Socijalno - tržišna privreda

[Savo Gajic]

If Government Aid Programs Were Charities, Would Anybody Recommend Giving Money to Them?

 

 

private+charity+vs+government+aid

[Marjanovic]

Koji su osnovni principi privredne politike u Socijalnoj tržišnoj privredi?

 

Tri osnovna principa privredne politike u okviru Socijalne tržišne privrede glase:

1. Zadatak privredne politike jeste da tako postavi dugoročno važeće okvire privrednog procesa, kako bi tržišni mehanizmi mogli da dovedu do društveno optimalnih rezultata. Privredna politika, je time, u Socijalnoj tržišnoj privredi prevashodno regulativna politika.

2. Kada regulativna politika ne obećava uspeh, onda je zadatak privredne politike da strukturno neutralno i nediskriminišući interveniše u privredni proces. Procesna politika tako ima, s jedne strane supsidijarni karakter, a s druge strane se delovanje države ograničava, te su aktivna strukturalna politika ili čak podrška pojedinim preduzećima zabranjeni.

3. Zadatak privredne politike jeste da u skladu sa sistemom deluje na tržišta, što znači da ne suspenduje mehanizme fukcionisanja Socijalne tržišne privrede. Mehanizmi funkcionisanja Socijalne tržišne privrede su, međutim, mehanizmi tržišno - ekonomskog poretka – cene. Intervencije u mehanizam formiranja cena su, stoga, principijalno zabranjene. Time se ne isključuje povećanje poreza, ali se isključuje utvrđivanje najnižih i najviših cena.

Nije uvek politika u Socijalnoj tržišnoj privredi mogla da se odupre iskušenju da ne povredi ova osnovna načela u korist pretpostavljenih bržih političkih uspeha, i da uz pomoć subvencija ili drugih kratkoročnih intervencija na tržištu „ne pomogne“ ekonomskim akterima koji su zapali u nepriliku. Pitanje razloga za neki povremeni slabiji privredni razvoj u Nemačkoj može naći svoj odgovor, takođe, i u ovim principima.

 

Socijalna tržišna privreda: osnovne ideje, principi i koncept / [ priredila] Fondacija Konrad Adenauer; [ prevod Ivana Antić] . – Beograd: Fondacija Konrad Adenauer, 2008 ( Beograd: Publish). – 27 str; 21 cm. – (Biblioteka KAS Ekonomija / Fondacija Konra Adenauer) 12, 13 str.

[obi-wan]

Зато је најбоље да удружења за добротворно старатељство такође буду приватна...

 

 

Iako nikad ne pisem na ovakvim temama, jer sam skroz neuk u ekonomiji, moram da kazem samo da je ovo vrlo zanimljiva i - po meni - pametna ideja...

[Душко Дугоушко]

Iako nikad ne pisem na ovakvim temama, jer sam skroz neuk u ekonomiji, moram da kazem samo da je ovo vrlo zanimljiva i - po meni - pametna ideja...

Па да ја сам и мислио на те локалне добротворне организације, оне које помажу људима као личностима, а не на оне велике које људе третирају као бројке на папиру, и које су подједнако склоне злоупотребама као и државна социјала. Осим што се противим welfare држави због економских и идеолошких (принцип ненасиља - наиме, ако ти мафијаш упадне у кућу и конфискује телевизор - то је крађа, чак и ако мафијаш тај телевизор након конфискације да некој сиромашној породици која га није могла приуштити) разлога, ту је и онај верски. Сматрам да је улога конкретних људи (а наравно, пре свега хришћана - некад су катихумени пре крштења морали да посећују болеснике и помажу сиромахе и удовице да би уопште били и примљени у Цркву), да се старају о болеснима, сиромашнима и уопште потребитима, при чему је то тада поштено зарађеним новцем, а не мафијашком пљачком. Занимљив је Марјановић, који као хоће да повећа улогу цркве у друштву, а залаже се за методе које су увели они који су избацили цркву из друштва и узели државу за ново божанство као што то примећује Џејмс Бјукенен у свом чланку Afraid to be Free који говори о апотеози државе као последице губитка вере и развоју welfare система као земени за улогу цркве...

[Marjanovic]

  Занимљив је Марјановић, који као хоће да повећа улогу цркве у друштву, а залаже се за методе које су увели они који су избацили цркву из друштва и узели државу за ново божанство као што то примећује Џејмс Бјукенен у свом чланку Afraid to be Free који говори о апотеози државе као последице губитка вере и развоју welfare система као земени за улогу цркве...

Да, само ја се не залажем за то, као што и може да се прочита. Али кад се ствари посматрају искључиво и црно - бело логично је да се доносе погрешни закључци. Већ сам писао о томе да је код нас хришћанска демократија ( и социјално тржишна привреда) у великој мери непозната. Нпр. нема ни једна књига преведена на српски посвећена овој политичкој идеологији (слично је и са конзервативизмом уопште), док са друге стране постоје читави спискови социјалистичке и либералне литературе. И нормално је да у таквом односу снага делује "занимљиво" тј. неразумљиво то за шта се залажем. Оно што је уобичајено и мејнстрим у многим земљама овде изгледа као егзотична алтернатива. Али шта да се ради...

[Savo Gajic]

Jeffrey Tucker

"You want to change the world? There is one thing that has changed the world more than any other in the last 500 years. It is the least-noticed thing of all: commerce. Through commerce, we are fed. Through commerce, we are clothed. Through commerce, we are healed. We are entertained. We communicate. We care for those we love. We are given the power to shape our lives. Through commerce, we find ever better ways of living and grappling with this strange curse that has always afflicted the world: namely that there is never enough. Commerce is the only force that has ever been discovered to alleviate our material plight, to convert a grueling shortage of anything and everything into a glorious abundance of anything and everything. It is the thing that defines us, liberates us, empowers us, ennobles us."

[Душко Дугоушко]

Да, само ја се не залажем за то, као што и може да се прочита. Али кад се ствари посматрају искључиво и црно - бело логично је да се доносе погрешни закључци. Већ сам писао о томе да је код нас хришћанска демократија ( и социјално тржишна привреда) у великој мери непозната. Нпр. нема ни једна књига преведена на српски посвећена овој политичкој идеологији (слично је и са конзервативизмом уопште), док са друге стране постоје читави спискови социјалистичке и либералне литературе. И нормално је да у таквом односу снага делује "занимљиво" тј. неразумљиво то за шта се залажем. Оно што је уобичајено и мејнстрим у многим земљама овде изгледа као егзотична алтернатива. Али шта да се ради...

Не треба нама никаква социјално-тржишна привреда, већ слободна привреда (laissez-faire), а онда ће да буде јако мало социјалних случајева (једино инвалиди и тешки болесници) и у случају да немају породицу која може да се постара о њима, у таквом просперитетном друштву сигурно би било људи који би, за разлику од људи који живе у социјала-друштву, јер као што се показало да је у социјала-држави никаква социјална свест међу грађанима, управо зато што људи тада сматрају да то није њихов посао и да су потребити државни проблем, а не њихов (које пропагирање захладњења љубави према ближњем опет није хришћански, баш као ни друмско разбојништво за које се залажеш).

[Marjanovic]

Порекло социјалног старања

     Дух хришћанске љубави и човекољубља имао је велики утицај на државно
законодавство и уопште организацију друштвеног живота. То нарочито важи
за Византијско царство, које је било колевка средњевековне културе, али
и хришћанске државе Запада. Социјално старање, као институционализовано
старање државе или друштва, има бирократски карактер и показује се у
равни безличних односа и установа.

    Социјално старање које данас постоји у различитим државама света
посредно или непосредно повезује се са традицијом хришћанског милосрђа и
солидарности. То постаје јасније када се назначи да пре појаве
хришћанства држава није спроводила никакво посебно социјално старање,
већ је само понекад деловала у ванредним приликама. Међутим, подршка и
солидарност који су неговани на нивоу примарних односа постепено су,
захваљујући утицају хришћанства, утврђени и као институционалне обавезе
државе.

    Државно социјално старање нашег доба суштински је наставак и
специјализовање добротворног деловања Цркве. Уосталом, држава је
временом ојачала и усвојила многе облике добротворног деловања које је
осмислила и систематизовала Црква и они су институционализовани или су
постали предмет интересовања државе. Тако се узори свих модерних грана
социјалне политике, уз можда изузетак социјалног осигурања проналазе у
Византији. Ту видимо позитивне плодове усклађеног деловања Цркве и
државе.


Мандзаридис, Геогрије И., Социологија хришћанства, Хришћански културни центар, Београд, 2004, стр.285

[Savo Gajic]

Ja kao anarho-kapitalista, voluntarista cu sada malo da odem u krajnost i postavim pitanje, kako je uperanje puscanih cijevi u glavu miroljubivih, nenasilnih gradjana hriscanska vrijednost!? Nije mi jasno.

 

 

[Душко Дугоушко]

Ja kao anarho-kapitalista, voluntarista cu sada malo da odem u krajnost i postavim pitanje, kako je uperanje puscanih cijevi u glavu miroljubivih, nenasilnih gradjana hriscanska vrijednost!? Nije mi jasno.

 

 

Да даш паре, него шта! Морају и бирократе, политичари, НВО активисти и остали паразити од нечега да живе...

[Marjanovic]

[Marjanovic]

Не треба нама никаква социјално-тржишна привреда, већ слободна привреда (laissez-faire),

Прилично колективистичко позивање за неког ко претендује да инсистира на индивидуализму. А ко сте то ви?

 

 

 а онда ће да буде јако мало социјалних случајева (једино инвалиди и тешки болесници)

Ма како да не? Неће бити ни глади, ни сиромаштва, ни болести, ни смрти...ништа од тога. Само уживање у богатству и проперитету.

 

 

сигурно би било људи који би, за разлику од људи који живе у социјала-друштву, јер као што се показало да је у социјала-држави никаква социјална свест међу грађанима, управо зато што људи тада сматрају да то није њихов посао и да су потребити државни проблем, а не њихов (које пропагирање захладњења љубави према ближњем опет није хришћански, баш као ни друмско разбојништво за које се залажеш).

Па да, у том "просперитетном друштву" које се руководи начелима егоизма  и социјлдарвинизма,  солидарност има просто да цвета.

 

 

Ja kao anarho-kapitalista, voluntarista cu sada malo da odem u krajnost i postavim pitanje, kako je uperanje puscanih cijevi u glavu miroljubivih, nenasilnih gradjana hriscanska vrijednost!? Nije mi jasno.

Наравно да није јасно, кад такве екстремне концепције нико овде ни не заговара.

[Душко Дугоушко]

Прилично колективистичко позивање за неког ко претендује да инсистира на индивидуализму. А ко сте то ви?

Људски род. Ево ти Мизесовим речима:

Liberal thinking always has the whole of humanity in view and not just parts. It does not stop at limited groups; it does not end at the border of the village, of the province, of the nation, or of the continent. Its thinking is cosmopolitan and ecumenical: it takes in all men and the whole world. Liberalism is, in this sense, humanism; and the liberal, a citizen of the world, a cosmopolite.

 

Ма како да не? Неће бити ни глади, ни сиромаштва, ни болести, ни смрти...ништа од тога. Само уживање у богатству и проперитету.

Па неће да буде Царство Небеско, али дакако емпирија потврђује да је економским просперитет директно сразмеран са степеном либерализма на датом подручју...

 

Па да, у том "просперитетном друштву" које се руководи начелима егоизма  и социјлдарвинизма,  солидарност има просто да цвета.

Хм. Па не знам баш, с једне стране код злих социјалдарвиниста у САД имамо највише добротвора на свету, док код великого Путлера имамо тобако-патријарха...

[Marjanovic]

Људски род.

Људска друштва су сложена. Тоталитарно би било да свуда важи само једна концепција.

 

 

 

Па неће да буде Царство Небеско, али дакако емпирија потврђује да је економским просперитет директно сразмеран са степеном либерализма на датом подручју...

Хм. Па не знам баш, с једне стране код злих социјалдарвиниста у САД имамо највише добротвора на свету, док код великого Путлера имамо тобако-патријарха...

Интересантно. А откад је теби критеријум западни свет и САД? Колико се сећам говорио си ми да тамо нема слободе?

[Душко Дугоушко]

Људска друштва су сложена. Тоталитарно би било да свуда важи само једна концепција.

Тачно, то је причао Ротбард, само изгледа да ти и он то другачије схватате...

 

Интересантно. А откад је теби критеријум западни свет и САД? Колико се сећам говорио си ми да тамо нема слободе?

Зависи, ако упоредиш с оним што либертаријанци желе да виде - нема. Међутим, ако упоредиш Запад са Русијом, Кином, Северном Корејом...