Хришћанска философија?

[Александар Милојков]

Sigurno gresim, ali smatram da je filozofija razmisljanje o coveku i Bogu a teologija zivot coveka po Bogu.

Права философија, ако старе Грке и њихову мисао и живот сматрамо за философију, не сме да раздваја мисао и живот. Древни философи су живели оно што су говорили. Да, заиста. Поред Отаца Цркве, мени су Платон, Аристотел и дружина најдражи. Волим те људе и њихов подвиг којим су задужили човечанство. Нажалост, мишљење данас је далеко од храбрости једног Аристотела. Ми смо данас неспособни да размишљамо као он. Зато нам је философија само љуска, фрагменат, никада пуноћа. У најбољем случају, философија је писање фуснота испод Платона и Аристотела. Не само да нисмо одмакли од њих. Питање је да ли смо успели, као философи, да им се приближимо.

Новије време је од философије, у неку руку, направило "само теоретисање", а од философс "само теоретичаре". Наравно, не треба генерализовати.

[Euthyphro]

Možda. Mada je on po Aristotelu tvorac svega. On je onaj čije postojanje treba da dokažu kosmološki argumenti, koje prvi lansirao Aristotel, a glasovitim učinio Toma Akvinski.

[Gandalf Sivi]

Znam ali to je u prvom redu filosofski bog, a ne bog pred kojim bi čovjek mogao da se moli...

[Александар Милојков]

Znam ali to je u prvom redu filosofski bog, a ne bog pred kojim bi čovjek mogao da se moli...

Тачно. Али зашто стати? Зашто философију одредити као некакву интелектуалну индивидуалну самодовољност (онда и не можемо маћи даље од "философског Бога)? Зашто би другост, сусрет, послушање било страно философији? Зар није човек који се сусреће са Богом, кога Бог подучава, љубитељ мудрости, философ?

[Euthyphro]

Зашто би другост, сусрет, послушање било страно философији? Зар није човек који се сусреће са Богом, кога Бог подучава, љубитељ мудрости, философ?

Verujem da jeste. Ali ovde nisam govorio o samoj reči i svim odjecima što ih ta reč može imati, nego o jednom specifičnom i neobičnom načinu mišljenja koji su izumeli Grci i koji je danas poznat kao 'zapadna filozofska tradicija'. Govorio sam o filozofiji iz perspektive te tradicije. To je ono što se naziva filozofijom kao naukom, koja se proučava po univerzitetima. A generalno, slažem se sa Sv. Justinom mučenikom koji kaže da biti hrišćanin znači biti filozof.

[Euthyphro]

Znam ali to je u prvom redu filosofski bog, a ne bog pred kojim bi čovjek mogao da se moli...

Dobro, mislim da je Aristotelu a i mnogim drugim filozofima (naročito,Kantu) bio dosta problematičan sam koncept molitve. Kant je smatrao da je molitva nepotrebna, čak i možda nemoralna, jer bi predstavljala 'mito', kako je on to zvao. To je za njega način da se na Boga utiče nečim drugim a ne ispravnim i moralnim životom. Filozofski pojam 'boga' je dosta različit od hrišćanskog. Za filozofiju 'Bog' je beskonačni izvor raznoraznih problemskih situacija

[Euthyphro]

To je za njega način da se na Boga utiče nečim drugim a ne ispravnim i moralnim životom.

Nije kod Kanta bilo 'sola fide'. Bio je prilično loš protestant.

[Александар Милојков]

Verujem da jeste. Ali ovde nisam govorio o samoj reči i svim odjecima što ih ta reč može imati, nego o jednom specifičnom i neobičnom načinu mišljenja koji su izumeli Grci i koji je danas poznat kao 'zapadna filozofska tradicija'. Govorio sam o filozofiji iz perspektive te tradicije. To je ono što se naziva filozofijom kao naukom, koja se proučava po univerzitetima. A generalno, slažem se sa Sv. Justinom mučenikom koji kaže da biti hrišćanin znači biti filozof.

Питање је да ли се може ставити знак једнакости имеђу "западне философске традиције" и "изума старих Грка". Ја бих рекао ДА, али само донекле. Тачно је да се "западна философска традиција" данас сматра за философију и да се као таква изучава на универзитетима. Ипак, да ли је она традиција, у односу на "изум старих Грка"? Ипак не бих тако брзо давао одговор.

[Euthyphro]

Sami ste rekli da je po vama čitava filozofija samo niz opaski uz Platonovo delo. Isto je rekao i Albert Vajthed. Razmatraju se isti problemi, to je ono što omogućava da se govori o tradiciji.

[Александар Милојков]

Sami ste rekli da je po vama čitava filozofija samo niz opaski uz Platonovo delo. Isto je rekao i Albert Vajthed. Razmatraju se isti problemi, to je ono što omogućava da se govori o tradiciji.

Наравно. Али, а то је рекао Јасперс , питање је не да ли су одмакли од Платона већ да ли су му се уопште примакли? Зато и тврдим да је знак једнакости између "западне философске традиције" и "изума старих Грка" дискутабилан. Зар нису убили метафизику? Њу, која је по "изуму старих Грка", прва философија?

[Euthyphro]

Зар нису убили метафизику? Њу, која је по "изуму старих Грка", прва философија?

Tačno. U filozofiji danas (naročito u analitičkoj tradiciji) postoji jak otpor prema metafizici. Karnap, Ejer i sl. su otvoreno govorili ( i dokazivali) da je skoro čitava dotadašnja filozofija doslovna besmislica. Možda je to bio otpor spram 'velikih priča'. No, to je svakao oštetilo filozofiju- svelo ju je na filozofiju nauke, naučnu metodologiju i filozofiju jezika. No u novije vreme, čak i u analitičkoj tradiciji se rađa novi interes za metafizička pitanja. Tako da je smrt metafizike možda neophodna za neku novu metafiziku.

[Александар Милојков]

Да, и ја мислим да је време за оздрављење философије, за васкрс метафизике.

[timjančica]

filozofija je sigurno mogućnost za one koju se teologiji približavaju po "bočnoj liniji".

kod e. huserla imamo pojam nomenalnog i fenomenalnog svijeta, onog što se izmiče našoj svijesnoj spoznaji u potpunosti.

pojam transcendentalnog, egzistenicijalizam.

za shvatanje pojma egzistencijalizma meni je drag i a. kami i stranac, npr.

[timjančica]

Tačno. U filozofiji danas (naročito u analitičkoj tradiciji) postoji jak otpor prema metafizici. Karnap, Ejer i sl. su otvoreno govorili ( i dokazivali) da je skoro čitava dotadašnja filozofija doslovna besmislica. Možda je to bio otpor spram 'velikih priča'. No, to je svakao oštetilo filozofiju- svelo ju je na filozofiju nauke, naučnu metodologiju i filozofiju jezika. No u novije vreme, čak i u analitičkoj tradiciji se rađa novi interes za metafizička pitanja. Tako da je smrt metafizike možda neophodna za neku novu metafiziku.

filozofija može po pitanju metafizike da "dobaci" u okvirima svojih mogućnosti (svoje "prirode").

i kada bi mogli korigovati pogrešne stavke u filozofiji po pitanju metafizike, ona ima jednostavno u odnosu na filozofiju hrišćanstva, tj. pravoslavlje, kako i ava Justin kaže, svoje granice.

[Sophrosyne]

Nije kod Kanta bilo 'sola fide'. Bio je prilično loš protestant.

Pa jel bjese Niče nazvao Kanta lukavim hriscaninom?