О ћутању....

[JESSY]

 

 

Ћутање је одиста последица и плод царског и благородног васпитања. Ко је
научио да ћути, тај је научио и да говори, јер пре је ћутање плод велике
благоразумности, него разборито говорење. Отуда, ко не зна да ћути, не
зна ни да говори. Младом је човеку ћутање увек сигуран украс, а посебно
када се не смућује док слуша другога, нити се истрчава, него, макар му
се беседа и не допадала, пажљиво чека да тај који говори заврши, па ни
онда не износи сместа своје противљење, него, како Есхин каже, причека
да види има сабеседник нешто да дода или измени и повуче. А они који
одмах, противећи се, прекидају друге и упадају у реч не слушајући друге и
не марећи што њих не слушају, непристојно се опходе.

 

"Ћутање је мајка пажње, преворница небеских врата, кључ раја" (Јован Лествичник).

 

Ћутање је знак целомудреног опхођења и једино оно не носи за собом покајање.
Ћутање и неуке чини разумним и смерним. Боље је ћутати него говорити и
блажен је који је то знање примио. Који ћути бољи је од онога који
говори, па макар тај и добро зборио. Женама је ћутање украс. Научи да
ћутиш или да говориш оно што је боље од ћутања.

 

Пословица каже да је плата за ћутање осигурана. Који чува своја уста, он не пушта
жалости у душу своју. Благо се излива када уста затворена. Ћутљив и
разуман удостојиће се части. Може ко да говори, а да не буде красан и
може ко да ћути, а да се нађе мудар (Сирах). Збори ако имаш шта боље од
ћутања, а љуби тиховање, где је ћутање боље од говора (Григорије
Богослов). У ћутању нема ни жалости ни муке. Ко је оћутао није се
покајао, а многи који су говорили јесу. Држање језика и старцу и младићу
част доноси.

 

Речима својим постави јарам и ограду и устима својим дугу преворницу. Ако ти
је беседа разумна, одговори ближњем, а ако није, нека ти се рука нађе на
устима. Соломон се мољаше Богу да постави стражу крај уста његових и
печат на усне његове.

 

И Давид тражаше стражу устима својим и да му се ограде двери усана његових.

 

Ћутање језика је дрво живота, а ко га сачува испуниће се духом. Смрт и живот
налазе се у руци језика, а који језик држи, јешће од плодова његових.

 

Добро је ћутање у право време, јер оно ништа друго није до мати премудрих мисли. Добар дух бежи од многословља.

[JESSY]

''Празнословље је говорити залуд, односно о ономе што је непотребно и празно. Празнослов
је човек запуштен, необразован, нискога карактера, бави се малим и
тричавим, а речи су му немудре. Он говори недолично и сувишно,
препричава старе приче и у свом силном брбљању не штеди свог ближњег.
Нема ни мере ни ограде у његовим речима, нити доследности у његовом
зборењу. Он је брбљив и говори непромишљено, неповезано и бесмислено.
Језик му трчи испред разума, те ниже речи без логичког следа. Он се
лакше оклизне на језику, него на клиском тлу. Празнослов себи самом
многе жалости причини. ''

[JESSY]

''Језикоболије је страшна страст, неукротиво и смртоносно зло. Језикоболије је слично
извору што точи горку воду, која када се пије огорчује срце, а када се
излије на земљу спаљује растиње. Језикоболан има необуздан језик, пун
горчине и лажи. Његове речи затиру домове, погубљују душе и велика зла
узрокују. Језикоболан је мрзак и од сувишка срца његовога говоре уста
његова. ''

[JESSY]

...ја бих лично волела да много мање причам....али , тешко....што се више трудим, то ми слабије иде....знам да то није мудро, али , ја сам отворена књига....морам увек да кажем шта мислим...искрено....мислим, у реду што сам искрена, али не бих баш морала да у ''свакој чорби будем мирођија''..... ...кажу, да што је човек старији, то је и мудрији.....па , онда размишљам, добро има шансе за мене..... dada

[Johanes de Silencio]

  On 3. 2. 2013. at 20:06, JESSY рече

...ја бих лично волела да много мање причам....али , тешко....што се више трудим, то ми слабије иде....знам да то није мудро, али , ја сам отворена књига....морам увек да кажем шта мислим...искрено....мислим, у реду што сам искрена, али не бих баш морала да у ''свакој чорби будем мирођија''..... ...кажу, да што је човек старији, то је и мудрији.....па , онда размишљам, добро има шансе за мене..... dada

Није само ствар мање причати и ћутати, већ знати о чему ћутати и у томе се непрестано кориговати.

Иначе, врло лепа тема ...

[JESSY]

Po koji put se u životu vraćam na tačku: ćutati, ćutim, ćutanje.
Blago onima koji su rod tima trima stvari. U saobraćaju s ljudima i sa
događajima čovek govori, u sebi, čovek ćuti. Kako je zagonetna stvar
ćutanje, i san je zagonetna stvar ali ćutanje zagonetnije.

Kad ćutimo u sebi to je sasvim neko osobito stanje izvan svake konkretne
realnosti. U životu, čovek je ograničen u sebi on je neograničen kraja
mu nema. Naravno pod uslovom da duboko ćutimo i da duboko u sebi ćutimo.
Duboko ćutanje i duboka samoća, dve apsolutno duhovne stvari u čoveku.

Govorom se kažu velike važne divne stvari, ali sve u ograničenjima.
Najpreciznije i najsuštinskije znamo ono sto ne možemo nikada iskazati.

Jezik sam je ograničen.Jednako se razvija ali jednako vene i opada. Što
je govoreno i pisano pre pedeset godina, čudno je i smešno, danas. A što
je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik to je knjizi
fotografisan pokojnik.

Ćutanje, naprotiv uvek je isto. Ono duboko
ćutanje, da naglasimo opet. Plitko ćutanje, sa stegnutim ustima očima
uperenim u savremenost i savremenike u svakidašnje planove, brige,
ambicije, mržnje, osvete, to nije ćutanje, to je razgovor šaputav i
prikriven na povrsini čoveka i stvari.

Duboko ćutanje je duhovna sustina.

Ko ume duboko ćutati, dato mu je da izađe iz ograničenja, da ima dodir
sa suštinama. Ko lepo govori, moćan je zemaljski, ko duboko ćuti, moćan
je vaseljenski. Kad je čovek sav duhovan i sav suština on mora biti nem,
nepomičan, sam. Onda je izašao iz života svakodnevnog, onda je deo
vaseljenskog uma. Otuda je tako silan simbol tako silan čovek izveden u
kamenu od genijanog uma i genijalnih ruku.

A kako si jutros ćutao?Jesi li se spustio duboko u se, jesi li umotrio
jad čovečanstva. Da se o o duhu vaseljenskom i čovečnjem, o njegovim
energijama i potencijalima znade danas manje no što se znalo o materiji
pre hiljadu godina.

Šezdeset sekundi ćutanja dovoljno je da čovek duhom takne onoliko koliko
govorom ne može ni za šezdeset dana. Napolju je parada, unutra ćutanje.
Sad je vreme da se otvore i studije za ispitivanje duha i njegovih
potencijala. Kakve se tu tek tajne kriju!

Sa malim svećicama toga duha otkrivaju ljudi sve tajne u materiji. A
velike buktinje duha videju oni koji mogu duboko ćutati, koji mogu izaći
iz ograničenja.

Duboko u sebi, gde se čovek ne žara, gde čovek ne laže ni sebe ni druge, duboko u sebi čovek oseća:

Bolje bi bilo jedan minut naknadnog ćutanja zameniti sa više minuta
prethodnog ćutanja. Kako je ograničeno sve što je ovde govoreno i
pisano, a kako je ono što duboko ćuti beskrajno, silno vaseljensko.

Isidora Sekulić

 

[blue]

Ja puno ćutim, ali u mom slučaju to i ne smatram nekom vrlinom, jer mi je ćutanje donelo mnogo više negativnih stvari nego pozitivnih.. Ali, ponavljam- u mom slučaju. Ima raznih vrsta ćutanja, a i sam način na koji se ćuti nije kod svakoga isti.. Bitno je šta se iza ćutanja krije. I da, lepa je tema, slažem se..

[JESSY]

  On 3. 2. 2013. at 22:05, blue рече

Ja puno ćutim, ali u mom slučaju to i ne smatram nekom vrlinom, jer mi je ćutanje donelo mnogo više negativnih stvari nego pozitivnih.. Ali, ponavljam- u mom slučaju. Ima raznih vrsta ćutanja, a i sam način na koji se ćuti nije kod svakoga isti.. Bitno je šta se iza ćutanja krije. I da, lepa je tema, slažem se..

у праву си....има разних врста ћутања....једна од њих је повезана са карактером особе....да, има људи који ћуте и несрећни су због тога...волели би да могу да причају.....мада су такве особе увек интересантне и интригантне....недокучиве....никад не знаш шта мисле....некад се врло непријатно осећаш у друштву такве особе....

[Никола Ђоловић]

Није свако ћутање – ћутање…

Није свако причање – причање…

Ћутање уме да прича…

Причање уме да ћути…

[JESSY]

  On 3. 2. 2013. at 22:28, Kontravoid рече

Није свако ћутање – ћутање…

Није свако причање – причање…

Ћутање уме да прича…

Причање уме да ћути…

лепо....ово ме подсети на једну изјаву која ми се веома допала, а она гласи: ''ја о томе волим да ћутим''....

[Sonjaa]

  On 3. 2. 2013. at 20:06, JESSY рече

...ја бих лично волела да много мање причам....али , тешко....што се више трудим, то ми слабије иде....знам да то није мудро, али , ја сам отворена књига....морам увек да кажем шта мислим...искрено....мислим, у реду што сам искрена, али не бих баш морала да у ''свакој чорби будем мирођија''..... ...кажу, да што је човек старији, то је и мудрији.....па , онда размишљам, добро има шансе за мене...

[Sonjaa]

  On 3. 2. 2013. at 23:02, Sonjaa рече

  On 3. 2. 2013. at 20:06, JESSY рече

...ја бих лично волела да много мање причам....али , тешко....што се више трудим, то ми слабије иде....знам да то није мудро, али , ја сам отворена књига....морам увек да кажем шта мислим...искрено....мислим, у реду што сам искрена, али не бих баш морала да у ''свакој чорби будем мирођија''..... ...кажу, да што је човек старији, то је и мудрији.....па , онда размишљам, добро има шансе за мене...

 

  On 3. 2. 2013. at 23:02, Sonjaa рече

> 

  On 3. 2. 2013. at 20:06, JESSY рече

...ја бих лично волела да много мање причам....али , тешко....што се више трудим, то ми слабије иде....знам да то није мудро, али , ја сам отворена књига....морам увек да кажем шта мислим...искрено....мислим, у реду што сам искрена, али не бих баш морала да у ''свакој чорби будем мирођија''..... ...кажу, да што је човек старији, то је и мудрији.....па , онда размишљам, добро има шансе за мене...

kao да себе гледам, исти проблем имам. Не знам кад треба да станем. И често кажем оно што не мислим, после се кајем.  Надам се да си у праву и да ће то годинама доћи. Не знам ко би срећнији био ја или моји пријателји и породица, досадила сам им мојом причом

 

  On 3. 2. 2013. at 23:02, Sonjaa рече

> 

  On 3. 2. 2013. at 20:06, JESSY рече

...ја бих лично волела да много мање причам....али , тешко....што се више трудим, то ми слабије иде....знам да то није мудро, али , ја сам отворена књига....морам увек да кажем шта мислим...искрено....мислим, у реду што сам искрена, али не бих баш морала да у ''свакој чорби будем мирођија''..... ...кажу, да што је човек старији, то је и мудрији.....па , онда размишљам, добро има шансе за мене... :)

 

 

[JESSY]

  On 3. 2. 2013. at 23:06, Sonjaa рече

Надам се да си у праву и да ће то годинама доћи

 

moramo da se nadamo.... :0104cheesy:

[JESSY]

Gore od prazne priče može da bude samo prazno ćutanje.
Ono baš para uši.
Stvara nepodnošljivu tišinu.

 

********

Priznacu bez oklevanja: ne volim mnogo one ljude
koji vole mnogo da pitaju, a onima koji su mi prijatelji kazujemo cesto i
nepitan sve sto zele da znaju o meni, mojim mislima, planovima i
poslovima, kao i osecajima koji me prate.”



 

  Ivo Andric

“Malo je ljudi sposobno da stalozeno izrazi
misljenje koje se razlikuje od predrasuda njihove drustvene sredine.
Vecina ljudi nije u stanju cak ni da oblikuje takvo misljenje.”



 

  Albert Ajnstajn

**********

I’m not fascinated by people who smile all the time.
What I find interesting is the way people look when they are lost in
thought, when their face becomes angry or serious, when they bite their
lip, the way they glance, the way they look down when they walk, when
they are alone and smoking a cigarette, when they smirk, the way they
half smile, the way they try and hold back tears, the way when their
face says they want to say something but can’t, the way they look at
someone they want or love… I love the way people look when they do these
things. It’s… beautiful.”



 

  Clemence Poesy

**********

“Srecno ozenjen je tek onaj covek koji razume svaku rec koju njegova zena

nije rekla.”



 

 

Hickok

*********

“Muzika je, posle tišine, ono što najpribližnije iskazuje neizrecivo.”



 

 

Oldos Haksli

 

“Sreća je što ti imaš razuma pa kontrolišeš koliko ćemo da pričamo, ja da se pitam pričali bi po ceo dan i celu noć…”



 

  (via blue-dreamer)

[JESSY]