Предузетништво у Србаља

[ego]

Дарко Будеч добитник награде "Предузетник године"

Оснивач компаније "Буцк", инжењер електротехнике Дарко Будеч, добитник је награде "Предузетник године" коју је доделила Међународна ревизорско-консултантска компанија "Ернст и Јанг", а он ће идуће године представљати Србију на избору за светског предузетника године у Монте Карлу.

 

 

Дарко Будеч

Будеч је новинарима рекао да за њега ова награда представља подстрек у даљем раду. Он је истакао да компанија "Буцк" ради по светским стандардима, када је у питању квалитет и да су почели да извозе своје произвозе у 24 земље широм света, као и да напредује на том плану.

Компанија "Буцк" до сада је добила 12 награда за дизајн, а Будеч је подсетио да је основана 1992. године и да се бави индустријским дизајном и производњом светиљки.

На питање шта је рецепт за успех и да ли је тешко радити у време кризе, Будеч је одоговорио да је пре свега важно окупити добар тим људи и да је важно да се ради оно штро се воли, као и да се никада не одустаје.

"Наши даљи планови односе се на то да интернационализујемо наш бренд у свету и кренућемо са отварањем представништава у другим земљама", рекао је Будеч, који ће половином идуће године представљати Србију на избору за светског предузетника године у Монте Карлу.

Име добитника награде која се први пут додељује у Србији саопштила је министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић која је том приликом истакла да је вечерашња додела награда окупила људе који имају заједничку визију напретка, заједничке погледе на резултате, као и успешне људе који су показали да имају квалитет и стручност.

Она је рекла да Влада Србије има тежак задатак, али да је одлучна у томе да прати предузетнике, да им помогне и да им олакша пословање, смањи намете и порезе, односно побољша привредни амбијент.

"Србија може да буде део ЕУ, само ако је њена привреда јака, а ви спремни да помогнете јачање привреде", поручила је Калановићева.

Осим главне награде за "Предузетника године" додељене су и награде у две категорије - Иновативни предузетник године за иновативна решења у производњи или услугама, а добитник тог признања је Сава Маринковић, оснивач фирме "Телескин", која нуди иновативна решења у дијагностици меланома и другим областима бриге о здрављу.

Награда је додељена и за категорију брзорастући предузетник године, компанији која је остварила значјан раст прохода и обима пословања.

Добитник те награде је Бранко Милутиновић, један од оснивача комапније "Нордеус" - привредног друштва које се бави рачунарским технологијама, а позната је по томе да је њихова симулација фудбалског менаџмента "Топ 11" најигранија спортска онлајн игра на свету са више од два и по милиона дневних корисника.
Председник жирија др Дејан Илић рекао је да је значајно што је овакво такмичење организовано и у Србији, будући да постоји доста позитивних примера успешног пословања.

Како је указао, кандидати за ово престижно признање показали су, захваљујући напорном раду и ризицима, да је могуће остварити добре резултате.

На свечаној церемонији у хотелу "Хајат" присутнима се обратио менаџер компаније "Ернст и Јанг" за Србију Стивен Фиш, истакавши да се нада да ће вечеарашња додела награда поједницнима за успешно пословање бити подстерк и да ће се додељивати и наредних година, односно да ће постати традиционална.

Међународна ревизорско-консултантска компанија "Ернст и Јанг" у Србији има 150 запослених, а награду "Предузетник године" у Србији додељује први пут.

Награда, установљена пре 26 година, сматра се најпрестижнијом наградом у свету за достигнућа у предузетништву, а додељује се у више од 50 земаља.

Србија је прва земља са простора бивше СФРЈ која ће имати свог представника на избору за предузетника године који "Ернст и Јанг" организује у Монте Карлу.

 

 

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/355423/Darko-Budec-dobitnik-nagrade-Preduzetnik-godine

http://www.buck.rs/srb/index.php

[ego]

Осим главне награде за "Предузетника године" додељене су и награде у две категорије - Иновативни предузетник године за иновативна решења у производњи или услугама, а добитник тог признања је Сава Маринковић, оснивач фирме "Телескин", која нуди иновативна решења у дијагностици меланома и другим областима бриге о здрављу.

 

Инжењери препознају болест

Сава Маринковић развио једноставну методу за рано откривање малигних промена на кожи

 

 

Др Јадран Бандић са пацијенткињом

РОЂЕН је у Америци, дипломирао као електроинжењер на Харварду, а онда одлучио да дође у Србију и овде започне сопствени посао. Пресудно за повратак Саве Маринковића у Србију било је познанство са проф. др Ђуром Коругом са Машинског факултета у Београду и др Јадраном Бандићем, пластичним хирургом. Пре пет година почели су да усавршавају систем за рано откривање меланома и других канцера коже. Данас, имају резултате којима не може да се похвали нико од конкуренције у свету.

Постоји, кажу, неколико компанија које усавршавају систем сличан њиховом „телескину“, али ниједна нема ни приближан број тачних дијагноза.

Са „телескин системом“ Сава је недавно представљао Србију у Бриселу, на Европској недељи предузетништва, а међу најбоље је дошао одлуком Европске комисије.

- Развили смо софтвер који нам помаже да без узимања узорака ткива младежа или неке друге промене на кожи откријемо да ли су се развиле малигне ћелије. Тачност наше методе је 99,8 одсто - објашњава др Јадран Бандић. - Клиничком студијом обухватили смо 1.800 пацијената и више од 3.600 промена на кожи. Код 106 пацијената откривен је канцер коже и још 41 меланом. Пацијенти су оперисани и анализа ткива је код сваког потврдила нашу дијагнозу.

А цела процедура је једноставна - направи се микроскопска фотографија и на компјутеру, уз помоћ софтвера који је усавршио „телескин“, анализирају се промене на кожи. Са скоро стопроцентном прецизношћу, утврђује се да ли је израслина малигна или не.

„Телескин“ је мало старт-ап предузеће у коме ради 15 стручњака из дерматологије, фармакологије, машинства, информатике... Сава га је покренуо у оквиру Технолошког инкубатора Београдског универзитета, који финансира Министарство за науку и технолошки развој.

- Сарађујемо са болницама у Лесковцу, на Бежанијској коси, Нишу, Ужицу, Новом Саду, ДЗ „Доктор Ристић“ и „ОРС хоспиталом“ - објашњава Сава Маринковић. - Послали смо допис Министарству здравља и чекамо њихову препоруку за коришћење нашег система у домовима здравља. У току је, такође, и регистрација у Агенцији за лекове.

Слоган ове мале компаније је „Нико не мора да умре од меланома“, јер је ова малигна болест излечива у великом проценту ако се открије у раној фази. Меланом је, објашњавају у „Телескину“, међу малигним болестима са највишом смртношћу, а могућа је превенција, као и рано откривање. Раном дијагностиком, кажу ови стручњаци, шансе за потпуно оздрављење су веће од 95 одсто. Код прекасно откривеног канцера, вероватноћа излечења је само три одсто.

За свој дигитални дермоскоп људи из „Телескина“ кажу да „има сличних, али нема бољег“. За њега су, откривају, већ заинтересовани здравствени центри из Шпаније, Енглеске и Бангладеша.

ЖЕНЕ УГРОЖЕНИЈЕ

МЕЛАНОМ је најчешћи канцер од ког оболевају жене старости од 20 до 29 година. Он је узрок број један смртности код жена у раним тридесетим годинама. Број оболелих расте сваке године услед повећања озонских рупа и УВ зрачења.

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:290284-Inzenjeri-prepoznaju-bolest

[ego]

САВА МАРИНКОВИЋ, ДИРЕКТОР КОМПАНИЈЕ ТЕЛЕСКИН



Србин из Чикага, Сава Маринковић, са дипломом електро инжењера и магистратуром у бизнису, основао је компанију "Телескин" у САД, а затим и у отаџбини. На интернационалној Конференцији младих лидера из дијаспоре која се недавно одржала у Београду, вршњацима је објаснио како је за релативно кратко време успео да направи компанију која послује на два континента, али и представио интересантну тезу да су баш Срби поседују менталитет за истраживање и иновације.

• Шта је потребно да би постао лидер и био успешан у пословању?
- Да би био добар лидер, мораш да упознаш себе. А ако желиш да будеш српски лидер, онда мораш да знаш шта је то бити Србин. Има толико различитих објашњења шта је Србин - да ли је то генетика, историја, језик, вера, или душа... Посебно ми је интересантно како о томе размишљају они који су Срби, а рођени су у Француској, Америци, Аустралији или Кини.

• Имаш занимљиву теорију о томе да Срби имају нарочит таленат за иновације.
- Да.У Србији сви имају неку теорију завере. О којој год теми да се ради, у стању смо да кажемо да је то нека завера и да се иза тога крије нешто друго. Али управо такво размишљање је јако важно за истраживање. Са таквим менталитетом можеш да откриваш различите ствари у медицини, у науци уопште. И то смо нашли овде и сасвим случајно саставили одличан тим. Иначе, радио сам у Француској, у Немачкој, Италији, Турској, Енглеској. Немци су веома добри у производњи, Италијани су креативни, Енглези мисле веома стратегијски, па тако и ми Срби имамо нешто специфично.

• Какве су шансе за посао у Србији?
- Сада има могућности да се успе. Захваљујући и-мејлу и Фејсбуку, везе међу људима који живе у различитим земљама су много јаче него раније. Нема више дистанце. Међутим, најважнија ствар је да све више младих завршава добре факултете, они немају оптерећења и терет какав су имале раније генерације. Нема препрека за инвестирање у Србији каквих је било раније. Са једне стране ова криза је лоша, али са друге стране, она може да буде предност за Србију, која је скоро 15 година била у кризи. Био сам и на отварању Универзијаде, и потпуно сам изненађен количином енергије и организацијом која је била на светском нивоу.

Позитивна енергија

• Шта је за Вас значила Конференција младих лидера из дијаспоре?
- Види се да постоји енергија међу људима из дијаспоре који су одрасли у другачијем окружењу. За све нас је то фантастична прилика да направимо контакте.

• О чему сте говорили?
- На конференцији сам говорио о томе како сам са пријатељем направио фирму која прави хардвер и софтвер за рано откривање кожних тумора. Меланом је рак са најбржим растом у последњих 50 година, први рак од кога оболевају жене од 25 до 29 година и први убица жена од 30 до 34.

Печатирање

• На које препреке у Србији наилазе инвеститори?
- Желели смо да радимо легално, не подмићујући никог. Те пречице се не исплате, јер онда увек неком дугујеш. У Србији бирократија има печате за све. Последње две недеље сам печатирао 60 писама јер смо погрешили датум на једном документу. У Америци се то веома брзо ради.


http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=12214
http://www.ekapija.com/website/sr/page/325048

[ego]

Срби праве милионе на игрицама за „Фејсбук”

 

23.11.2012.

Мало ко би посао у „Мајкрософту” заменио за сопствену фирму, али се за Бранка Милутиновића то показало као сјајан потез. Данас је његов „Нордеус” једна од најбрже растућих европских компанија у области компјутерских игрица и партнер „Фејсбука“. За годину дана, од 2010. до 2011, приходи „Нордеуса” су, према подацима АПР-а, повећани више од 15 пута, а нето добит је са око 18 милиона динара порасла на око 330 милиона динара.

Бранко Милутиновић одржао је јуче уводну реч окупљенима на отварању "Балкан вентуре форума"

КАРИЈЕРА - Представницима инвестиционих фондова окупљеним на “Балкан вентуре форуму” у Београду, Милутиновић је у шали поручио да би требало да обрате више пажње на овај регион, јер да су “у раној фази инвестирали у „Нордеус”, данас би имали удео у једној од најуспешнијих интернет компанија у Европи”.

И заиста, њихов „Топ елевен” данас је најпопуларнија спортска онлајн игрица коју дневно преко интернета и мобилних телефона игра више од два милиона људи. - Постали смо битни у светским оквирима, један смо од најбитнијих партнера „Фејсбука” глобално, развијамо нове производе и јако брзо растемо. Верујем да ћемо и у наредним годинама бити једна од најбитнијих компанија у индустрији компјутерских игрица - каже за „24 сата” Милутиновић, који је извршни директор „Нордеуса”.

А све је почело кад је пре три године одлучио да се с још неким колегама врати из иностранства у Србију.

- Дао сам отказ у „Мајкрософту” 2009. године, усред економске кризе, и сви су нам говорили да смо луди што смо напустили сјајне послове и одрекли се добре зараде - прича Милутиновић.

Међутим, од како је изашла прва игра, ствари су кренуле много брже да се одвијају и у наредних годину и по дана, „Нордеус” је постао једна од најбрже растућих европских компанија које праве игрице за интернет и мобилне телефоне са бројним наградама. - Сад је тренд да добри инжењери не само да остају у Београду, него имамо и људе који се враћају у Србију, чак и са Кембриџа - прича овај „скоро тридесетогодишњак” с којим у компанији ради око 80 људи.
 

Представљање инвестиционим фондовима

ПРОЈЕКАТ - На конференцији “Балкан вентуре форум”, која се одржава још данас у хотелу "Метропол", предузетници из Србије и региона моћи ће да представе своје фирме или пројекте пред око 40 инвестиционих фондова, чији портфолио улагања износи више од три милијарде евра. Део овог догађаја је и такозвано “pitching” такмичење, за који је жири одабрао 43 младе фирме које ће се директно представити инвеститорима.

 

 

 

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/srbi-prave-milione-na-igricama-za-fejsbuk/64392.phtml

http://startit.rs/branko-i-milan-iz-nordeusa-igramo-da-pobedimo/

http://startit.rs/ko-ih-sisa-napravicemo-bolje/

[ego]

ИТ мора да буде српски приоритет

    

Ово је нови, огроман и у свету још нерасподељен простор, а наши инжењери имају потребан таленат, знање и вољу да заузму његов важан део, истиче проф. др Драган Поповић

 

        

 

Проф. др Драган Поповић

        

Пошто им је земља разорена у Другом светском рату, Јапанци су позвали петорицу својих најумнијих и најугледнијих људи и дали им задатак да одреде у ком ће правцу ићи опоравак земље. Стручњаци су предложили електронику и показало се да нису погрешили. Србија данас није у ништа бољој ситуацији и зато би што пре морала да се определи и снажно подржи своје приоритете. Уз пољопривреду и саобраћај, ту би свакако морале да буду и информационе технологије (ИТ).

Ово за „Политику” каже проф. др Драган Поповић, директор новосадске ИТ компаније „Шнајдер електрик ДМС НС”, чији је „ДМС софтвер” америчка консултантска кућа „Гартнер” прогласила за најквалитетнији производ на свету у прошлој години у смарт грид области (коришћењу паметних мрежа у управљању дистрибутивним електричним системима). Ове године на сајму смарт грид технологија у Сан Дијегу (Калифорнија, САД) тај велики успех је поновљен.

 

Иза младих српских информатичара су величине попут као што су „Алстом грид”, „ГЕ”, „АББ”, „Оракл”, „Вентикс” или „Сименс”, а захваљујући ДМС софтверу, који је у употреби у највећим светским градовима и стално се даље развија, компанија је постала део чувене корпорације „Шнајдер електрик”.

– Простор у ИТ је огроман, а млади српски инжењери имају таленат, знање и вољу да заузму његов важан део. Прошле године наша ИТ индустрија је остварила приближно исти извоз као и произвођачи малине, а постоји реална шанса да ИТ девизни извоз порасте стотину пута у нередних шест-седам година и постане кључна извозна грана и нови препознатљиви бренд српске привреде. Наравно, уколико држава буде имала одговарајући однос према овој новој и супербрзо растућој грани привреде– истиче професор Поповић.

Новосадску „ДМС групу” основао је 2000. године тим професора са Факултета техничких наука у Новом Саду, окупљен око развоја „ДМС софтвера”. Интересовање за њихов производ врло брзо показала су сва електродистрибутивна предузећа у региону, а после прикључења шпанском „Телвенту” 2008. године, реализовали су преко 50 великих пројеката на свих шест континента (нису присутни једино на Антарктику).

„Шнајдер електрик”, који има годишњи обрт капитала од 24 милијарде евра, прошле године је купио „Телвент”, а један од опредељујућих мотива био је да добије новосадску компанију, која има специфичну организацију и невероватан потенцијал за даље ширење. Планирани извоз само наше компаније у 2013. години је 25 милиона евра са предвиђеном стопом раста од преко 200 одсто у наредним годинама.

– Наша фирма данас има 700 запослених, стотину стручњака са домаћих и страних факултета који са нама раде по уговору, 250 стипендиста и 150 средњошколских талената. Посебно смо поносни што је „Шнајдер електрик”, прогласио „ДМС софтвер” једним од својих главних стратегијских производа, а Нови Сад за Главни компетитивни развојни центар корпорације за „смарт грид” технологије – објашњава професор Поповић.

Наш саговорник истиче да српска индустрија, баш као и новосадска фирма, ослонац мора да тражи у подизању нивоа образовања, препознавању талената и усмеравању према новим технологијама:

– Међутим, уместо да стварамо услове да млади остану и граде земљу, наше гимназије се поносе што најбољи ђаци одлазе на даље студије у иностранство. На тај начин земља остаје без главе, и наше кашњење у односу на свет се повећава. Србији треба консензус шта да уради на том плану. Наравно, не можете ником забранити да оде, али се морају створити услови које би стимулисале стручњаке да остану овде и граде своју будућност и будућност своје земље - поручује проф. др Драган Поповић.

Мирољуб Мијушковић

-----------------------------------------------------------

Важно је развијати апликативни софтвер

Треба да знамо да производња врхунског софтвера захтева знање на нивоу доктора наука. При том, веома је важно развијати апликативни софтвер са уграђеним доменским знањем, као и задржати ИТ права, јер ако радите „аутсорсинг на кило” увек ће те у изгубити од Кине и Индије. Имамо толико празних фабрика које треба да претворимо у софтверске долине, само је потребно да се за то одлучимо – истиче професор Поповић.

-----------------------------------------------------------

Доминантни у свету

 

 „ДМС софтвер”, који новосадски ИТ стручњаци развијају 18 година, користи се за снабдевање електричном енергијом преко 200 милиона људи у свету. Доминантно је техничко решење у САД и Канади, а користи се и у Европи, Русији, Кини, Индији, итд. Његова основна сврха је да на најрационалнији начин искористи све расположиве електроенергетске капацитете у дистрибутивним мрежама и оствари милионске уштеде.

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Izvoz-softvera-sve-unosniji/IT-mora-da-bude-srpski-prioritet.sr.html

[ego]

Новосадски софтвер најбољи светски производ у 2012.

 

Високо признање америчке консултантске кућа „Гартнер” компанији „Телвент ДМС” за пројекат најрационалнијег коришћења електроенергетских капацитета

 

 

Отво­рен је но­ви „Смарт грид ИТ цен­тар”

 

Нови Сад – Компанија „Телвент ДМС” у Новом Саду, која је основана 2008. годинe као плод дугогодишње сарадње професора Факултета техничких наука у овом граду и шпанске компаније „Телвент”, творац је софтвера који је америчка консултантска кућа „Гартнер” прогласила за најбољи светски производ у 2012. години. Са истим партнером до сада је реализовано преко 50 пројеката на свих шест континената.

 

Покрајински премијер Бојан Пајтић, новосадски градоначелник Игор Павличић, ректор Новосадског Универзитета Мирослав Весковић и декан Факултета техничких наука Илија Ћосић јуче су присуствовали отварању новог „Смарт грид ИТ центра” који ће радити у оквиру ове успешне компаније.

 

Основна сврха ДМС софтвера јесте да се на најрационалнији начин користе сви расположиви електроенергетски капацитети у дистрибутивним системима и остваре милионске уштеде. Овај софтвер данас користе скоро све државе у региону, као и градови попут Филаделфије, Ванкувера и Торонта.

 

На листу партнера из целог света, у фебруару ове године „Телвент ДМС” додао је и француску компанију „Шнајдер електрик”, која ће у развој нових технологија уложити преко 100 милиона евра.

 

- На тај начин, сада када имамо лидерску позицију, ми отварамо простор да ту позицију крунишемо са 10.000 радних места и са огромним девизним извозом наше земље, задржавајући све талентоване инжењере и студенте у нашој земљи – каже професор др Драган Поповић, који истиче да отварање врата Европске уније за ову компанију значи још више квалитетних послова.

 

Он је најавио да ће се ускоро у Новом Саду бити отворен и центар за едукацију средњошколаца, јер је специфичност овог посла у константном праћењу нових и све савременијих информационих и технолошких система.Идеја је да талентовани ученици из целе Србије добију ментора, стипендију, компјутер, савремену литературу и додатну наставу, како би могли да се усавршавају.

 

Факултет техничких наука у Новом Саду до сада је основао 63 веће и мање компаније у којима је запослење нашло око две хиљаде најквалитетнијих дипломаца. Једна од најуспешнијих, „Телвент ДМС” запошљава 520 инжењера, има 250 стипендиста и око 100 сарадника на факултетима Новосадског универзитета, а извози више од 95 одсто својих производа.

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Novosadski-softver-najbolji-svetski-proizvod-u-2012.sr.html

[Grizzly Adams]

Пошто им је земља разорена у Другом светском рату, Јапанци су позвали петорицу својих најумнијих и најугледнијих људи и дали им задатак да одреде у ком ће правцу ићи опоравак земље.

 

У ствари, Јапанци су позвали једног генијалног Американца - др Едвардса Деминга (http://en.wikipedia.org/wiki/W._Edwards_Deming) који је био експерт за квалитет и унапређење процеса производње. Он је имао пресудан утицај на развој јапанске привреде, толико да је у Јапану нешто као "национални херој" иако није Јапанац. Највећа награда за квалитет у Јапану зове се "Демингова награда".

[ego]

Кад му се није посрећило у Америци прешао је на Јапанце, што је био пун погодак, прво су му ту прихватили идеје.

[Grizzly Adams]

Амери су се сетили тек када су их Јапанци превазишли у ауто-индустрији и електроници. Што је тамо око 1950-те када је све почело било потпуно незамисливо. Слично као да сад кажеш да ће Србија за десет година имати развијенију ауто индустрију од САД...

 

Али све је могуће кад се постави циљ и ради паметно.

[ego]

Мало скретања са теме, и кад је у питању пољопривреда, Јапанци су имали свој правац:
 

Политика ослонца на пољопривреду као основе економског развитка земље дефинисана је и на јапански начин дословно спровођена од 1945/46. Ова политика се може свести на пар основних начела:«Улагати у пољопривреду прво, подржати развој пољопривреде да би створили услове за производњу хране неопходне за становништво, сировине за лаку и прерађивачку индустрију и извоз којим ћемо плаћати увоз опреме и сировина за развој индустрије«. Опредељење за убрзани развој пољопривреде као основе за развитак земље није било ствар избора, већ нужности. Другог избора нису имали, јер »у почетку беше глад«, а добро очувана, углавном пиринчана поља и маса незапосленог, дезоријентисаног народа и навика преданог рада једини потенцијал за развитак. Радило се ту и о извесном психолошком мотиву, ако већ не и о националном поносу: Земља је претрпела пораз и морала да прихвати последице, али није хтела прихватити понижење да је окупатор још и храни.

Питање да ли заштита пољопривреде служи друштву, да ли је у интересу друштва или само једног његовог сегмента у Јапану је давно разрешено. Израчунали су да од заштите пољопривреде најмање добијају произвођачи-сељаци, а највише потрошачи. Али, кад се све сабере, да највише добија друштво и заједница у целини, како на економском, тако и на политичком плану. Улагањем у сопствену производњу обезбеђује се посао произвођачима, прерађивачима и дистрибутерима, обезбеђује се стабилност у снабдевању храном (тврде и статистички доказују да тих милион и нешто »викенд сељака« обезбеђују посао за десетак милиона људи у дистрибутивној мрежи и прерађивачкој индустрији, туризму и угоститељству, а они сви заједно учествују са око 10% у стварању бруто-националног производа). И доказују да је политика улагања у сопствену производњу хране, макар она била и скупља, посматрана са становишта националних интереса, рационалнија од политике увоза хране, макар она била и јевтинија.

Пољопривреда у Јапану: Једна фарма, један хектар, један радник, власник-фармер у 80 посто случајева на допунском раду у фабрици, на грађевини, итд. Обави послове у рано јутро на својој фарми, после тога иде на рад у фабрику да заради за јапански стандард. Поред њега, његова супруга-домаћица, једно - врло ретко двоје деце, евентуално један или оба остарела родитеља. Фармер-власник- »носилац пољопривредних радова«, како га исказују у номенклатури занимања и статистици у око 70 посто случајева старији од 50 година, око 20 посто фарми без мушког наследника, око 80 имају наследника, али је он у око 90 посто случајева дефинитивно дигао руке од пољопривреде, једва чека да заврши или је већ завршио средњу школу и отишао на рад у најближу фабрику, грађевину и сл., а фарму оставио жени, остарелом оцу, мајци, деци у школском узрасту.

Охрабрујуће је, тврде у Јапану, иако то још увек не доказују статистичким подацима да све више младих остаје на селу, као и да међу младим у градским срединама постоји све видљивији интерес за бављење пољопривредом. Објашњавају да је то резултат сазнања да се у пољопривреди може обезбедити не само сигурна егзистенција и задовољавајући приходи, већ и могућност за самосталност, креативност и независност у одлучивању какву индустријски рад не дозвољава.

Тврде, такође, да је одлив становништва из сеоских насеља смањен, да се сељаци-власници грчевито држе свог парчета земљишта и истрајавају у борби за прилагођавање високо развијеном индустријском друштву, новим захтевима у структури исхране, променама у реализацији производње и дистрибуцији.

Пољопривредни произвођачи су најбоље организован сегмент јапанског друштва. Вредни су, образовани и организовани у одбрани својих интереса. Имају своја професионална удружења организована на територијалном и струковном принципу. Удружују се у производњи тако да бришу међе између својих малих њива, стварају јединствени технолошки процес производње и реализације на националном нивоу, претварајући Јапан у једну велику фарму. Све своје професионалне, економске и животне потребе остварују у оквирима својих удружења, која се обједињавају на националном нивоу у Централни савез пољопривредних кооператива – »Нокјо«.

»Нокјо« је синоним за јапанску пољопривреду. У тој организацији, посредством струковних - локалних, обласних и регионалних удружења пољопривредни произвођачи су заступљени стопроцентно, у било које да се учлане – постају члан Централног савеза -»НОКЈО«.

Утицај организованих сељака је такав да се ништа се у пољопривреди не може одлучити на нивоу парламента, владе и локалних органа власти ако то није усаглашено са удружењима пољопривредних произвођача. О ценама млека се разговара са произвођачима млека, о увозу америчког и аустралијског меса са произвођачима меса, о увозу америчких цигарета и цитрона са домаћим произвођачима дувана и »Микан«-царских мандаринки. Ни један посланик у парламенту неће дочекати крај свог мандата ако каже нешто о пољопривреди без договора са сељацима из свог изборног округа. Министар пољопривреде неће саставити свој мандат ако јасно и гласно у свакој прилици, ако треба и против свих у влади не штити интересе пољопривредних произвођача. Удружење произвођача пиринча је утицајније од удружења произвођача аутомобила, они не конкуришу једни другима.

 

http://www.rusnak.info/poljoprivreda-japan-1.htm
http://www.rusnak.info/poljoprivreda-japan-2.htm

[Млађони]

У ствари, Јапанци су позвали једног генијалног Американца - др Едвардса Деминга (http://en.wikipedia.org/wiki/W._Edwards_Deming) који је био експерт за квалитет и унапређење процеса производње. Он је имао пресудан утицај на развој јапанске привреде, толико да је у Јапану нешто као "национални херој" иако није Јапанац. Највећа награда за квалитет у Јапану зове се "Демингова награда".

 

 

Koji japanci? Japanski privrednici ili japanska vlada?

 

Inace osnivac honde ima jednu jako inspirativnu izreku: "Uspeh je 99% neuspeh". 

[ego]

Направио програм за блогере и за годину зарадио 100.000 €

Несвршени студент електротехнике Владимир Преловац (35) из Београда је пре две године покренуо бизнис на интернету и за годину дана зарадио 100.000 евра. Тада је лансирао програм за уређивање блогова,а постигао је оно што успе сваком стотом предузетнику - фирма "Преловац медиа" имала је зараду већ у првом месецу.

 

Владимир Преловац је успео да са својом екипом запослених освоји и инострана тржишта

УСПЕХ - "Wорд Пресс” је најпопуларнија платформа за писање и уређивање блогова. За развој апликација на тој платформи уложио је 100.000 евра, а већ ове године очекује много бољу зараду од прошлогодишњих 200.000 евра. Преловац је пре само месец дана лансирао програм “Манаге WП” који служи за управљање интернет страницама и који досад већ користи више од 19.000 корисника за својих готово 100.000 wорд пресс страница. “Његови најчешћи клијенти су мале и средње фирме које управљају сајтовима за своје клијенте - било да је реч о блоговима професора или домаћица које деле рецепте.

Како Преловац прича, већ су склопили договор са неколико универзитета и посао се брзо шири.

- Интернет је још као Дивљи запад и сад свако граби парче земље за себе. За младе који не знају чиме да се баве, то је одлично тржиште и што је најбоље, свеједно је да ли живите у Њујорку или у неком српском селу. Најбоље је што у року од неколико месеци знате иде ли вам или не уместо да чекате годинама да се посао разради - каже Преловац. Фирма коју води Преловац запошљава 14 људи, од тога четворо у Америци.

Отвара канцеларију у Вирџинији

САД - Фирма Владимира Преловца највећи део својих апликација продаје у САД. Ускоро ће у Вирџинији отворити и канцеларију јер корисници више поверења имају у амерички него број који почиње са српским префиксом. Мучи се са стручним кадром, којег у Србији нема довољно.

 

http://www.youtube.com/watch?v=XmczzfWCWkI