"Земља живих" - терапијска заједница у манастиру Ковиљ

[JESSY]

Из разговора са једним духовником запамтио сам интересантну реченицу: “ Црква је као сијалица око које круже разни инсекти “. И заиста, свако Божије створење је прича за себе препуно особености које овај диван свет чине живим, интересантним. Кад мало боље размислим, не би било добро да сви будемо исти, било би нам досадно. Сваки појединацмеђутим, има одређено место и улогу у животу. Ако правилно схватимо нашу улогу и управимо животка Богу као једином циљу, она ће бити оправдана и сврсисходна. Нико на исти начин не путује ка циљу. 

Узмимо за поређење саобраћај: неко се вози аутомобилом, неко аутобусом, трећи пак возе бицикл или иду пешке али сви имају нашто заједничко, сви кад-тад стигну на циљ. Са друге стране имућни возе аутомобил марке Мерцедес на пример, сиромашнији Југо али сви на крају дођу до жељеног и потребног одредишта. Дата поређења се могу пресликати на образовање људи: неуком али вредном човеку исто као и наобразованом је дата могућност да уз потпуну слободу и добру вољу досегне саме врхове духовног развоја и заслужи Царство Небеско. Међутим, интелект је много сложенији појам и везује се само за начин искоришћења поседованих потенцијала.

Од самог рођења Бог нам дарује бројне дарове, таленте... Један од главних дарова је заправо – време, најдрагоценији дар којег, на жалост често злоупотребљавамо испуњавајући га некорисним или штетним стварима или , уопште га не испуњавајући. Често се може чути реченица “ убијам време”. Ми као Хришћани, немамо право да убијамо, самим тим ни време! Најдрагоценије испуњавање времена, поред духовног развоја је интелектуални развој. Развијајући се интелектуално, стварамо корисну подлогу за духовни развој јер као интелектуално развијена бића можемо бити од користи како својој души тако и околини. Човек који се непрестано свестрано усавршава боље повезује научено, квалитетније и брже притиче у помоћ, благовремено уочава одређене аномалије и из богатог искуства проналази најадекватнији начин за решавање истих. Људи треба непрестано да раде на себи, уче i читају уместо да већину времена проводе испред телевизора непрестано упијајући углавном бескорисне садржаје.

[JESSY]

Време тече и не може се зауставити ни вратити. Стога са сигурношћу можемо рећи да је то један од најдрагоценијих нам дарова са којим се не смемо играти. Савремен човек је сходно убрзаном темпу живота зачињеног бројним искушењима често склон једном веома опасном отрову људске душе – депресији. Она настаје управо због неадекватне употребе времена. Уколико бројним душекорисним обавезама испунимо време намењено за животне активности нећемо дати простора нечастивом да у настале празнине убаци разна искушења, недаће и осећање очаја које доводи до депресије. Повећањем броја интелектуалних обавеза, нећемо само позитивно утицати на лични развој већ ћемо, услед појачаног физичког напора помоћи телу а самим тим и души да се испуни смирењем које проузрокује спасоносно стање покајања потребно за очишћење душе.
Интелектуалац се не рађа већ постаје. Интелектуалац је заправо онај који непрестано, доживотно користи своје Богом дане ресурсе а не онај који је завршио неку одређену школу. Човек који не дели своје знање и искуство са осталима, који се не усавршава већ неодређено лута и чами погубно се гордећи са својом ’’крваво стеченом’’ дипломом је заправо ’’мртав интелектуалац’’. За разлику од несебичног ’’живог интелектуалца’’ он се затвара у себе и уз очајање постаје бескористан и Богу и људима. Oсновна доктрина правог интелектуалца треба, пре свега да буде поштовање Бога и вере јер ће у супротном сав његов живот, труд и знање бити бескорисни и неупотребљиви. Свака наука која као циљ нема Бога је мртва.

Teжњасваког човека поред усавршавања и стражења над својом душом,тј.непрестаним духовним корачањемка Богу треба да буде и брига о сваком живом створу који га окружује. Многи ће се позвати на бројне ’’зле’’ људе на које је немогуће утицати и који се својом упорношћу не могу променити.

Не можемо навалентним понашањем утицати на некога да се промени већ прво морамо уз енормну количину емитоване љубави натерати истог да нас заволи. Затим, својим јеванђељским животом треба да послужимо као пример датој особи и она ће из љубави почети да нас опонаша и тако ће се променити у жељеном правцу(налик малој деци која на примеру уче од родитеља). Да би дошли до жељених резултата потребно је много љубави, жртве, одрицања и рада пре свега на себи односно својој души. На овај начин постижемо вишеструке корисне резултате помажући својој и осталим душама које нас окружују да заслуже најрадоснији и најкориснији животни циљ – спасење.

[JESSY]

Молитва против дроге

 

 О, Пресвета Богомајко, Неисцрпни Изворе милости и доброте! Теби као Оној која је доживела највећи бол од како људски род постоји, јер су Сина Твога невиног распели бездушници, припадамо и целивајући Твоје Свете Ноге, са сузама вапимо: Сагрешисмо, сагрешисмо и у бездан паклени пропадосмо, и ако нам Ти не пружаш руку помоћи, ми никад светлост видети нећемо. Ми смо, Мајко Пресвета мислили да се до лепоте може доћи и без Бога, па смо кушајући отров паклени, постали робови у тешке ланце оковани. За оно мало лажне, привидне среће, ми смо душу предали не једном ђаволу, наго легиону. Јер кад само помислимо да се одрекнемо дроге, читав нас легион опколи и не дозвољава да се ослободимо тих ланаца. Али, знајући да си Ти Царица Небеска, и да они беже од Тебе, као од огња, свеумилно Те молимо: Опрости, Пресвета, безрој пута опрости и не одврати лице Твоје од нас огубаних у ову злу страст, већ и нама свегрешнима покажи Своје безмерно милосрђе. Бљесни муњом Своје силе и љубави, сагори у душама нашим сваки корен ове зле страсти, пробуди у нама дах вечнога живота и отвори умне очи срца наших, да би се Теби приклањали довека, и Твоме Сину који Те је тако величанствено уздигао у светлости и милосрђу. Огради нас Твојом благодаћу Мајко Пресвета, да нас ови зли демони не прогутају од беса што више нећемо њих да служимо. И дај нам снаге да овај покајнички пут никад више не напуштамо већ да до последњег даха свог захваљујемо Теби, Свецарице, што нас избављаш из пакла и овога и онога света. Али, Мајко, Свемајко, многи од наших ближњихсу овим отровом напустили свет, и у вечне паклене муке отишли. Пошто је Твоја моћ бескрајна, са страхом, али и са надом Те молимо, сиђи и до најдоњих дубина таме паклене, и сузама Твојим и нашим умиј и обели душе наших чеда, браће и сестара, и узведи их ближе Божијој светлости, како би једном можда и били спашени, и свемилошћу Твојом и сведобротом, стали Богу и Теби с десне стране.

О, Пресвета, не одбаци ове речи у тузи теби упућене, због наше свегрешности, већ као Нежна Мајка Милостивог Бога, смилуј се и на нас, и помози нам, онако како Ти знаш да је најбоље за нас. Поведи нас путем истине и правде, уведи нас у Цркву, да у њој непрестано са свима Светима опевајући Тебе и милост Твоју, славимо и Сина Твога Господа нашег Исуса Христа, са Оцем и Духом Светим, сада и увек и у векове векова.

 

АМИН !

 

Господе Исусе Христе, Боже наш, по неизмерном Своме милосрђу, помилуј и спаси све болесне слуге своје. Амин!

 

[JESSY]

+ Молитвена помоћ за браћу из заједнице Земља живих +

Драга браћо и сестре, понизно вас молимо за молитвену помоћ, за исцељење рањених душа наших соколова - браће и сестара из заједнице ''Земља живих''.

Помените их у личним молитвама или дајте списак за помињање на проскомидији.

Нека вам Бог подари све што вам је потребно, заштити од зла и удостоји Царства Небеског.

( Списак се једном месечно ажурира )

 

Милан, Никола, Срђан, Немања, Видан, Младен, Бојан, Угрин, Матија, Душко, Милан, Дејан, Немања, Боро, Момчило, Саша, Бранислав, Ђуро, Немања, Страхиња, Александар, Стеван, Милан, Милош, Слободан, Александар, Владимир, Матија

Владан, Зоран, Петар, Владан, Иван, Радован, Михаило, Немања, Бошко, Марко, Ненад, Небојша, Милан, Александар, Миодраг, Илија, Горан, Милош, Игор, Михаило, Младен, Александар, Синиша, Миладин

Зоран, Александар, Дарко, Ивица, Ненад, Дарије, Стевица, Иван, Милан, Никола

Миливоје, Ненад, Илија, Милош, Јанис, Иван, Милош, Милош, Срђан, Предраг, Борис, Јосип, Петар, Момчило, Владимир, Владимир, Ђорђе, Иван, Бојан, Владимир, Горан

Владимир, Немања, Мирослав, Милорад, Стефан, Војислав, Срђан, Момчило, Предраг, Дејан, Владимир, Александар, Дејан

Ђурђица, Весна, Јована, Наташа, Сања, Љиљана, Ана, Мануела, Дуња, Александра, Светлана, Кристина, Латинка, Данка, Сандра

владика Иринеј, владика Порфирије, отац Бранко, отац Александар, отац Милан, отац Милан, Отац Југослав, Стаменко, Дејан, Жарко, Лазар, Младен, Душанка, Стојка, Марина

[Срђан Ранђеловић]

ЗАЈДНИЦА ЗЕМЉА ЖИВИХ У БРАЈКОВЦУ ПРОСЛАВИЛА СВОЈУ СЛАВУ

 

 

 

 

 

 

У понедељак, 15. јула 2013. године, када Црква Божија прославља Полагање часне ризе Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички, Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у заједници „Земља живих“ у Брајковцу, поводом славе ове обитељи. Епископу су саслуживали свештеници жичке, бачке, нишке и шумадијске епархије.

 

На Литургији је присуствовао и директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама, господин др. Милета Радојевић, са својим сарадницима, председник Градске општине Лазаревац, господин Драган Алимпијевић, као и многи представници друштвеног и културног живота града Лазаревца. Овогодишња слава је уједно и јубилеј заједнице, јер већ пет година, са благословом нашег Владике Јована, ова заједница успешно ради на ресоцијализацији својих штићеника. За то време много је изграђено и урађено у сваком погледу. Свакако оно најважније је оздрављење личности, које се чудесно збива љубављу Господњом, и повратак „блудних синова“ на исправан пут.

 

У својој надахнутој беседи Владика нас поучава да су наше молитве, Пресветој узнете на Светој Литургији, принете за спасење целог света и за све нас. То што се ми не спасавамо, то је наш промашај, наше погрешно опредељење. Али се ми Мајци Божијиј молимо за све, најпре за помоћ заједници у којој се налазимо, да Господ помогне онима који се овде подвизавају, боре против себе, онога што је у нама негативно. Молимо се да их Господ сачува и оздрави. Сваки човек је болестан ако учини грех, а за грех се не покаје. Црква и јесте болница у којој се ми лечимо од наших болести. У њој се налазе лекови за све наше болести. Налазе се ако знамо Цркву да слушамо и ако знамо кад који лек треба да употребимо. А лек исцељује само онда када га узимамо са вером и на време. Ако овај духовни лек узимамо својевољно, без надзора Цркве, онда он постаје отров и смртоносан је. И данас у Цркви многи својевољно лече и преписују духовне лекове. Међутим, без благослова Цркве, овај лек не бива спасоносан. Али, овај истински духовни лек и оздрављење, духовно освешћење и просвећење, су нам заиста неопходни. Но, свега овога не може бити без присуства Духа Светога у нама. Без Духа Светога у нама човек постаје живи мртвац. Зато и живот као највећи дар Божији не смемо да прокоцкамо узалуд. Треба да га проживимо достојно Бога и човека, а то је могуће само ако будемо, већ овде, непрестано молили за Царство Божије. Ако преко Литургије Царство небеско не нађемо овде, нећемо га нигде наћи. То и јесте улога и задатак хришћана у свету, да земљу претварају у небеса, а људе у богове по благодати. Такав живот и размишљање у коме је све Царство Небеско, човеку доноси и све остало. Без Царства Небеског у нашим молитвама, мислима, срцу и души отварамо врата оном другом царству у којем царују злоба, пакост, мржња и оговарање. Зато и морамо бити чувари душа својих, јер је душа око нашег бића. Пре него што човек било шта и учини, било добро или зло, најпре је то у себи, у својој души пожелео. А тако како чини, тако ће му бити и враћено. Зато пожелимо спасење другом човеку, да бисмо и сами били спасени. Добро и зло постоји у свима нама. Свети оци нас уче да побеђује оно што у себи хранимо. Ако хранимо добро, оно побеђује, ако хранимо зло, оно надјачава. Ми хришћани треба да будемо сведоци живе вере у Христа Спаситеља и проповедници ове вере. А вера се најбоље проповеда и сведочи својим делима, личним животом и учешћем у Цркви Божијој. Јер без дела вера је мртва, каже апостол Јаков. Ко верује не припада себи већ ономе у кога верује. Права вера је слободна јер нас ослобађа од самих себе и свих ствари. Она је даровање и принос самога себе за ближње.

 

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

 

За овај принос и несебично даровање себе својим ближњима, штићеницима заједнице „Земља живих“, за делатну веру и љубав према Цркви, Владика шумадијски Господин Јован, одликовао је протојереја Александра Новаковића, правом ношења напрсног крста. Преосвећени је подсетио да крст треба носити у смирењу и да се крст, његова сила и моћ, најбоље сагледавају када човек клечи пред крстом. Само тада крст бива оно што и јесте, красота и лепота Цркве. Велика жртва је изградити човека и вратити га на прави пут, ако је са њега скренуо. Ово одликовање призив је на још већу жртву братства храма Светог влкмч. Димитрија.

 

Директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, др. Милета Радојевић, обратио се окупљеним верницима рекавши да је важност оваквих пројеката препозната и у Влади Републике Србије и да ће свака иницијатива заједнице „Земља живих“ бити подржана.

 

Уследила је Трпеза Љубави коју су за присутне припремили штићеници заједнице са својим старешином протојерејем-ставрофором Александром Новаковићем.

 

 

свештеник Влада Димитријевић

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

Следећи колоквијум

 

манастир Ковиљ,  субота 3.  август  2013.

12:30 сати

 

'' ДОЂИ И ВИДИ ''

[Срђан Ранђеловић]

 

Следећи колоквијум

 

манастир Ковиљ,  субота 7.  септембар  2013.

 

12:30 сати

 

 

 

 

>> Шта је колоквијум <<

[Срђан Ранђеловић]

 

"Обновиће се као у орла младост моја" (Пс. 102,5)

 

 

Реализација пројекта наше терапијске заједнице, под називом “Преплетаји” је остварио своје прве резултате у оквиру фазе обуке штићеница наше заједнице у Бачком Петровом Селу, за рад на разбоју и ткање. Након спроведене евалуације можемо да истакнемо високу мотивисаност штићеница за старе занате, враћање старим породичним вредностима и ширењу свести о потреби жене да кроз породични амбијент искаже своју креативност.

Наше штићенице су почеле самостално да израђују једноставније ткане предмете, савладавају основне технике и стварају нове идеје везане за нове производе и њихов пласман.

Истовремено, девојке су искористиле прилику да искажу своју велику заинтересованост за читање и направе списак књига, како бисмо им приликом следећег доласка донели из Градске библиотеке у Новом Саду жељену литературу која има за циљ да буде потпора њиховој борби против болести зависности, која код нас поодавно попримила епидемиолошке размере.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]