Opus Dei u pravoslavlju

[Јаков.]

Da li je ikada u pravoslavnom monaštvu ili pravoslavlju uopšte, postojalo nešto što bi moglo da bude ekvivalentno Opusu Dei?

Mislim pre svega na kažnjavanje i samokažnjavanje, članova hrišćanske zajednice.

 

O tome znam samo iz nekih polu-tragikomičnih filmskih scena (otac Makarije u "Čudu neviđenom" i monasi u "Doroteju"). Nikad nisam pročitao nešto konkretno o samokažnjavanju i kažnjavanju u pravoslavnoj zajednici ili manastiru.

 

Ako je bilo, da li znači da toga ima i danas?

 

Koliko je to svrsishodno? Mislim na neku kontrolisanu fizičku silu, a ne da se neko ubije.

Razmišljam da ako ima, ili ako je bilo, da je to zbog rušenja takozvanog ega, to jest gordosti i samoljublja.

[Grizzly Adams]

Ако ти треба мож` нешто да организујемо...

[Јаков.]

Dragi brate ZvonkoM, Hristos među nama. Malo me je ražalostio tvoj odgovor. Pogotovo što je došao od tako ozbiljne i viđenije osobe iz cenjene administracije.

 

Ne mislim da je ovo neka tra-la-la tema kakve sam ja često stavljao.

Mislim da je ovo veoma bitno, upravo zato jer mislim da mnogi ljudi teže upravo tom nekom nihilizmu i crnilu u pravoslavlju. Da li zbog sopstvene prirode ili zbog pogrešnog shvatanja vere.

 

Verujem da je LJUBAV jedini put kojim se hoda u pravoslavlju.

Otuda me čudi ukoliko postoje ili su postojali neki putevi poput kažnjavanja ili samokažnjavanja. Pogotovo u monaštvu, koje je bilo mnogo upućenije u Reč Božiju.

 

Praštaj.

Amin.

 

 

 

 

[Милан Меденица :)]

флагелантство (самобичевање, самокажњавање, наношење повреда самом себи ради изазивања покајања) је јерес у православљу.

у ширем смислу, и самопонижавање је грех.

[Милан Меденица :)]

ево ти овде још о флагелантима јеретицима, има се начиташ

http://en.wikipedia.org/wiki/Flagellant

[feeble]

Ја сам једаред чуо да у Грчкој имају православни монаси који се разапињу у некакве мреже...

[Euthyphro]

Bilo je nečeg što bi se moglo nazvati 'samopovrijeđivanje' u nekom kontekstu..znamo da je prepodobni Teoktist Nemanjić nosio nekakv pojas koji mu se bio urezao u telo, izgleda da je i Prep. Serafim Sarovski nosio lance na telu, izgleda da je i starac Pajsije jednom prilikom da bi izbegao iskušenje povredio sebe... no u odnosu na zapadnu tradiciju to su dosta blagi i retki primeri..Iskreno, nisam stekao utisak da je Opus Dei nešto posebno poznat po mortifikaciji (izuzev u popularnoj kulturi ). Na zapadu je bilo neobičnih ( možda bi neko rekao bizarnih) načina mortifikacije. Najupečatljiviji je slučaj bl. Henrija Suza, o kome nešto malo piše i Koplston u svojoj Istoriji filozofije, katolički mistik i filozof, koji je čak izumevao i naprave za mortifikaciju, kao što je posebna odeća i metalne rukavice sa bodljama itd.

 

 

It is said that Suso often subjected himself to extreme forms of mortifications. He devised for himself several painful devices. Some of these were an undergarment studded with a hundred and fifty brass nails, sharpened and so fixed as to pierce his skin, gloves with sharp tacks in order to discourage him from disturbing the noxious insects with which his body teemed; a very uncomfortable door to sleep on and a cross with thirty protruding needles and nails just under his body. In addition, in winters he slept on the bare floor of his cell and froze, his body covered with scars and his throat parched with thirst. Over a period of twenty-five years he never took a bath.

 

Svetitelji su sebe izlagali velikim podvizima, svako po svojoj snazi. No ne treba zaboraviti da je anđeo jednom prilikom oslobodio prep. Makarija kada se bio vezao kanapom iznad neke provalije, da bi pobedio san i ostao u bdenju, i rekao mu da to više ne radi. Tako da je granica možda tamo gdje je prisutna neposredna opasnost po život.

[manastir]

ima u Lestvici u delu o pokajanju, gde se govori o manastiru Tamnica. jos uvek sam zbunjen onim sto sam tamo procitao .mislise.

[Euthyphro]

i ovo:

 

 

 "An Anonymous Saint from the Gerontikon - a monk or a monastic from the Gerontikon, because he could not get himself to weep for his sins, would make a whip out of a rope and would beat himself so hard that he would weep from the pain. The brother who lived near him marveled at what this brother was doing and besought God to reveal to him whether the latter was doing right in tormenting himself. One night, he saw his brother wearing a crown and standing among the martyrs and someone came to him as he was dreaming: "Behold the good struggler who is tormenting himself for the sake of Christ, how he is crowned together with the martyrs." (Taken from Volume 3 of Evergetinos, p. 81)

 

[Милан Меденица :)]

има и онај чувени оглав неког светитеља што се чува на светој гори ... колико се сећам, то се радило са благословом и да буде подвиг а не на самоповређивање, нити се сећам да су се помињале повреде од тога.

[w.a.mozart]

ima u Lestvici u delu o pokajanju, gde se govori o manastiru Tamnica. jos uvek sam zbunjen onim sto sam tamo procitao

 

 

jašta brate a tek me zbunio sveti Jovan lestvičnik koji onom mučeniku igumanu kaže -Brate, oni su na taj način (kroz pokajanje u tamnici ) vaskrsli na način na koji mi ne možemo ni da zamislimo...

 

ne garantujem za autentičnost jer sam davno čitao a više nemam Lestvicu

[verum est in beer]

Где ћеш већег кажњавања од искушења, а то даје веће васпитање и пример од чисто физичке силе. Умна сила је много јача од физичке, највећи траг остаје више од психичког малтретирања него од силе. Физички бол нико не може да се сети па да га поново заболи на исти начин, док психички траје. А то код римокатолика је остало од њихове тежње за оним што православље има, они и дан данас жуде за неким мистицизмом. А највећи проблем је у њиховој теологији која се увек враћа на крст, док православна иде ка есхатону. Када се погледају њихови филмови, увек је нека патња, мучење и мистицизам.

Љубав води монахе, а не казна, зато и нема тога.