A sada nešto potpuno drugačije... :)

[JESSY]

" Avaj, tugo golema, nesto se desilo sa nama,
nesto se grdno desilo s nama,
smanjili smo se a nismo to ni primjetili.
Kad smo se to izgubili,
kad smo to dopustili?"

M. S.

[JESSY]

.. ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možes obmanuti nekim dijelom slike koji se nametne,
teško izrecivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao.
Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osjećaš da je negde u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku,
prepoznaješ je na tuðem licu, u tuðem pogledu, kad počne da shvata.

[JESSY]

Kod unutarnjih borbi koje covek vodi sa samim sobom i sa

nepoznatim silama u sebi, vazi vise nego igde pravilo: ne predaj

se nikad! - Ni predaje, ni ustupanje! A pre svega, sto kazu u

Bosni: ne vezi tugu za srce!

Biti uvredjen nepravdom ljudi manje je nego biti u bedi,

a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan jos

nije: umreti. Ali i kad je covek uvredjen nepravdom, tesko

bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da "pusti

rdji na se". Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu

i malodusnost. Izdrzati trenutak, a vec iduceg casa covek je

ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveci i najsi-

gurniji osvetnik.

И.А.

[Јесењин]

Јутро

 

 

Петак,

датум непознат,

још једно јутро

јесени Господње,

још једно јутро

увијено у шал

дивљих пољубаца

што су жељом

светове даривали

уздасима силним...

 

Будим се тешко,

у олињалим зидовима

младост нестаје

као одјек гласа...

Притиска ме

свака нит прошлости.

Сене промичу,

вртоглавица плете

низине болести неме.

Молитвом те памтим,

молитвом путеве

опроштаја тражим

кроз идилу покајања...

 

Напољу ветар.

Даљина прекривена

љутитим лавежом паса

и бескрајним одблесцима

уличних фењера.

Киша полако копни

на периферији Београда.

Осванула је и магла

у прстима престонице.

Дрвеће клечи.

 

Не бележим

више ништа.

Сузе се не памте,

памти се тама

и памти се укус

од којег пакао дрхти...

[Драшко]

 

киша

 

ваздух

 

дишем

 

кафа

[JESSY]

киша

кафа

1204_drink

[Драшко]

ал признајем да волим кишу, бар понекад  

 

она јуче ми је тако пријала 

[JESSY]

ал признајем да волим кишу,

[Лидија Миленковић]

[JESSY]

Sve se ređe se usuđujem da izgovaram reči, jer uvek znače drugo nešto nego što ja to želim.
M.Antić

[JESSY]

''Evo,silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se , ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.''

 

[JESSY]

''Teško je biti okovan u moju vrstu slobode. Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.''

М.А.

[keka]

UMJESTO MOLITVE ZA DALEKU 
 
 
Ponekad,davna,sjetim te se, 
a nesto toplo zasja u dusi 
kao od dobre stare pjesme 
sto se slucajno zapjevusi. 
 
Gdje li si nocas,ti daleka, 
da li si negdje svila dom, 
ili jos uvijek,kao nekad, 
lutas ponocnim Beogradom. 
 
Da li jos trazis onog cudnog, 
onog iz tvojih snova vrelih, 
koga si trazila uzaludno 
i one noci kad smo se sreli. 
 
Trazi,samo trazi,tragaj, 
on ipak jednom mora doci 
iz tvojih lijepih snova,draga, 
u tvoje nimalo lijepe noci. 
 
Kao sto dodju ove pjesme 
iz davnih suma nepoznatih 
pravo u nase ruzne nesne, 
u gorku zbilju kasnih sati. 
 
Ponekad tako sjetim te se, 
a nesto toplo zasja u dusi 
kao od dobre stare pjesme 
sto se slucajno zapjevusi.

[keka]

Vitomir NIkolic

Neka me ne bude 

Neka me ne bude kad budem prestao da volim,
Jer tada od mene ne bi ostalo ništa..
Možda samo ugarak neki goli,
Od čitavog ovog velikog ognjišta..

[keka]

 Odlazak 
 
 
Nisam vise tu 
S mesta se nisam pomerio 
Ali tu vise nisam.
 
Neka udju 
Neka pregledaju neka pretraze.
 
Vodenica u senci rebara 
Zrelu prazninu melje 
Opusci jevtinih snova 
U pepeljari se dime 
Nisam vise tu.
 
Privezan camac njise se 
Na crvenim talasima 
Par nedozrelih reci 
U oblacnom grlu visi 
Nisam vise tu. 
 
S mesta se nisam pomerio 
Ali sam vec daleko 
Tesko da ce me stici.
 
 
Vasko Popa