Света литургија Апостолских установа

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

СВЕТА ЛИТУРГИЈА АПОСТОЛСКИХ УСТАНОВА

Литургија „Апостолских установа" или „Климентова литургија", према псевдониму њеног писца, служи се на семинару из Литургике једанпут годишње, у месецу новембру, као прва у низу литургија других литургијских типова. Врши се на основу 13. свеска „Литургичких текстова", где се излаже текст Апостолских установа, уз неопходне исправке на одређеним местима да би било могуће њено вршење. Њено трајање, заједно са петнаестоминутном проповеђу, не прелази сат и по времена. Тако може да почне у 8:30 и да се заврши у 10:00. Као што смо и на другом месту говорили, боље је да јој не претходи јутрења, него да се стави предчитање или да се отпева полијелеј. За то време свештеници нека узму време, нека се обуку у своја одјејања и нека изврше проскомидију, све по узору на византијске литургије, али без честица на дискосу (само агнец). Проскомидија би, по правилу, требало да се изврши после целивања и прања руку, али то би одужило трајање литургије. Уосталом, и на овој литургији, као и на осталим древним литургијама, много тога бива по аналогији и на основу византијског предања, зато што нису сачувани стари прописи Типика. Обично служе тројица свештеника и двојица ђакона, према унапред одређеној улози сваког од њих у бројевима који су им намењени, да не би долазило до конфузије.

Тачно у 8:30 прекида се предчитање и улазе свештенослужитељи са Јеванђељем, стоје полукружно у средини храма око налоња - амвона, гледајући према народу, испред столица које су припремљене за сваког од њих, у средини најстарији свештеник, десно и лево од најстаријег свештеника су ђакони, и затим остала двојица свештеника. Ставља се Јеванђеље на налоњ и одмах почиње литургија са „Мир свима". Библијска читања читају наизменично четворица чтечева са другог налоња, док Јеванђеље чита најстарији ђакон.

Што се тиче избора перикопа, могу да се читају и оне које се налазе у конкретном свесци „Литургичких текстова", а могу и друге, по избору, у зависности од празника или проповеди која је предвиђена за тај час вежби. Исто важи и за прокимен и алилујариј, за време којих бива кађење по угледу на византијску праксу.

Јектеније нека говоре ђакони наизменично, као што је напоменуто и у њиховим текстовима.

У време целивања, прања руку и приношења дарова уведено је, према исправци коју смо направили, појање стихова одговарајућих псалама на основу древних сведочанстава и старе византијске праксе. Певнице треба да пазе на ритам појања, тако да сваки пут буду покривене одговарајуће свештеникове радње.

Јектеније се после прања руку говоре изражајније. Одмах после овог сви свештенослужитељи улазе у олтар (најстарији ђакон узима Јеванђеље) и почиње појање: „Уздигните врата...". Најстарији свештеник предаје часне дарове двојици ђакона, пошто им прво стави воздухе на рамена. Ђакони улазе, ништа не говорећи, а најстарији свештеник, кадећи, прима часне дарове на царским дверима и ставља их на часну трпезу, као што бива на архијерејској литургији.

Одмах почиње молитва анафоре. Она је веома лепа, али има тешке и неуобичајене речи. Сви свештеници читају по један њен део, јер је веома дуга. Потребно је да се свештеници претходно припреме за њу, као и за остале молитве и јектеније, да не би долазило до грешака у читању. На епиклези се благосиљају часни дарови, као што је и уобичајено. Остали делови не представљају проблеме. Разламање светог агнеца, сједињење, наливање топлоте и свето причешће бивају као и на византијској литургији.

Да би ова литургија била вернија својој древној форми могло би и међу верним народом да се врши целивање на „Љубићу Те, Господе...", које би се у том случају појало спорим напевом, а причешће да се изврши под два вида одвојено. Међутим, ово нисмо никада практиковали.

Што се тиче прилагођавања покретних елемената теми празника, само ћемо напоменути да је 22. новембра 1990. године, када је одслужена ова литургија, читано и појано све што се предвиђа за празник, односно:

1. Закон - прва паримија са вечерње (Књига Изласка).
   
2. Пророци - трећа паримија са вечерње (Књига пророка Језекиља).
   
3. Дела апостолска - Дап. 7, 2 и 44 - 50.
   
4. Посланица - Јевр. 9, 1 - 7 (Ваведења).
   
5. Јеванђеље - Лк. 10, 38 - 42; 11, 27 - 28 (Ваведења)
   

• Прокимен, трећег гласа, песма Богородици „Велича душа моја..." са пет стихова остатка песме.
  

025]

-Алилујариј, осмог гласа, псалам 44 (пет стихова по избору: 11 - 12а/13/14/15 - 16/18).

• Причастан: „Чашу спасења..." са читањем 115. псалма, из кога је узет стих причасна.
  

У 13. свесци „Литургичких текстова" тексту литургије претходи опширан увод који се тиче разних њених историјских и филолошких проблема. У додатку се налази текст друге и осме књиге „Апостолских установа", из које је узета литургија.

Нарочито треба да се пази на древне елементе ове литургије, да почиње читањем паримија, да се пази на број паримија, на прозбе за катихумене, за оне који су опседнути нечистим силама, за просвећене, за покајнике, на место прозбе „Анђела мира...", одсуство Символа вере и Господње молитве, дугачак пролог молитве анафоре, и тд.

извор фотографије

извор фотографије

[Gandalf Sivi]

Prelijepa liturgija...

[Balthasar]

Постоје молитве у тој Литургији које би требало пажљиво истражити са догматске стране.

То је спис са краја 4. века и могуће је да има доста аријанског духа, и иако се лажно стављао у уста св. Клименту Римском, то није његово дело.

Биће пре да је у питању неки аријански епископ Јулијан јер је он из тог времена познат по тим аријанским компилацијама дела.

Ево шта о томе каже 2. канон Трулског Сабора после кодификације дотадашњих канона:

,,Но пошто нам је у тим канонима заповеђено да примамо истих Светих Апостола, кроз Климента издане, Установе, у које су одавно од неправославних споља унете, на штету Цркве, неке искварене и стране Православљу ствари, које су нам прекрасну лепоту Божанствених догмата помрачиле, стога те Установе разложно одбацујемо, заради изграђивања и обезбеђења најхришћанскије пастве, нипошто не дозвољавајући и не подмећући изроде јеретичког лажисловља чистом и савршеном Апостолском учењу".

[Gandalf Sivi]

Da li se u e formatu može naci tekst ove liturgije?

[Balthasar]

Колико знам, нема је у електронском формату, барем не на српском језику.

На српском језику цела књига је издата од стране жичке епархије у преводу епископа Хризостома још 2004. године.

Делови се могу наћи и у првој књизи владике Атанасија Христос - Нова Пасха и то са јако квалитетним коментарима о самом спису, али и о догматској позадини текста.

Па ако налетиш на нешто од та два, то ти је, мислим да другачијих опција нема.

[Жика]

Мислим да је превод ове литургије урадио и прота Матеја Матејић.

[Gandalf Sivi]

Nađoh prije ovaj snimak..