Игор Зиројевић: Антологија Божанствене Литургије, том први

[Guest - . . .-]

Обавјештавамо Вас да је у издању манастира Хиландара изашла из штампе „Антологија Божанствене Литургије, том први“, аутора Игора Зиројевића, која је уједно и прва српска богослужбена књига византијског појања у историји. Књига се од јуче може набавити на штанду манастира Хиландара на Београдском сајму књига.

У књизи ћете наћи благослов Његове Светости Васељенског Патријарха г. г. Вартоломеја, поздравно слово игумана Хиландарског архимандрита Методија, ауторов Предговор и Увод, који се састоји од два текста: О појању Божанствене Литургије (рецезент текста је епископ крушевачки г. г. Давид) и Представљање грађе тома (сви текстови су на српском, руском и бугарском језику) као и изузетно богат репертоар свих напјева од облачења архијереја до јектенија испред Херувимске пјесме. Ово издање нам не доноси само изузетно велики број ауторових мелотворења (композиција) које су писане директно на црквенословеснком језику, већ и велики број превода грчких композиција, од којих неке не само да се први пут појављуу на црквенословенском језику, већ се први пут објављују уопште. Нотни текстови су украшени византијским вињетама и украсним почетним словима, и штампани су, по узору на старе музичке рукописе, у црној и црвеној боји.

Књига (нотни дио) се састоји од 14 поглавља. У другом дијелу Увода су дати коментари (музиколошки, историјски, морфолошки, теоретски, литургиолошки) као и биографије свих композитора чије су композиције уврштене у овај том. По садржају, али и начину на који су текстови представљени (у музичком и дизајнерском смислу) књига је јединствена у свијету. Књига је у А4 формату, са луксузним тврдим повезом, на 614 страница.

Књига се може наћи на штанду манастира Хиландара на Београдском сајму књига..

Осим књиге, на истом штанду може се наћи и ЦД Спрског византијског хора „Христос у граду Витлејему“.

Игор Зиројевић - Биографија

Рођен je 1977. године у Требињу у коме је завршио основну, основну музичку, и средњу школу. Од 1997. године налази се у Атини ради студија црквене музике. Студирао је на конзерваторијуму „Никос Скалкотас“ у Атини, у класи професора Константина Ангелидиса. Петогодишње студије завршио је 2000. године, као најбољи студент одсјека. По окончању студија, наставља изучавање богослужбеног репертоара, музичке теорије, историје, и посебно нотације и музичког израза. Проширује своја знања учећи се од најбољих атинских појаца и учитеља. Учествује у богослужењима, наступима и снимањима са Јелинским византијским хором, под руководством Ликургоса Ангелопулоса. Такође, веома често посјећује Свету Гору, гдје учествује у богослужењима, гдје почиње и још интезивније са изучавањем музичких рукописа. На манастирским панигирима на Светој Гори, учи се и пева са најбољим појцима Свете Горе. Од посебног је значаја за његов даљи музички развој његова тесна веза са светим манастиром Ватопедом, који веома често посјећује, и у коме користи прилику да учествује свакодневно на богослужењима као појац, али и да изучава многобројне музичке рукописе овог манастира. Након пар година самосталног истраживања, уписује постдипломске студије на Атинском конзерваторијуму, у класи професора др Георгија Констандинуа, за вријеме којих проширује и продубљује своја музичка знања. У току је израда магисатрског рада на тему старе музичке нотације. За вријеме постдипломских студија је урадио више радова, на тему, углавном, теорије музике и нотације (старе и нове).

Као појац (свакодневни, лампадарије и протопсалт) служио је у Атинским црквама Живоносног Источника, Светог Евстатија, Свете Ирине, Светог Димитрија, Светог Герасима, Успења Пресвете Богородице, Светих Софије, Вјере, Наде и Љубави, и Вазнесења Господњег (метоху Симонопетре).

Од 2002 – 2008. године предаје византијско појање монасима манастира Хиландара. У исто време, користећи честе посете манастиру, истражује манастирску рукописну библиотеку.

Године 2007. отвара школу византијске музике при храму Св. Герасима у Атини, у којој предаје предмете: Појање, Практично појање, Типик и Појање (за децу).

Бави се компоновањем на словенском, грчком и српском језику, дешифровањем старих српских, словенских и грчких рукописа, изучавањем теорије музике, музичке палеографије, писањем научних радова и чланака, химнографијом (на српском, словенском и грчком) и просветним радом. Компоновао је мноштво црквених песама и служби на црквенословенском, грчком и српском језику, и припрема издање целокупног богослужбеног и образовног репертоара црквеног појања на црквенословенском и српском језику. Дупли диск божићног пјенија на црквенословенском језику „Христос у граду Витлејему“, у издању манастира Хиландара, ће се појавити ускоро на српском и грчком тржишту. Мелотворио је, такође, службу Преподобном Стефану Пиперском (која је појана на пресвлачењу Светитељевих светих моштију, у јуну 2010. године).

Оснивач је Научно-истраживачког центра „Тројеручица“, у склопу кога дјелују Српски византијски хор, Женски српски византијски хор, Хор појаца Тројеручица (за дјелатности у Грчкој), Женски хор појаца Тројеручица (за дјелатности у Грчкој), Школа појања Тројеручица, и Интернет школа појања Тројеручица (прва интернет школа појања на свету).

Предавао је и предаје појање у неколико женских и мушких манастира (Панагиа тон Вриулон у Атини, Св. Стефан код Врања, Жича, Ћелија Пиперска, Успенски манастир (у Македонији), и др.), а од ове године, поново је почео и са часовима у манастиру Хиландару.

Извор: Светигора

Брат Игор је и члан нашег сајта, држао је и предавања код нас а има и соју групу на Поукама:

https://www.pouke.org/forum/groups/9-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0/

[Gandalf Sivi]

Slava Bogu!

[Guest - . . .-]

Ако Бог да, ускоро ћу ову књигу имати у рукама, па ћу вам прнети утиске

[Марјанн]

АЛИЛУЈА, АЛИЛУЈА, АЛИЛУЈА! algabacaju

[Coltrane]

Јуче сам на сајму купио ову књигу и морам рећи да сам одушевљен. Књига је заиста једно веома озбиљно и вредно издање. Могу слободно да кажем да начин како је урађена превазилази све појачке књиге које сам имао прилике или да купим или да држим у рукама и ту рачунам српске, бугарске и грчке појачке књиге. Овде пре свега мислим на квалитет издања, детаље, као и количину информација која је дата како у нотном тексту тако и у текстуалним коментарима у вези песaма из Литургије. Заиста је веома важно за појање да коначно имамо квалитетно српско издање и то манастира Хиландара са напевима који су нама ближи у односу на песме из бугарских књига. Неко ће рећи: Што бугарских, а шта је са Мокрањцом и црквено народним појањем? .smesko. Ја га и волим и певам и поштујем али волим и византијско појање које би требало да добије своје заслужено место. Надам се да ће и остали томови овог издања брзо уследити и да ће и у Србији стасати појци достојни оваквог материјала. .smesko.

[Тихон]

Луксузно издање: да ли га и цена прати?

[Игор Зиројевић]

Ne, ne prati. Cijena je 4200 dinara, sto je (s obzirom na sadrzaj i sam kvalitet izrade knjige vise nego jeftino).

Луксузно издање: да ли га и цена прати?

[Тихон]

Ne, ne prati. Cijena je 4200 dinara, sto je (s obzirom na sadrzaj i sam kvalitet izrade knjige vise nego jeftino).

Да, благоразумно.

[Guest - . . .-]

Једва чекам да је добијем у руке

[Тихон]

Купио сам књигу; још је топла од труковања.

[Guest - . . .-]

@@Тихон,

И?

[Тихон]

Ванредно лепо и пажљиво урађено. На прво читање примећујем, по свом скромном знању, оно што нигде у словенским неумским записима нисам нашао: сви стихови Блаженстава и вероватно сви Прокимени, васкрсни, посведневни и празнични.

Твореније које би сваки наш храм било добро да има и да се користи. Подразумева се: уз наду да ова врста појања ухвати корена.

[Fila]

Na početku, sve pohvale autoru što je odlučio koristiti crkvenoslovenski! Također, uvez je prekrasan, umjetničko djelo. Ali...

Naišao sam na internetu na prvu stranicu "Antologije" i uočio previše grešaka u uvodnom tekstu, kao da ga nitko nije pregledavao, što bi bila šteta za jedno ovakvo elitno izdanje. Sve se greške, kojih, ako je suditi po početku, ima i u ostatku knjige, mogu ispraviti. Ipak, kako je ovo moglo proći? Tko je tekst pisao i zar je bio problem obratiti se profesorima i stručnjacima, danas kad svi imaju internet?

Volio bih prvenstveno da autor odgovori, ali i bilo tko upućen neka piše.

Lijevo je izvorni tekst, desno prepravljeni. Crvenom bojom su istaknuti mijenjani dijelovi.

[Angelus]

Слава Богу, за све што имам од књига и цд које имам,а од нашег требињца,генија,човјека велике скромности и невјероватног Божијег таланта, које је умножио на најбољи могући начин.Дај Боже, да сви који имају жељу да науче право,школовано и правилно појање да дођу до нашег великог учитеља у Грчкој,а било би добро кад би било шансе и у нашим крајевима,за младе богослове и све оне који имају жеље и дара за појање.Византија је чудо,мене сваки пут окријепи,често слушам ова Ваша два цд и Ормилију,Кабарноса,Симонопетру,Метеоре,...

1. Игор Зиројевић, Антологија Божанске литургије,

2. Игор Зиројевић, Христос у граду Витлејему (књига и цд),

то су врхунске ствари,а тек два цд са таквим луксузним и модерним омотом и са благословом Васељенског Патријарха,а тек појање ...то је савршенство узношења молитви,појање је невјероватно предивно и ево управо слушам и душа ми се одмара док све ово пишем.

Хвала Вам, Оче Игоре,свако добро од Господа,

Δόξa σοι Κύριε

[Игор Зиројевић]

Драги Fila,

 

Прије свега, хвала Вам на осврт на моју књигу и на лијепим ријечима. 

Што се тиче употребе црквенословенског, вјерујем да није нешто на чему би требало да ми честитате Просто, с обзиром да су сва пјенија на црквенословенском, и наслови тих пјнија су на истом језику. Прмеа томе, просте и логичне ствари.

Сад, што се тиче овога што велите "kako je ovo moglo proći? Tko je tekst pisao i zar je bio problem obratiti se profesorima i stručnjacima", обавјештавам Вас да, као што се може видјети и на почетку књиге гдје се налазе подаци о свим сарадницима на овом тому, сав материјал на црквенословенском је послан стручњацима и професорима (баш као што велите). Текстове су прегледали и лекторисали професор црквенословенског језика на ПБФ у Београду г. Ранковић и проф. гђа Ксенија Кончаревић. Дакле, као што је јасно, покушао сам да нађем најбоље лекторе у СПЦ, барем према сазнањима која сам имао, али и према мјестима на ојима се дотични налазе и раде. Мој принцип сарадње са другим стручњацима је тај да дио посла који ја не познајем толико добро препустим сарадницима за које вјерујем да су најбољи у том послу, али и да послушам њихово мишљење у том дијелу посла. С друге стране, ово је била грађа доста тешка (ако погледате читав том) јер има много стручних израза као и употребе појачког "жаргона", као што је и обичај у појачким књигама. Према томе, оно што је била моја дужност је да текстове дам стручњацима, али и да их послушам. О детаљима о којим говорите, свакако, треба да видимо и са њима. Уколико се сложе и они, тј,. уколико заиста видимо да сте у праву, у наредним издањима ћемо свакако исправити. Не пребацујем одговорност, наравно, на лекторе који су са много љубави и труда приступили послу и добро, вјерујем, урадили посао (без обзира на евентуалне пропусте), али просто не могу да научно оправдам ја ставове других стручњака, просто није мој дио посла. Да сте ме питали нешто у вези са музички дијелом, е ту бих Вам ја одговорио директно и дао образложење зашто сам тако написао, нпр, нешто. 

 

У сваком случају, хвала Вам најљепше на добронамјерној и сврсисходној приједби! Начин на који сте упутили критику, али и поткрепљивање и рјешењем, не оставља простора да је не прихватимо веома радо! 

 

Игор

 

 

Na početku, sve pohvale autoru što je odlučio koristiti crkvenoslovenski! Također, uvez je prekrasan, umjetničko djelo. Ali...

Naišao sam na internetu na prvu stranicu "Antologije" i uočio previše grešaka u uvodnom tekstu, kao da ga nitko nije pregledavao, što bi bila šteta za jedno ovakvo elitno izdanje. Sve se greške, kojih, ako je suditi po početku, ima i u ostatku knjige, mogu ispraviti. Ipak, kako je ovo moglo proći? Tko je tekst pisao i zar je bio problem obratiti se profesorima i stručnjacima, danas kad svi imaju internet?

Volio bih prvenstveno da autor odgovori, ali i bilo tko upućen neka piše.

Lijevo je izvorni tekst, desno prepravljeni. Crvenom bojom su istaknuti mijenjani dijelovi.