Призрен патријархове младости

[Дејан]

                

                

Чланови Светог синода испред обновљеног епископског седишта (Фото Ж. Ракочевић)

    

            

        

„Дошли смо вама, својима, да вас охрабримо да издржите многа
искушења која доживљавате”, поручио је јуче у Призрену патријарх Иринеј.
Он је, са девет владика, ту и због тога, како је рекао, да се охрабри
храброшћу којом данас Срби живе на Косову и Метохији. „Останите ту где
јесте и чувајте ове светиње које су нас чувале кроз историју. Оне вас
неће изневерити”, поручио је Иринеј.

Ову патријархову поруку први пут нису слушали само призренски старци,
остављени, очајни, сами у свом граду. Први пут су поред мале Милице,
јединог призренског српског ђака првака, у Саборној Цркви Светог Ђорђа,
ове речи чула и деца Емилија, Доротеа, Михаило и Матија, као и њихови
родитељи који су у селу Новаке одлучили да оснују породице, да обнављају
своје уништене домове и да, како неко од њих рече, „враћају живот у
Призрен”. То значи да ће се за неколико година придужити у школи Милици
Ђорђевић једином српском детету које на српском језику похађа наставу у
градској средини у Метохији. Губитак градова, гледано с ове дистанце,
један је од највећих пораза Срба на Косову и Метохији. Пређашње градско
становништво готово је нестало.

„Ја сам живео у Призрену. Знам расположење људи из онога времена и
често сам наилазио на више разумевања за потребе наше Богословије код
наших суседа него код оних који су припадали нашем народу, јер су били
одвојени од Бога и од цркве. Молим се да се то време поново врати и да
Срби и Албанци живе заједно као браћа”, казао је патријарх Иринеј.

Осећај губитка града није доминантан само код Срба, он се јавља
једнако код Албанаца којима су новопридошли становници сеоских средина
наметнули свој начин живота, културе и понашања. Реченица. „Дреница се
доселила у град” јасно означава да су у већини градова „ослободиоци”
уништили вредности које су одржавале пређашњи систем и раније односе.
Данас се живот свео на минимум неопходних контаката с другима и
другачијима, као и на борбу да се институционално заштите ратне
привилегије и етничка доминација.

„Живот нам је онакав каквим га сами направимо”, рекла је Призренка
Евица Ђорђевић. Она је са својом малом Милицом, захваљујући Епархији
рашко-призренској, пронашла неку врсту решења за будућност уграђујући
себе у обнову једног града и његовог живота. Јасно је да Милица у граду
претрпаном и људима и децом нема вршњаке с којима би се играла, јасно је
да сем дворишта Саборне цркве нема где да се игра... Она у свом стану
највише црта и чита. Јуче је своје цртеже поклонила патријарху, владици
Теодосију и митрополиту Амфилохију.

„Где бисмо се окупили да ово није обновљено, где бисмо се срели као данас у Призрену”, упитао је митрополит Амфилохије.

Иако није било никаквих политичких порука или коментара дијалога
Београда и Приштине јасно да је присуством у Призрену на овом нивоу и у
оволиком броју Српска православна црква показала да има свој аутентични
пут обнове и деловања.

С друге стране, уз све инструменте које је држава имала: новац,
органе власти, различите утицаје, директне контакте, територијалну
повезаност неких српских средина на Косову и Метохији с централном
Србијом, или различите партије које су биле на власти,  њој је нешто
увек измицало када је Косово и Метохија у питању. Где је основа тог
празног хода, шта се то нашло између власти и живота и да ли је
администрација способна да га обнови?

Недостатак континуитета или елементарна недоследност, брза промена
политичког мишљења, кадровска катастрофа, стално подстицана несигурност и
непознавање реалног живота између супротстављених светова само су део
одговора на постављена питања.

Црква очигледно има другачију логику. Патријарх дуго стоји испред
Христове иконе и гледа двадесет младих ђака обновљене Богословије „Свети
Кирило и Методије” док певају у храму. Гледа, и види себе.

--------------------------------------------------------------------

Седница Светог синода у обновљеном епископском седишту

Литургију у Цркви Светог Ђорђа служили су патријарх Иринеј уз саслужење
епископа црногорско-приморског Амфилохија, сремског Василија,
шумадијског Јована, крушевачког Давида, будимљанско-никшићког Јоаникија,
врањског Пахомија, липљанског Јована, владике Теодосија и умировљеног
епископа херцеговачког Атанасија. Након литургије у обновљеном
епископском двору одржана је седница Светог архијерејског синода СПЦ.
Литургији у Цркви Светог Ђорђа у Призрену присуствовао је председник
општине Штрпце Звонко Михајловић и шеф грчке канцеларије у Приштини
Димитрис Мосхопулос.

Присуство полиције било је појачано, а инцидената није било.

                        
    

    

Живојин Ракочевић

 

Извор:Политика

[marko_13]

Само да смо што чешће доле. Да виде да нас има. Нема ништа што толико распамети демонизоване Шиптаре као присуство Цркве. Чист егзорцизам.