Jump to content

Социјална правда у Новом Завету

Оцени ову тему


Препоручена порука

И тај ће сутра да падне тој држави на леђа.

А што би пао држави на леђа? Држава не треба да се бави тим уопште, то је посао за рођаке, цркве, хуманитарне организације итд.

Тој држави која и теби даје одређене благодети које не би постојале да није те државе.

Држава ми не даје никакве "благодати" које не би постојале без ње. Ево једном у животу су ми требали да нађу лопова и нису хтели ни да дођу. "Ситно" је то за њих... Замисли шта би било са приватном фирмом која се тако односи према својим купцима?

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да не постоји држава, без проблема би долазио сваки силеџија да ти удари рекет, путеви би пропали јер не би имао ко да их одржава, што би довело до пропасти или знантног отежавања трговине, привреда би отишла у Хондурас јер не би било судова који би санкционисали штетна понашања, можда би дошло и неко друго друштво које би те поробило, и тако даље. Радила би деца, на масовну писменост бисмо могли да заборавимо, што би додатно уназадило привреду, радили бисмо по дванаест сати дневно.

Далеко од тога да је држава идеална творевина, али боље немамо.

Има људи који немају рођаке, има људи који немају дневно ни један евро, има људи који су инвалиди о којима нема ко да се стара, и не можеш их пустити да цркну. Исто су толико вредни њихови животи као и твој.

Можеш да тврдиш да се све то не би дешавало, али се дешавало у прошлости и то масовно када нисмо имали систем социјалне заштите, какав год да је.

А ако бисмо тако гледали као ти, онда опет: Једно је решење да се поставе нека правила која важе за све, а друго је решење да идемо од једног до другог и да се трудимо да свима испунимо жеље.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То су ти све предрасуде и погрешни закључци...

Силеџија би морао да размисли пошто сам наоружан, а путеве би одржавали људи којима су потребни. Деца не би имала потребу да раде јер је продуктивност достигла ниво у коме то није потребно, нити би радили 12 сати дневно. С` обзиром да сада половину својих прихода дајемо држави, вероватно би могли да радимо дупло мање и живимо бар исто као сада.

Решење је да свако своје жеље испуњава сам, а не да ми "постављамо правила" или "идемо од једног до другог". Проценат потпуно немоћних у друштву је мали и то би добровољни прилози могли да реше без проблема.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Силеџија има калашњиков, бомбу и пет дебила као што је он и спремнији је на насиље него ти, путеви би пропали јер нигде није ефикасно њихово одржавање где се не одржавају из буџета, продуктивност би услед свега тога пала јер не би ни постојала оволика продуктивност да нема државе, па би и деца радила, и људи би радили по 12 сати дневно (ено ти Кине, има машинерију и све, али...), свако своје жеље не би могао да испуни сам јер би био презаузет испуњавањем најминималнијих животних потреба, као и увек у историји када је држава била слаба или је није било.

Једноставно, у историји је показано колико друштво напредује када је држава јака и стабилна, а колико назадује када је слаба и неефикасна. Друштво без државе је такође постојало, ал не верујем да би волео да живиш у томе. Благостање које сада имаш дугујеш јакој држави која ти је омогућила да радиш нормално и да од тог рада можеш да имаш користи. Чињенице, ништа даље од тога.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Социјално старање које данас постоји у различитим државама света посредно или непосредно повезује се са традицијом хришћанског милосрђа и солидарности. То постаје јасније када се назначи да пре појаве хришћанства држава није спроводила никакво посебно социјално старање, већ је само понекад деловала у ванредним приликама. Међутим, подршка и солидарност који су неговани на нивоу примарних односа постепено су, захваљујући утицају хришћанства, утврђени и као институционалне обавезе државе.

Државно социјално старање нашег доба суштински је наставак и специјализовање добротворног деловања Цркве. Уосталом, држава је временом ојачала и усвојила многе облике добротворног деловања које је осмислила и систематизовала Црква и они су институционализовани или су постали предмет интересовања државе. Тако се узори свих модерних грана социјалне политике, уз можда изузетак социјалног осигурања проналазе у Византији. Ту видимо позитивне плодове усклађеног деловања Цркве и државе.

Мандзаридис, Геогрије И., Социологија хришћанства, Хришћански културни центар, Београд, 2004, стр.285

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To je savet Gospoda našeg Isusa Hrista da tako radimo.

?

Ако мислиш на причу о слузи који је разделио оно што је проневерио од господара, имаш тумачење те параболе овде на сајту, које је феноменално, јер се та прича не тумачи буквално, него пренесено. Тек сам онда и ја схватио о чему се у тој параболи ради уствари. Види потражи га, или овде на претрази или на Гуглу.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?

Ако мислиш на причу о слузи који је разделио оно што је проневерио од господара, имаш тумачење те параболе овде на сајту, које је феноменално, јер се та прича не тумачи буквално, него пренесено. Тек сам онда и ја схватио о чему се у тој параболи ради уствари. Види потражи га, или овде на претрази или на Гуглу.

Evo ovde sam ja postavio isto to pitanje i korisnik Ognjen mi je pronašao objašnjenje Mitropolita Antonija Hrapovickog

https://www.pouke.org/forum/topic/20646-tumacenje-svetog-pisma/page__st__24#entry748823

Medjutim,nisam zadovoljan tim objašnjenjem,ima nelogičnosti,na primer:

Неко ће рећи: али ако Господ под неправедним богатством разуме и оно новчано богатство, које је добивено истинитим трудом или по законитом наслеђу, то зашто Он наводи за пример неправедног управитеља, који је тајно раздавао туђе, да се затим храни "од сиромаха, који су се помогли туђим добром? Одговор је прост: Господ сасвим неће да одобри такав поступак непоштеног управитеља, и ако је "господар похвалио неверног управитеља, што је он досетљиво поступио", то није било похвалом моралног одобрења, већ ироничном похвалом, похвалом умешности непоштеног човјека. Али Спаситељ, како у другим случајевима, тако и овде, наводи такав неодобриви поступак у земаљском животу, чија је сличност врло одобрива у духовном животу.

Kako znamo da Gospod "Nije pohvalio nevernog upravitelja pohvalom moralnog odobrenja,već ironičnom pohvalom"

Odakle se iz biblijskog teksta vidi kojim tonom Gospod pohvaljuje nevernog upravitelja?

Da li postoje neki posebni znakovi interpunkcije koji njegovoj pohvali daju ironični ton?

Pitan jer stvarno ne razumem.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дакле, правиш правила за пар милиона, или за триста милиона људи - гледаш да их направиш тако да одговарају највећем броју људи који у тој заједници живи.

I pritom neki prsti mogu da se nagaze za "opšte dobro" ?

To je suština kolektivizma, a mi se zalažemo za prava pojedinaca.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једини хришћански принцип социјалне правде је да обавезу према ближњем има конкретна особа, не држава, не Уједињене Нације нити Европска Унија...

  • Волим 1

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једини хришћански принцип социјалне правде је да обавезу према ближњем има конкретна особа, не држава, не Уједињене Нације нити Европска Унија...

Znači nema soc.pravde u N.Zavetu?

U stvari možda ima,kada se sa hlebom i pet ribica nahrani 5000 ljudi,ali za takvu socijalnu pravdu je ipak potrebno čudo gringrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...