GDP i dugi rok

[Grizzly Adams]

Одличан чланак Славише Тасића:

 

U komentarima na prethodni post imate neke zanimljive linkove i raspravu o kretanju brutro društvenog proizvoda, GDP-a, u različitim zemljama.

Ja sam veoma sumnjičav prema GDP-u kao meri, posebno na dugi rok. Na primer, ako se pogleda rast GDP-a po stanovniku, dobije se da je u poslednjih 200 godina na zapadu životni standard porastao 16 puta.

Ali kad razmislite šta je prosečan stanovnik Engleske, Francuske ili SAD imao 1812. godine i šta ima sada, razlika je nebo i zemlja. I ključna razlika nije to što je tada mogao da kupi jedan kilogram kukuruza a sada može 16, već što sada može da ima stvari čije je samo postojanje ranije bilo nepojmljivo. Kako izmeriti razliku između potrošačke korpe iz 1812. i potrošačke korpe iz 2012? Korpa koja osim hrane i odeće uključuje i Samsung Galaxy, avionsku kartu, internet pretplatu i gledanje Lige šampiona na TV-u, nije samo 16 puta veća korpe iz 1812. godine, već pre svega kvalitativno drugačija. I kvalitativno gledano, neizmerno bolja.

Ako eliminišete nove stvari i pokušate da merite samo proizvode koji su postojali i onda i sada, svejedno nailazite na problem. Recimo, danas se u svetu proizvodi samo nešto više hrane po stanovniku nego 1950-ih, ali to nije zato što su proizvodne mogućnosti ograničene, nego što su potrebe za hranom uglavnom zadovoljene i prioriteti širom sveta su drugačiji. Resursi se usmeravaju na druge, luksuznije, stvari.

Ekonomista W. Nordhaus je pokušao da ove probleme premosti tako što je merio koliko je radnih sati potrebno da bi se proizvela jedna svetlosna jedinica. Svetlo je, naime, jedna ista stvar koja se proizvodi od praistorije do danas. Po njegovoj računici, u poslednjih 200 godina proizvodne mogućnosti su, barem kada je u pitanju svetlo, porasle blizu 10.000 puta. To je daleko veći, ali čini mi se smisleniji broj od onih 16 koje daje GDP.

A šta tek reći o demokratizaciji privrednog rasta? Kao što je Šumpeter rekao, dostignuće kapitalizma nije u tome što kraljica Viktorija može da kupi više svilenih čarapa, nego što sada svaka radnica u fabrici može da kupi svilene čarape.  Dok levičari trabunjaju o materijalnoj nejednakosti, pred očima im promiče veliko izjednačavanje u potrošnji. Danas skoro sve važne stvari skoro svi u kapitalističkom svetu mogu da priušte. U kapitalizmu, ako je neka nova stvar zaista korisna i potrebna, njena proizvodnja uskoro postaje masovna i stvar brzo pojeftinjuje. Šta mislite da piju Voren Bafet ili Britni Spirs, neke napitke nedostupne običnim smrtnicima? Ja takve slike uvek primetim i bude mi drago. Izuzetak je prestižna roba koja je ionako namenjena snobovima i čija je jedina svrha prestiž (pogledajte taj genijalni dizajn) i čija cena upravo zbog prestiža kao svrhe automatski uključuje neku vrstu poreza na snobizam -- tržište se i za to pobrinulo.  Kod važnih i korisnih stvari toga nema. Kad su se mobilni telefoni pojavili u Srbiji krajem 1990-ih oni su takođe bili luksuzna i prestižna roba, ali samo na kratko. Danas svako dete u Africi ima mobilni telefon. Ali nijedan od ovih posebnih aspekata ekonomskog rasta se ne ogleda u stopama rasta GDP-a.

GDP nije beskorisna mera -- i takva kakva je, ona bolje od bilo koje druge mere obuhvata kratkoročne promene materijalnog bogatstva i razlike među zemljama u trenutku merenja. Ali što je vremenski rok koji posmatramo duži, to nam kretanje GDP-a manje govori.

 

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2012/12/gdp-i-dugi-rok.html

[Crveni Baron]

Citat:

 

"A šta tek reći o demokratizaciji privrednog rasta? Kao što je Šumpeter rekao, dostignuće kapitalizma nije u tome što kraljica Viktorija može da kupi više svilenih čarapa, nego što sada svaka radnica u fabrici može da kupi svilene čarape"

 

Kapitalizam sa ovim nema nikakve veze vec sindikati, strajkovi, levica i borba za radnicka prava. Inace niko nikoga ne nudi sa svilenim carapama.

[Grizzly Adams]

Citat:

 

"A šta tek reći o demokratizaciji privrednog rasta? Kao što je Šumpeter rekao, dostignuće kapitalizma nije u tome što kraljica Viktorija može da kupi više svilenih čarapa, nego što sada svaka radnica u fabrici može da kupi svilene čarape"

 

Kapitalizam sa ovim nema nikakve veze vec sindikati, strajkovi, levica i borba za radnicka prava. Inace niko nikoga ne nudi sa svilenim carapama.

 

Није баш тако. Да би "свилене чарапе" биле доступне свима требало је неко прво да смисли како да их направи јефтино, па онда да развије бизнис и оне постану доступне свима. Да није тога, могли би синдикати да штрајкују до миле воље и ништа се не би поправило, јер су се свилене чарапе правиле ручно и биле веома скупе. Значи, нису они заслужни за бољи стандард радника - већ управо капитализам. Или, ако више волите - предузетништво.

[Crveni Baron]

Vidiš i sam da ne žele zajedničko rešenje, već bi sve živo rasprodali, naravno u svoje kese. Uzmu od nas i u njihove kese, i onda, kao, mi smo ovo, mi smo ono, nismo fini..

Izgleda meni da misle da je "privatna svojina" svetinja ali ne za sve. Samo za one sa puno kredita. A privatna svojina onih koji ih kreditiraju i nije nekakva svetinja ... sa tim se moze kako se hoce ...

[Crveni Baron]

Није баш тако. Да би "свилене чарапе" биле доступне свима требало је неко прво да смисли како да их направи јефтино, па онда да развије бизнис и оне постану доступне свима. Да није тога, могли би синдикати да штрајкују до миле воље и ништа се не би поправило, јер су се свилене чарапе правиле ручно и биле веома скупе. Значи, нису они заслужни за бољи стандард радника - већ управо капитализам. Или, ако више волите - предузетништво.

 Pre bi se moglo reci da je zasluga uzajamna jer preduzetnistva ne bi bilo da nema trzista. A to su radnici.

 

I jos pride preduzetnik ne bi mogao nista da napravi bez kredita, a to su opet novci "trzista" ... 

 

Tako da je to bas uzajamna zaluga.  A trziste postoji nezavisno od kapitalizma. Tako da bi se moglo reci da je to zasluga trzista. A ne kapitalizma.

[Grizzly Adams]

Ту се људи обично мало збуне "шта је старије", али одговор је једноставан - покретач свега је иновација. Ако за чарапе треба три дана да се направе, јасно је да ће оне бити веома скупе. Неко мора да пронађе начин да их направи ефикасније и за краће време. То онда креира тржиште, јер тржиште пре тога и није постојало. Пре тога никоме и није падало на памет да купује свилене чарапе, сада када су постале доступне свима формира се "тржиште чарапа".

 

И ту можеш да видиш једну од главних заблуда у данашњој економији да "потрошња покреће привреду". Не покреће је потрошња, него иновације. Ништа не би помогло да на онога ко прави чарапе за три дана бациш гомилу пара, он ће наставити да ради исто као што је радио до тада. У ствари је веома штетно - тиме одузимаш ресурсе ономе ко може да их направи ефикасније.

[Grizzly Adams]

Па за то је одговорна ваша влада. Ти у ствари имаш дупло већу плату него што добијаш, али порез на приход вам је 50%.

 

То ја цело време говорим - да ти држава не узима што си поштено зарадио. Није ти то узео послодавац, него држава.

[Crveni Baron]

И ту можеш да видиш једну од главних заблуда у данашњој економији да "потрошња покреће привреду". Не покреће је потрошња, него иновације. 

Inovacije u industriji ne bi bilo kada ne bi unapred postojala "mogucnost" da se plasira. Zasto industrijalac investira u proizvodnju carapa? Ocekuje da ce imati trziste. Bez tog ocekivanja ne bi nikada otvorio pogon. Zbog toga je tacna tvrdnja da trziste i potrosnja pokrecu privredu.

[Grizzly Adams]

Та "могућност" је у ствари "потреба". Људи имају одређене потребе које предузетник препознаје и покушава да их испуни. Али то није исто што и "потрошња". Може да се каже да су људи спремни да нешто купе па онда то предузетник види као прилику. Али иновација не долази сама по себи ако се троши што више. У ствари је ту важнија штедња јер она представља капитал једног друштва који је доступан иноваторима.

[Crveni Baron]

Та "могућност" је у ствари "потреба". Људи имају одређене потребе које предузетник препознаје и покушава да их испуни. Али то није исто што и "потрошња". Може да се каже да су људи спремни да нешто купе па онда то предузетник види као прилику. Али иновација не долази сама по себи ако се троши што више. У ствари је ту важнија штедња јер она представља капитал једног друштва који је доступан иноваторима.

 Ovde je zvrcka sa kreditima, privatnom svojinom itd. Industrijalac koristi upravo ovo sto navodis "капитал једног друштва " a ne svoj kapital. I da nema te medjuzavisnosti ne bi imao ni ovako razvijeno trziste niti ovakav stepen blagostanja koji danas imamo. Industrija zavisi sa jedne strane od "kapitala jednog drustva" a sa druge od trzista, odnosno tog istog drustva, a sa druge strane to "drustvo" je zavisno od industrijalca i njegove sposobnosti da "prepozna potrebu" i da tako, polako svi napredujemo. Tu je sustina. Ni industrijalac bez "drustva" ni drustvo bez industrijalca ne bi napredovali ovako kako danas cine.

[Grizzly Adams]

Нормално, само што нико никоме ту није ништа дужан. Предузетник купује кредит од банке по  одговарајућој цени (тј. камати), онда своје производе продаје на тржишту итд. Све је то добровољна сарадња.

[Душко Дугоушко]

Нормално, само што нико никоме ту није ништа дужан. Предузетник купује кредит од банке по  одговарајућој цени (тј. камати), онда своје производе продаје на тржишту итд. Све је то добровољна сарадња.

Звонко, но и даље имамо хришћанску препреку забране узимања камате. Не значи ли то да хришћани не смеју да учествују у пословању с банкама?

[Grizzly Adams]

Мислим да та уредба Цркве није применљива у данашњем друштву. У старо време људи су због сиромаштва позајмљивали од тадашњег племства, а закони су били такви да ако не успеш да вратиш постајеш роб човека коме дугујеш. И не само ти, већ читава твоја породица. То су онда они користили да људе доведу у ропство. Што је насиље и то је Црква правилно осудила.

 

Данас су услови сасвим другачији. Људи размену врше добровољно и не постоји никаква опасност да ће неко са својом породицом завршити у ропству... Кредит са каматом углавном и узимају добростојећи људи који желе да инвестирају у неки бизнис или слично. То је сасвим различита ствар.

[Aquilius Cratus]

Звонко, но и даље имамо хришћанску препреку забране узимања камате. Не значи ли то да хришћани не смеју да учествују у пословању с банкама?

 

Nije zabranjeno bankrastvo i davanje kredita nego zelenasenje. Tada ovakvog savremenog bankertstva nije bilo pa o tome nije ni moglo biti

zabrane. Prva savremena koncepcija banke se javlja u 15. veku.

[Душко Дугоушко]

Мислим да та уредба Цркве није применљива у данашњем друштву. У старо време људи су због сиромаштва позајмљивали од тадашњег племства, а закони су били такви да ако не успеш да вратиш постајеш роб човека коме дугујеш. И не само ти, већ читава твоја породица. То су онда они користили да људе доведу у ропство. Што је насиље и то је Црква правилно осудила.

 

Данас су услови сасвим другачији. Људи размену врше добровољно и не постоји никаква опасност да ће неко са својом породицом завршити у ропству... Кредит са каматом углавном и узимају добростојећи људи који желе да инвестирају у неки бизнис или слично. То је сасвим различита ствар.

Схватам твоју поенту, али и даље ми се чини дискутабилним. Мени се чини да су оци сматрали инхерентно неморалним да неком позајмиш новац, а да очекујеш да ти врати више него што си му позајмио. Нисам имао превише потребе да се бавим том тематиком, али мислим да би требало у данашње време неколико наших еминентних теолога да се скупе и тиме да се позабаве (као и још неколико тема специфичних за модерно доба, као нпр. да ли је фотографија иконе приказана на електронском дисплеју такође икона, макар и привремена, као и статус благодати дисплеја након што икона оде - озбиљан сам, не шалим се).