Срушио се авион "Ласта" В и ПВО ВС

[Милан Ракић]

Данас око 10.15 часова у Новој Пазови срушио се авион Војске Србије типа В-54 Ласта.

Оба пилота су се катапултирала из ваздухоплова. Један пилот је ван животне опасности, док је други у тешком стању превезен на ВМА. Пилоти су били на редовној техничкој проби ваздухоплова.

Министар одбране Александар Вучић наредио је хитну истрагу. Начелник Генералштаба генерал-потпуковник Љубиша Диковић и државни секретар Министарства одбране Александар Николић, по наређењу министра Вучића, посетиће повређеног пилота.

Авион је пао у улицу Краља Петра у Новој Пазови и према првим информацијама нема повређених међу грађанима Нове Пазове.

Извор

[Милан Ракић]

Пилот Техничког опитног центра Војске Србије мајор Горан Савић подлегао је повредама задобијеним приликом пада авиона Ласта у Новој Пазови.

Други пилот, потпуковник Томислав Бећаговић из Техничког опитног центра Војске Србије је лако повређен, оријентисан и свестан, без знакова унутрашњег крварења и прелома и није животно угрожен.

Пилоти су били на редовном задатку техничке пробе ваздухоплова.

Извор

[Милан Ракић]

Преминули мајор Горан Савић, рођен је 5, децембра 1973. године. Био је један од најбољих пилота млађе генерације које је наше ваздухопловство имало, те је пре неколико година из ескадриле прекомандован у Технички опитни центар ВС, бивши ВОЦ, где је као опитни пилот учествовао у задацима провере и испитивања авиона Супергалеб Г-4, као и Ласте, на којој је настрадао. Бавио се и радио аматеризмом, те је аматерима познат као "Goran YT2A". Иза њега је остала супруга и двоје деце.

Посетиоцима овогодишњег аеромитинга "Батајница 2012", остаће у сећању по ефектно изведеном програму на авиону Супергалеб Г-4, а и чланови ЖРУ Форума и странице Ваздухопловство, имали су прилике више пута да виде снимке Горанових акробација на поменутим авиону....

Плаво ти небо друже и Бог нека ти души опрости!

Савкетов наступ на аеромитингу...

[Juan Valdez]

Ne valja, ne samo što je čovek umro, nego i zbog nade da se avion izvozi..

Драги, иди прошетај мало, користиће ти...

Sent from my HTC Sensation Z710e using Tapatalk 2

[Милан Ракић]

...

[Драшко]

каква храброст

какво срце

нека га Господ настани у Свом Царству

[Милан Ракић]

каква храброст какво срце нека га Господ настани у Свом Царству

Драле, тужан сам и плачем читав дан, и таман сам се мало смирио, а ти ме опет расплакао...

[Драшко]

Опрости Миланче

Човек је стварно херој

[obi-wan]

http://www.novosti.r...lot-Goran-Savic

Koliko sam ukapirao iz ovog clanka u Novostima, nisu se katapultirali nego iskocili na starinski nacin, sto je jasno kad znamo da Lasta - na zalost - nema katapult sedista. E sad, pitanje: da li su uspeli da uopste otvore padobrane, obzirom da su iskakali sa vrlo male visine?

I da dodam: meni i dalje nije nikako jasno zasto ni ova sad Lasta, kao ni njena prva verzija, nemaju predvidjena katapult sedista?

Imaju ih Pilatusi, Tucano i dosta drugih aviona za pocetnu obuku, to je, takoreci, postao standard. Zasto toga nema kod nas? Nije valjda toliko skupo da se ugrade takva sedista, za Boga miloga? Mislim, pa sta ako je avion za osnovnu obuku, avion je, valjda treba da bude i takav osiguran u potpunosti...

[Grizzly Adams]

Господ да га помилује и усели у своје Царство.

Срце ми је прескочило кад сам видео породицу...

[Милан Ракић]

A razlog je..

Јел` ти Драги мало тролујеш, или већ шта? Побогу човече, па тужан сам, зато што је умро неко ко ми је драг...

Koliko sam ukapirao iz ovog clanka u Novostima, nisu se katapultirali nego iskocili na starinski nacin, sto je jasno kad znamo da Lasta - na zalost - nema katapult sedsista. E sad, pitanje: da li su uspeli da uopste otvore padobrane, obzirom da su iskakali sa vrlo male visine? I da dodam: meni i dalje nije nikako jasno zasto ni ova sad Lasta, kao ni njena prva verzija, nemaju predvidjena katapult sedista? Imaju ih Pilatusi, Tucano i dosta drugih aviona za pocetnu obuku, to je, takoreci, postao standard. Zasto toga nema kod nas? Nije valjda toliko skupo da se ugrade takva sedista, za Boga miloga? Mislim, pa sta ako je avion za osnovnu obuku, avion je, valjda treba da bude i takav osiguran u potpunosti...

Званично саопштење ћемо чути када буде изашло...

Е сад то, што пишу медији, једни кажу овако, други онако... Неки оптирају за то да су упали у ковит, други да је био отказ команди... Не знам...

Али знам, обзиром да су Бећаговићу поломљене обе ноге, да су отприлике имали малу висину и да просто није било времена да се формира купола падобрана... Дакле, Бећаги се некако и отворио, али је била мала висина и добрано се угрувао, а Савке, према једнима није ни успео да искочи (тело је испало из авиона), по другима је искочио, али обзиром на малу висину, падобран се није ни отворио.... Но како рекох, то су само претпоставке...

А да је систем за спашавање на нивоу, како рече Сале Ристић, Друге војне, то стоји...

Уосталом, ево изјаве пензионисаног потпуковника Саше Ристића, који је до пензионисања такође радио у ВОЦ-у (ТОЦ-у) као опитни пилот, и који је причао управо о томе, данас на вестима у 16 на Б92...

http://blip.tv/b92/gost-vesti-u-16h-6371458

[obi-wan]

Pa lepo rece covek... mislim, ko da je to neka ne znam kakva nauka da se stave izbaciva sedista u avion. Da ih je bilo, sad bi taj pilot sasvim izvesno bio ziv. Danas izbaciva sedista rade cak i sa same piste, a kamoli na nekoj visini...

E, svasta s nama, ko na vasaru...

[Милан Ракић]

Ко је био Горан Савић?

Мајор Војске Србије, опитни пилот Центра за летна испитивања Техничког опитног центра, Горан Савић, пријатељима и познаницима познатији као Савке, трагично је јуче изгубио живот у несрећи у школским авиону Ласта. Редови који следе намењени су сећању на пријатеља, авијатичара и пре свега сина, супруга, брата и оца двоје деце...

Херојство

Пре него што у данима који следе, а биће их свега неколико док се не наметне нека друга тема или трагедија, почнемо читати његове измишљене изјаве на самрти, претеривања и нехат у медијском извештавању, сви који смо га познавали морамо дати све од себе да ствари поставимо у контекст. Контекст истине која је довољно трагична да јој не требају вулгарна и непороверена претеривања и искривљени контекст херојства који је постојао много пре његове смрти. Коме је макар и површно позната чињеница у каквој материјалној ситуацији раде и преживљавају припадници Војске Србије, може уочити прво херојство мајора Савића. Био је отац двоје деце, хранитељ породице у правом смислу те речи и подстанар. Његова дневна рутина се састојала из одласка на посао опитног (тест) пилота, посла који спада међу психофизички најзахтевније у ваздухопловству и бриге за нормалан живот своје породице. Док избор професије војног и постизање зенита у њој у виду квалификације за опитног пилота у себи сам по себи носи елемент херојства, херојство се овде пре свега налази у чињеници колико је Горан годинама професионално, квалитетно и ентузијастично обављао свој посао. Упркос стандарду живота за који је, као и велика већина његових колега, био принуђен да се свакодневно бори...

Последњи елемент херојства је његова последња дужност као наставника летења. Оптерећење, одговорност, награда. Херојство се овде налази у Горану као некоме ко је имао изузетно изазован посао да обучи, инспирише и мотивише будућност српског војног ваздухопловства којем је, као и њему када је у тмурно и неизвесно време почињао, потребна била нит смисла и перспективе. Ова колегијална и пријатељска емоција је убеђен сам тренутно и најјача, али ја лично о њој не могу сведочити. Могу вам испричати своју...

Страст

Савкета сам упознао пре нешто више од шест година. Када је досада у искуству играња Microsoft Flight Simulator-a узимала данак међу децом (иако је већина нас била маторија), Савке се појавио као откровење. Наиме, уз још једног пилота ратног ваздухопловства , био је једини који је поред активног “играња” ове аматерске компјутерске симулације израђивао графичке моделе наших домаћих војних авиона (које је волео и летео). У то време се међу првима од својих колега појавио на форумима са темом авијације и постао хит. Хит је била чињеница да нам је активни војни пилот стрпљиво и темељно одговарао на питања, редовно се укључивао у дискусије за време тих почетака интернета код нас. Тада смо само имали форуме, а на авио-форумима су се налазили они који су увек желели управо то – да постану или се осете као пилоти.

Неки су већ у његовом писању осетили скромност, питомост и нешто дечачко што би увек заискрило када се прича о летењу. Као и кадетима пилотског смера Војне академије о којима сам на почетку текста писао, и многим знаним и незнаним nick-овима и аватарима је на специфичан начин несебично делио део свог сна.

Савке је са својом заиста свестраном љубави према летењу прошао све фазе кроз које смо и ми, аматери, пролазили. Flight Simulator, фотографија, форуми, и на крају видео... Његова људска природа и тачно схватање интернета (несебично дељење), очигледни су свакоме од вас, како по броју заједничких пријатеља на Facebook-u, тако и порукама које смо јуче и данас могли да читамо на његовом зиду. Које и данас пристижу...

За једног другара фотографисао је из авиона, мени је често слао материјале за објављивање, док је за себе стално снимао. “yз1сг” Yоу Тube канал је био и сада ће тек постати легендаран... Назив који носи, ”yз1сг”, један је од његових многобројних call sign-ова, у овом случају као пасионираног радио-аматера...

Сваки од ових снимака говори јаче и сада посебно јаче и боли од било каквих редова или цртица...

Пријатељство

У нашем познанству било је доста примера, али овај је најдражи... Зато што је последњи...

После неколико напетих дана и непосредно пред аеромитинг Батајница 2012, Танго Сикс екипа је добила одобрење да интервјуише посаду руског авиона МиГ-29М2. Продукција је зависила од неколико дозвола, временски "прозор" за снимање је био јако кратак и то јутро смо се појавили на аеродрому, спремни за рад.

Напета атмосфера постала је још напетија када нам је у једном тренутку представник корпорације МиГ рекао да уколико имамо Go Pro (или сличну камеру) да је можемо ставити у кокпит авиона као још један кадар док пилот буде вежбао свој приказ у ваздуху. Одушевљени изненадном приликом почели смо да размишљамо како у наредних 30-ак минута набавити Go Pro.

Сетио сам се одмах Савкета, позвао га и објаснио му ситуацију. Јединствена прилика, није било планирано, али уколико се можемо организовати то би заиста било невиђено. Био је у паузи између летова и у њему се тада очигледно пробудио онај дечак-ваздухопловац. Снашао се са другог краја аеродрома, сачекао нас на тријанглу и дао нам је његову камеру. Доцније се нажалост испоставило да ју ипак није било могуће причврстити у кабини.

Савке је био такав авијатичар и пријатељ. Као када смо се налазили и размењивали ЦД-ове са скиновима авиона и сценаријима за симулатор, тако је и тада полетео. Скроман, расположен и да, ако могу да му вратим камеру на време пред његов лет мало касније. Јер је хтео и овај пут да снима себе како лети.

Уместо саучешћа

Поред техничких детаља, истраге, гласина и демистификације разних шпекулација, мислим да је нека врста дужности свих нас који смо га познавали, да напишемо по нешто и оставимо то у вечном сећању, на месту које је поред летења, радио-аматеризма и видео-клипова волео – интернету.

Моје цртице су биле херојство, страст и пријатељство. Које су ваше?

Извор: Петар Војиновић и Tango Six Blog

[Милан Ракић]

Стара ваздухопловна изрека каже да пилоти не умиру... Они само одлазе и не враћају се...

Нећу више давити...

Последњи поздрав друже... Мирно ти и плаво небо... Привилегија је била познавати те, дечаче добри...

Во блаженом успенију вечниј покој подај, Господи, усопшему рабу Твојему Горану, и сотвори јему вечнују памјат...

[Andre Williams]

амин