Велики сликари

[Guest Светлана]

Leonardo da Vinci

Život Leonarda Da Vinčija

 

Leonardo Da Vinči (Leonardo da Vinci) rođen je 15. aprila 1452. godine. Njegova majka, Katerina,bila je iz Ankijana, malog sela blizu gradića Vinci, četrdesetak kilometara udaljenim od Firence. Njegov otac, ser Pjero da Vinci, koji nije bio oženjen njegovom majkom, bio je uspešan računovođa i notar iz grada Firence. Malog Leonarda su odveli od majke Katerine kad je imao pet godina i odrastao je u kući svog dede, takođe notara. Zbog toga što su deca rođena van braka bila isključena iz članstva u notarskom cehu, poslali su ga, srećom, da bude učenik u ateljeu majstora vajara i slikara Andree del Verokia (Andrea del Verrochio). Kada se ime prevede sa italijanskog znači "istinsko oko", ime koje je dobio kao priznanje za prodornu moć opažanja u svom radu, što je bilo savršeno ime za Leonardovog učitelja. Leonardovi rano sazreli talenti privukli su pažnju Verokiovog glavnog zaštitnika Lorenca de Medičija Veličanstvenog ( Lorenzo de Medici Magnifico). Leonardo je tokom perioda svog šegrtovanja živeo u kući Medičijevih i tako je uveden u izvanredan ambijent filozofa, matematičara i umetnika koji je negovao Lorenco. 

Nakon šest godina provedenih sa Verokiom, 1472. godine Leonardo je primljen u Društvo Sv. Luke, ceh apotekara, lekara i umetnika.Tu je imao priliku da produbi svoje znanje iz anatomije. Smatra se da se njegov anatomski izvanredan prikaz Sv. Jeronima u Vatikanskoj galeriji i Blagovesti u galeriji Ufici mogu pripisati tom periodu. 

Poznat po svojoj fizičkoj gracioznosti, lepoti i talentima pripovedača, humoriste, mađioničara i muzičara, svoju ranu mladost je proveo na ulicama Firence uživajući u životu.Daleko najznačajniji rad u njegovom prvom firentinskom periodu predstavlja Poklonjenje Mudraca za redovnike manastira San Donato.

Godine 1482. Leonardo se preselio u Milano i radeći pod pokroviteljstvom Ludovika Sforce (Ludovico Sforza) stvorio svoje remek delo Tajna Večera.Naslikana na zidu trpezarije crkve Santa Marija dele Gracije ( Santa Maria delle Grazie) u periodu od 1495. do 1498.godine. Leonardova Tajna Večera uhvatila je, sa zapanjujućom fizičkom snagom, trenutak kada Hrist najavljuje: " Jedan od vas će me izdati". Iako je slika znatno oštećena, uprkos, a ponekad i usled pokušaja restauracije, ona ostaje, prema rečima istoričara umetnosti E.H. Gombriha, " jedno od najvećih čuda ljudskog genija". 

Kada nije bio zauzet očaravanjem Ludovikovog dvora, Leonardo je proučavao anatomiju, astronomiju, botaniku, geologiju, letenje i geografiju, kao i planove za pronalaske i vojne inovacije. Dobio je i značajnu porudžbinu od Ludovika, da izradi statuu konjanika u čast njegovog oca, Frančeska Sforce (Francesco Sforca). Leonardo je izvršio detaljne pripreme i napravio plan čak i maketu, na žalost nije uspeo jer 1499. godine Francuzi zauzimaju Milano i šalju Sforcu u progonstvo. Ludovikov poraz značio je da je Leonardo ostao bez zaštitnika i doma. 

Nekako je stigao do Firence 1500. godine a sledeće godine otkriva svoj pripremni crtež za sliku Devica i dete sa Sv.Anom i mladim Jovanom. Taj crtež je poslužio za njegovo kasnije delo, izuzetno nežnu sliku Devica sa Sv. Anom, koja se sada nalazi u Luvru. 

Godine 1502. preuzeo je zaduženje glavnog graditelja zloglasnog zapovednika papske armije, Cezara Bordže (Cesare Borgia). U tom periodu je naslikao i Bitku kod Angijarija a prema Vazariju i portret treće žene firentinskog plemića Franceska del Ðokonda ( Francesco del Giocondo ). Madona Elizabeta, zvana Mona Liza postaće besmrtna na najpoznatijoj i najmisterioznijoj slici u istoriji. Leonardo je poneo sliku sa sobom kada se vratio u Milano, ovoga puta u u službi vicekralja Luja XII, Šarla D'Ambroaza . 

Tokom svog drugog boravka u Milanu, Leonardo se usmerio na studije anatomije, geometrije, hidraulike i letenja, dok se istovremeno bavio projektovanjem i dekoracijom palata, planiranjem spomenika i gradnjom kanala za svog zaštitnika. Uspeo je da naslika i slike Sveti Jovan Krstitelj i Leda i Labud. Godine 1512. Ludovikov sin Maksimilijan uspeo da istera Francuze iz Milana i da uspostavi kratku vladavinu pre nego što je bio zbačen. Leonardo je pobegao u Rim, gde je potražio zaštitu, Lava X medičijevskog pape (naklonjenom Mikelanćelu i Rafaelu). Leonardo je retko držao četkicu tokom ovog perioda, usredsredivši se prvenstveno na studije anatomije, optike i geometrije. 

Međutim susretao se sa mladim Rafaelom izvršivši jak uticaj na njega. Smrću njegovog mecene 1516.godine presušila je ionako mlaka podrška koju je dobijao od Vatikana. Leonardo je u razočarenju zabeležio pre napuštanja Rima, " Medičijevi su me stvorili i uništili." Praćen malom svitom svojih učenika i pomoćnika, Leonardo je pošao iz Milana put Amboaza u dolini Loare, znajući da se više nikad neće vratiti u zemlju svog rođenja. Poslednjih nekoliko godina života proveo je pod zaštitom Fransoa I, kralja Francuske. Iako je Da Vinči imao mnogo zaštitnika i obožavalaca, francuski kralj je možda bio jedini koji je skoro uspeo da prepozna i razume jedinstvenu prirodu njegovog genija. Fransoa je Da Vinčiju dodelio divan zamak i veliku platu i pustio je velikog majstora da slobodno razmišlja i radi po svojoj volji. 

Pod zaštitom kralja Fransoa Leonardo je istrajavao u svojim proučavanjima, ali vreme je neumitno teklo. Godine izgnanstva su iscrple njegovu vitalnost, potom ga je jak moždani udar koštao upotrebe desne ruke. Leonardo je uvideo da će umreti, a da nije u potpunosti realizovao svoj san o ujedinjenju sveg znanja. Njegovi poslednji dani, kao i veći deo života, obavijeni su misterijom. Jednom je napisao :" Kao što dobro provedeni dan donosi blaženi san, tako i dobro proživljeni život donosi blaženu smrt.".

Leonardo da Vinči je umro u svojoj šezdeset sedmoj godini 2.maja 1519. Život umetnika jeste misteriozna tapiserija, tkana u paradoksu, bojena u ironiji.

Leonardo nudi vrhunsku inspiraciju da se domaši više od onoga čime se teži! 

Najveća Dostignuća: 

   

Leonardo umetnik:  promenio je pravac umetnosti. Bio je prvi zapadnjački umetnik koji je pejzaž načinio primarnim predmetom slike i pionir korišćenja uljanih boja i primene perspektive, tehnike kjaro-skuro (chiaro- scuro), sfumato i kontraposto i mnogih drugih inovativnih i uticajnih metoda. Leonardova Mona Liza i Tajna Večera sveopšte su prihvaćene kao dve od najboljih slika koje su ikad naslikane a tu su i ostale predivne slike: Devica u pećini, Madona i dete sa Sv. Anom, Poklonjenje Mudraca, Sveti Jovan Krstitelj i Portret Đinevre de Benci .

Bio je poznat i kao arhitekta i vajar i tu je ostavio ogroman doprinos. 

 

Leonardo pronalazač :  napravio je planove za leteću mašinu, heliktoper, padobran, merdevine koje se mogu produžiti, menjač sa tri brzine, mašinu za urezivanje zavrtnja, francuski ključ koji se podešava, disaljku za ronjenje, hidrauličnu dizalicu, prvu rotacionu binu na svetu, horizontalno vodenično kolo, nameštaj na rasklapanje.... i još mnoga druga čudesa....

 

Leonardo vojni inženjer : napravio je planove za oružja koje će se razviti tek nakon 400 godina, uključujući i oklopni tenk, mitraljez, minobacač, dirigovani projektil i podmornicu.

Leonardo naučnik :  mogu mu se pripisati zasluge u sledećim disciplinama: anatomija, botanika geologija i fizika.

 

"Želja za znanjem je prirodna u dobrih ljudi"

Leonardo Da Vinci

Preneseno sa sajta: http://www.stleonardo.co.yu/biografija.html

[Протомајстор]

Leonardova Mona Liza i Tajna Ve?era sveopšte su prihva?ene kao dve od najboljih slika koje su ikad naslikane a tu su i ostale predivne slike: Devica u pe?ini, Madona i dete sa Sv. Anom, Poklonjenje Mudraca, Sveti Jovan Krstitelj i Portret ?inevre de Benci .

???? ????? ?????? ? ???, ?? ???? ????????????? ?????? ????? - ??????????.

????? ?? ???? "????? ???????", ???????? ?? ??????? ???????.

???? ??? ??????? ?? ????? ????? ??? ????????? ? ?????? ?? ???? ?? ????? ?????? ???????????, ???????? ? ???????.

??????? ?? ??? ?? ???? ??????? ???????, ??? ??? ? ??????? ??????? ?????? ?????? ???????? ????? ??????? ????? ?? ??????.  

:'(

??????? ??? ????? ?? ?? ?? ???? ????? ???? ????????? ?????????? ? ?? ??? ?????? ?? ? ??????.

????? ????????? ??? ?????? ?????????, ? ??? ? ???? ??? ????? ??????????? ??????? ??????????.

[Pieta]

Mikelandjelo, Sikstinska kapela, deo svoda, "Postajanje"

[w.a.mozart]

da da...a moglo je i ovako-sva sreca da je Gospod sveznajuc znalac nasih srca : )

[deda]

Egon Šile

(nem. Egon Schiele, 12. jun 1890, Tuln u Austriji - 31. oktobar 1918, Beč), austrijski slikar.

Po završetku osnovne škole, upisao je 1906. godine slikarstvo i crtanje na Akademiju lepih umetnosti u Beču, ali se ubrzo razočarao njenim konzervativizmom. Ubrzo je sreo slikara Gustava Klimta, koji je nadalje uticao na njegov rad i život. Šile je napustio Akademiju 1909. godine i osnovao Novu umetničku grupu sa drugim nezadovoljnim studentima.

Slikao je uglavnom u maniru secesionizma, pod Klimtovim uticajem. Učestvuje na secesionističkim izložbana tokom sledećih godina (1909. Kunstschau, Beč; 1911. i kasnije, Minhen).

Već oko 1910. slika portrete i pejzaže i u ekspresionističkom maniru i postaje tražen slikar, sa odgovorajućom zaradom. Tome je doprinelo prijateljstvo sa likovnim kritičarem Arturom Reslingom i kolekcionarem Hajnrihom Benešom.

Godine 1911. napušta Beč i živi u malim selima, sa sedamnasetogodišljom prijateljicom. Vodi nonkonformistički način života, pa ga iz prvog sela proteruju, a u drugom hapse 1912. godine zbog zavođenja maloletnice. Prilikom pretresa studija nađen je veliki broj erotskih crteža i slika. Sud ga ne osuđuje zbog zavođenja, već zbog pornografije koja je bila dostupna deci. Osuđen je na 24 dana zatvora, koja je izdržao.

Nastavio je da izlaže sa svojom Novom umetničkom grupom: u Pragu 1910. i Budimpešti 1912. godine. Prvu samostalnu izložbu imao je u Minhenu 1913. godine, a sledeću u Parizu 1914. godine.

Godine 1915. godine oženio se komšinicom Edit Harms, koja je potekla iz srednjeg staleža. Iste godine mobilisan je u austrijsku vojsku, ali je nastavio da slika brzim tempom.

Veliku slavu doživeo je na 49. izložbi Secesije u Beču 1918. godine: prihvaćeno mu je pedeset radova i izloženo u glavnom holu. Cene njegovih slika su ponovo porasle.

Umro je 31. oktobra 1918. godine od španske (ptičije) groznice. Samo tri dana ranije umrla je i Edit od iste bolesti.

Njegove slike danas dostižu visoke cene, i do osmocifrenih dolarskih iznosa.

узето са  http://sr.wikipedia.org/sr-el/Егон_Шиле

Овај сликар ме је мало привукао. Једна од слика која ми се свидела је ова

ту су још неке његове али мислим да нису баш прикладне за овај наш (црквени) форум   :smiley:

Волео би да још неко каже нешто о овом уметнику, неко коме се Шиле свиђа или не.

[deda]

Едвард Мунк

Мунк је класични представник експресионизма. Норвешки је сликар. Прославио се у Немачкој у 20. веку. Његово најпознатије дело је "Крик"

ова слика и јесте доста морбидна али ми се некако свидела...  кад год је гледам, као да неко говори из ње.. било би супер када би се нашао неко ко мало боље познаје Мунка и уопште скандинавске уметнике (потогово Ибзена, Стринберга, Бергмана, Ларс вон Трира...)

[w.a.mozart]

MIKELANDJELO KARAVADJO

  Nasuprot dekorativnom fresko-slikarstvu baroka stoji realisticki pravac koji je u 17.vijeku u Rimu stvorio Mikelandjelo Karavadjo.Na njegovim slikama iz ciklusa Sv.Matije i Sv.Petra najveca paznja usredsredjena je na ljudsku figuru. Dok su renesansni slikari rjesenje za ljudsku figuru trazili i nalazili pomocu jedinstvenog osvjetljenja, pri kome je cijela figura vidljiva, Karavadjo polazi od sijenke, od pune tame i u njoj mlazom usmjerene svjetlosti, jake poput svjetlosti reflektora, osvjetljava izuzetno dramaticne detalje, istice ih i povezuje sa drugim detaljima.Tako u Pozivanju sv.Matije svjetlost sa Hristove ispruzene ruke prelazi na ruku carinika Matije, kojom ovaj, u nevjerici, pokazuje na sebe.Ljudi na Karavadjovim slikama zdruzeni su dramskim odnosima, odnosima zivota i smrti, dobra i zla.Karavadjovo svijetlo-tamno jakih kontrasta i ostro suprotstavljeno jedno drugom ima za cilj ekspresivan i dramatican efekat.Velicina i snaga Karavadjove umjetnosti je u njenoj originalnosti.Dok je dekorativno zidno slikarstvo bilo i zvanicno slikarstvo crkve i jezuita, koje se umnogome oslanjalo na djelo velikih slikara renesanse, Karavadjova umjetnost je, tematski i formalno, suprotna zvanicnom slikarstvu.Vecina protivnika njegove umjetnosti zamjerala je naturalizmu, brutalnostima mucenja i prikazivanju ljudi iz polusvijeta u prostorima krcmi i podruma koje postoje na njegovim slikama.Kockari i pustolovi tumace na njegovim slikama svece i mucenike.Sa zapanjujucim realizmom on je slikao i mrtvu prirodu, svirace na lautama i vracare.

  Stil njegove umjetnosti, nazvan tenebrozo-tamno, mracno-uticao je preko sljedbenika i nastavljaca na slikare u skoro svim zapadnoevropskim zemljama.Preko juzne Italije i Sicilije stil tenebroza dosao je u Spaniju, narocito medju slikare u Sevilji.

[w.a.mozart]

Đoto di Bondone

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedijeRođen: 1266, Vespinjano

Umro: 1337, Firenca

Pravac/tradicija: Renesansa

Značajna dela: Freske u kapeli Skrovenji • Zvonik Katedrale u Firenci

Uticaji od: Čimabuea, Duča, Vizantijskog slikarstva

Uticao na: Mazača • Mikelanđela

Đoto di Bondone (ital. Giotto di Bondone, 1266 — 1337), poznatiji kao Đoto, je italijanski slikar, arhitekta i skulptor. Pripadao je krugu umetnika iz epohe rane renesanse. Smatra se da je njegov doprinos bio ključan u razvoju ovog pravca.

Đoto je verovatno deminutiv od imena Ambrođo ili Anjolo.

Slikarsko obrazovanje je stekao u ateljeu slikara Čimabuea, koji je u periodu 1288 - 1292. slikao freske u crkvi Svetog Franje u Asiziju. Na freskama su radili i mnogi umetnici iz Rima i ostalih gradova usled čega se Đoto upoznao sa slikarstvom toga doba. Od 1298. Đoto je radio u Rimu, ali njegov mozaik u Bazilici Svetog Petra nije sačuvan. Po povratku u Firencu ženi se sa Ćutom di Lapo del Pela sa kojom je imao osmoro dece; četri sina i četri ćerke.

Oplakivanje Hrista iz 1305. godine

Od 1303. do 1305. godine Đoto je radio u Padovi slikajući freske u kapeli Skrovenji. To je najbolje dokumentovano delo Đota. Od 1310. do 1320. radio je u Firentinskoj Bazilici Santa Kroče. Od 1328. radio je u Napulju na poziv tadašnjeg kralja Napulja. Po ponovnom povratku u Firencu 1334. godine dobio je mesto nadzornika izgradnje grada i katedre. Projektovao je zvonik, most Ponte Carraia i modernizovao je gradske bedeme.

Za Đotovo ime vezuju se revolucionarne promene u evropskom slikarstvu na pralazu iz 13. u 14. vek. Njegov stil slikanja prihvatili su mnogi slavni umetnici u kasnijem periodu.

[Тавита]

ja sam veliki postovalac Direra  klapklap

Аутопортрет из 1498. године, Музеј прадо, Мадрид

Албрехт Дирер (нем. Albrecht Dürer; Нирнберг, 21. мај 1471. — Нирнберг, 6. април 1528) је немачки ренесансни сликар, графичар и теоретичар уметности. Био је један од највећих мајстора уметности у доба хуманизма и реформације.

Учио је цртање у радионици нирнбершкога сликара Михаела Волгемута, где је боравио 4 године, а 1495. први пут је отишао у Италију и копирао италијанске мајсторе. Ујединио је италијанску рану ренесансу с експресивним стилом немачког реформаторског доба и дошао до нових облика изражавања. Посезао је митологијским, алегоричним и религиозним темама, али се бавио и природом. Његови акварели крајолика, студије биљака и животиња сведоци су његовог дубоког разумевања природе. У радионици свог оца обучен је за златара, па је Дирер је до врхунца развио дрворез и бакрорез и својим графикама одлучујуће утицао на популаризовање реформатора и хуманиста. Као први немачки умјетник посветио се теорији уметности и између осталог написао темеље науке о пропорцијама. Након повратка у Нирнберг отварио је радионицу и изводио олтарне слике и портрете, прве бакрорезе и низ дрвореза „Апокалипса“ и „Велика мука“. Након повратка с другог путовања у Италију настали су његови највреднији бакрорези „Витез“, „Ђаво и смрт“ и „Меланхолија“ и „Свети Јероним у ћелији“. У последњој фази насликао је свој најбољи „Аутопортрет“ и „Четири апостола“, и писао трактате о сликарству. Његово укупно дело обухвата 70 слика, 900 цртежа, 100 бакрореза и 350 дрвореза.

Биографија

Дирер је рођен 21. маја 1471. у Нирнбергу, у породици златара, који је у тај немачки град дошао из Мађарске средином XV века. У породици је било 18-оро деце, од којих је будући велики уметник био друго.

Када је имао 15 година Албрехт је почео да се школује у радионици великог нирнбершког уметника тога доба Михаела Волгемута. Тамо је Дирер научио не само сликарски занат, већ и гравирање на дрвету и бакру. Школовање се, по традицији, завршило путовањем, 1490. За четири године млади Дирер је посетио низ градова у Немачкој, Швајцарској и Холандији, усавршавајући своју технику.

Године 1494. Дирер се вратио у Нирнберг, и ускоро оженио. Исте године путовао је у Италију, где се упознао са сликарством Мантење, Полајуола, Лоренца ди Кредија и других мајстора. Наредне године, 1495, вратио се у родни град и у наредних десет година сторио своје најзначајнија дела из области графике. Његов рад у овом добу карактерише јак утицај позног готичког сликарства.

Дирер је поново посетио Италију 1505, и овај пут се поуздано зна да је посетио Венецију. Иако је постигао велики успех у Венецији, и постао пријатељ многих утицајних уметника, врато се у Нирнберг и ту стварао. Сматран је за једног од најзначајнијих сликара свога времена. Размењивао је цртеже и писма са великим уметницима, попут Рафаела.

Поново је путовао 1520, овај пут у Холандију, да би био присутан на крунисању цара Карла V. Овде се заразио непознатом болешћу која га је мучила до краја живота. Последњих година живота сликао је мање, а више се бавио теоријским и научним радом. Написао је дела о геометрији, перспективи, пропорцијама и пројектовању фортификација. Умро је 6-ог априла 1528. у Нирнбергу.

Дирер је први у Европи саставио Магични квадрат

16 3 2 13

5 10 11 8

9 6 7 12

4 15 14 1

Рана дела

Дирерова прва дела су били дрворези. Између осталог направио је илустрације за „Брод лудака“ Себастијана Бранта који је изашао 1494. године, које нису нашле на добар пријем. На свом путу за Италију направио је неколико мањих слика, нпр. „Покајање светог Јеронима“ на којој задивљује необично небеско указање насликано у позадини.

Још једна од слика из овог периода је „Мадона са дететом испред лука“. Ова плоча је откривена у 20. веку у женском манастиру у Равени и никада није напустила Италију. Дирера су фасцинирале у првом реду мадоне испред завеса од тканина или пејзажа у стилу њему омиљеног Ђованија Белинија.

Нејасна је хронологија Дирерових пејзажа у акварелу. Сматра се да су настали још пре одласка у Италију. Да ли су слике направљене за време пута у Италију или по повратку још увијек није утврђено. У сваком случају акварели који је донео са првог путовања у Италију су најлепши у своме жанру. Нико се пре тога није акварелом опходио тако слободно и уједно тако прецизно.

Два прва Дирерова аутопортрета комбинованом техником потврђују његову властиту слику као самопоузданог мушкарца. На првом, који је насликан вероватно у Стразбуру 1493. године, Дирер као двадесетогодишњак држи у руци бодљикави цвет који је симболично представљао његову скорашњу свадбу. Био је направљен на пергаменту да би га послато у Нирнберг као поклон за будућу супругу Агнес и њену родбину.

У овај Диреров период такође спада више портрета. Не смеју се заборавити цртежи, као што је „Младић са џелатом“ датиран око 1493. године, где приказује младића који је требао да буде убијен, нагог у клечечем положају испред џелата. Џелат га глади уместо да га убије, што су неки историчари касније протумачили као знак Дирерових хомосексуалних тенденција.

Врхунац стваралаштва

Међу Дирерова врхунска дела спада „Аутопортрет у кожуху“ из 1500. године на којем ауторово лице израња из нестварне позадине са загонетношћу која наликује на Леонардову „Мона Лизу“.

Аутопортрет у кожуху из 1500.

„Портрет младе Венецијанке“ из 1505., вероватно куртизане, јако је привлачан. Модел је насликан изблиза, без рамена, фризура је представљена по венецијанској моди из година 1500. - 1510.. Његови портрети младих жена и мадона из 1506. године показују утицаје венецијанске сликарске школе открива јасно сродство са концепцијама Ђовани Белинија које су на Дирера оставиле јак утисак.

Последње дело које је Дирер израдио на путовању у Венецију је „Портрет младога мушкарца“ из 1507., на чијој је задњој страни насликана ружна жена са кесом новца. Ружна жена се тумачи као алегорија лакомости и настала је као варијација сличне слике Ђорђонеа из истог доба.

На слици „Христос међу ученицима“ из 1506. године Дирер је забележио: „дело од пет дана“. Овај бравурозни резултат је био планиран унапред припремљеном серијом студијских цртежа.

Највеличанственија слика са Диреровог другог пута у Венецију је монументална олтарна слика из 1506. године. Њу су наручили немачки трговци из Венеције за своју цркву у Сан Бартоломеу и вероватно га је финансирало братство розенкранц. У то доба Дирер слика огромна олтарска дела.

На пољу графике су Немци и Холанђани су били јако успешни и у доба када је у свету уметности доминирала италијанска ренесанса. Дирер је лично веровао у концепт да су права уметност и сва правила о пропорцији и геометрији чврсто дефинисана у природи, и да њима овладава онај ко може да их наслика. А он их је насликао. Дирер је био мајстор цртачког „микроскопског“ детаља Пред свој други пут у Италију радио је студије природних мотива . Међу ове слике спада акварел зеца из 1502. на којој је верно насликао длаку а чије очи одражавају страх.

[Тавита]

a po meni Chacha je Rembrant i njegova fantastichna svjetlost...

REMBRANT VAN RAJN    (1606-1669)   

       

  Roden je i zivio u Holandiji u 17.vijeku.Bio  je covjek nesputanog duha,najcuveniji i najpostovaniji slikar svoje zemlje.Njegov lik poznat je iz velikog broja autoportreta:imao je valovitu kosu ,izrazajno,rumeno lice,prcast nos.

Roden je u lajdenu 15. jula 1606.Njegov otac Harmen Hertis bio je mlinar , a majka Hajldhen(Kornelija)bila je pekareva kci...Porodica je cetiri generacije posjedovala mlin na Rajni i bila je imucna ,tako da je Rembrant bio posteden bavljena teskim  poslovima.Roditelji su ga upisali u gimnaziju,a kada mu je bilo 14.godina (1620) prijavili su ga za univerzitet u Lajdenu.Zbog raskola u skolstvu i velike strasti (slikarstva)nije studirao.U 15. godini pokazuje dar za crtanje i otac se slozio da napusti skolu i bude segrt lokalnog slikara.Tu je bio od 1621.-24.naucio tehnike i teme pa odlazi kod boljeg ucitelja.Njegov novi ucitelj(Piter Lastaman),kao i stari ,bio je istorijski slikar,a uz to je proveo puno vremena u IIItaliji

Rembrant je odlucio da napusti Lajden kad je stekao sposobnost za biljezenje i izrazavanje osjecanja i odlazi u Amsterdam.Tamo je upoznao Saskiju ,imucnu kcerku sudije Visokog suda i nekadasnjeg gradonacelnika.Vjencao se sa njom jula 1634.Tada je dobio i prvu narudzbu od princa Frederika Henrika,za niz slika o mukama Isusovim.1641. dobili su sina Titusa i sljedece godine umire mu zena..Dadilja njegovog sina postala mu je ljubavnica.Nakon toga bio je u vezi sa seoskom djevojkom Henrikijom.Nije se htio ozeniti sa njom radi toga da ne bi izgubio nasljedstvo.Bili su neprestalno u dugovima.1654.godine rodila im se kcerka Kornelija

  Malo je prodavao slika i nije mogao izbjeci bankrot 1657.Izvrsena je podjela (1658) Rembrantovih stvari na aukcijama.1665.dobija narudzbinu za "Jevrejsku nevjestu".

1669.Rembrant je naslikao"Simeona sa malim Isusom",mozda svoju posljednju sliku

Umro je 4.10.1669. i sahranjen je '

cetiti dana poslije u zakupljenoj grobnin-ci u amsterdamskoj crkvi Vester Kerk.Poslije smrti cak su ga i kriticari zaboravili.

"Povratak bludnog sina "je jedna parabola iz jevandelja koju je slikar uzdigao na nivo univerzalne drame o kajanju i prastanju.Kompozicija je asimetricna,ne samo zbog razmjestaja figura vec i zbog tretmana osvjetljenja,kojim ,desno,slikar dubi prostor,dok u vertikali na lijevoj strani pokazuje sve njene nijanse,dostizuci blistav sjaj na celu oca.

a inace sam veliki postovalac BAroka,i baroknog slikarstva,i Rubens je jedan od fantasticnih...

[Тавита]

mada ako cemo na nase prostore gledati,Mirsad Berber i Safet Zec prednjace!!!

ali nekako mi je Mirsad drazi... klapklap

[Протомајстор]

Мене је запрепастио Вермер колико је добар! Видети нешто уживо је некада сасвим другачије него овако упоређивати преко медија. У Амстердаму сам видео читаве буљуке туриста око ове његове слике "Млекарица", једва сам се пробио да је видим.

Рембрант је исто феноменалан! После сам ишао да гледам Ван Гога и чувене имресионисте и био разочаран.

Интересантан је и Рубенс, али није спектакуларан. Зашто је занимљив? Зато што фура некакву исшчашену онтологију свог времена и своје културе.

Ево, пошто наша Изида ово не прати, две његове слике:  dada

На првој Богородица доји Христа.

На другој Изида доји Хоруса.

[Тавита]

da li si gledao film ili citao knjigu o njegovom zivotu??

da dosta je dobar i zanimljiv...

zasto si razocaran impresionistima?

[Тавита]

Mersad Berber

Mersad Berber (1. januar 1940; Bosanski Petrovac) je bosanskohercegovački akademski slikar. Slikarstvo je diplomirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Ljubljani 1963. u klasi Maksima Sedeja. Postdiplomski studij grafike, kod profesora Rike Debenjaka. 1965. završio je na ALU u Ljubljani. 1973. postaje docent Akademije likovnih umjetnosti u Sarajevu. Dobitnik je preko 50 nagrada i priznanja za svoj rad. Živi i radi u Zagrebu i Dubrovniku.

mene svaka iznova,i iznova odusevi...

[w.a.mozart]

tavita.šta kažeš na zeku....ne mogu da mu pridju svi hiperrealisti zajedno ljut