Црква Ружица - једна од Десет јединствених цркава света

[Маша]

Поштовани,

Част ми је да Вас обавестим да је београдска црква Рођења Пресвете Богородице, познатија као црква Ружица, вишегодишњим трудом познавалаца и љубитеља традиције, историје и културе Србије представљана светској јавности и десило се да је одабрана при избору Десет јединствених цркава света /

The Ten Most Unique Churches/ као једна од првих десет.

У прилогу ове поруке налази се кратка прича о цркви Ружици на српском језику.

Верујем да ћете моћи да одвојите мало свог времена да је прочитате.

Такође верујем да ћете моћи да посетите Београд и ову нашу цркву која припада и европској и светској баштини.

Текст приче о цркви Ружици први пут је објављен - на српском и енглеском језику - у Годишњаку Министарства културе Србије за 2006. годину.

Такође, прича о цркви Ружици је 29. маја 2007. објављена на www.apisgroup.org

2008.године ова прича је објављена на website Светског удружења туристичких водича у преводу на енглески језик.

За све ово време, информацију о нашој цркви Ружици и њеној историји и значају за Београд и Србију, као и светску и европски културну баштину, читало је много људи који припадају свим народима и религијама света.

Прочитавши причу, многи међу њима су били заинтересовани да сазнају још неке детаље. Трудила сам се да им свима одговорим.

Један од новинарских приказа избора цркве Ружице на Београдској тврђави је на

http://www.blic.rs/kultura.php?id=111538

Добрила Боба Кнежевић

лиценцирани туристички водич - креатор програма, Београд mob 064 1242067

http://www.yuta.rs/sr/berzavodici/knezevicdobrila.asp

http://www.dverisrpske.com/tekst/1750328

[Милан Меденица :)]

ево и зашто је уствари једна од 10 јединствених цркава

http://www.oddee.com/item_96506.aspx

због полијелеја направљеног од употребљених чаура.

спада у најлепше примерке '''рововске уметности''.

наиме, ради се о уметности која се правила од употребљеног војног оруђа.

мало више о самој уметности овде

http://en.wikipedia.org/wiki/Trench_art

[Guest свештеник Иван]

Зна ли неко ко је пројектовао цркву Ружицу?

[Милан Меденица :)]

каже интернет извор:

у доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили. Садашња црква била је у 18. веку барутни магацин, који је 1867-69. године претворен у војну цркву.

тако да мислим да ову данашњу није нико баш онако са смислом пројектовао ...

[Guest свештеник Иван]

Зна ли неко какве везе са црквм Ружицом има, вероватно највећи српски архитекта, Миомир Коруновић?

[Маша]

??? ?? ???? ????? ???? ?? ????? ??????? ???, ????????? ??????? ?????? ?????????, ?????? ??????????

?????? ????, ?? ??? ???? ?? ??????? ????? ????? ???? ?? ????? ????? ??????.

??? ?? ?? ????? ?????? ??????? ???.

?? ?? ????? ???? ?????????.

[Милан Меденица :)]

тај фазон, не нађох нигде да се везује за Ружицу.

ову су неке од његових:

http://www.pravoslavlje.rs/broj/967/tekst/crkva-svetog-kralja-stefana-decanskog/

http://www.pravoslavlje.rs/broj/952/tekst/crkva-velikomucenika-kosovskog-kneza-lazara/

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8

http://www.vozdovac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=69

http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/start/index.php?option=com_content&task=view&id=45&Itemid=160

[Guest свештеник Иван]

??? ?? ???? ????? ???? ?? ????? ??????? ???, ????????? ??????? ?????? ?????????, ?????? ??????????

?????? ????, ?? ??? ???? ?? ??????? ????? ????? ???? ?? ????? ????? ??????.

??? ?? ?? ????? ?????? ??????? ???.

?? ?? ????? ???? ?????????.

????? ???? ?? ????? ????? ?????????, ????????? ???? ?? ??????? (??????? ???????? ???????) ????? ? ????? ?? ??????. ?????? ????????? ?? ? ???? ??????????? ??????????? ???????? ????? ??????? ?? ????? ?????? ???????, ? ? ???? ?????????? ? ????? ???????? ????. ???????? ?? ?????? ? ????? ?????.

http://www.facebook.com/album.php?aid=9215&id=1608139166

[Срђан Ранђеловић]

Тајна полијелеја цркве Ружице

Овде су се последњи пут причестили браниоци Београда почетком Првог светског рата. Унутар цркве налази се полијелеј сачињен од пиштољских и пушчаних метака, као и од српских официрских сабљи.

 

 

Црква Ружица на Калемегдану по многима је једна од најчуднијих богомоља на свету. Аутор велике монографије „Благо Србије“ Тамара Огњевић нашла је податак да је ова црква међу десет најнеобичнијих на планети. Поред осталог, због тога што је њен полијелеј сачињеног од делова оружја.

 

Прошлост храма је специфична, баш као што је несвакидашња и историја града у којој је ово здање никло. У прво време као аустријска барутана, да би касније Црква Ружица постала војничка црква.

 

Експерти ЈП „Београдска тврђава“ дали су нам податке о овој цркви, а свештеници су нам допричали необичности везане за њу. Овај храм направљено је 1867, и то тако што је преправљена један аустријски барутни магацин с почетка 18. века. Тада је подигнут звоник и дограђена је олтарска апсида.

 

Храм је тешко пострадао током Првог светског рата, а његов данашњи изглед је из 1925. године, када је обновљен.

 

Ова црква је војно светилиште, а испред уласка у њу налазе се две статуе, ливене од топовских чаура, које представљају српског средњовековног војника, као и оног с почетка 20. века. Ту почиње тешка, београдска прича, у којој се сећамо војника који су бранили Београд у Првом светском рату. Многи су се последњи пут пред битку причестили у овој цркви. Затим су сишли у ровове поред Саве и Дунава, одакле су се тукли са надолазећим Аустроугарима, да би многи од њих, данас, почивали у споменик костурници у Јакшићевој кули, удаљени од цркве Ружице тек неколико десетина метара. На симболичан начин, браниоци нашег града су ту имали последњи „троугао“ кретања – од цркве, до ровова и недалеко одатле – до последњег коначишта.

 

Ускоро долази време да се обележи један век од почетка Првог светског рата, а код нас је сто година већ довољно да бисмо заборавили више него што памтимо.

 

 

Унутар цркве налази се полијелеј сачињен од пиштољских и пушчаних метака из тог Великог рата, као и од српских официрских сабљи из тог времена. По много чему ово је јединствен црквени лустер, који су сачинили ондашњи стручњаци Војног завода из Крагујевца, али данас постоје и они који га тумаче погрешно. За право мишљење питали смо оца Душка Јовичића, једног од старешина цркве Ружице.

 

- Полијелеј означава „светла са пуно уља“, а то нас враћа на симболику кандила – објашњава отац Душко. – Кандило палимо ради свог молитвеног и духовног узношаја. Та светлост и молитвене сузе које стално капљу на оружје потребни су да светле са поруком да више никад не буде таквог безумља какав је био Први светски рат.

 

Отац Душко је врло разочаран начином на који је, недавно, један туристички водич провео групу туриста кроз ову цркву. Он је протумачио полијелеј као „симбол овог поднебља и доказ да су Срби крволочни“.

 

- Нико није био даље од памети као тај несрећник који је дозволио себи да изговори тако нешто – закључује отац Душко Јовичић.

 

Розалије и Ружица

 

Само име Ружица преузето је из много старијег, античко-паганског празника Розалије, који се прослављао тако што би учесници били посипани латицама ружа. Како се православни празник Свете Тројице датумски поклапао са Розалијама, тако су на више места у земљама где су живели Срби, током средњег века подизане цркве које су у народу биле познате као цркве Ружице.

 

 

Извор: novosti.rs

 

[Зосима]

 

Београдске приче: Лустер цркве Ружице од муниције

Црква Ружица на Калемегдану по многима је једна од најчуднијих богомоља на свету. Аутор велике монографије „Благо Србије“ Тамара Огњевић нашла је податак да је ова црква међу десет најнеобичнијих на планети. Поред осталог, због тога што је њен полијелеј сачињеног од делова оружја.

Прошлост храма је специфична, баш као што је несвакидашња и историја града у којој је ово здање никло. У прво време као аустријска барутана, да би касније Црква Ружица постала војничка црква.

Експерти ЈП „Београдска тврђава“ дали су нам податке о овој цркви, а свештеници су нам допричали необичности везане за њу. Овај храм направљено је 1867, и то тако што је преправљена један аустријски барутни магацин с почетка 18. века. Тада је подигнут звоник и дограђена је олтарска апсида.

Храм је тешко пострадао током Првог светског рата, а његов данашњи изглед је из 1925. године, када је обновљен.

Ова црква је војно светилиште, а испред уласка у њу налазе се две статуе, ливене од топовских чаура, које представљају српског средњовековног војника, као и оног с почетка 20. века. Ту почиње тешка, београдска прича, у којој се сећамо војника који су бранили Београд у Првом светском рату. Многи су се последњи пут пред битку причестили у овој цркви. Затим су сишли у ровове поред Саве и Дунава, одакле су се тукли са надолазећим Аустроугарима, да би многи од њих, данас, почивали у споменик костурници у Јакшићевој кули, удаљени од цркве Ружице тек неколико десетина метара. На симболичан начин, браниоци нашег града су ту имали последњи „троугао“ кретања – од цркве, до ровова и недалеко одатле – до последњег коначишта.

 

Ускоро долази време да се обележи један век од почетка Првог светског рата, а код нас је сто година већ довољно да бисмо заборавили више него што памтимо.

Унутар цркве налази се полијелеј сачињен од пиштољских и пушчаних метака из тог Великог рата, као и од српских официрских сабљи из тог времена. По много чему ово је јединствен црквени лустер, који су сачинили ондашњи стручњаци Војног завода из Крагујевца, али данас постоје и они који га тумаче погрешно. За право мишљење питали смо оца Душка Јовичића, једног од старешина цркве Ружице.

 

- Полијелеј означава „светла са пуно уља“, а то нас враћа на симболику кандила – објашњава отац Душко. – Кандило палимо ради свог молитвеног и духовног узношаја. Та светлост и молитвене сузе које стално капљу на оружје потребни су да светле са поруком да више никад не буде таквог безумља какав је био Први светски рат.

Отац Душко је врло разочаран начином на који је, недавно, један туристички водич провео групу туриста кроз ову цркву. Он је протумачио полијелеј као „симбол овог поднебља и доказ да су Срби крволочни“.

- Нико није био даље од памети као тај несрећник који је дозволио себи да изговори тако нешто – закључује отац Душко Јовичић.

Розалије и Ружица

Само име Ружица преузето је из много старијег, античко-паганског празника Розалије, који се прослављао тако што би учесници били посипани латицама ружа. Како се православни празник Свете Тројице датумски поклапао са Розалијама, тако су на више места у земљама где су живели Срби, током средњег века подизане цркве које су у народу биле познате као цркве Ружице.

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/64123.htm