"Pomoc za vase nerve" - Klara Vikers

[Драгана Милошевић]

Истинско прихватање

 

 

Из ове расправе ви ћете прихватити да је истинско прихватање кључна ствар у опоравку. Пре него што наставите да даље испитујете остале симптоме, морамо бити сигурни да сте добро разумели његово тачно значење.

Чула сам да се неки пацијенти жале, "Прихватио сам бућкање у стомаку, али је и даље ту. Шта сада да радим"? Како су га прихватили ако се и даље жале на њега? Или, што рече један старији човек, "Бућкање почиње после доручка. Нисам у стању да просто седим и бућкам. Ако бих то и могао, био бих исцрпљен после сат времена и стога морам да устанем и шетам унаоколо. Али, превише сам исцрпљен и да бих шетао, па се питам шта да радим"? Рекла сам му, "Нисте баш сасвим прихватили то бућкање, зар не"? "О, јесам, јесам", огорчено је одговорио. "Више га се уопште не плашим".

 

Али, очигледно је да се ипак плашио. Плашио се да ће после сат времена бућкања бити исцрпљен, па је напето седео плашећи се његовог надоласка,  зазирући од њега када започне и бринући се због исцрпљености која ће уследити. Наравно, бућкање, које је само по себи симптом напетост, неизбежно се мора догодити будући да се тако напето ишчекује. Уморила сам се покушавајући да му објасним да мора бити припремљен да стомаку допусти бућкање и да просто без прекидања настави да чита новине. Једино на тај начин успеће да га истински прихвати. На тај начин, и једино на тај начин, напослетку ће доспети у фазу када му више неће бити важно да ли има бућкање у стомаку или не. Тада ће се, ослобођени од стимуланса напетости и узнемирености, његови нерви који подстичу лучење адреналина постепено умиривати те ће се бућкање аутоматски умиривати и на крају ће и нестати.

 

Од овог човека није тражено ништа више од тога да промени свој однос према овој сензацији те да уместо узнемирености примени прихватање. Симтом овог типа нервог слома су одраз вашег расположења. Но, добро би било запамтити да ће бити потребно извесно време пре него што тело одреагује на нову врсту расположења, тј. на прихватање, и да ће неко време наставити да одражава напетост и страх из претходних седмица, месеци или година. То је један од разлога због којих нервни слом може толико помести човека и због којег је и тај старац био збуњен.  Био је почео да прихвата, али кад симптоми нису намах нестали, одмах је изгубио морал и поново постао напет, премда је и даље покушавао да самог себе убеди у супротно. Телу је потребно извесно време да установи прихватање као став и да напослетку оствари спокој, као што је потребно време и да се страх установи као непрекидно стање напетости и узнемирености. Из тог разлога је принцип "пустити да време одради своје"  толико важан део вашег лечења које ја непрестано наглашавам. Време је одговор. Али, мора постојати позадина истинског прихватања док се чека да време одради своје.