Socijalno - tržišna privreda

[Marjanovic]

Не. Ради се о проблему број 1 у овим нашим расправама, а не о неком споредном детаљу.

Проблем у нашим расправама је готово секташка искључивост а не различитост ставова.

[Аурор]

Проблем у нашим расправама је готово секташка искључивост а не различитост ставова.

 

 

Liberalni kapitalizam je daleko bolji od kojekakvih varijanti socijalizma.

[Juan Valdez]

Проблем у нашим расправама је готово секташка искључивост а не различитост ставова.

 

Ја: Марјановић треба да да пола своје куће зарад општег добра (овде сложим неку причу шта је тачно то ”опште добро”).

Марјановић: Али то је моја кућа.

Ја: У, ала си ти, Марјановићу искључив!

[Marjanovic]

Liberalni kapitalizam je daleko bolji od kojekakvih varijanti socijalizma.

Јесте, али зато је социјални капитализам најоптималније решење.

[Marjanovic]

Ја: Марјановић треба да да пола своје куће зарад општег добра (овде сложим неку причу шта је тачно то ”опште добро”).

Марјановић: Али то је моја кућа.

Ја: У, ала си ти, Марјановићу искључив!

Ма сигурно, ево по Западној Европи су свима одузели куће..

[Crveni Baron]

Ја: Марјановић треба да да пола своје куће зарад општег добра (овде сложим неку причу шта је тачно то ”опште добро”).

Марјановић: Али то је моја кућа.

Ја: У, ала си ти, Марјановићу искључив!

 

 

Ali pazi problem.Marjanovic nema para da kupi kucu. Trebao bi da radi jedno 30 godina, da zivi kao podstanar sve to vreme i da nekom stanodavcu kupi jos jednu kucu dok skupi pare da kupi svoju. Znaci dve kuce ga kosta jedna njegova. Ali Martjanovic ode u banku i uzme tudje pare, napravi sebi kucu za 6 meseci i ustedi sebi 30 godina kirije. Ima li Marjanovic nekakvu odgovornost prema zajednici koja mu je dala novac i omogucila mu ogromnu ustedu? Kazem zajednicu jer banka nema svoje pare vec pare stedisa.

[Marjanovic]

Zašto je Nemačka ekonomija tako uspešna?

Izvor: Kamatica, The Economist,

 

Nemačka izgleda kao svetao izuzetak među razvijenim svetskim ekonomijama. Istina, njeno ekonomija stegnulo se više od ekonomija većine bogatih zemalja tokom svetske recesije 2008. godine, ali je stopa nezaposlenosti danas u Nemačkoj neuporedivo manja nego u svim ostalim zemljama.

Uza sve to niko ne spominje snižavanje Nemačkog kreditnog rejtinga, što je postalo trend u ostalim zemljama evrozone. Ali da li je Nemački ekonomski model primjenjiv i na ostale zemlje, pita se The Economist

Ipak, nisu sve vesti dobre. Nemačka ekonomija usporila je u poslednjem kvartalu 2011, a sve da i brojke iz prvog tromesečja ove godine ne pokažu da je i sama Nemačka u krizi, njena ekonomija će i dalje trpeti zbog recesije koja je pogodila ostale zemlje evrozone i zbog usporavanja ekonomije zemalja u razvoju. Ali rast od samo jedan odsto je dovoljan za otvaranje novih radnih mesta, tvrdi Bert Rürup, koji predviđa da će do 2030. Nemačka postati najbogatija velika zemlja u smislu prihoda po glavi stanovnika.

Ostale zemlje rado bi uvele Nemački ekonomski model, ali on nije tako pogodan za izvoz, piše The Economist.

Španski ministar obrazovanja pokušava da se uvede Nemački 'dualni sustav strukovnog obrazovanja', koji kombinuje razrednu nastavu s radnim iskustvom.

Nicolas Sarkozy započeo je svoju kampanju za reizbor Nemačkom krilaticom: 'Radna mesta, radna mesta, radna mesta'.

- Ako deluje u Nemačkoj, zašto ne bi i kod nas? - pita se Sarkozy.

Ali da li je model moguće kopirati? Nemačka je možda reformirala svoj model u poslednjih nekoliko godina, ali u osnovni kostur je iznimno star, a možda i neponovljiv, piše The Economist.

U ranim 2000-im, uz niski rast ekonomije i visoke stope nezaposlenosti, tadašnji kancelar Gerhard Schröder, socijaldemokrata, započeo je drugi krug iscrpljujućih reformi. Njegova reforma tržišta rada smanjila je nezaposlenost i liberalizovala rad na određeno. Kada je 2005. Angela Merkel postala kancelarka, podigla je starosnu granicu za penziju sa 65 na 67 godina pa je promenila ustav kako bi prisilila državne i savezne vlade da smanje svoje strukturne budžetske izdatke, što je poslužilo kao predložak za stvaranje evropskog fiskalnog pakta.

Osim navedenog, povlastice koje su se smatrale svetima su srezane. Nejednakost u prihodima je porasla, a isto se dogodilo i s nezaposlenošću. Radnici u industrijskim preduzećima, koja su jezgra i mišić Nemačke proizvodnje, nisu bili direktno pogođeni. Porast slabo plaćenih, nesigurnih poslova je snižavao troškove usluga, zbog čega su radnici koji su radili u fabrikama prihvatali skromnije povišice.

Nemačka je čak jedno vreme eksperimentisala i sa američkim modelom standardizovane proizvodnje tokom i nakon Drugog svetskog rata, što je bio jedan od razloga zašto je uvozila nekvalifikovane radnike iz Turske i drugih zemalja. Sirena s one strane Atlantika ponovno je pozvala Nemačku 1990-ih i 2000-ih na deregulaciju i maksimiziranje vrednosti deoničara. Kada je došlo do finansijske krize, Nemačka se vratila svom modelu.

Markus Miele, direktor kompanije za kućne aparate koja ima tradiciju dugu 113 godina, kaže kako njihov 'cilj nije da se poveća kratkoročni profit, već da se usmeri na ono gde žele da budu kada predaju kompaniju sledećoj generaciji'.

Oko polovine Nemačkih srednjih škola ima sistem koji kombinuje razrednu nastavu s radnim iskustvom. Državne i lokalne vlade grade škole gde učenici dobijaju teorijsko znanje. Privredne komore i industrije sprovode ispite. Kad stranci pitaju zašto je nezaposlenost mladih tako niska (samo 8,2 odsto, u poređenju sa Španijom koja ima 50,5 odsto), stariji Nemci se pozivaju na dvojni obrazovni sistem.

Platforma za Nemački uspeh izgleda opasno ograničena, piše The Economist. Vozila, m ašine, elektronski uređaji i hemikalije zaslužni su za više od pola Nemačkog izvoza, a izvoz je taj koji je omogućio Nemački rast od 2001. do 2007. Optimisti smatraju da Nemačka može da zadrži svoj udeo u svetskoj trgovini, koja raste dvostruko brže od globalne proizvodnje. Ipak, to je veliki ulog na tankoj kriški ekonomije, piše The Economist.

OECD predviđa da će kako stanovništvo bude starilo potencijalni rast Nemačke padati i da će pasti ispod jedan odsto do 2020, a temeljni problem je podizanje produktivnosti u sektoru pružanja usluga i povećanje plata u skladu s tim.

Bilo koji državni vođa s potporom iza sebe i smelošću može da oponaša nešto od Nemačkog modela, bilo da se radi o podizanju starosne granice za penzionisanje (s čime je Francuska tek počela) bilo o rezanju socijalno-sigurnosnih doprinosa, što Sarkozy najavljuje. Takođe, program strukturnih reformi u Južnoj Evropi je delimično inspirisan Nemačkom. Obrazovni sistem može se izvoziti, ali ne preko noći. Tokom krize Italija je uvela šemu kraćeg radnog vremena kao u Nemačkoj, ali su rezultati bili razočaravajući: italijanske kompanije i njihovi radnici ne mogu oponašati uređenu Nemačku fleksibilnost. Nemačka može ponuditi lekciju kako se vratiti u formu, ali bit njenog modela je previše duboko ukorenjena da bi se mogla kopirati s lakoćom.

 

http://www.kamatica.com/vesti/2799/zasto-je-nemacka-ekonomija-tako-uspesna

[Аурор]

Ма сигурно, ево по Западној Европи су свима одузели куће..

 

 

U Francuskoj npr. koliko ti uzmu u toku zivota kroz visoke poreze, sigurno bi imalo dovoljno za kucu, a mozda i za vise njih. 

Ne oduzimaju bas na nacin "ovo je konfiskovano za opste dobro i u ime naroda", vec na drugi nacin.

 

Ali u svakom slucaju oduzimaju.

[uros]

Porez se ne otima. Privatnik zna da kada otvara firmu mora i porez da placa. A on je ipak otvara. 

Да, отвара је упркос порезу. И то је тај један приватник и њему слични. Али ко зна колико њих не отвори ништа баш зато што им се не исплати да плаћају огромне порезе. Аустријски економиста Фон Вајсер је ову веома стварну и неоспорну појаву назвао "opportunity cost". Али разумети то би захтевало дурбин који може да види даље од 0.2mm испред корисника. 

[Crveni Baron]

Да, отвара је упркос порезу. И то је тај један приватник и њему слични. Али ко зна колико њих не отвори ништа баш зато што им се не исплати да плаћају огромне порезе. Аустријски економиста Фон Вајсер је ову веома стварну и неоспорну појаву назвао "opportunity cost". Али разумети то би захтевало дурбин који може да види даље од 0.2mm испред корисника. 

 

 

Pa kako se ovim firmama po svetu uopste isplati da posluju a svi placaju porez? Cudo ne propadnu?

[uros]

Ali pazi problem.Marjanovic nema para da kupi kucu. Trebao bi da radi jedno 30 godina, da zivi kao podstanar sve to vreme i da nekom stanodavcu kupi jos jednu kucu dok skupi pare da kupi svoju. Znaci dve kuce ga kosta jedna njegova. Ali Martjanovic ode u banku i uzme tudje pare, napravi sebi kucu za 6 meseci i ustedi sebi 30 godina kirije. Ima li Marjanovic nekakvu odgovornost prema zajednici koja mu je dala novac i omogucila mu ogromnu ustedu? Kazem zajednicu jer banka nema svoje pare vec pare stedisa.

Нема никакву према заједници него према банци. Банка је та која има одговорност према "заједници" (тј. својим зајмодавцима - клијентима), а не Марјановић. 

[uros]

Pa kako se ovim firmama po svetu uopste isplati da posluju a svi placaju porez? Cudo ne propadnu?

А колико би им се више исплатило и колико би више нових послова код постојећих фирми као и сасвим нових фирми (опет са новим пословима за народ) настало да пореза нема? Опет opportunity cost

[Crveni Baron]

А колико би им се више исплатило и колико би више нових послова код постојећих фирми као и сасвим нових фирми (опет са новим пословима за народ) настало да пореза нема? Опет opportunity cost

 

 

Pa na planeti nas ima koliko nas ima ... ne treba radnih mesta za 15 mld ljudi...

[uros]

Pa na planeti nas ima koliko nas ima ... ne treba radnih mesta za 15 mld ljudi...

Да, зато је незапосленост у "развијеном свету" 0%. Јесте, али у машти.

Узгред, да се и то деси (да сва радна места буду попуњена и да постоји вишак понуђених радних места), шта мислиш какав би то имало ефекат на већ постојећа радна места? Ајмо мало логика, не треба ти никаква диплома из економије.

[Crveni Baron]

Нема никакву према заједници него према банци. Банка је та која има одговорност према "заједници" (тј. својим зајмодавцима - клијентима), а не Марјановић. 

 

 

Jok bato, kada ti kupis stan na kredit ja odlicno znam da si ga kupio sa mojim parama a ne bancinim i da zahvaljujuci meni si uopstre u stanju da ga kupis. I da pare umesto za kiriju dajes svojoj deci za odecu, obucu, zimovanbja i letovanja. I sve to zahvaljujuci "meni" i zajednici a ne banci.