Поуке које читамо нису упућене нама!

[Дејан]

Читање духовне литературе је јако корисно данас, налазећи се на ветрометини свакодневних проблема и духовног растројства постаје утеха и дуго чекани мир. Будући да је доступна како на интернет страницама у штампи и књигама појављују се сувишне дилеме око поука старца везане за одређен духовни проблем. Често су поуке стараца објављене управо од оних коме су оне биле и упућене али не односе се на конкретног читаоца, иако читањем може да има велику духовну корист.  У разговору са свештеником Георгијем Ефтимиу о старцу Порфирију он каже:

 Људима који су на око имали истоветан проблем старац Порфирије говорио је различите поуке, јер су постојале другачије околности, и сваком човеку је био потребан другачији лек за решавање његових проблема. Због тога нам је често говорио: "Немојте другим људима говорити ово што вам ја сад говорим, јер је ово лек за вас, за ваш случај. Неком другом човеку, чак иако наизглед има исте симптоме као ви, ови исти лекови неће донети добар исход".

Manastir Glogovac

[И.стојковић]

Истина, мада то уопште не значи да не треба читати и размишљати о прочитаном, јер сигурно ће се пронаћи и нешто што читаоцу разјашњава, помаже или што ће га подстакнути да још снажниое тражи одговор, на своја питања....Није проблем читати већ о прочитаном не размишљати, и о оно што нам се укаже као добро, не опитовати.

[Јаков.]

Šta činiti ako nerazumevanje postoji?

Da li preskakati i ne zadržavati se na nekom savetu ili pouci koji su nam strani?

Ili ako nam se savet i pouka ne sviđaju i ne osećamo ih srcem?

 

Opet ako ištemo samo ono što nam je srcu drago i očima milo da pročitamo, to je opet jedno uljuljkivanje u zamke samoljublja.

[И.стојковић]

Мишљења сам да треба прочитати у целости, и размислити о прочитаном (баш као и мој пост, а и почетни према коме сам писао свој  gringrin )

Поента је да о свему треба разговарати са другима, како о нечему што нам се допало тако и о супротном, али дефинитивно је погрешно унапред проглашавати нешто потпуно неисправним, и наравно потпуно исправним.Једино лошије јесте и не прочитати, а на основу мишљења других прихватити да је нешто изузетно лоше, или , опет изузетно добро.

Коначно, најлошије је када аутора написаног или изговореног одмах окарактеришемо као неопходног или као потпуно неприхватљивог, без жеље и да покушамо да још понешто прочитамо или чујемо, како би били као људи пчеле, а не као људи муве....

Дакле, ни уједном случају се не ради о ономе ко говори или пише, као ни о томе шта говори и пише, већ о ономе ко чита или слуша....

[Дејан]

Najverovatnije većinja ljudi stvari uzima zdravo za gotovo,prilikom čitanja,tako da je ovo samo skretanje pažnje da se razmišlja i svojom glavom.

Uzimanje stvari zdravo za gotovo može odvesti u stranputicu,kao što su mnogi skrenuli sa puta Pravoslavlja ,čitajući svete oce...

[И.стојковић]

Управо то и сам пишем Дејане, 

Размишљање је својствено свим људима, а тако мало се тиме бавимо. Па чак и ти људи који све прихвате што прочитају, ако се заиста осећају слободним, после размишљања разговараће са другим и можда кориговати своје закључке и одлуке...