Врхунски спорт! Користан али и штетан...

[pokajnik83]

Ево теме на којој можемо дискутовати о врхунском спорту и свим његовим добрим, али и лошим странама!

[trapa]

Ево за почетак даћу један пример. Моја другарица се бавила атлетиком трчањем на 800 метара. Заиста веома талентована не само за атлетику већ за многе спортове, такође се озбиљније бавила скијањем. Ето имала је похлепног оца и лудог тренера који су је форсирали чак и кад су били јасни знаци да треба да се олади мало. Тренер ју је терао да настави са тренингом иако се на истом претходно исповраћала од исцрпљења. Повраћање на тако интезивном тренингу није толико ретка појава али инсистирати на наставку тренинга је лудост. Шта се десило касније са њом, имала је некакав епилептичан напад и забрањено јој је да се уопште бави спортом. Вероватно због превеликог шока и разочарења некадашња спортискиња сад пије ко смук. Њен млађи брат тренира пливање и показује велики потенцијал али дечко је хтео мало да се одмори и прескочио је тренинг а отац га је истукао, страшно. Врхунски спорт је велико и психичко и физичко оптерећење. Зато нипошто не треба инсистирати и терати децу да претерано тренирају са надом да ћемо се преко њих олако обогатити. Тежак је то крст и није свако способан да га носи. Као православни хришћани треба да се и запитамо колико све ово представља духовну опасност. Претерано богаство, слава, изгубљно време, проблеми са социјализацијом, слабљење у школи све ово представља опасност. Наравно децу треба слати на спорт али ради очувања здравља, ради социјализације, ради разоноде и остваривања потребе за кретањем, за формирање здравих навика, итд, а не ради постизања славе и успеха. Колико има само родитеља који желе да им деца буду врхунски спортисти, то није прави разлог зашто некога упутити на спорт. Нисам против врхунског спорта него против његове злоупотребе, наравно има и позитивних примера као Бодирога, али треба добро расуђивати. 

[Дејан]

Jedan od neizbežnih pretilaca vrhunskog sporta je doping.

[pokajnik83]

Коцкање, проституција, кокаин, славољубље...

[Милан Меденица :)]

с обзиром шта им се представља као кончина, то је сасвим логичан избор, а не би требали да упаднемо у замку осуде ближњег.

[Hidegkuti Nándor]

Добра страна врхунског спорта није телесно здравље, јер се оно врхунским спортом још одавно само уништава.

Добре стране врхунског спорта могу бити - представљање своје земље у лепом светлу, велики новац, рана пензија... Али, да би било шта од овога постојало, спортиста мора бити успешан. Ако је само добар, џаба му све...

А ми, на жалост, само врхунске видимо. Знамо само примере Дивца и Ђорђевића, Новака Ђоковића, Немању Видића итд.

Не видимо колико је деце пропало због својих или родитељских болесних амбиција. Трапа је навео одличан и страшан пример.

[Hidegkuti Nándor]

Мислим да је један од најкомпетентнијих људи за ову тему легендарни кошаркаш Љубодраг Дуци Симоновић, иначе магистар правних наука и доктор философије.

Познат је као велики критичар модерног спорта, модерног олимпизма и најзначајнијих његових представника (Пјера де Кубертена, Самарана и других), које доводи у везу са фашистичком и нацистичком идеологијом и деловањем. По политичком опредељењу је антиглобалиста, а мислим да се може рећи и утопијски комуниста.

Његов блог је на адреси http://ljubodragsimonovic.wordpress.com/

Моје је неко мишљење да, иако јако интелигентан и образован, људе на жалост одбија својим превеликим донкихотизмом.

Ево неких цитата:

…SPORT JE POTPUNO IRACIONALAN.Uzmimo nekog sprintera na 100 metara.I obori svetski rekord,pomeri rezultat za koju stotinku.I ceo svet mu se divi,svuda je to udarna vest,ceo stadion mu se klanja.Ali kakve to koristi ima za napredak čovečanstva??? šta je planeta Zemlja dobila time??? Da li su prestali ratovi,gladi,suše??? Na svakih 3,6 sekundi neko,na oovoj našoj planeti Zemlji,umre od gladi. Pa dok je „heroj“ istrčao tih 9 sekundi,dvoje ljudi je umrlo,a treći će umreti dok „heroja“budu fotografisali za naslovne strane i udarne vesti.Ali živimo u takvom svetu,gde se ceni materijalno,a ne duhovno.I to je tragedija cele priče…

Mislim da je sport stranputica u borbi žene za emancipaciju,jer je nametnut taj model muskularizma i kvantiteta,znači brže-dalje-snažnije,i estetika,ne individualnost već taj model ko je jači,ko je jači taj pobeđuje.To je taj Kubertenov princip u sportu,tako da žena,da bi se dokazala kao vrednosno biće u sportu,ona mora da prihvati model muškog sporta,da se ponaša kao muškarac,da glumi muškarca,tako da je ona degradirana na dva načina-kao žena i u fizičkom smislu,jer mora da upotrebljava doping.Ja smatram da treba stvoriti takve oblike igre koji daju mogućnost svakom čoveku da učestvuje i da se tu adaptira,dakle duh tolerancije,solidarnosti i poštovanja,a ne muskularnog agresivnog borilačkog mentaliteta,koji eliminiše one koji su slabiji.Žena je u sportu degradirana na biće nižeg reda.Žena je simbol slabosti,i muškarac mora da se dokazuje u suprotnom smislu.I Kuberten i svi ti glavni ideolozi sporta su degradirali ženu,govorili su da žena koja nastoji da bude razumna,nije samo nenormalna već i monstruozna,čak i ženu kao razumno biće su eliminisali.Sport je u svojoj suštini iracionalan.

U Americi se zvanično dopinguje 3,5 miliona sportista.Monstruozna je ta doping trudnoća-to je bio jedan kongres u Salcburgu 1988 godine-žena se veštački oplodi i posle 4 meseca se ubije plod,a krv se u međuvremenu uzima koja je 50 posto jača ,pošto se hrani dete… Prosto su neverovatne stvari koje se dešavaju.

Следећи цитат је мени битан јер, између осталог, објашњава како је могуће да је 1954. легендарна мађарска фудбалска репрезентација у финалу Светског првенства у Швајцарској изгубила од Западне Немачке са 3:2:

Nemački golman Harold Šumaher je 1988 objavio knjigu „POČETNI UDARAC“ u kojoj je objavio da su oni svi bili dopingovani i da su osvojili prvenstvo sveta,jer im je doktor ubrizgao oko 3000 inekcija u noge u roku od 7 dana,a da ne govorim o doping supstancama koje su pili…Inače,1954-e,na Svetskom prvenstvu u fudbalu,kada je u finalu Nemačka pobedila čuvenu Puškaševu Mađarsku ekipu.-verovatno najbolja ekipa koja je igrala fudbal,-posle 7 dana svi Nemački igrači dobili su žuticu,jer su bili dopingovani strihininom.To je jedna od najvećih čuvanih tajni Zapadne Nemačke bila…

У наредном цитату објашњава крај своје репрезентативне каријере:

Igrali smo protiv Portorika,na Olimpijadi u Minhenu,i oni su bili dopingovani,to se utvrdilo posle utakmice.Vodili smo sa dosta razlike,a u drugom poluvremenu oni su kao ludaci uleteli na teren,to prosto nije bilo normalno šta su radili.U svakom slučaju afera je bila zataškana,mi smo protestvovali-igrači,ali ja sam ostao usamljen,nisam hteo da se povinujem pretnjama rukovodstva,na čelu sa Nebojšom Popovićem i Radomirom Šaperom,i onda sam odlučio da se vratim u Jugoslaviju.Posle toga sam bio suspendovan prvo na 6 meseci,u stvari sam bio suspendovan zauvek.Doping je bio prisutan još 1972 na Olimpijadi u Minhenu,to je i kod nas bilo kod ljudi koji su se bavili individualnim sportovima,noću su urlali,jer nisu mogli da kontrolišu kontrakciju ruku,mokrenje…

[trapa]

Она је испала нагло из спорта не зато што је хтела него што јој је забранио доктор. Иначе Медо управу си све. Појавила се нова научна грана у спортском тренингу која се зове детренирање. Ради се о томе како врхунске спортисте полако вратити у нормалан живот и како полако и умерено врхунску спортску форму смањивати после каријере. Велики је шок за човека који прекида дугогодишњу врхунску спортску каријеру. Пример је Мате Парлов који је био најбољи боксер са ових простора. Освојио је готово све што се може освојити и у професионалном и у аматерском боксу. Плус је био одличан студент завршио је економију у року. Кад је освојио све што се могло освојити прекинуо је каријеру јер више није имало сврхе боксовати. Затим је почео да се понаша самодеструктивно и потпуно супротно од његовог претходног живота. Пре пар година је умро од рака плућа као последице претераног конзумирања цигара. 

[pokajnik83]

или И ПСИХА И ТЕЛО!

[pokajnik83]

Пример Марадона!

[Hidegkuti Nándor]

Довољно је само присуствовати једном дечјем тренингу и чути како тренери са њима разговарају и шта им говоре.

Као они опаки официри из америчких филова.

Што би рекао Љубодраг Симоновић - стварају капиталистички зверињак. Управо је у томе поента. Да спортиста буде звер.

[Hidegkuti Nándor]

Из текста Љубодрага Симоновића "Олимпизам као позитивна религија":

Kada je reč o odnosu olimpizma i religije Kuberten je, za razliku od mnogih njegovih nastavljača koji nastoje da prikriju pravu prirodu modernog olimpizma, kristalno jasan: "Prva suštinska karakteristika starog kao i novog olimpizma je da je on religija." Polazeći od Kontove filozofije Kuberten nastoji da uspostavi novi duhovni sistem koji će odgovarati socijalno darvinističkom i progresističkom duhu kapitalizma, koji će "upiti" sve društvene (klasne) protivrečnosti koje sputavaju razvoj kapitalizma i omogućiti njegovu nesmetanu globalnu ekspanziju. Radi se o stvaranju "dinamične religije" (Brendidž) koja je, pored efikasnosti u uspostavljanju "socijalnog mira" i uvođenja "reda u glavama ljudi" (Kuberten), u stanju da "prevaziđe" postojeće (statične) religije (odbacujući njihovo emancipatorsko nasleđe) jer nije omeđana određenim načinom života i nacionalnim kulturama, već proističe iz "dinamičkog", univerzalnog i totalitarnog duha kapitalističkog globalizma. Imajući u vidu duhovna izvorišta olimpijske ideje može se zaključiti da je olimpizam uobličena, i preko olimpijskog pokreta i olimpijskih igara realizovana, pozitivna religija koja je "analogna pozitivnoj filozofiji" (Prokop) i koja treba da u modernom dobu odigra onu ulogu koju je tradicionalna religija imala u srednjem veku. Olimpizam postaje duhovni svodiz koga proističe sav "humanizam" i koji pruža konačne odgovore na sva bitna pitanja ljudske egzistencije. Otuda je reč o olimpizmu moguća samo kao njegovo veličanje. Istovremeno, u njemu se briše razlika između religiozne i svetovne sfere: sam život postaje služba olimpijskim bogovima. Moderni olimpizam nastoji da bude neprikosnovena duhovna moć kojoj čovek ne služi kontemplacijom, meditacijom, izricanjem molitvi i klečanjem nego, poput antike, svakodnevnim agonističkim aktivizmom. Život kao neprestana borba između ljudi, nacija i rasa za mesto pod suncem - to je bit olimpijske pobožnosti. U tom smislu sport je idealizovani oblik "pravog" života, dok su olimpijske igre simbolično otelotvorenje duhovnog i delatnog jedinstva sveta. Imajući u vidu Kubertenovo nastojanje da eliminiše kritički racionalizam i emancipatorske tekovine čovečanstva, može se reći da se radi kako o svojevrsnoj totalitarnoj misli, tako i o totalitarnom duhovnom i političkom pokretu. Olimpizam postaje svojevrsna "crna rupa" u kojoj treba da nestane svaki nagoveštaj iskoraka iz postojećeg sveta.

[Дејан]

?? ?????? ????????? ?????????? "????????? ??? ????????? ????????":

Duci je u pravu donekle ali je otišao iz krajnosti u krajnost.Jednom je na TV rekao da se sportom u opšte ne treba baviti.

[Дејан]

?? ?????? ????????? ?????????? "????????? ??? ????????? ????????":

Kada je re? o odnosu olimpizma i religije Kuberten je, za razliku od mnogih njegovih nastavlja?a koji nastoje da prikriju pravu prirodu modernog olimpizma, kristalno jasan: "Prva suštinska karakteristika starog kao i novog olimpizma je da je on religija." Polaze?i od Kontove filozofije Kuberten nastoji da uspostavi novi duhovni sistem koji ?e odgovarati socijalno darvinisti?kom i progresisti?kom duhu kapitalizma, koji ?e "upiti" sve društvene (klasne) protivre?nosti koje sputavaju razvoj kapitalizma i omogu?iti njegovu nesmetanu globalnu ekspanziju. Radi se o stvaranju "dinami?ne religije" (Brendidž) koja je, pored efikasnosti u uspostavljanju "socijalnog mira" i uvo?enja "reda u glavama ljudi" (Kuberten), u stanju da "prevazi?e" postoje?e (stati?ne) religije (odbacuju?i njihovo emancipatorsko nasle?e) jer nije ome?ana odre?enim na?inom života i nacionalnim kulturama, ve? proisti?e iz "dinami?kog", univerzalnog i totalitarnog duha kapitalisti?kog globalizma. Imaju?i u vidu duhovna izvorišta olimpijske ideje može se zaklju?iti da je olimpizam uobli?ena, i preko olimpijskog pokreta i olimpijskih igara realizovana, pozitivna religija koja je "analogna pozitivnoj filozofiji" (Prokop) i koja treba da u modernom dobu odigra onu ulogu koju je tradicionalna religija imala u srednjem veku. Olimpizam postaje duhovni svodiz koga proisti?e sav "humanizam" i koji pruža kona?ne odgovore na sva bitna pitanja ljudske egzistencije. Otuda je re? o olimpizmu mogu?a samo kao njegovo veli?anje. Istovremeno, u njemu se briše razlika izme?u religiozne i svetovne sfere: sam život postaje služba olimpijskim bogovima. Moderni olimpizam nastoji da bude neprikosnovena duhovna mo? kojoj ?ovek ne služi kontemplacijom, meditacijom, izricanjem molitvi i kle?anjem nego, poput antike, svakodnevnim agonisti?kim aktivizmom. Život kao neprestana borba izme?u ljudi, nacija i rasa za mesto pod suncem - to je bit olimpijske pobožnosti. U tom smislu sport je idealizovani oblik "pravog" života, dok su olimpijske igre simboli?no otelotvorenje duhovnog i delatnog jedinstva sveta. Imaju?i u vidu Kubertenovo nastojanje da eliminiše kriti?ki racionalizam i emancipatorske tekovine ?ove?anstva, može se re?i da se radi kako o svojevrsnoj totalitarnoj misli, tako i o totalitarnom duhovnom i politi?kom pokretu. Olimpizam postaje svojevrsna "crna rupa" u kojoj treba da nestane svaki nagoveštaj iskoraka iz postoje?eg sveta.

Dok Hriš?ani budu bili Hriš?ani u pravom smislu te re?i,?itava ova Ducijeva pri?a pada u vodu,?ak i da je ta?na onda je nemo?na.

[Милан Меденица :)]

да, најекстремнији пример ''социјалног дарвинизма'' је еугеника, примењена у нацизму на најгори начин.

искрено, не знам да ли постоји икаква позитивност у ''социјалном дарвинизму''.