Социјална правда у Новом Завету

[RYLAH]

Види, некада бих се упустио у бесконачну расправу којом бих имао жељу да ти докажем колику си глупост извалио. Сада тај порив код мене не постоји, јер капирам када је некоме стало до расправе, а када до размене мишљења. Када неко направи такву гротескну паралелу, значи да му је стало до просте расправе. Није фрка, и то је легитимно ако имаш времена или воље, али не морам у томе да учествујем. За неку годину ћеш можда и да ме схватиш.

И нема потребе да ово капираш као увреду, није ми намера била да те увредим, него да не учествујем у расправи која не води негде.

[uros]

Pročitaj editovani gornji post, da se ne ponavljam, nasilje je nasilje, nazivajući ga "pravilom igre", ne činiš ga ništa manje nasiljem.

Амин, амин и амин. Такође, и ако је насиље остварено колективистички (од стране већине грађана илити руље) оно уопште није умањено, а камоли поништено тиме што је у питању већина. Штавише, тим горе (нема горег ужаса од тога када већина деце, на пример, у једном разреду малтретирају слабије и ограниченије дете само зато што је оно другачије, а то се дешава свакодневно у хиљадама учионица). Управо зато Света Крава западне прогресивистичке мисли - демократија- не пије воду на извору класичног либерализма.

[Marjanovic]

Новозаветни текстови који на неки начин тематизују социјалну правду не могу, дакле, послужити као хришћански манифест за остварење социјалне правде на пољу политике, света ван Цркве. Социјална правда у хришћанском кључу остаје еклисијална правда, правда која у крајњој линији не долази од човека, нити он може бити њен гарант, већ од Бога, који је извор сваке „праведности“ (уп. Рим 3, 4). Тако, политичка тежња за социјалном правдом битно се разликју од еклисијалне правде, пошто се ради о различитим погледима на човека као човека. Вера у световну социјалну правду јесте вера да је човек сопственим моћима у стању да упостави социјално правдено друштво. Човек 21. века може само да се осврне уназад и констатује потпуни неуспех и велико зло које су самозване социјално праведне и бескласне државе донеле човечанству. Рана Црква не запада у опасност да социјална правда постане њена идеологија, нити себе сматра проповедником социјалне правде, равноправности и једнакости. Она своје разумевање међуљудских односа, па самим тим и социјалне правде, темељи на два антрополошка убеђења:

Љубав према својима по вери

1) Христос је својим крстом и васкрсењем омогућио човеку да буде наново створен, да постане „нова твар“ (2Кор 5, 14–17; Гал 6, 13–15). То значи да човек крштењем и уласком у црквену заједницу постаје „нови човек“ који на живот и животне датости гледа из једне нове перспективе, перспективе љубави према целокупној творевини и вере у њено назначење за вечност (Рим 8, 18– 22; Еф 4, 24). У том смислу хришћани јесу оптимисти. Они се саморазумевају као заједница „нових“ створења Божјих и сходно томе се односе једни према другима. Апостол Павле апелује на хришћане у Галатији: „Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вери“ (Гал 6, 10). Ако је постало јасно да су хришћани у древној Цркви неговали изузетну међусобну солидарност и на моменте остваривали идеал социјалне правде, поставља се питање како су они гледали на људе ван црквене заједнице. Да ли и њима треба чинити добро и зашто? Имају ли они право на социјалну правду?

Љубав према сваком човеку у невољи

2) Мотив љубави према непријатељима један је од најпознатијих етичких захтева хришћанства (Мт 5, 44), заснован на опонашању Бога, који подједнако одржава у животу („сунцем обасјава“, „пушта дажд“) зле и добре, на праведне и неправедене (Мт 5, 45–46). У суштини, хришћани се позивају да не гледајући ко је ко (које је националности, статуса и сл.) и ко је какав (добар, лош и сл.), негују љубавни однос према сваком човеку, нарочито према потребитом и према човеку у невољи. Овде је илустративна прича о милостивим Самарјанину (Лк 10, 30–37): помоћ се пружа човеку ради човека („виде га и сажали се“, Лк 10, 33), а не ради неке идеје, па била она теолошки узвишена, мотивисана вером у Бога, не као циљни мисионарски акт, већ као акт чисте, ничим трећим мотивисане љубави према човеку. Такође и Мт 25, 31–46 (суд свима, „и сабраће се пред њим сви народи“), представља пример убеђења да се само конкретним делима према потребитима верификује вера у Христа. Они који верују у Христа као Господа бивају осуђени зато што га нису препознали у сваком потребитом човеку који је прошао кроз њихов живот (Мт 25, 40). Овде се недвосмислено сведочи да се сам Христос јавља у обличју потребитог, страдалника.

Сажимајући до сада изложене увиде може се констатовати да у текстовима Новога завета посведочена Црква свој идентитет нити је темељила, нити исцрпљивала у социјалној правди као таквој. Њена атрактивност за окружење и њено муњевито ширење по свим деловима тада познатог света били су, међутим, у великој мери последица њеног конкретног постојања као човекољубиве заједнице, с вером у назначење човека за бесмртност, остварено у смрти и васкрсењу Исуса Христа.

http://zlatousti.org...id=118&strana=1

[RYLAH]

Амин, амин и амин. Такође, и ако је насиље остварено колективистички (од стране већине грађана илити руље) оно уопште није умањено, а камоли поништено тиме што је у питању већина. Штавише, тим горе (нема горег ужаса од тога када већина деце, на пример, у једном разреду малтретирају слабије и ограниченије дете само зато што је оно другачије, а то се дешава свакодневно у хиљадама учионица). Управо зато Света Крава западне прогресивистичке мисли - демократија- не пије воду на извору класичног либерализма.

И управо зато што ћеш једно сто пута поновити да се ради о насиљу, не значи да се ради о насиљу. Ако имаш конструктивнији предлог, а да нема везе са једнорозима и либералним светом у коме нема насилних људи и узурпатора, а да у исто време нема ни државе која тлачи и насиљем долази до пара, дај предлог.

Овако, мош до сутра да понављаш да се ради о насиљу, мош и ту мантру о светој крави да понављаш, и да наставиш да убеђујеш себе и остале вернике либералне догме да сведочите истину, ал то и даље не значи да си у праву или да је либерална прича смислена. Ап оготово не либерална прича коју ти заступаш, да држава треба у потпуности да нестане.

[uros]

Новозаветни текстови који на неки начин тематизују социјалну правду не могу, дакле, послужити као хришћански манифест за остварење социјалне правде на пољу политике, света ван Цркве.

Апсолутно тачно. Ја бих додао да не само да то не могу, него да када се поставе као да то могу аутоматски постају супротност самим себи.

[florenntina]

Ево, да пробам већим словима, можда и престанеш да се правиш да нисам написао то што сам написао...

То НИЈЕ насиље, него ПРАВИЛА ИГРЕ. Ако ти се ПРАВИЛА ИГРЕ не свиђају, потражи нову игру, нико те не држи у једној игри. Али, ако хоћеш да играш одређену игру, плаћаш чип и поштујеш правила игре. Не дерњаш се стално како је игра непоштена, како те неко поткрада, како су сви остали који је играју глупи и заостали, а ти си њихов просветитељ, него устанеш од стола или се потрудиш и постанеш крупије, па пишеш своја правила. Врло просто.

Исто тако, ако хоћеш да користиш предности једне државе, попут сигурности, судова, закона, правила понашања и осталог, плаћаш порез. Ако ти се не свиђа на шта се тај порез троши, или ти се не свиђа висина пореза, одеш негде где ти је то све прихватљивије, или направиш пуч или легално дођеш на власт и снизиш порезе и начин трошења истих.

Не знам шта ту има толико нејасно? И није баш укусно позивати се на хришћанство. Први је Христос благословио плаћање пореза ("Чија је слика на новчићу?"), тако да је, поред тога што је крајње неукусно, и неистинито.

Dakle, ako sam dobro razumela u nacistickoj Nemackoj nije bilo nasilja jer su tada pravila igre nalagala da se Jevreji likvidiraju?

Nije ga bilo ni u komunistickoj Jugoslaviji ili SSSR-u jer su tada pravila igre nalagala da se ubijaju i muce svi oni koji su protiv rezima itd itd..

Prosto je fascinantno sta ce sve ljudi smisliti samo da bi izbegli licnu odgovornost skrivajuci se poput senki iza nekakvih kolektivistickih kulisa....

[RYLAH]

Dakle, ako sam dobro razumela u nacistickoj Nemackoj nije bilo nasilja jer su tada pravila igre nalagala da se Jevreji likvidiraju?

Nije ga bilo ni u komunistickoj Jugoslaviji ili SSSR-u jer su tada pravila igre nalagala da se ubijaju i muce svi oni koji su protiv rezima itd itd..

Prosto je fascinantno sta ce sve ljudi smisliti samo da bi izbegli licnu odgovornost skrivajuci se poput senki iza nekakvih kolektivistickih kulisa....

Прочитај горе одговор на тај "аргумент", имаш их два, један на претходној страници, а други на врху ове странице.

Ако немате неки нормалан и конструктиван одговор, гротеске сигурно неће помоћи. А ни изанђале поетске слике.

[horatio]

Dakle, ako sam dobro razumela u nacistickoj Nemackoj nije bilo nasilja jer su tada pravila igre nalagala da se Jevreji likvidiraju?

Nije ga bilo ni u komunistickoj Jugoslaviji ili SSSR-u jer su tada pravila igre nalagala da se ubijaju i muce svi oni koji su protiv rezima itd itd..

Prosto je fascinantno sta ce sve ljudi smisliti samo da bi izbegli licnu odgovornost skrivajuci se poput senki iza nekakvih kolektivistickih kulisa....

Mislim da niko ne misli da se ta pravila ne mogu mijenjati, te da ne postoje neki uzori i ideali ka kojima društvo treba da teži. Ali, vrlo moguće da jedan ekstremizam vodi drugom tj utiska sam da se ovdje vrši ne teko mudra podjela i utjerivanje u dva tabora: kolektiviste i liberale. Sam liberalizam je nastao u okviru nacionalnih država i ne postoji gotovo ni jedan period kada je društvo postojalo, a da nije postojala i država. To ne znači ne nije trebalo ranije, sada i ubuduće se boriti protiv tiranije države, kao i većinskog mnjenja. Samo to forsiranje priče o odumiranju države i sl, vrlo podsjeća na neke proskribovane marksističke teorije. Uskoro će i činjenica da smo nastali kao produkt zajednice muškarca i žene biti etiketiran kao prokleti kolektivizam... U krajnjoj liniji jezik je jedna kolektivistička tvorevina, pa ako je suditi po tome ne bismo trebali ni govoriti!

[RYLAH]

Ево, кога мрзи да кликне на претходну страницу, копираћу опет одговор на тај "аргумент" којим се апсолутно све побија (све постаје бесмислено када се потегне геноцид над Јеврејима, јелте)...

Али то није насиље, него су правила која или поштујеш, или их мењаш ако имаш могућности, или одеш тамо где су ти правила прихватљива. Да није тако, не би могли да оснивају фирме по разним пореским рајевима, него би им дошла милиција и пописала би им ствари, а њих у апс док не плате све што неко мисли да му неко други дугује на име пореза, јер нико није луд да се одрекне нечега што узима на силу уколико има моћ да ту силу и употреби (а држава ту моћ има). Као што се ВБ љути на Гугл јер вешто користи правила игре у своју корист, и у томе је бољи од државе која је та правила установила некада, али им не може ништа, иако јој се тај начин игре нимало не свиђа, а средства принуде има на располагању.

[florenntina]

Прочитај горе одговор на тај "аргумент", имаш их два, један на претходној страници, а други на врху ове странице.

Ако немате неки нормалан и конструктиван одговор, гротеске сигурно неће помоћи. А ни изанђале поетске слике.

Znam, procitala sam vec, ali hvala u svakom slucaju...

Posto sam citala temu redom, od mog poslednjeg posta, na tvoj post sam odgovorila cim sam ga procitala. Tek posle sam citajuci dalje naisla na postove nekih sagovornika koji dele moje misljenje ili ja njihovo, kakogod...

Elem, drzava nema novac jer ga i ne zaradjuje te samim tim, svidjalo se to nama ili ne, ne moze ni da ga redistribuira ukoliko nema preduzetnika koji taj novac stvaraju a koje drzava od njih opet uzima. Ako ti preduzetnici odu iz drzave, ostace deficiti i minusi sto se nama u Srbiji trenutno desava. Tako npr. Novak Djokovic ne placa poreze u Srbiji nego je prijavljen u Monte-Carlu. Sada ti meni reci da li je to na korist ili stetu drzave Srbije i ako je na stetu, ko je odgovoran za to?

Poenta je da svako gusenje slobode u ekonomiji raznim regulacijama, pravilima, porezima i sl. ide na korist samo drzavnoj administraciji koja postaje pravi rasadnik za parazite a na ustrb svih ostalih gradjana i opsteg prosperiteta neke zajednice... Zato govorimo o "nasilju drzave" u smislu nasilja rukovodece klike politicara koji parazitiraju na ledjima celog naroda, a narocito na ledjima preduzetnika i to sve pod sloganima koji nisu istiniti poput onih "za opste dobro" ili "za socijalnu pravdu"... Uzmi primer nase zemlje... Gde god se okrenes neke regulacije, zabrane, ogranicenja, porezi, taxe, nameti, naknade... I sta smo postigli? Ima li socijalne pravde i nekakve pravedne raspodele dobara o kojoj pricaju zagovornici drzavne regulative?

[RYLAH]

Znam, procitala sam vec, ali hvala u svakom slucaju...

Posto sam citala temu redom, od mog poslednjeg posta, na tvoj post sam odgovorila cim sam ga procitala. Tek posle sam citajuci dalje naisla na postove nekih sagovornika koji dele moje misljenje ili ja njihovo, kakogod...

Elem, drzava nema novac jer ga i ne zaradjuje te samim tim, svidjalo se to nama ili ne, ne moze ni da ga redistribuira ukoliko nema preduzetnika koji taj novac stvaraju a koje drzava od njih opet uzima. Ako ti preduzetnici odu iz drzave, ostace deficiti i minusi sto se nama u Srbiji trenutno desava. Tako npr. Novak Djokovic ne placa poreze u Srbiji nego je prijavljen u Monte-Carlu. Sada ti meni reci da li je to na korist ili stetu drzave Srbije i ako je na stetu, ko je odgovoran za to?

Poenta je da svako gusenje slobode u ekonomiji raznim regulacijama, pravilima, porezima i sl. ide na korist samo drzavnoj administraciji koja postaje pravi rasadnik za parazite a na ustrb svih ostalih gradjana i opsteg prosperiteta neke zajednice... Zato govorimo o "nasilju drzave" u smislu nasilja rukovodece klike politicara koji parazitiraju na ledjima celog naroda, a narocito na ledjima preduzetnika i to sve pod sloganima koji nisu istiniti poput onih "za opste dobro" ili "za socijalnu pravdu"... Uzmi primer nase zemlje... Gde god se okrenes neke regulacije, zabrane, ogranicenja, porezi, taxe, nameti, naknade... I sta smo postigli? Ima li socijalne pravde i nekakve pravedne raspodele dobara o kojoj pricaju zagovornici drzavne regulative?

Ако си читала све, онда си сигурно прочитала и онај део где кажем да код нас много тога не ваља и много тога шкрипи, али да то што је код нас ствар лоше постављена, не значи да тако мора да буде и да је тако свуда. А свакако да не значи да то код нас не може да се мења. Са друге стране, чак и у овако лоше уређеној држави имаш безбедност, какву - такву инфраструктуру, судове, администрацију, школство које гарантује да нема тотално необразованих и неписмених људи, регулативу која би спречавала преварно понашање у привредним односима, и тако даље. Прича о монтруму који нам на силу краде паре звучи лепо да се чује, али није баш скроз истинита. Ми за те своје паре добијамо и услуге. И не глоби држава само тебе, глоби се, на пример, свако ко користи наше путеве, сваки авион који лети кроз наш ваздушни простор, постоји још пар државних система који би могли да остварују огромне приходе да нема те системске корупције (која нема толико везе са државом колико са недостатком те државе) и тако даље. Није једини, мада јесте највећи, приход државе од пореза.

И стално када причам са либералима молим да се пође од једног: Србија није пример уређене државе. Србија има слабе институције, подложне корупцији и утицају са стране. И такве институције стварају и корупцију и вишак запослених,п и вишак регулативе, и превише контроле, и све што не ваља. То су слабе институције које дају слабу, и самим тим неефикасну и неуређену државу.

Али ако гледамо чак и овако неуређене државе, долазимо до тога колико је та теза о насиљу апсурдна: Ево, Ђоковићу се правила игре у Србији нису свидела, и он је из Србије отишао. Јел га некопре био због тога или му запленио имовину? Да ли му је одузето држављанство? Јел он трпео било какво насиље због тога што је своје паре пребацио тамо где плаћа мањи порез? Са друге стране, одговара му да у Србији држи тениску академију, кафиће, супермаркете или шта већ све држи, ту је нашао свој интерес, и на тај начин послује у Србији, у тој му области правила игре одговарају.

Где је тај елемент насиља? Ти за то што издвајаш добијаш нешто, али како ти ниси сама у овој земљи, и други, који су исто тако део система као и ти, добијају одређене услуге, можда неко ко даје и мање него ти, али и много њих који дају далеко више него ти. Не причамо сада о последицама неуређеног система, него молим да ми се конкретно каже у чему се то насиље састоји, ако ти ниси везана било чиме да мораш да останеш овде и да своје паре даш овде? Чак можеш правила игре да мењаш уколико си довољно јака. Ако игру играш боље него држава, можеш и да избегнеш неке од пореза. Ено ти га Гугл у Великој Британији, а о примерима људи који овде легално избегавају порезе јер имају добре пореске саветнике да и не причамо (не причам о сиротињи, него о људима који имају много пара). И шта је ту спорно? Где је ту насиље?

[Grizzly Adams]

На пример, насиље је када не желиш да учествујеш у државном пензионом фонду и здравственом осигурању, а присиљен си претњом казни, затвора итд.

[horatio]

Elem, drzava nema novac jer ga i ne zaradjuje te samim tim, svidjalo se to nama ili ne, ne moze ni da ga redistribuira ukoliko nema preduzetnika koji taj novac stvaraju a koje drzava od njih opet uzima.

Država kuje tj u moderno vrijeme štampa novac. Bez države nema novca. Ima trampe, ali to je onda neka druga priča. A opet, može biti da ja nisam dobro čitao Adama Smita... mogu potražiti i neke citate ako treba. Dakle, država je uslov postojanja novca. Što ne znači da treba da se borimo protiv tendencije države da nam uzurpira prostor slobode, kao i protiv nelegitimnog nasilja države. Ali ukoliko se većina građana jedne države, preko svojih predstavnika ili neposredno, izjasni da želi usvajanje koncepta progresivnog oporezivanja - da li tu postoji nešto problematično?

[Grizzly Adams]

Država kuje tj u moderno vrijeme štampa novac. Bez države nema novca. Ima trampe, ali to je onda neka druga priča. A opet, može biti da ja nisam dobro čitao Adama Smita... mogu potražiti i neke citate ako treba. Dakle, država je uslov postojanja novca.

Ух, грешиш. Далеко од тога. Новац постоји и без државе.

Što ne znači da treba da se borimo protiv tendencije države da nam uzurpira prostor slobode, kao i protiv nelegitimnog nasilja države. Ali ukoliko se većina građana jedne države, preko svojih predstavnika ili neposredno, izjasni da želi usvajanje koncepta progresivnog oporezivanja - da li tu postoji nešto problematično?

Наравно. Било која група, била она већина или не, нема права да другој групи намеће - хајде да се изразим Ациним језиком - "различита правила".

[RYLAH]

На пример, насиље је када не желиш да учествујеш у државном пензионом фонду и здравственом осигурању, а присиљен си претњом казни, затвора итд.

Не, то је правило. Одеш негде где тог правила нема. Ти си отишао у САД због ствари које ти се овде нису свиделе. Јеси ли трпео било коју последицу због тога? Ако си у једној игри, у једној земљи, радиш по постојећим правилима. Ако нећеш, одеш и немаш било каквих последица. Неко ће можда да проба, успешно или не, да та правила промени, прилагоди, да игра боље него држава (као што су раније плате исплаћивали преко топлих оброка, рецимо, а минималац давали као плату).

Где је ту насиље? Ко тебе тера на нешто, а да ти немаш у крајњој опцији да кажеш да нећеш да играш по тим правилима и да промениш сто?