Оштро али истинито: фтв.рс блогпост

[Grizzly Adams]

Не треба да се договори, то је њена ствар и он нема право у то да залази.

Ствар послодавца је колико планираш времена да посветиш послу.

А за овакав текст би ти се у свакој нормалној земљи накачило десетак разних инспекција, не би се распредало по форумима колико си паметан и либералан.

 

Што би ти се накачила инспекција? Да ли си чуо некада за слободу говора и тако те ствари?

[Juan Valdez]

Мож да помињеш САД у светлу снтидискриминационих закона и отпуштања трудница негде где су људи јуче изашли из шуме и не познају прописе или нису гледали правну праксу у САД у области антидискриминационих закона. За оне који било шта знају, та либерална бајка пада у воду. Они чак иду у екстреме у антидискриминационој политици.

 

Отпусти трудницу у САД, па ћеш да видиш колико ћеш лепо да прођеш.

 

 

Можеш да отпустиш трудниицу, али не зато што је трудна. Ако, на пример, мораш да отпустиш пет радника из неког разлога, а међу њима је трудница, то је законски. Антидискриминациони закони су релативно новији, а њихова прича са све динамичном економијом коју сам споменуо је ипак мало старија од тих закона. И да, то са отпуштањем труднице важи ако ти фирма има више од 15 радника.  Но генерално, поента је да је тамо далеко лакше попити отказ него у Европи, па је и далеко лакше наћи посао. То су елементарне емпиријске чињенице и зна их свако ко је покушао. А уз то су и сасвим логичне.

[Natasa.]

Ствар послодавца је колико планираш времена да посветиш послу.

 

Што би ти се накачила инспекција? Да ли си чуо некада за слободу говора и тако те ствари?

Mislim da su osetljiviji na diskriminaciju, ne moze sloboda govora da ide u nedogled.

[RYLAH]

Ствар послодавца је колико планираш времена да посветиш послу.

Док не затрудни, она се у потпуности посвећује послу. Када затрудни, онда се посвећује трудноћи.

 

Што би ти се накачила инспекција? Да ли си чуо некада за слободу говора и тако те ствари?

 

Слобода говора се не схвата подједнако у уређном друштву и у дивљини попут наше.

 

Ево ти инспекције: http://careerplanning.about.com/gi/o.htm?zi=1/XJ&zTi=1&sdn=careerplanning&cdn=careers&tm=13&f=10&su=p284.13.342.ip_p554.23.342.ip_&tt=2&bt=0&bts=0&zu=http%3A//www.eeoc.gov/

 

А ево ти и закона против дискриминације трудница (из 1978.) http://careerplanning.about.com/cs/legalissues/a/pregnancy.htm

 

Ако треба, да кренем да листам и случајеве где су овакви омнипотентни пајсери који онанишу сами на себе плаћали огромне надокнаде или не треба?

 

Е, видиш, овакав "газда" би у било ком нормалном друштву, са оваквим размишљањем, пропао, јер би га сам систем уништио, јер тамо људе третирају као људе.

[RYLAH]

Можеш да отпустиш трудниицу, али не зато што је трудна. Ако, на пример, мораш да отпустиш пет радника из неког разлога, а међу њима је трудница, то је законски. Антидискриминациони закони су релативно новији, а њихова прича са све динамичном економијом коју сам споменуо је ипак мало старија од тих закона. И да, то са отпуштањем труднице важи ако ти фирма има више од 15 радника.  Но генерално, поента је да је тамо далеко лакше попити отказ него у Европи, па је и далеко лакше наћи посао. То су елементарне емпиријске чињенице и зна их свако ко је покушао. А уз то су и сасвим логичне.

 

Види пост изнад.

[Grizzly Adams]

Јел писао како неће да запошљава труднице и старије? Пусти ме Обаме и сличних глупости, јел писао како ће да дискриминише запослене?

 

Имаш брате Гугл па тражи, има их сигурно колико хоћеш где људи објашњавају те ствари.

 

Овај текст је у ствари инспирисан сличним текстом који је написао неки странац, не знам тачно одакле.

 

Ajde Zvonko, jedno je americki kapitalizam u sredjenom sistemu, drugo je ovo divljastvo ovde.

Da se dogovorim....daaaaj, pa u vecini slucajeva ce prvo da me ucenjuje planiranjem porodice.

 

Разумем ја сејо да је тамо дивљаштво и несређен систем, али покушавам да вам објасним због чега је то тако. Зашто нема посла? Зашто су услови такви? Управо због таквих "заштита" које ви мислите да су добре и корисне.

 

Јер предузетник мора да планира бизнис, он нема непресушан извор пара које може да дели како хоће, већ мора да израчуна шта му се исплати. Посебно мале фирме које имају врло мали капитал и пуно ризикују. За њега је једноставно немогуће, значи апсолутно немогуће да преживи ако му један радник у сред посла оде на годину дана. Јер он обично има годину-две да направи то што је замислио и почне да зарађује паре, ако не направи готово. Фајронт. Затвара се фирма, затварају се радна места, све нестаје. А ако успе онда фирма порасте, стигну инвестиције, отварају се нова радна места итд. Е сада, та ли ми тим људима треба да отежавамо посао или олакшавамо?

 

Од њиховог успеха зависи да ли ће бити посла или не. Ако им отежавамо, биће мање посла за све. Ако им олакшамо, биће више посла, па ће бити и за труднице. То су неке елементарне ствари. Значи, ако желиш добро трудницама (и свима осталима који не могу потпуно да се посвете послу) онда треба да буде што више радних места. Па ће се наћи нешто и за њих. Када фирме порасту, онда њима није толики проблем да неко оде на дуже боловање, имају и радна места која нису толико критична. У малој фирми од пет радника очигледно да је сваки радник критичан за опстанак. Не можеш њему да кажеш "хајде прими трудницу па је плаћај годину дана да не ради ништа"... Пусти га да развије бизнис па ће моћи и то. Онда ће моћи да планира за наредних 10 година, па му једна година неће бити пресудна.

 

Тако стоје ствари... Али наравно, ја сам "талибан", "неразуман" и тако даље. Много је то да се мисли...

[RYLAH]

Имаш брате Гугл па тражи, има их сигурно колико хоћеш где људи објашњавају те ствари.

 

Овај текст је у ствари инспирисан сличним текстом који је написао неки странац, не знам тачно одакле.

 

Не верујем да ћу наћи текст у коме "капиталиста" попут овог горе објашњава како не жели да запошљава труднице и старије. Ако ти за такав текст знаш, волео бих да ми га пејстујеш.

[Natasa.]

@Zvonko

Nisi ti toliki taliban, ali ipak zivis u sredjenom sistemu. Ne vaze ta pravila ovde.

[DankaM]

Ovo je stari tekst.

I odgovorila sam na nekom blogu sledeće:

Posted 15 January, 2012 at 17:26 | Permalink

Pročitala sam i tekst našeg autora, kao i onaj mađarskog autora, i mogu reći samo da je I.Minić dozvolio sebi previše slobodnu interpretaciju originala. Mađarski i naš Zakon o radu se razlikuju, bar po onome što sam pročitala u ovim tekstovima (ako nigde drugde, a ono bar po trogodišnjem odsustvu za porodilje ja svakako neću dobiti te tri godine, već mnogo manje, a nije da mi ne bi prijalo). Međutim, osim stava da moraš da urlaš da bi te neko ovde saslušao, smeta mi jedna nelogičnost u ovom tekstu: zašto bi neko uopšte bio privatni preduzetnik, otvorio firmu i održavao je, ako mu se to na koncu ne isplati? OK, pošto živimo gde živimo, dobit je ovde sigurno manja nego negde drugde, ali definitivno niko neće da radi ono što mu se ne isplati. Elem, radiš za platu koju primaš, ali ne bi je primao da vlasniku ne donosiš profit. Da ne bude zabune, radim u privatnoj firmi, pod uslovima koje mi je odredio vlasnik i baš se fino osećam, i NIKAD ne bih pomislila da tražim više od onoga što smatram da doprinosim. Jbg, loše su me vaspitali roditelji koji su se, inače, godinama bavili privatnim biznisom. Tako da autor treba da sopstvene preporuke usvoji, ne lamentira nad ljudskim bezobrazlukom i pokuša da bude najbolji što može Ako život nije fer, ne moramo mi da budemo nefer da bismo uspeli.
Btw, da ne pomislite da sam preveliki idealista, pa da mislim da će sve biti dobro ako pozitivno razmišljamo, odmah da kažem da sam završila psihologiju na FF BG sa visokim prosekom, da sam stekla mnogo više iskustva u struci još na fakultetu nego druge kolege (ne prodajem ništa, no se hvalim ), da sam bila bez posla nešto manje od godinu dana, da sam pokušavala na mnogo mesta da nađem posao, i bila na tim silnim neplaćenim praksama, a sad radim kao personal assistant, to jest fensi sekretarica. I za sada mi je sasvim fino. 
Dakle(m), prikočite ručnu, ne budite isključivi, može se uspeti i pristojno živeti ako se uzme u obzir dobrobit svih, a ja  obećavam da neću više da propagiram moralne kategorije na blogu koji se bavi biznisom

 

 

Suštinski, mislim da je tip prosto bezobrazan, i nekako sam osećala da je završio/ili još studira jedan fakultet koji "štancuje" takve... I intuicija me nije prevarila

[Иван ♪♫]

bilo je i ovde, pa spojite ako treba: 

https://www.pouke.org/forum/topic/17260-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86/

[Иван ♪♫]

evo kako ja shvatam stvari: 

Ako treba da ti se obavi neki posao, ti pozoveš majstora za taj posao. Tvoje je samo da odrediš  (sam sa sobom) šta ti je potrebno da se uradi, a majstori su tu da to obave. Ako oni loše rade svoj posao i ti nisi zadovoljan, ti ih platiš za ono što su do tad uradili, prekidaš saradnju i zoveš druge radnike. Nisi lud da menjaš majstore ako ti dobro obave posao, šta više uvek ćeš njih angažovati.

Ako imaš firmu, dobrog radnika ćeš čuvati, jer tvoj cilj je da završiš neki posao. Znam za firmu koja dobre ljude koji daju otkaz bukvalno moli da ne idu i nude više para itd. A ako radnik - izvođač radova posao koji mu je poveren loše radi, ko je onda u problemu, a ko bi trebao da bude u problemu?

E sad, zloupotreba je činjenica, naročito na poslovima koje može širi krug ljudi da radi, znamo da kod nas zaposle kao probno, pa onda prime drugog radnika, a onog prvog ne plate ništa niti povežu staž. Zato valjda i postoje neki zakoni, dobri ili loši - ne znam.

 

Takođe, u kontekstu ovoga što sam rekao, smatram da je shvatanje odnosa između poslodavca i zaposlenog kao ,,nadređeni-podređeni" - bolesno, ali sujeta svuda radi.