Depardje živi u selu zbog poreza

[Иван ♪♫]

Ово стварно да се забринеш за његово ментално здравље... shok

 

Предлажем да се деци која су физички спретнија вежу тегови за ноге да не би била бржа од осталих.

 

то ти је самоумишљеност где мисли да све уме и зна боље, па и оно шта је добро за тебе од тебе самог, и да све треба он да уреди

 

у ствари ако хоће једнакост, нека да свима плату у висини своје

или још боље, пошто воли забранама да решава ствари, онда нека забрани себи плату да не буде већа од просечне

 

 

... Homework favors the wealthy, Hollande argues, because they are more likely to have a good working environment at home, including parents with the time and energy to help them with their work.

 

http://abcnews.go.com/blogs/headlines/2012/10/french-president-proposes-banning-homework/

 

а кад се буде сетио да ни сви родитељи не знају подједнако, онда ће вероватно хтети да забрани родитељима да са рођеном децом уопште причају о школи... у ствари чекај по тој његовој логици он би могао да забрани људима да уопште имају децу... у ствари чекај, он зна најбоље, вероватно би он сматрао да је за његову државу најбоље да он буде доживотни председник... чекај, а што би он стао ту...

 

лицемери

 

[Иван ♪♫]

ово је материјал за Нушића

[Juan Valdez]

Али не заборавите шта је ту највећи проблем - он је добио изборе...

 

Мада, фала Богу, бар за ово око домаћег нема подршку руље, док за пљачку богатих мислим да има.

[Grizzly Adams]

Ту је пукла парламентарна демократија... Требало би увести нека ограничења ко може да гласа. На пример, људи који раде у државној служби, добијају помоћ или државне пензије не би требало да имају право да гласају.

 

Или, само размишљам наглас, да се не броји сваки глас исто, већ да се свачији глас броји према томе колико плаћа порез.

[Иван ♪♫]

Ту је пукла парламентарна демократија... Требало би увести нека ограничења ко може да гласа. На пример, људи који раде у државној служби, добијају помоћ или државне пензије не би требало да имају право да гласају.

 

Или, само размишљам наглас, да се не броји сваки глас исто, већ да се свачији глас броји према томе колико плаћа порез.

 

то је опасно, јер изискује регулаторно тело, које би према томе морало да ограничава право на глас, а то је пут у диктатуру

[Иван ♪♫]

напротив, народ треба да се(бе) образује 

[Juan Valdez]

то је опасно, јер изискује регулаторно тело, које би према томе морало да ограничава право на глас, а то је пут у диктатуру

 

http://katalaksija.com/2006/05/19/demokratija-kao-deo-problema-a-ne-resenja/

 

"U prvom pogla­vlju knjige, naslo­vlje­nom "Kratka isto­rija slo­bode", Zaka­rija posta­vlja osnovni teo­rij­ski okvir za dalje ana­lize. On poka­zuje da je demo­kra­tija vrlo pozni pro­i­zvod evrop­ske civi­li­za­cije. Ona se razvija tokom druge polo­vine XIX i u XX veku, kada su osnovne teko­vine ustav­nog libe­ra­li­zma već bile utvr­đene pod monar­hi­stič­kim ili čak auto­krat­skim reži­mima – slo­boda poje­dinca, ver­ska tole­ran­cija, slo­bodno trži­šte i trgo­vina. Većina režima tog vre­mena, uklju­ču­jući i naj­na­pred­niji, bri­tan­sku monar­hiju, samo su ogra­ni­čeno demo­krat­ski. Opšte pravo glasa još nigde nije na snazi jer poli­tičke pred­stav­nike bira neznatna manjina puno­let­nih gra­đana, a obim delo­va­nja vla­sti je vrlo ogra­ni­čen. Libe­ralne par­tije su svuda u Evropi anti­de­mo­krat­ske, libe­ralni vigovci u Bri­ta­niji, libe­rali u Nemač­koj, i drugi. Prvi koji uvodi opšte pravo glasa za odra­sle muškarce je kan­ce­lar Bizmark, koji time želi da oslabi uti­caj libe­rala koji se osla­njaju na urbano sta­nov­ni­štvo, dajući pravo glasa širo­kim masama koje će po nje­go­vom mišlje­nju uvek gla­sati za monar­hi­ste i naci­o­na­li­ste. Tako je i bilo — pod nje­go­vom vla­šću dolazi do kon­so­li­da­cije koa­li­cije između monar­hije i sin­di­kal­nog pokreta. Na isti način, pro­ši­re­nje opšteg prava glasa u Engle­skoj ukla­nja sa scene vigovce, a bivšu libe­ralnu stranku pre­tvara u radi­kalno soci­ja­li­stičku Labu­ri­stičku par­tiju, dok na dru­goj strani ostaju monar­hi­stički i eta­ti­stički kon­zer­va­tivci. Svuda u Evropi šire­nje demo­kra­tije na sli­čan način vodi naj­pre poti­ski­va­nju libe­ral­nih stra­naka, a onda, u dru­gom koraku, šire­nju držav­nog upliva na eko­no­miju i dru­štvo, te u kraj­njem naci­o­na­li­zmu, jača­nju mili­ta­ri­zma i rat­noj pret­nji. Kako se demo­kra­tija širila, ume­reni libe­ralni pro­gram indi­vi­du­la­nih prava, eko­no­mije slo­bod­nog trži­šta i ustav­no­sti sah­nuo je pred uni­šta­va­ju­ćom pri­vlač­no­šću komu­ni­zma, reli­gije i naci­o­na­li­zma (Zaka­rija, str.57).

 

Osnovna Zaka­ri­jina poenta koja izgleda toliko samo­o­či­gledno dok se čita nje­gova knjiga jeste: libe­ralni kon­sti­tu­ci­o­na­li­zam je svuda bio pot­ko­pan ili uni­šten od strane demo­kra­tije. Čak i u Ame­rici, koja je saču­vala naj­više od izvor­nog libe­ral­nog uče­nja i prakse nji­ho­vih otaca ute­me­lji­vača iz XVIII veka, demo­kra­tija je u ogrom­noj meri dege­ne­ri­sala poli­tički pore­dak u XX veku, dovo­deći u pita­nje osnovne prin­cipe nji­ho­vog Ustava i Dekla­ra­cije neza­vi­sno­sti. Zaka­rija poka­zuje da je upr­kos raši­re­nim pre­dra­su­dama o ame­rič­kom sistemu kao navod­nom oli­če­nju demo­kra­tije, to zapravo, u nje­go­vom izvor­nom obliku, bio jedan pri­lično nede­mo­krat­ski sistem, koji je kroz isto­riju bio ono­liko uspe­šan koliko je odr­ža­vao ogra­ni­če­nja neo­bu­zad­nim demo­krat­skim ten­den­ci­jama. Dakle, bio je napre­dan ne zahva­lju­jući svo­jim demo­krat­skim ele­men­tima nego upr­kos njima. Recimo, ame­rički pred­sed­nik se bira indi­rektno, njega ime­nuju elek­tori iz svake od država i moguće je da kan­di­dat sa više gla­sova ne bude iza­bran na polo­žaj (kao što se neko­liko puta, a posled­nji put 2000., zai­sta i desilo). Takođe, ame­rički Senat je oli­če­nje anti­de­mo­krat­ske prakse par excel­lence. Ne samo da su duboko do u XX vek sena­tori bivali ima­no­vani od pred­stav­nič­kih domova država a ne birani direktno kao danas, već i svaka država, bez obzira na broj sta­nov­nika, i danas ima po dva sena­tora. Mno­go­ljudna Kali­for­nija ima isti udeo u senat­skom pred­stav­ni­štvu kao i maleni Dela­ver. Sena­tori mogu da blo­ki­raju bilo kakvu većin­sku odluku koju bio doneo Kon­gres, pred­stav­nički dom. Ame­rički Ustav je prak­tično nemo­guće pro­me­niti, jer pored dvo­tre­ćin­skih većina u oba doma, svaku pro­menu mora da odo­bri tri četvr­tine država. Takođe, ame­rički Vrhovni sud, koji je vrlo moćna insti­tu­cija, sači­nja­vaju deve­toro doži­votno posta­vlje­nih ljudi koje ne bira narod.

 

Po Zaka­ri­ji­nom mišlje­nju, sumrak ame­rič­kog sistema zapo­čeo je 60-ih godina XX veka, u isto vreme kada poči­nje da se širi veliki dalas demo­kra­ti­za­cije ame­rič­kog poli­tič­kog života. Tada je zapo­čela velika kam­pa­nja "borbe pro­tiv siro­ma­štva", neslu­će­nog šire­nja budžet­skih pro­grama i osla­nja­nja na poli­tiku kao sred­stvo reša­va­nja svih pro­blema u dru­štvu. Ali, to nije donelo sta­bil­nost i pro­gres, već rast državne potro­šnje, jača­nje uti­caja lobija, korup­ciju, sma­nje­nje trans­pa­rent­no­sti poli­tič­kog sistema i opštu apa­tiju i neza­do­volj­stvo gra­đana samim siste­mom. Zaka­ri­jina dija­gnoza je bru­talno jed­no­stavna: uzrok tome nisu nika­kve defor­ma­cije niti sla­bo­sti u prak­ti­ko­va­nju demo­kra­tije već sama njena pri­roda. I u tom domenu nje­gova ana­liza se u veli­koj meri poklapa sa nala­zima teo­rije jav­nog izbora, koju pred­vodi nobe­lo­vac Džejms Bju­ke­nen sa Uni­ver­zi­teta Džordž Mej­son u Vir­dži­niji i drugi pred­stav­nici vir­dži­nij­ske škole. Šire­nje domena jav­nog odlu­či­va­nja ne vodi do popra­vlja­nja "trži­šnih gre­šaka" i zaštite "jav­nog inte­resa", već do buja­nja biro­kra­tije, sma­nje­nja slo­bode, pove­ća­nja kon­trole poli­ti­čara i biro­krata nad ljud­skim živo­tima. Šire­nje demo­kra­tije i jači uti­caj masa na poli­tiku pot­ko­pa­vaju a ne oja­ča­vaju ustavni libe­ra­li­zam u Ame­rici. Kako Bju­ke­nen sli­ko­vito kaže, reč je "demo­kra­tiji pušte­noj s lanca" koja ata­kuje na slo­bodu poje­dinca. Zaka­ri­jina knjiga je dalje razvi­ja­nje i doku­men­to­va­nje ove teo­rije o demo­kra­tiji kao opa­snoj zverki koja je puštena s lanca.

 

Broj­nim pri­me­rima Zaka­rija poka­zuje loš uti­caj demo­kra­tije na kon­sti­tu­ci­o­nalne slo­bode Ame­ri­ka­naca. Razne demo­krat­ske reforme, kao što su direktno bira­nje sena­tora, jav­nost sed­nica kon­gre­snih tela, uve­re­nje da sve pod­leže "demo­krat­skoj kon­troli", doveli su do opa­da­nja efi­ka­sno­sti vlade i rasta opor­tu­ni­zma među poli­ti­ča­rima i eli­tama. Sena­tori više nisu koč­nica i pro­tiv­teža narod­noj vla­sti, već još jedan od nje­nih oblika, direktno iza­brani zva­nič­nici koji moraju da vode kam­pa­nje, udva­raju se masama, i kao i svi drugi, stalno gle­daju u ankete jav­nog mne­nja. Jav­nost sed­nica pove­ćava pri­ti­sak na ljude u pred­stav­nič­kim telima koji paze da se gla­sa­njem za odre­đene zakone ne zamere svo­jim kon­sti­tu­en­cama ili onome što je tre­nutno popu­larno u jav­no­sti, čak i kada to gla­sa­nje intimno sma­traju isprav­nim. Demo­kra­ti­za­cija poli­tič­kog života je uni­štila poli­tičke par­tije kao insti­tu­cije i namet­nula kon­cep­ciju poli­tič­kog života kao pijace. Poli­ti­čar postaje agent za lobi­ra­nje finan­sij­skih inte­resa i lobija koji će podu­preti nje­govu kam­pa­nju a čije će inte­rese on šti­titi kad bude iza­bran u Vašing­ton. Da li će dobiti podr­šku par­tije ne zavisi od toga koliko ga član­stva podr­žava, niti da li ga podr­žava vođ­stvo stranke, već koliko sna­žnu inten­zivnu manjinu je uspeo da okupi oko sebe. Zaka­rija navodi podatke o enorm­nom rastu broja lobija i raz­nih dru­gih grupa za pri­ti­sak u Vašing­tonu koje opse­daju zako­no­davce i utiču ne samo na poli­tiku već i na rast držav­nih izda­taka i rasi­pa­nja resursa. Od far­mera, preko indu­strij­skih lobija, raz­nih sin­di­kata, pro­fe­si­o­nal­nih udru­že­nja, svi su se sja­tili u Vašing­ton da zahte­vaju pri­vi­le­gije, odno­sno pare od fede­ralne vlade za razne svoje pro­grame. I u stal­noj su među­sob­noj koa­li­ciji koja spre­čava vladu da ukine bilo koji zna­čaj­niji pro­gram. Brojni su i dobro poznati pri­meri delo­va­nja lobija, jedan od legen­dar­nih su pro­i­zvo­đači kiki­ri­kija koji stalno dobi­jaju sub­ven­cije iako su vrlo uspe­šni i na trži­štu. Zaka­rija navodi još apsurd­niju priču iz kon­gre­sne arhive, pro­i­zvo­đače vune. Oni su imali eksklu­zivni ugo­vor sa vla­dom za pro­i­zvod­nju tka­nina za vojne svrhe. 1956 godine ta tka­nina je zahva­lju­jući razvoju sin­te­tič­kih vla­kana izba­čena sa stra­te­ških rezervi. Ipak, upr­kos tome što više nisu bili potrebni voj­sci, pro­i­zvo­đači vune su nasta­vili da dobi­jaju sub­ven­cije još 30 godina pošto je nestao razlog za nji­hovo uvo­đe­nje (!). Kon­gres je pod pri­ti­skom uki­nuo te sub­ven­cije 1993 godine, ali su one već godinu dana kasnije ponovo vra­ćene! Što je naj­gore, zaklju­čuje on, ovo nisu nika­kve defor­ma­cije demo­kra­tije već izraz same njene suštine. "Želeli su glas naroda, sada neka slu­šaju lobije, jer je to zapravo glas naroda"."

[Grizzly Adams]

напротив, народ треба да се(бе) образује 

 

Па треба, само то иде тешко и споро...

[Grizzly Adams]

Because of Depardieu’s behavior, the Socialist Government has lost its temper as shown by the minister of culture, Aurélie Filippetti, so scandalized that she declared: “the French citizenship is an honor.” And she explained why: because it allows “to pay taxes!”

 

http://www.forbes.com/sites/realspin/2012/12/18/gerard-depardieu-wants-his-freedom-back/

 

0110_hahaha

[florenntina]

Nikad kod nas nije rešeno pitanje (ne mislim da je toliko beznačajno) naših uglavnom estradnih poslenika, koji su prijavljeni po Švajcarskoj, Nemačkoj, Kipru ....

i tamo plaćaju poreze.

Oni uglavnom zaradu i ostvaruju u tim zemljama, ali žive i troše ovde.

 

Evo neka mi kažu naša braća ekonomisti.. da li je problem da Srbija bude zemlja sa povlašćenom poreskom politikom, koja bi privlačila investitore?

 

Nas koliko sam shvatio ubijaju neefikasna administracija, potkupljivost i nedovoljno razvijen tranzit. Monetarna politika i nije toliko katastrofalna.

Ako stavimo neku povoljnu poresku normu, koja će dovesti do toga da se otvaraju nova preduzeća i samim tim smanjuje nezaposlenost, došli bi do veće dobiti nego sa sadašnjom politikom koja crpi resurse ali i stvara sirotinju i nezaposlene.

 

Ma naravno da nije problem jer bi to donelo boljitak za gradjane i veci standard. Medjutim, do toga verovatno nece doci jer bi time paraziti (citaj "politicari") izgubili prihode i moc koju sada imaju... U tome je i cela poenta...

[Grizzly Adams]

 

"Требало је да га прво ухапсим, лепо ми рече Вучић..."

[florenntina]

Posle ovakvih optužbi Depardje je napisao otvoreno pismo Ernou na tri strane koje je u nedelju objavljeno u listu "Žurnal de dimanš". 

"Odlazim jer vi smatrate da uspeh, kreacija i talent, koji nas čini različitim, treba da budi kažnjeni. Nemam šta više ovde da tražim, vraćam vam pasoš", napisao je uvređeni glumac. 

"Nikada nikog nisam ubio, ništa nisam zgrešio, platio sam porez od 145 miliona evra državi u poslednjih 45 godina, zaposlio 80 ljudi. Ne očekujem ni grdnju ni pohvalu, ali ne dozvoljavam da me bilo ko naziva jadnikom", navodi se u pismu. 

"Vraćam vam pasoš i moje socijalno osiguranje, koje nikada nisam ni koristio, ja sam pravi Evropljanin, građanin sveta, čemu me je naučio moj otac", dodao je glumac.

Upravo tako! Kakav car!!!

[florenntina]

Oland, koji je tokom izborne kampanje poručio da ne voli bogate, najavio je pre tri dana reviziju poreskih sporazuma sa članicama EU, među kojima i sa Belgijom, kako bi se izbeglo iseljavanje Francuza u zemlje u kojima im je poreska politika naklonjenija.

 

Izvor: B92

 

Ne razumem zasto mu onda smeta sto bogatasi napustaju FR. Neka se raduje jer je ocigledno na obostranu korist... Kakv licemer, neverovatno!!!

[Juan Valdez]

Кристијан Клавије се преселио у Лондон. Депардје оде у Белгију. Одоше Астерикс и Обеликс из Галије...

 

[Grizzly Adams]

Ne razumem zasto mu onda smeta sto bogatasi napustaju FR. Neka se raduje jer je ocigledno na obostranu korist... Kakv licemer, neverovatno!!!

 

Па он не воли богате, али воли њихове паре...