислим иједног човека који би пред савршеном љубављу Бога и људи и људи међусобно, изабрао да не учествује у томе, можда је у томе квака... Ја је не схватрам као условљавање да створи неког ко ће да изабере спасење, већ сасвим логичну последицу савршене љубави Божије а то је да је створио све такво да живи у вечности. Не могу да замислим да неко не жели да живи то просто није у природи живих бића.

ај на страну што ме питаш глупо питање о Божјој Промисли ...

зар ти да си родитељ и да знаш да ће детету бити на крају избор да се самоубије, не би га ни зачињао ?  bendoff

можда је добро што нас је Бог направио да живимо и незнању, не морамо да понесемо крст таквог избора.  bendoff

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени је потпуно нелогично да би свезнајући и свемогући Бог, који је у тренутку стварања знао сваки трен живота сваког човека и сваки избор и дело сваког бића које је створио, створио иког ко се неће, на неки начин и после неког времена спасити. Не личи ми на Бога, који је од свих начина на који се може створити и постојати човек изабрао свакако најбољи, да стври иког, "тек онако" иако зна да се тај неће спасити. Много више се у савршену и свемоћну Љубав, која све воли подједнако, уклапа идеја да ће се све што је икада створено спасити.

зашто не, па управо се ту огледа љубав према датом и савршеном дару слободе.

управо је ту неприсиљеност избора ...

ал ми уопштено сумњиво звучи та хипотеза, пошто условљава Бога да направи неког ко ће да изабере спасење  bendoff

Али зашто би Бог правио иког за кога зна да ће завршити у вечној патњи ? Зашто би му давао избор када зна да ће изабрати погрешно ? Који би родитељ створио дете које воли човеку непојмљивом љубављу ако зна да ће то дете на крају да пропадне. Е сада има и та ствар што ја не могу да замислим иједног човека који би пред савршеном љубављу Бога и људи и људи међусобно, изабрао да не учествује у томе, можда је у томе квака... Ја је не схватрам као условљавање да створи неког ко ће да изабере спасење, већ сасвим логичну последицу савршене љубави Божије а то је да је створио све такво да живи у вечности. Не могу да замислим да неко не жели да живи то просто није у природи живих бића.

  http://slavoslovije.files.wordpress.com/2008/12/sveti-jovan-damaskin-pouke.pdf
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Такође ми је нелогична идеја да ће Бог неког спасти ако се ми молимо за њега а не би га спасао да се нисмо молили. Онда испада да савршени Бог даје нама таквима какви смо у руке нечији вечни живот... Не иде ми то...

У нашим је рукама како наш вечни живот тако и свих. Ето рецимо да се вратимо на Адама, сагрешивши он је на пример укинуо могућност вечног живота читавом његовом потомству докле Христос не дође. Без наше сарадње Божији чин спасења био би наметнут, па макар и кад се ради о некоме ко никада није чуо за Христа...ми желећи да се сви спасу изображавамо Христову, односно Очеву вољу и на тај начин је једино могуће спасење и нама и онима којим га желимо. Уколико би пожелели да се не спасе неко ко је на пример највећи ратни злочинац, утолико би пожелели небиће за некога, те би и сами било демонизовани...

Па све се своди на то да је мени незамисливо да ико на крају крајева пропадне... bendoff Мој лични став, немам амбицију да га браним као исправнији од других.  

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Такође ми је нелогична идеја да ће Бог неког спасти ако се ми молимо за њега а не би га спасао да се нисмо молили. Онда испада да савршени Бог даје нама таквима какви смо у руке нечији вечни живот... Не иде ми то...

Vecni zivot i nije u nasim vec bozijim rukama. Ne mozemo mi 100% da znamo da li ce Bog nekoga da spase ili ne.

Bog je pre svega dao zapovesti kojih moramo da se drzimo a ne da ocekujemo da se neko moli za nas

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал :( link=topic=1438.msg471600#msg471600 date=1309095779]

Мени је потпуно нелогично да би свезнајући и свемогући Бог, који је у тренутку стварања знао сваки трен живота сваког човека и сваки избор и дело сваког бића које је створио, створио иког ко се неће, на неки начин и после неког времена спасити. Не личи ми на Бога, који је од свих начина на који се може створити и постојати човек изабрао свакако најбољи, да стври иког, "тек онако" иако зна да се тај неће спасити. Много више се у савршену и свемоћну Љубав, која све воли подједнако, уклапа идеја да ће се све што је икада створено спасити.

зашто не, па управо се ту огледа љубав према датом и савршеном дару слободе.

управо је ту неприсиљеност избора ...

ал ми уопштено сумњиво звучи та хипотеза, пошто условљава Бога да направи неког ко ће да изабере спасење  bendoff

Али зашто би Бог правио иког за кога зна да ће завршити у вечној патњи ? Зашто би му давао избор када зна да ће изабрати погрешно ? Који би родитељ створио дете које воли човеку непојмљивом љубављу ако зна да ће то дете на крају да пропадне. Е сада има и та ствар што ја не могу да замислим иједног човека који би пред савршеном љубављу Бога и људи и људи међусобно, изабрао да не учествује у томе, можда је у томе квака... Ја је не схватрам као условљавање да створи неког ко ће да изабере спасење, већ сасвим логичну последицу савршене љубави Божије а то је да је створио све такво да живи у вечности. Не могу да замислим да неко не жели да живи то просто није у природи живих бића.

ај на страну што ме питаш глупо питање о Божјој Промисли ...

зар ти да си родитељ и да знаш да ће детету бити на крају избор да се самоубије, не би га ни зачињао ?  bendoff

можда је добро што нас је Бог направио да живимо и незнању, не морамо да понесемо крст таквог избора.  bendoff

Ја да сам родитељ и да знам да ће моје дете изабрати да се убије и тиме заувек изгубити спасење не бих га зачињао. Свака Божја промисао која искључује спасење оних које је створио и за које је знао шта ће бирати, ми с ене уклапа у Бога каквог замишљам. Можда га погрешно замишљам ко зна... smej.gif

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  bendoff

не разумем шта ме питаш?

Мислио сам на ОНЕ који НЕ ЖЕЛЕ !

Шта је са њима ? Пакао (како год га ми замишљали) или небиће ?

Једино кроз љубав можемо да схватимо/упознамо друго људско биће

у најскривенијем језгру његове личности.

Духовни чин љубави оспособљава човека да уочи битне црте и особине друге особе

и шта више, да види и оно што се у њој потенцијално скрива, што још није остварено,

али се може остварити. Особа која воли, својом љубављу оспособљава, подстиче

вољену особу да оствари те прикривене могућности, будећи у њој свест о ономе шта

може и шта треба да постане.

                                              Виктор Франкл

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Такође ми је нелогична идеја да ће Бог неког спасти ако се ми молимо за њега а не би га спасао да се нисмо молили. Онда испада да савршени Бог даје нама таквима какви смо у руке нечији вечни живот... Не иде ми то...

Vecni zivot i nije u nasim vec bozijim rukama. Ne mozemo mi 100% da znamo da li ce Bog nekoga da spase ili ne.

Bog je pre svega dao zapovesti kojih moramo da se drzimo a ne da ocekujemo da se neko moli za nas

како сад то?

па ко ће да направи избор за тебе?

нико није рекао да Рај може да се заради, ал кад је већ дат, избор је само до човека.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени је потпуно нелогично да би свезнајући и свемогући Бог, који је у тренутку стварања знао сваки трен живота сваког човека и сваки избор и дело сваког бића које је створио, створио иког ко се неће, на неки начин и после неког времена спасити. Не личи ми на Бога, који је од свих начина на који се може створити и постојати човек изабрао свакако најбољи, да стври иког, "тек онако" иако зна да се тај неће спасити. Много више се у савршену и свемоћну Љубав, која све воли подједнако, уклапа идеја да ће се све што је икада створено спасити.

зашто не, па управо се ту огледа љубав према датом и савршеном дару слободе.

управо је ту неприсиљеност избора ...

ал ми уопштено сумњиво звучи та хипотеза, пошто условљава Бога да направи неког ко ће да изабере спасење  0205_whistling

Али зашто би Бог правио иког за кога зна да ће завршити у вечној патњи ? Зашто би му давао избор када зна да ће изабрати погрешно ? Који би родитељ створио дете које воли човеку непојмљивом љубављу ако зна да ће то дете на крају да пропадне. Е сада има и та ствар што ја не могу да замислим иједног човека који би пред савршеном љубављу Бога и људи и људи међусобно, изабрао да не учествује у томе, можда је у томе квака... Ја је не схватрам као условљавање да створи неког ко ће да изабере спасење, већ сасвим логичну последицу савршене љубави Божије а то је да је створио све такво да живи у вечности. Не могу да замислим да неко не жели да живи то просто није у природи живих бића.

ај на страну што ме питаш глупо питање о Божјој Промисли ...

зар ти да си родитељ и да знаш да ће детету бити на крају избор да се самоубије, не би га ни зачињао ?  0205_whistling

можда је добро што нас је Бог направио да живимо и незнању, не морамо да понесемо крст таквог избора.  smej.gif

Ја да сам родитељ и да знам да ће моје дете изабрати да се убије и тиме заувек изгубити спасење не бих га зачињао. Свака Божја промисао која искључује спасење оних које је створио и за које је знао шта ће бирати, ми с ене уклапа у Бога каквог замишљам. Можда га погрешно замишљам ко зна... smej.gif

видиш, ту се управо разликује тај савршени зачињући однос између творевине и Бога, наспрам фаличног зачињућег односа човека и творевине - први однос је способан за савршеност и животу, други је у старту убијен, још ни зачет, а не нерођен.

мислим да је погрешно да дајеш (или одузимаш) Богу карактеристике, то ти је фундаментална грешка  smej.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  0205_whistling

не разумем шта ме питаш?

Мислио сам на ОНЕ који НЕ ЖЕЛЕ !

Шта је са њима ? Пакао (како год га ми замишљали) или небиће ?

зар је важно ... ?

тиме се Бог ионако бави, то и није мој домен размишљања нити бављења.

пакао је иначе стање по дефиницији, тако да може настати давно пре смрти.

по томе, скоро да и не правим разлику између пакла и небића.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  girl_jumping

nekako obidjeni direktni odgovori-------pitala sam sta bi uradili ako isus dodje i kaze ovaj onaj on ona ili ko u najblizoj familiji moze biti sestra brat dijete majka otac neko od nekih koje najvise volite-kad bi isus rekao ti ides kod mene u njegovo carstvo a onaj ovaj nije  i nece kod njega.dal bi otisli sa isusom ili sa nekim od tih koje  za koje je rekao da nece uci u to obecano carstvo------licno sama nebih nija primila to obecano carstvo  a vi obidjoste direktan odgovor
Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал :) link=topic=1438.msg471892#msg471892 date=1309126021]

sta bi bilo kad ako ti sto se cvrsto drze da ce biti spaseni i niko drugi ako bi neko od najblizeg recimo u kuci bliznji koga volite neizmjerno  ,dodje isus i kaze nije vjerovao kako treba nece u carstvo moje,sta bi uradili ici u carstvo obecano i ostaviti nekoga koga najvise volite a( da nepitam o nekome koga poznate i drag vam ali nece biti spasen jel nije usao u pravoslavlje )dal bi sa radoscu isli u carstvo

није проблем у делима, већ у жељи коју личност исповеда - да ли се жели спасти или не, да ли жели вечни живот или не, да ли жели и познаје шта је то љубав или слобода.

није проблем у делима јер се милошћу спасавамо, али уколико човек одбија да живи са неким, не може бити присиљен и душа је утешена и мирна са туђим избором.

дакле, нема пакла за оног који жели у Рај због избора оних који неће.

Пакао или повратак у небиће?  dada

не разумем шта ме питаш?

Мислио сам на ОНЕ који НЕ ЖЕЛЕ !

Шта је са њима ? Пакао (како год га ми замишљали) или небиће ?

зар је важно ... ?

тиме се Бог ионако бави, то и није мој домен размишљања нити бављења.

пакао је иначе стање по дефиницији, тако да може настати давно пре смрти.

по томе, скоро да и не правим разлику између пакла и небића.

Постоји велика разлика. Колико ми се чини и демони су осуђени на вечно постојање против своје воље. Видиш, то ми се опет не свиђа. Звучи ми садистички. И наравно да је важно!

Ако си призван у постојање против своје воље имаш право да не прихватиш тај дар. Или грешим ?  dada

Једино кроз љубав можемо да схватимо/упознамо друго људско биће

у најскривенијем језгру његове личности.

Духовни чин љубави оспособљава човека да уочи битне црте и особине друге особе

и шта више, да види и оно што се у њој потенцијално скрива, што још није остварено,

али се може остварити. Особа која воли, својом љубављу оспособљава, подстиче

вољену особу да оствари те прикривене могућности, будећи у њој свест о ономе шта

може и шта треба да постане.

                                              Виктор Франкл

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...