Чега је символ Бадњак?

[obi-wan]

https://www.facebook.com/strahinja.janjic2

"Ријеч бадњак (Санскрит: बाधन (baadhana) = напад, уклањање, противљење, отпор...), има више сличних значења. Ова набројана су довољна да појаснимо о чему се ради. Наиме, у незнабожачко вријеме, наши преци су разним дијеловима циклуса године давали својства богова. За њих, најважније је било изићи из зиме, започети циклус лакшега преживљавања и веће сигурности. Сунцу које се поново уздиже у нови годишњи циклус (том њиховом ’’малом богу’’ који се тек рађа (деминутив ’’богићу тј. божићу’’) требало је ритуалом помоћи да се роди и ојача. Пошто је током зиме непосредно прије зимског солстиција, угао између тачке изласка и тачке заласка сунца био најоштрији, тј. те тачке биле су најближе, они су вјеровали да сунце упада у неку дубоку посуду из које тешко излази на небо. Једина таква посуда у то вријеме био је ’’бадањ’’ или ти храстова каца (рецимо у Херцеговини се и сада тако зове, као и многе дубодолине које на ову посуду подсјећају). Због тога су они палили храстово, или церово дрво, да би на тај начин помогли ’’богићу’’ да се роди, тј. да бадањ буде плићи. Дакле, као што горе наведена Санскритска значења ријечи бадњак говоре, они су се паљењем градивног материјала од кога је саздан бадањ противили зими, мраку и несигурности, пружали јој отпор, помагали паљењем ватре сунцу да надвлада зиму и мрак.

Ми смо, хвала Богу, просвијетљени Христом, Истинским Сунцем Правде, разагнали трабуњање незнабоштва. Стога, за нас хришћане, пламен и топлота бадњака, треба да представљају освјетљење и припрему топлог дома, да у њему дочекамо Рођење Богомладенца Христа, који је порушио бадањ ограничења и условљености и из таме смрти нас позвао у вјечну свјетлост. На бадње вече, наравно, као и увијек, а по ријечи Христовој, треба бдјети, јер ’’...не знате дана ни часа (Мат. 25, 13). Ипак, не би било у реду да ријечима дајемо значења која им не припадају, јер би то била лаж, а наш Бог је Истина.Не могу се никаквом неистином, ма како питка и безазлена, те из добре намјере изречена била, објашњавати истине вјере, јер: ’’ Како ли се слаже Христос с Велијаром?’’ (Кор. 6, 15) Ето укратко."

[drvce]

On 10.1.2014. at 11:21, Piksi94 рече

Ja sam video kod jednog coveka,da je ukrasena grana hrasta u kuci.Sa kuglama i svetiljkama.Da li je to dozvoljeno?

To rade samo vorloci, zeravice ckilje paklenim sjajem, a kugle su simboli visestrukih vaseljena (multiverzum).

[Zayron]

https://www.tartaria.sk/ponimanie/spolocne-akcie/sviatky/182-pred-nami-sviatok-boha-koadu

https://www.tartaria.sk/ponimanie/spolocne-akcie/sviatky/529-oslava-sviatku-koladu

https://www.tartaria.sk/ponimanie/spolocne-akcie/sviatky/119-sviatok-boha-koadu

https://tinyurl.com/ybheuken

https://tinyurl.com/y6wrjbyy

https://tinyurl.com/yb7m6jbl

 

 

[obi-wan]

"Badnji dan, po sebi, nije ničemu posvećen. U crkvenoj tradiciji je da se svaki praznik dočekuje veče ranije i tad, u stvari, i počinje njegovo praznovanje (recimo, na Lazarevu subotu uveče nosimo vrbicu i već slavimo Cveti). Tako da je drugi naziv za Badnje veče - doček Hristovog rodjenja. Iz ovog sleduje da nema potrebe čestitati Badnji dan. Božić se čestita, jer Hristos se rodi, svima nama, i mi delimo tu radost.
Ne dozvolimo da Badnji dan bude doživljen kao odvojen od Božića, a negde se čak i više proslavlja!
Ne kažem da je greška čestitati Badnji dan, lepo je što se ljudi raduju, ali valjalo bi znati šta se čestita. Isto tako, ne zamerite što ne odgovaram na čestitke u vidu fotografije, pesmice itd. Raduje ću vam svima, od srca, sutra čestitati Božić, preko interneta ili lično."

https://www.facebook.com/marko.radakovic.92?__tn__=%2CdC-R-R&amp

 

[Broken]

@drvce

Jel pevas ti ono " badnjaceee, rodjaceee...."?

[CutieBub]

У психологији личности постоје елементи који се зову "архетиповима". Они су уткани у нашу психу и сваки насилни/неприродан прекид везе са њима доводи до непотпуног развоја личности, некад и до психичких поремећаја. Један од архетипова је и архетип поновног рођења, а једна од његових слика је и прослава Божића, у прадавна времена испољена кроз примитивне ритуалне прославе поновног рађања Сунца након најкраћег дана, са прославама које су почињале са најдужом ноћи. Временом је вера постајала сложенија и апстрактна, па се Сунце доживљавало само као манифестација комплексних паганских божанстава, док смо у хришћанству ослобођени свих примитивних предрасуда и страхова од природе и, схватајући Сунце само као материјалну творевину Бога који је створио све, управо на овај дан обележавамо Исусово рођење, док само Сунце није ништа више од метафоре, док је право Сунце Христос, Сунце Правде.

Само Бадње вече је управо због тога свечано, оно се и не честита већ се назива честитим и у народу је одувек важило за благи дан, дан породичног окупљања, дечије радости и свечаног обележавања наступајућег Божића.

Агресивни режими левичарског екстремизма управо због тога нису успели да искорене веру и обичаје. Христа је лако одрећи се, али одрећи се архетипа води у душевну и духовну беду. Током 90-их нисмо имали, како се популарно мисли, повратак православној вери, имали смо повратак архетиповима, а против којих се православно хришћанство током векова није борило, него их је усвајало, трансформисало и благословило. Мишљења сам да то и у садашњем времену треба да се понови, јер се људи враћају обичајима, комплетирају своју душу и психу и враћају им мир, али код многих ти обичаји нису благословени хришћанском вером. Јесу идеалима апстрактне љубави, хуманистичке идеје о миру међу људима, али оно што нам треба јесте активно сећање на Христа.