Срушио се авион "Ласта" В и ПВО ВС

[Милан Ракић]

ПРЕДСЕДНИК НИКОЛИЋ ПОСТХУМНО ОДЛИКОВАО ПИЛОТА МАЈОРА ГОРАНА САВИЋА

Председник Републике Србије Томислав Николић, донео јe 28. септембра 2012. године, Указ о додели одликовања, Златне медаље за храброст „Милош Обилић“, мајору Горану Савићу, постхумно, за испољену храброст и дело личног херојства.

Горан Савић (39) је српски јунак који је жртвовао свој живот да би сачувао животе деце.

Горан је иза себе оставио двоје малолетне деце, а својом смрћу спасао је животе других.

Мајор Савић је 26. септембра управљао школским авионом „ласта“ В-54. Авион је пао у двориште фабрике боја и лакова „Витекс“ у Новој Пазови и том приликом Савић је изгубио живот. Захваљујући херојском чину пилота Савића, који је до последњег момента тражио најбезбедније место за слетање нико од мештана Нове Пазове није повређен па ни деца из оближње школе и вртића.

ИЗВОР

[Милан Ракић]

Једно здраворазумско размишљање...

Врховни комадант Војске Србије обесмислио истрагу удеса школског авиона Ласта

БЕОГРАД – Председник републике и врховни комадант Војске Србије донео је, два дана након трагичног удеса војног школског авиона Ласта, указ о постхумном одликовању мајора Горана Савића медаљом за храброст “Милош Обилић” за испољену храброст и дело личног херојства. Овим чином Николић је извршио до сада незабележени акт притиска на независност и објективност војне истраге која није ни близу свог завршетка.

Танјуг је први пренео вест која у интегралном саопштењу са сајта председника гласи:

Председник Николић постхумно одликовао пилота мајора Горана Савића

Београд, 03. октобар 2012. године – Председник Републике Србије, Томислав Николић, донео је 28. септембра 2012. године, Указ о додели одликовања, Златне медаље за храброст „Милош Обилић“, мајору Горану Савићу, постхумно, за испољену храброст и дело личног херојства.

Горан Савић (39) је српски јунак који је жртвовао свој живот да би сачувао животе деце.

Горан је иза себе оставио двоје малолетне деце, а својом смрћу спасао је животе других.

Подсетимо, 26. септембра Савић је управљао школским авионом „Ласта В-54“, а услед квара, авион је пао у двориште фабрике боја и лакова „Витекс“ у Новој Пазови. Том приликом Савић је изгубио живот на месту. Захваљујући херојском чину пилота Савића, који је свесно прекасно искочио, јер је до последњег момента тражио најбезбедније место за слетање, нико од мештана Нове Пазове није повређен па ни деца из оближње школе и вртића.

Танго Сикс је пар сати након преношења ове вести од стране Тањуга и Бете и скоро свих класичних медија преко њихових портала контактирао Председништво. Веома љубазни службеник задужен за односе с јавношћу објаснио ми је да “председник сигурно није донео одлуку на основу медијских натписа већ искључиво у консултацијама са одговорнима и упућенима у тему из Министарства одбране”.

Аматеризам извршне и војне власти

Данашњим чином врховни комадант извршио је до сада невиђен притисак на војну истрагу која није ни близу завршетка и одликовањем мајора Савића обесмислио ју је у потпуности. Оно што упада у очи, уколико је тумачење пресс службе председника исправно, је да су сугестија и мишљење за ову одлуку дошли управо из војске.

Ни тренутка не критикујући оправдану потребу јавности за емотивним задовољењем и проглашавањем Савића херојем, потребно је истаћи начин и тренутак у којем је држава то, сада и званично, урадила.

Начин свако бира (ја сам изабрао свој) али задовољење јавности и њене потребе да се јаче емотивно понесе у односу на трагичну Горанову смрт овим саопштењем и одлуком вратило је у употребу патетику омеђену негде између речи: српски јунак, свесно жртвовање и спасавање живота других. Оваквим формулацијама, у контексту идеалног медијског тренутка (док је тема још актуелна), вулгаризује се сећање на једног изузетног човека и пилота који би први против овога дигао глас, своју трезвену логику и интелект. Особине које су га красиле и због којих смо га, ми који смо га за разлику од неких и познавали, волели.

Тренутак је тек срамота за војску. У саопштењу стоји да је одлука донета 28. септембра, дакле два дана после пада авиона. Без икаквих званичних закључака компетентних професионалаца, без истраге која би у потпуности искључила или потврдила технички квар или људски фактор ван сваке сумње, неко је из Министарства одбране одлучио да у јавност пусти следеће:

Начелник генералштаба генерал Љубиша Диковић: “Дошло је до отказа команди на авиону.”

Врховни комадант Војске: “…који је свесно прекасно искочио, јер је до последњег момента тражио најбезбедније место за слетање“

Поред ове очигледне нелогичности, битније је истаћи да нико из војне организације не сме ништа изјавити што може имати контекст или тумачење прејудицираног закључка док група професионалаца која је једина овлашћена и стручна не донесе своје закључке. Уколико је у питању отказ технике експертиза ће трајати месецима. Уколико је по среди људски фактор реконструкција свих околности ће такође толико трајати.

Питање је ко ће из те комисије сада смети да донесе коначно тумачење узрока који се разликује од тумачења образложења овог одликовања? Или ако ће смети, у шта ипак желим да верујем, онда постоји потенцијална опасност да се два званична документа дијаметрално разликују у својим коначним закључцима. Због чега било коме у војној организацији треба оволики ризик и због чега се на овај начин пожурило?

Спекулације

Ако се тврди да је Савић “свесно прекасно искочио и тражио најбезбедније место за слетање” то значи да је имао могућност управљња авионом, јер само могућност управљања авионом може омогућити избегавање, на пример, школе и/или вртића.

Ако се образлаже да је Савић одликован јер је “свесно прекасно искочио” шта то говори о Бећаговићу који је успео да искочи? Да није херој? Да њему није било на памети и могућности да некога спасе на земљи?

Да ли је некоме из војске, ко није поштовао процедуру о необјављивању података у јавност док се истрага не заврши, логично да пилот авиона може препознати школу или вртић у околностима због којих је један од пилота одлучио да искочи? Да ли је тој особи јасно колико је локација пада далеко од школе и вртића, да ли је уопште погледао мапу?

По до сада расположивим подацима из више извора и на основу фотографија са места несреће Савић је такође искочио. То доказује и његов падобран који је био активиран али очигледно неефикасан услед недовољне висине искакања. Опет се намеће питање, ако је Савић управљао авионом ради избегавања неког објекта или људи како је авион могао да одржи правац након његовог очигледног искакања?

Много спекулација? Превише неоснованих тврдњи које могу а не морају бити тачне? Слажем се. Али сада када је врховни комадант војске почео, дозволите ми да наставим са још неким спекулацијама у које ни ја нисам сигуран али ето, ниво јавне комуникације о овако озбиљној ствари је значајно спуштен па да се прикључим:

Због чега је авион који није био званично примљен у наоружање Војске Србије летео изнад насељеног места?

Због чега су надлежни из војске и произвођача одбили сугестије опитних пилота приликом развоја Ласте да се у авион уграде избацива седишта?

Због чега су такође одбили да у авион инсталирају једноставни рукохват који би помогао при изласку из авиона у случају непостојања избацивог седишта?

Због чега су један пробни и један опитни пилот доказали да је из авиона који је намењен за обуку неискусних пилота-кадета практично немогуће изаћи?

Јер уколико је процедура евакуације из авиона системом уништавања кабине детонационим сечивом и извлачењем својом доказано ефикасна, због чега мајор Савић данас није жив? Зато што је хтео да спасе некога на земљи или зато што није могао на време да изађе из авиона који се према материјалним доказима са места удеса очигледно налазио у пљоштимичном ковиту – дакле пао је готово вертикално што такође доказује и непостојање никаквих оштећења у непосредној околини унутар дворишта 20×30 метара у које је, кад смо већ и код тога, немогуће нити улетање а камоли слетање?

Због чега у Ваздухопловно Техничком Упуту авиона јасно стоји да је искакање обавезно уколико авион постане неуправљив из било ког разлога?

Уколико се на погрешан начин интерпретира херојство Горана Савића и уколико се прихвати принцип да било ко сме јавно и овако званично појединачном дефиницијом утицати на било који сегмент истраге добићемо једну лепу причу о херојству али ће наша војска и војно ваздухопловство изгубити своју озбиљност, професионализам и тиме ће највише одмоћи генерацијама летача које долазе којима се овако нешто може поново догодити...

ИЗВОР Петар Војиновић, Tango Six Blog

[obi-wan]

Hm... sve to jasno stoji, to i ja isto pitam, iako sam potpuni amater...

Због чега су надлежни из војске и произвођача одбили сугестије опитних пилота приликом развоја Ласте да се у авион уграде избацива седишта? Због чега су такође одбили да у авион инсталирају једноставни рукохват који би помогао при изласку из авиона у случају непостојања избацивог седишта?

Ali uopste ne vidim kako odlikovanje negativno utice na tok istrage, iz ovog texta mi to nimalo nije jasno...

To sto je neko srcan i pozrtvovan nicim ne utice na objektivnost bilo kakvih nalaza i dokaza, nego jednostavno pokazuje i istice coveka kao coveka, nista vise od toga... i nista manje...

[Andre Williams]

ау човече. какав бедак ако је ово истина.

[Милан Ракић]

Ali uopste ne vidim kako odlikovanje negativno utice na tok istrage, iz ovog texta mi to nimalo nije jasno...

Оба текста сам пренео ропски... Дакле први текст, тј. званично саопштење из кабинета Председника Републике са сајта ВС и коментар Петра Војиновића са његовог блога... Као и увек у оваквим ситуацијама, ствари нису јасне и питање је да ли ће се разјаснити, на шта потоњи текст и указује у критичком приступу... При томе не умањујући поступак покојног Савкета, али истовремено апелујући на приступ проблему "хладне главе", где истовремено аутор последњег текста изражава бојазан да ће се овим потезом Председника, свако могуће објашњење које одступа од ставова (не)стручне јавности, као и много пута до сада гурнути под тепих... Нажалост!

Лично сам Петрово созерцање тако схватио... Јер, доста је питања остало отворено... Око искакања, неискакања, управљивости авиона или не, да ли је авион био у ковиту или не, ако је био у ковиту, онда није био управљив, или није био у ковиту, на који начин су команде отказале, ако су отказале... Да ли је ковит био "намеран" или се није могао контролисати... Не хтевши да звучим као Петров "дрвени" адвокат, мислим да је хтео да покрене та питања... А та питања даље, имплицирају следећа питања и захтевају одговоре на њих, а то су проблеми са одбацивањем кабине, (не)уградњом и (не)планирањем избациог седишта, зашто је авион скренуо са курса (зона за летна испитивања је у правцу север југ, од краја насеља Батајница, до почетка насеља Нова Пазова, између пута и пруге, који повезује та два насеља. Авион је био ван тог реона...), и још низ питања...

Савкета, ваздухопловтсва и свих нас ради, требујемо одговоре!

[obi-wan]

свако могуће објашњење које одступа од ставова (не)стручне јавности, као и много пута до сада гурнути под тепих

Ne vidim zasto bi to uradili...

[Grizzly Adams]

Зато што су за ову несрећу неки људи одговорни, а њима више одговара да од свега направе лепу "херојску бајку" него да буду позвани на одговорност.

[obi-wan]

Mislim da ce, bez obzira na sve, da izadje na videlo ko je i za sta tacno odgovoran.

Narocito oni koji su zanemarili potrebu ugradnje izbacivih sedista...

[Милан Ракић]

Србија воли хероје. Највише пост мортем.

Пре недељу дана, прошле среде (26. септембра) у паду авиона „Ласта“ погинуо је Горан Савић (39), мајор, пилот Војске Србије. Тек по погибији, сазнали смо много о овом човеку вредом сваког поштовања. Поштовања не само због тога што је погинуо и на који начин већ због тога ко је и какав био. И остао. Сазнали смо и кад је рођен и где, да је остао без оца као дечак када је оцу било – о толико омиљене ироније судбине – 39 година, као и њему у тренутку погибије. Да је мајка остала са њим и са братом, исто као и сада његова супруга са два дечака, да живе трошној и изнамљеној кући... и још много тога, углавном тачног, понешто и нетачно. Медији су се просто утркивали ко ће донети што више детаља, макар и баналних који ће на сваки могући начин појачати осећај туге и жаљења за погинулим пилотом, официром, оцем, сином, мужем. Па се тако у жељи да читаоцима понуди што више патње и херојства – психолози би вероватно рекли како би скренули пажњу са својих односно читаочевих проблема и апатије – једном дневном листу омакло да на насловној поред ударне вести насловљене ХЕРОЈ – Погинуо да би спасио друге објави фотографију обнажене лепотице-зечице. И све то, плус Дулић, Ђилас, Тадић и Просинечки на истом комаду рото папира за 20 динара. Браво мајстори!

Блиц се згражава над чињеницом да су мештани Нове Пазове покушавали да продају фотографије и снимке места пада авиона и наводно „пилота у самртном ропцу“ медијима, тражећи „од 20 до 500 евра“. Јавни сервис РТС је наводно снимак слетања хеликоптера и укрцавања пилота у исти платио после ценкања 25.000 динара. Моје контрапитање: где су ти мештани видели да такав материјал има тржишну вредност? Да нису можда у тим истим медијима које им се нуде на киоску или на Интернету? Све са квазикоректно блурованим или прекривеним сценама насиља или лица деце иако сви знамо ста је иза замућене површине или траке преко очију. Да ли смо заборавили фотографију на насловној страни новина полупоједеног тела Бранка Јовановица посто је упао у кавез са сибирским медведима током неког Беер феста?

Крајем недеље, свако коме су били имало доступни или елетронских или штампани медији није могао да не сазна како ће Директорат цивилног ваздухопловства запослити супругу страдалог мајора Савића. Да је поступак хуман то вероватно неће нико оспорити. Као ни да је у питању маркетинг. Веома успешан или веома неумесан, зависи од угла гледања, уосталом једно не искључује друго. На страну сто би по неким правилима, и законским и моралним, Војска Србије требала, и вероватно хоће, да материјално обезбеди породицу у оваквом случају. Непосредно по несрећи у тим истим медијима, тада жељним било чега везаног за трагични догађај завртела се информација, тачна али пласирна у савршено неприкладном тренутку и од савршено ненадлежног за војне удесе ДЦВ да је „људски фактор (читај грешка пилота) најчешћи узрок несрећа каква се догодила јуче када се срушио војни авион...“ Представница ДЦВ је, онако успут, подсетила и да „су предузете све мере да цивилно ваздухопловство буде безбедно, да су утростручене редовне и ванредне инспекције и да се инспектори налазе свуда по Србији“. Ар ју пи ар? Јок ју ар

Онако вулгарно написано, без трукне у оваквим ситуацијама иначе пожењлне аутоцензуре, стиче се утисак да смо прилично некрофилно друштво. Које са једне стране једва чека да конзумира смрт упаковану са придевима попут херојска или витешка, а са друге се на томе труди да поентира, на овај или онај начин.

Јављају се очевици који описују лице пилота док се борио да обузда авион (?!), пролазници-експерти који аудитивним методама оцењују исправност мотора, горепоменути Новопазовљани који снимају развој догађаја камерама на телефонима, појављују се мање или више заборављени некадашњи министри и саветници оптужујући једни друге и ове доскорашње у маниру „ето ја сам лепо говорио“ а новине, папирне или онлине, свеједно, то пакују са насловима попут „Војна мафија убија пилоте“ или „Ласта летећи мртвачки сандук“. Таблоидна новина предлаже да се мајор Савић прогласи херојем, други дневни ист је његов поступак назвао најплеменитијим подвигом године. Председник Николић је постхумно одликовао мајора Савића медаљом „Милош Обилић“... све то стоји. Оно што не стоји, бар не у озбиљном друштву је да Председик доноси указ о одликовању на основу медијски формиране слике, без да је сачекао да релевантна државна тела ураде свој део посла и предоче му све информације. И да изгледа није обавештен да се медаља „Милош Обилић“ може доделити и живим херојима, не само пост мортем. Неспорно је да је вредна дивљења чињеница да су пилоти, у намери да избегну жртве на земљи до последњег тренутка остали у неуправљивом авиону покушавајући да га обуздају и да то најбоље илуструје њихове високе моралне и људске квалитете. У томе су очигледно и успели, захваљујући вештини пилотирања или срећи, сад то није ни битно. Тај покушај обуздавања „Ласте“ мајор Савић платио животом. Други пилот, који по свему судећи није ни мање ни више заслужан за то да „Ласта“ при паду није убила или повредила никог на земљи скоро да се и не помиње у том контексту. Јер је преживео. Из свега испада да живот, онај заиста испуњен и вредан помена, у свести посматрача вреди изгледа тек кад се оконча, по могућству трагично.

Ипак, да не буде да је све тако црно: јутрос сам сазнао, прегледавајући прилично несвесно наслове магазина док сам чекао ред у маркету, да је је одложено брачно славље Сандре Мелницхенко, како Ана Николић није у вези са ожењеним мушкарцем, да су Јелена Бачић Алимпић, Миња Милетић и Сања Маринковић остварене жене које не знају за сујету... и још много тога. Лепог, поучног и надасве за светао пример живота испуњеног вредностима генерацијама које долазе. Колико сте знали о животу мајора Горана Савића пре него што је погинуо?

ИЗВОР, Игор Салингер, Блог Б92

[Grizzly Adams]

Из поштовања према мајору Савићу не би требало да ову тему претворимо у неку расправу... Господ да му душу прости у усели га у Царство Небеско, а породицу да утеши и сачува.

Само да кажем да је наш народ веома склон митологији и фантазирању што нас пуно кошта.

[Аурор]

"Though I fly through the valley of death, I shall fear no evil, for I am at 80000 feet and climbing."

[Милан Ракић]

Авион у Пазови пао због техничког квара

 

Школски авион "В-54 ласта", који се 26. септембра срушио у насељеном делу Нове Пазове, пао је услед техничког квара, налаз је експертске комисије коју је образовао командант Ваздухопловства и Противваздухопловне одбране Војске Србије генерал-мајор Ранко Живак.

 

Генарал Живак је Танјугу, после представљања документарног филма "Век одважних", снимљеног у оквиру обележавања стогодишњице војног ваздухопловства у Србији, изјавио да је "Ласта" веома добар авион и да ће бити учињено све да његова безбедност буде на максималном нивоу. 

 

"Утврђено је да је дошло до техничког квара и тренутно се разматрају техничка решења да се та слабост, односно технички квар, превазиђе, да би авион могао да даље нормално улази у наоружање и да би био апсолутно безбедан с обзиром да је то авион на којем ће летети наши најмлађи пилоти и кадети", рекао је Живак.

 

У комисији која ових дана завршава извештај о несрећи и предлоге за препројектовање авиона, налазе се стручњаци из Војно-техничког института, из Опитног центра, Команде Ваздухопловства и фабрике "Утва Панчево" и они су у завршној фази рада и дефинисања извештаја и предлога.

 

У удесу у Новој Пазови погинуо је пилот авиона мајор Горан Савић који је за командама остао до последњег тренутка, и чијим пожртвовањем и присебношћу су избегнете додатне људске жртве, будући да је летелица пала у насељени део града.

 

Прва је летелица домаће конструкције направљена у Србији након распада СФРЈ, школски клипни авион "ласта" производи се у панчевачкој "Утви", и један је од адута српске индустрије. 

 

Војска Србије је за своје Ваздухопловство наручила 15 серијских авиона, док су раније испоручена два прототипа која су израђена за потребе испитивања у лету.

"В-54 ласта" је једномоторни нискокрилац металне конструкције, са два седишта за пилоте постављена једно иза другог. 

 

Увлачећи стајни трап омогућава полетање и слетање с бетонских и уређених травнатих полетно-слетних стаза.

 

Авион је развијен за основно школовање пилота, али је Ирак, којем је испоручено 20 авиона овог типа, изразио интересовање да његови примерци буду оспособљени и за борбену обуку. 

 

Извор

[obi-wan]

Sta mislis, kad izuzmemo to sto se lasta pravi kod nas, pa tako mnogi od nje imaju posao, da li je mozda ipak bilo najbolje da se lepo kupi jedan skolski, npr. Tucano?

 

 

A vidim da je i Sukhoi izbacio jedan slican projekat pod imenom SU-49...

 

[Милан Ракић]

Sta mislis

 

Не мислим! Шалим се... Скупо! За 2 та тукана, купиш једну 29-ку... 

[Милан Ракић]

Указом о одликовањима, а поводом Дана државности Републике Србије, Председник Србије се донекле исправио и одликовао је Златном медаљом за храброст "Милош Обилић", а за испољену храброст и лично херојство, потпуковника Томислава Бећаговића, другог члана посаде авиона "Ласта"...

 

 

Извор